Krajem 2000. godine SRS je svedena na stranku koja dobija 320.000 hiljada glasova, odnosno 8,5%. Deo glasača uzima joj SSJ koja je prešla cenzus, a deo odlazi u apatiju. SRS nije ostvarila ništa od svojih ključnih ciljeva 1990-ih, niti je sprečila dva velika poraza. Ako su joj poraz 1995. godine birači mogli oprostiti, budući da je SRS tada sa velikim žarom kritikovala SPS-JUL-ND i pokušala serijom mitinga da pokrene građane Srbije da odbrane RSK (koji su završeni fijaskom od mitinga juna 1995. godine ispred savezne skupštine, gde su Aleksandar Vučić i Maja Gojković bili svedoci mizernog odziva svojih simpatizera (ostatak vrha stranke je bio u zatvoru)), poraz 1999. godine nije bio nešto što se moglo oprostiti. Možda ne bi bio problem da su odmah po potpisivanju Kumanovskog sporazuma izašli iz vlade, ali oni su to učinili na dva dana i u suštini podržavali Miloševića sve do njegovog kraja. Istina je da su priznali da je Milošević izgubio izbore septembra 2000. godine i da nisu hteli da budu deo prelazne vlade u Srbiji.
Ako se nešto nije moglo odreći omiljenom opozicionaru svih režima, to je upornost. Već u maju ili junu 2001. godine, na vrhuncu moći DOS, u vreme kada se SPS raspadao na nekoliko frakcija, a njegovi visoko rangirani članovi pokušavali na sve načine na se spasu od onoga što su tada percipirali da im je izgledna budućnost, SRS pokreće akciju "DOS je najgori". Do jeseni 2002. godine SRS je na 20% podrške, Šešelj je zamalo u drugom krugu izbora za predsednika. Već tada je izvesno da se u glavama nekih lidera DOS rađa ideja da je odlično imati opoziciju koja je strašilo i koja vas suštinski spašava od vaših promašaja. SRS je, ne toliko direktno, opet ono što je bio 1990-ih, strašilo koje se koristi kao pokriće sopstvene nekompetentnosti. U zemlji u kojoj DOS predstavlja još veće strano telo za birače SRS, nego što je to bio SPS, ljubav se ponovo obnavlja. Ako su birači SRS bili na marginama života 1990-ih, sada ne samo da su na marginama nego se niko u DOS i ne pravi da su ti ljudi išta više osim marginalaca koji tu treba da ostanu. SRS je i dalje narativno na tragu ideologije srpskog nacionalizma, kako su oni to zvali, a ustvari i dalje koristi iste mehanizme da bude održiv na političkoj sceni . I dalje je nepobitno organizacija gde se jedan čovek pita za sve.
Šešelj odlazi u Hag 2003. godine. Odlazi sa idejom da vodi stranku preko telefona, što će i činiti 5 godina prilično uspešno, barem za one koji to gledaju sa strane. Po njegovom odlasku, njegovi do tada najbliži saradnici prolaze kroz donekle neugodno objašnjavanje da oni nisu isto što i Šešelj (što je nepobitno potvrđeno) u vreme vanrednog stanja i potom shvataju da moraju pronaći načina da upravljaju strankom jer apsolutno nisu upoznati sa time kako ista funkcioniše mimo svog sopstvenog dotadašnjeg polja rada. Uče vrlo brzo i već do 2005-2006. godine su im nepobitno jasne neke suštinske istine. (1) Oni mogu da postignu jednako dobre rezultate kao prva lica stranke, tako, na primer, Nikolić pobeđuje Mićunovića novembra 2003. godine u prvom krugu izbora, koji je bio i poslednji zbog nedovoljne izlaznosti (bojkota DSS i G17) (2) Članstvo im je verno po kulturološkoj liniji i verovatno im je potpuno svejedeno da li će im cilj biti Velika Srbija ili Evropska Unija (3) Zbog svoje veličine i interne jednostavnosti sprovođenja bilo koje agende (klasična liderska stranka, gotovo vojne organizacije), oni mogu postati kredibilna alternativa stranakama koje su proizašle iz DOS. Počinje se prepeglavati imidž, pa tako Nikolić uči da se smeje na koliko-toliko iskren način, dok Aleksandar Vučić pokazuje da je političar koji je za koplje iznad većine političara u DOS u polju ličnog razvoja.
Ako neko posmatra nastupe Aleksandra Vučića kroz godine, može mu se samo skinuti kapa koliko je vežbao da bi usvojio najbolje obrasce obraćanja građanima. I on i Nikolić mogu dobiti poverenje oko 30% birača u periodu 2004-2008, bez obzira kako se obraćali, ali već tada grade nastup koji prvo treba da Nikolića predstavi kao ne-Tadić alternativu, a Vučić tada već verovatno razmišlja o sebi na 50%+1. Naravno, oni su tada još uvek samo kandidati za rezervnu klupu, ali kandidatura je jasna i potvrđena. Na klupu za rezerve političke igrače sedaju 2008. godine, kada definitivno i formalno napuštaju ideologiju SRS, vuku 80% članstva i polako postaju Evropejci, stavljaju toleranciju u svoju agendu i kritikuju ekonomske politike DS-G17. Iako su presvučeni, oni ne ulivaju poverenje ikome osim svojih core birača umanjenih za one koji su ostali verni SRS. Ključnu podršku dobijaju od DS, koji ima ostavlja mandate u skupštinama, iako im po zakonu nisu pripadali, a mnogi ih vide kao buduće partnere DS u vladi koja bi bila sačinjena od dve stranke. U to vreme DS čini kardinalne greške koje će ih koštati vlasti (1) podržavaju barikade na Kosovu (2) Tadić skraćuje madat. DS u to vreme odrađuje posao za SNS time što potpuno disciplinuje medije, uvodi prakse tajnih ugovora, odnosno da se javna vlast ne mora vršiti javno i konačno potpuno se kukavički i bez vizije odnosi prema ekonomskoj krizi. Na sve to DS kreće otvoreno na URS čim ih gubi kao potencijalnog partnera nakon 2012. godine. SPS je uspeo da izraste u feniks pticu koja samo čeka da napusti neugodni zagrljaj nacionalnog pomirenja. Sve se složilo, samo se čekao dobar rezultat SNS.
Međutim, maj 2012. godine je razočarajući za SNS. Stranke koje su činile vladu su mogle same da formiraju novu, a sa LDP/SPO bi imale izuzetno kompotnu većinu. Suštinski preokret je izbor Nikolića za predsednika i jasan amin Zapada da je gotovo sa DS, kao stožerom vlasti. Pravi se vlada za koju niko nije glasao, a SNS mora da nađe načina kako da ispliva iz situacije koja i obećava i koja je neugodna. Moja je procena da je Vučić potpuno svestan da njegove birače zanima da se maknu sa margina , a da je ideologija i ko su partneri potpuno nebitno. A o tome više u završnom postu o tome kako je SNS koji i danas uživa podršku nešto manje od četvrtine građana u Srbiji suštinski propustio priliku koja se dobija svakih 10-ak godina.
Ako se nešto nije moglo odreći omiljenom opozicionaru svih režima, to je upornost. Već u maju ili junu 2001. godine, na vrhuncu moći DOS, u vreme kada se SPS raspadao na nekoliko frakcija, a njegovi visoko rangirani članovi pokušavali na sve načine na se spasu od onoga što su tada percipirali da im je izgledna budućnost, SRS pokreće akciju "DOS je najgori". Do jeseni 2002. godine SRS je na 20% podrške, Šešelj je zamalo u drugom krugu izbora za predsednika. Već tada je izvesno da se u glavama nekih lidera DOS rađa ideja da je odlično imati opoziciju koja je strašilo i koja vas suštinski spašava od vaših promašaja. SRS je, ne toliko direktno, opet ono što je bio 1990-ih, strašilo koje se koristi kao pokriće sopstvene nekompetentnosti. U zemlji u kojoj DOS predstavlja još veće strano telo za birače SRS, nego što je to bio SPS, ljubav se ponovo obnavlja. Ako su birači SRS bili na marginama života 1990-ih, sada ne samo da su na marginama nego se niko u DOS i ne pravi da su ti ljudi išta više osim marginalaca koji tu treba da ostanu. SRS je i dalje narativno na tragu ideologije srpskog nacionalizma, kako su oni to zvali, a ustvari i dalje koristi iste mehanizme da bude održiv na političkoj sceni . I dalje je nepobitno organizacija gde se jedan čovek pita za sve.
Šešelj odlazi u Hag 2003. godine. Odlazi sa idejom da vodi stranku preko telefona, što će i činiti 5 godina prilično uspešno, barem za one koji to gledaju sa strane. Po njegovom odlasku, njegovi do tada najbliži saradnici prolaze kroz donekle neugodno objašnjavanje da oni nisu isto što i Šešelj (što je nepobitno potvrđeno) u vreme vanrednog stanja i potom shvataju da moraju pronaći načina da upravljaju strankom jer apsolutno nisu upoznati sa time kako ista funkcioniše mimo svog sopstvenog dotadašnjeg polja rada. Uče vrlo brzo i već do 2005-2006. godine su im nepobitno jasne neke suštinske istine. (1) Oni mogu da postignu jednako dobre rezultate kao prva lica stranke, tako, na primer, Nikolić pobeđuje Mićunovića novembra 2003. godine u prvom krugu izbora, koji je bio i poslednji zbog nedovoljne izlaznosti (bojkota DSS i G17) (2) Članstvo im je verno po kulturološkoj liniji i verovatno im je potpuno svejedeno da li će im cilj biti Velika Srbija ili Evropska Unija (3) Zbog svoje veličine i interne jednostavnosti sprovođenja bilo koje agende (klasična liderska stranka, gotovo vojne organizacije), oni mogu postati kredibilna alternativa stranakama koje su proizašle iz DOS. Počinje se prepeglavati imidž, pa tako Nikolić uči da se smeje na koliko-toliko iskren način, dok Aleksandar Vučić pokazuje da je političar koji je za koplje iznad većine političara u DOS u polju ličnog razvoja.
Ako neko posmatra nastupe Aleksandra Vučića kroz godine, može mu se samo skinuti kapa koliko je vežbao da bi usvojio najbolje obrasce obraćanja građanima. I on i Nikolić mogu dobiti poverenje oko 30% birača u periodu 2004-2008, bez obzira kako se obraćali, ali već tada grade nastup koji prvo treba da Nikolića predstavi kao ne-Tadić alternativu, a Vučić tada već verovatno razmišlja o sebi na 50%+1. Naravno, oni su tada još uvek samo kandidati za rezervnu klupu, ali kandidatura je jasna i potvrđena. Na klupu za rezerve političke igrače sedaju 2008. godine, kada definitivno i formalno napuštaju ideologiju SRS, vuku 80% članstva i polako postaju Evropejci, stavljaju toleranciju u svoju agendu i kritikuju ekonomske politike DS-G17. Iako su presvučeni, oni ne ulivaju poverenje ikome osim svojih core birača umanjenih za one koji su ostali verni SRS. Ključnu podršku dobijaju od DS, koji ima ostavlja mandate u skupštinama, iako im po zakonu nisu pripadali, a mnogi ih vide kao buduće partnere DS u vladi koja bi bila sačinjena od dve stranke. U to vreme DS čini kardinalne greške koje će ih koštati vlasti (1) podržavaju barikade na Kosovu (2) Tadić skraćuje madat. DS u to vreme odrađuje posao za SNS time što potpuno disciplinuje medije, uvodi prakse tajnih ugovora, odnosno da se javna vlast ne mora vršiti javno i konačno potpuno se kukavički i bez vizije odnosi prema ekonomskoj krizi. Na sve to DS kreće otvoreno na URS čim ih gubi kao potencijalnog partnera nakon 2012. godine. SPS je uspeo da izraste u feniks pticu koja samo čeka da napusti neugodni zagrljaj nacionalnog pomirenja. Sve se složilo, samo se čekao dobar rezultat SNS.
Međutim, maj 2012. godine je razočarajući za SNS. Stranke koje su činile vladu su mogle same da formiraju novu, a sa LDP/SPO bi imale izuzetno kompotnu većinu. Suštinski preokret je izbor Nikolića za predsednika i jasan amin Zapada da je gotovo sa DS, kao stožerom vlasti. Pravi se vlada za koju niko nije glasao, a SNS mora da nađe načina kako da ispliva iz situacije koja i obećava i koja je neugodna. Moja je procena da je Vučić potpuno svestan da njegove birače zanima da se maknu sa margina , a da je ideologija i ko su partneri potpuno nebitno. A o tome više u završnom postu o tome kako je SNS koji i danas uživa podršku nešto manje od četvrtine građana u Srbiji suštinski propustio priliku koja se dobija svakih 10-ak godina.
36 comments:
Nisu nazadnjaci toliki dobitnici koliko je DS ispao gubitnik. Bar za sve ono što ih AV optužuje je u pravu. Pazite kad neko poput Dušana Petrovića mune ovoj državi par stotina miliona evra,koliko pameti treba pa samo upreti prst u njega i diskreditovati ih sve. Sorry što prebacujem temu ali su mi mnogo ljigaviji preobucene komunjare iz SPSa,em mnogo više lažu em je celo članstvo objektivno taoc Dačićeve potrebe d bude vlast kako ne bi bio u apsani,isto ako ne i više koliko su bili Zlobicini pioni.
Ma to je drugo pitanje, ovo je samo trilogija o SNS. Inace, sve sto SNS kaze o DS je istina, bas kao i obrnuto.
I opet sam na samom početku pogodio ko je autor posta, bez da sam gledao.
"U to vreme DS čini kardinalne greške koje će ih koštati vlasti (1) podržavaju barikade na Kosovu (2) Tadić skraćuje madat".
Gospodine Stevanoviću, jel' vi ovo ozbiljno!? Misliio sam da su DS koštali vlasti potezi koje je povlačio triling asova Petrović-Šutanovac-Dulić, na čelu sa džokerom Tadićem? Ili možda oslobađenje Kljajevića? Da, dobro ste pročitali, za oslobađanje Kljajevića odgovaran je DS, a ne SNS, jer nisu uspjeli da ga osude u razumnom roko od 2 godine. Ili, pak, ona 51 milijarda dolara koliko je u periodu od 2000 do 2011 godine iznjeto iz Srbije? Prema Majkl Hadsonu Srbija je među vodećim državama u svijetu kada su u pitanju ilegalni tokovi kapitala. Istraživanje Globalnog finansijskog integriteta svrstalo je našu zemlju u top 16 nacija po broju ofšor skandala. Ako se u obzir uzme i broj stanovnika, Srbija je iza sebe ostavila i višestruko veće države. Na primjer, iz Vijetnama, koji ima čak 12 puta više ljudi, ilegalno je izneto 17,5 milijardi. Skoro 2.000 od 3.017 državnih preduzeća koja su privatizovana između 2001. i 2011. godine je obustavilo rad, potonula su u stečaj ili su na ivici zatvaranja. Stotine hiljade radnika je ostalo bez posla. Ja sam godinama živio u zabludi da je SNS pobjedio na izborima zato što je DS stranka prije svega opljačkala ovaj narod i ovu zemlju, a Sloba je u poređenju sa njima bio tek obični šibicar. Ja vas stvarno ne razumijem. Ne smatram vas glupim čovjekom. Naprotiv. Ali poraz DS-a objasniti tako trivijalni razlozima mogu da da znače tri stvari: 1) ili ste ih podržavali, pa kad ste vidjeli šta su uradili, odlučili ste da izbjegavate tu temu da bi sačuvali kredibilitet, što ja zovem odnos prevarant-prevareni, kada prevareni ćuti o prevari jer ga je blam, 2) ili se uopšte ne razumijte u politiku 3) ili politiku učite iz onih knjiga koje bih ja zaista volio da pročitam, pa da lakše razumijem zašto jedan inteligentan čovjek daje ovakve nesuvisle izjave. Poenta je da je DOS tj DS takva banda prevaranta i hoštaplera bila da to nije viđeno u XX i XXI vijeku u Evropi. Pogledajte samo perjanicu DOS-a, onog Jovanovića, pa taj je propao u svakom poslu kojim se bavio. Od politike do privrede. Međutim, taj nam i dalje dijeli moralne lekcije, nastupajući sa pozicije neprikosnovenog moralnog autoriteta. Tadić je bio sin uvaženog srpskog akademika, a najviše što je uspjeo pomoću tatinih veza je da se zaposli kao profesor psihologije u gimnaziji. A onda je odluči da se bavi politikom. Kamo puste sreće da je ostao u prosveti. Drugim riječima, gospodine Stevanoviću, nije SNS pobjedio jer je DS u kritičnim trenucima napravi par pogrešni poteza, nego je samo postojanje DS jedna kolosalna greška i najveća katastrofa u istoriji Srbije. Veća i od Slobodna Miloševića. I spreman sam da do poslednjeg daha iznesem argumente u prilog svojoj tvrdnji, a pri tome nikada nijedn jedinu dobru riječ nisam rekao na račun te banditske porodice.
Sasa ja se pocinjem ozbiljno pitati da li citate samo ono sto mislite da sam hteo da napisem ili ono sto je napisano. Posebno mi je interesantno kada mi inputirate nesto sto pametan covek ne moze uraditi, ako iole prati sta pisem i izjavljujem vec godinama, a nije bas da mi je rad nevidljiv u javnosti i nije bas da sam se nesto libio da dajem vrlo odredjene izjave i o DS kada su im se svi uvlacili, bad kao i sada kada svi cute kada SNS radi jos vece gluposti. Dakle, Tadic je prestao biti opcija EU i SAD kada je krenuo sa barikadama na Kosovo. Klub najmocnijih ljudi sveta, a vi valjda znate ko su isti, mu je vrlo jasno savetovao da ne skracuje mandat, a on je naravno uradio suprotno. To su dve stvari koje su presudile da se SNS aktivira kao rezerva DS i da oni formiraju vladu. Na samim izborima 2012. godine sustinski, vlada koja je vodila Srbiju 2008-2012 je dobila izbore i imala dovoljno za vecinu. Dakle, poenta je da SNS nije pobedio na izborima 2012. godine, ali su dva Tadiceva partnra dobila jasnu dozvolu da sa SNS formiraju vladu. Narod ih nije nesto posebno kaznio, sto je dobrim delom bila posledica zutog medijskog mraka i cinjenice da su svoje gluposti pokrivali zaduzivanjem.
Procena od 50 milijardi jednostavno nema smisla, ali i pet puta manja svota je dokaz onoga sto odavno tvrdim da <Srbija nije drzava u evropskom smislu te reci.
Da li je DS najveca greska? Pa veca od SPS 1990-ih sigurno nije, a i SNS ih je definitivno pretekao. Sto ne znaci da nisu trebali da zavrse na djubristu srpske politcke istorije, naprotiv. Ako iole pratite opet sto pisem videli ste da govorim o fenomenu DSNS jer su po svemu sustinski isti, dok se sa zlocincem i najvecim upropastavateljem Srbije niko ne moze porediti.
Kada je rec o pretpostavama, tacna je ipak nenapisana pretpostavka 4, ja ne ucim politiku iz knjiga nego je praktikujem manje-vise celu deceniju. Praksu srpske politike možete učiti jedino kroz praksu. Nije tu rec samo o tri politicka angazmana, nego je rec o kontaktima sa mnogo ljudi koji su krojili srpsku politiku, relevatne politcke arene i uopste poznavanju relevantnih ljudi u Srbiji. Ili imate, ili nemate kontakte i izvore informacija (i dezinformacija) i znanja. Ali, nije na meni da o tome pričam ovde, članak je bio o razvoju SRS od radikalskog ružnog pačeta do lepog proevropskog SNS labuda.
Sasha,
Kontrola tokova kapitala(ili njegovo usmeravanje) nema ama bas nikakve veze sa prosperitetom zemlje. To je valjda jos Adam Smit naglasio. Problem tranzicione pljacke nije vezan za iznosenje para vec za pojam vospostavljanja pravne drzave,vladavine prava kako god hocete. Ako ce nam Vijetnam biti reper izasta(sa sve prosecnom platom od 20-30 dolara) bolje onda da se svi uhvatimo za rucice pa niz liticu.
Sto se tice prava,zaista bi bilo pretenciozno ocekivati da se neke cikice,ekonomisti,pravnici sastanu,pa nam daju valjan model kako da postanemo pravna drzava i mi to uradimo za par godina kad je svim razvijenim drzavama trebalo nekoliko vekova za to(uz obilje prolivene krvi,znoja i suza).
Aleksandre,
Popularni plebiscit slepo prati SRS 90ih,pa sad SNS ne zato sto su oni nesto pametno smislili,ni programski ni marketinski vec zato sto su se deklarisali kao legitimni predstavnici megalomanske srpske romantizirane istorije. I Kostunica je zauzeo njihovo mesto u tom vakumu od 2000-2008,samo nije racunao da je ideja evropeizacije prijemciva tom delu elektorata. To je kec iz rukava koji je Overlord izvukao. Naravno zuto obuceni nepristojni evropejci su sami sebi oduzeli tu prometejsku evro poziciju,iz razloga koje smo vec navodili. Moje misljenje
Milane zapazanje je tacno, s tim sto ja mislim da core glasacu SNS ni ta istorija nije bitna, bitno je samo da bude neko. Ipak, ja cu SNS biti zahvalan jer je on pouvako milion ljudi ka EU. Ako zaista ne upropaste sve temeljno i ne okrenu curak ka Rusiji kada krenu da padaju, to ce biti veliki civilizacijski iskorak. I to ne bi mogao da uradi niko osim njih.
Poštovani gospodine MMiillaann,
da li biste bili ljubazni, Aleksandar, Slaviša ili, pak, vi lično, da me ovako neukog uputite na barem jednu knjigu u kojoj stoji da iznošenje 51 milijardu dolaea iz zemlje veličine Srbije, za deset godina, nema ama baš nikakav impakt na njen ekonomski prosperitet. Eto recimo da sam ja laik, pa se u ekonomiju ne razumijem uopšte, ako je vaša tvrdnja tačna, zašto iznositi novac zemlje uopšte ako to nije bitno? Ili, pak, znate li vi kako se u Srbiji uništavaju preduzeća? Ili, pak, koliko preduzeća u stečaju duguju državi na ime neplaćenih računa za struju, vodu, gas, smeće, na ime neplaćenih raznih poreza i doprinosa? Ili, pak, kako to da vlasnici drže preduzeće koje završi u stečaju, a oni voze najskuplja auta, jahte, avione, imaju stanove u Monaku i sl. Ovo nije priča o gramzivim kapitalistima, nego o bitangama koje su pokrale ovu zelju i to tako što nisu plaćale poreze, doprinose, struju, vodu, gas, smeće i sl., a država im uprkos tome dozvoljavala da rade i to do te mjere da se iz stečajne mase može pokriti tek 10% dugova. Ako niste znali tako se iz zemlje iznosi novac i prebacuje na ofšor račune u inostranstvu i to nije nikakva borba protiv kontrole ili usmjeravanja kapitala nego najobičnija old fashion pljačka. Aleksandar i vi ili ste stvarno naivin ili ste prosto neobrazovani.
Gospodine Stevanoviću,
što se tiče vaše opaske o tome kako se politika ne uči iz knjige, nego kroz praksu, odmah da vam kažem, ja nisam mijenjao svoj politički angažman. Da vam budem iskren, u politici koju zagovaram nema ništa pogrešnog, ali se sa većinom ljudi iz svoje stranke ne slažem sa načinon na koji oni primjenjuju tu politiku. Takođe, pokojnog Zorana Đinđića sam upoznao sa 18 godina, a Vojislava Šešelja i ranije, a čak nisam ni živjeo u Srbiji. U zemlji u kojoj sam rođen, poznajem sve vodeće političke aktere i to zbog svog političkog angažmana, a imam u tom smislu i zavidno političko iskustvo. Prilično sam siguran da je relevantnije od vašeg. Bez namjere da se tamičim ili vrijeđam. To je prosto tako.
Sasha,
Ne smatram vas neukim,stav kao što vi imate zastupaju svi intervencionistički ekonomisti,mnogi prof fakulteta. Slaviša je bezbroj puta pisao. Bogatstvo zemlje ne ogleda se u količini novca nagomilanog u njoj već u mogućnosti pojedinaca i firmi da slobodno raspolazu njim i kreiraju na taj način neki profit,prihod šta god... Da smo mi bili pravna država,u kojoj je konkurencija stimulisana taj novac bi svakako većim delom bio reinvestiran ovde(to i sami tajkuni kažu). Ekonomija nije stok,već tok. Da je obrnuto Saudijska Arabija bi bila prosperitetnija od recimo Švajcarske.
Bitange se snađu kako u zatvoru tako i na ulici,u zemlji prevaranata prevaranti vladaju. To nema nikakve veze sa deficitom platnog računa. Pa najveći na svetu ima US. Fora je samo u tome što u pristojnim državama deficit iznesenog novca teži da se izbalansira suficitom izvoza. Mi nemamo šta da izvezemo ergo... Direktna posledica velikog kapitalnog odliva i većeg uvoza od izvoza je trajno slabljenje dinara. Pad kursa nadomešćuje našu nekonkurentnost
Samouverenost moze i ne mora biti dobra stvar. Ja sam isto siguran da znam malo vise o politici u Srbiji od vas, bas kao sto znam manje o politici u Srpskoj, iako poznajem sasvim solidno neke bitne ljude u SNSD. Ako ste liberal u Srbiji imate problem kontinuiteta, jer se prva liberalna partija Liberali Srbije raspala, LDP je to neko vreme radio dok nije postao potpun laznjak, a sada postoji DJB koja okuplja dosta liberala, ali nije ideoloski bojena na nacin koji je tradicionalan jer je problem koji Srbija ima izmedju ostalog obesmisljenost ideoloskih podela. A da se takmicim, sto bih, da vredjam jos manje.
I odakle vam ovo o iznosenje novca iz zemlje kada sam se ubio od rasprave o zakonu o poreklu imovine u postu koji je ispod ovoga. Niste mi jasni.
Hajde ne bas odmah ispod, u "Strahovima".
Kakvo iznošenje milijardi iz Srbije? Srbija je u poslednjih 15 godina ima veliki neto priliv kapitala. Milijarde su UNESENE u zemlju.
Cini mi se da je od doznaka bilo skoro 4 milijarde prosle godine.
Uvaženi gospodine profesore Tasiću, ja govorim o periodu od 2000 do 2011, a izvor mi je Majkl Hadson, višestruko nagrađivani američki novinar, koji je možda levičarski novinar, a možda jednostavno govori istinu, u svakom slučaju ne znam koji bi mu motivi bili da laže, no vi ako imate vjerodostojne informacije da laže, vi budite ljubazni pa mi pošaljite izvor. Ove tvrdnja Majkla Hadsona možete naći svugdje na internetu. I ako su tačne, a ja ne vidim razlog što ne bi bile, onda su demokrate ojadile ovu zemlju daleko više nego Miloševićev režim. Zaboravljaju se tri bitne činjenice. Prvo, da je naša procjena štete od varvarskog NATO bombardovanja bila 30 milijardi dolara, što znači da je bila vjerovatno manja i drugo, Dinkić je bio više na vlasti od Miloševića. I treće, ni ova sadašnja, ni prijašnja demkratska vlast nisu ništa uradili da se razbije tzv. stečajna mafija koja je u centru svega. Vidjeti primjer Gorana Kljajevića. I možete li pri tome biti precizni kolike su tačno te silne milijarde koje su unesene u zemlju? Osim ako ne mislite na zaduživanje i kupovinu socijalnog mira koja je iz toga proizašla.
Gospodine Stevanoviću, što se tiče moje samouverenosti, ona to uopšte nije, nego je to prosto tako. Osim toga, nisam ja taj koji patronizovao bilo koga u ovom razgovoru, tako da bih prije rekao da ste vi bili taj koji se busao u prsa, kao što mi preko Drine volimo da kažemo, sa svojim političkim iskustvom, pri tome pretpostavljajući da vaš sagovornik nema blage veze o tome. To mi ovdje zovemo neargumentovano potcjenjivanje sagovornika.
Da je obrnuto Saudijska Arabija bi bila prosperitetnija od recimo Švajcarske?
A po čemu to Arabija nije prosperitetna? I ko kaže da jednog dana neće biti prosperitetnija? Ekonomija i razvoj nisu statika, nego dinamika, a Rim nije izgrađen za jedan dan.
Sve su to javni podaci, priliv novca se belezi u platnom bilansu koji je dostupan na sajtu NBS. Novac najnormalnije ulazi i izlazi iz zemlje, ali u tom periodu o kojem govorite imamo veliki neto priliv.
Ja sam to trazio na sajtu NBS ali ne mogu da nadjem. Hocete li biti ljubazni pa mi poslati link? Ja sam spreman da znacajno revididiram svoje stavove, ako na drugoj strani imam valjanu argumentaciju, iako sam od vecine autora bloga cuo kako ne treba imati previse povjerenja u vladinu statistiku, ali u ovom slucaju cu napraviti izuzetak, mada nisam siguran kako to da taj vas silni neto priliv nije ostvario malo pozitivnije implikacije na ekonomski prosperitet. U svakom slucaju, mislim da vam navodjenje linka ne bi trebao predstavljati problem.
Saša,
I ja sam oduvek predviđao propast te dekadentne Švajcarske nadajući se da će kuća Sauda kao istinski bastion slobode,jednakosti i prava uspeti da proširi svoj blagodetni uticaj malko dalje od Bejruta. Vi ste mi tu nadu opet probudili. Hvala
Ali MMiillaanne ja ne znam zašto ste tako puni predrasuda prema Saudijcima, pa to je jedan divan demokratski narod, uz to vrlo bogat, po totalnom GDP 14. zemlja u svijetu, a po per capita GDP 12., dok je Švajcarska po totalnom GDP tek 39. zemlja u svijetu, a po per capita 9., što bi, uzimajući u obzir visoki rang Saudijske Arabije kada je u pitanju totalni GDP, značilo da je njihov doprinos ukupnom svjetskom bogatstvu daleko veći od švajcarskog. A da je to divan demokratski narod, koji zagovara vehabizam i sponzoriše ga širom svijeta, pa to će vam potvrditi i bastion svjetske demokratije SAD, čiji su oni najverniji arapski saveznici. Vidite, problem vaš, i većine auora ovog bloga je taj što se ovdje prosto napišu neke stvari, a od svih nas se očekuje da slijepo vjerujemo u to, pa čak nismo upravu ni kad navodimo konkretne izvore za naše tvrdnje, pa čak i ako to dolazi iz SAD, kredibilnija je Vučićeva statistka, samo ako je to u prilog njima.
Inače, ja mislim da ovo nije upšte loš rezultat za Saudijsku Arabiju, naročito ako se uzme u obzir da ta zemlja postoji tek od 1932. godine, za razliku od Švajcarske koja postoji od 1291. godine.
Gospodin Tasiću, još čekam na vaš link. Ja znam da ste vi veoma zauzeti sa predavanjim i sl., ali ja ne žurim nigdje. Samo polako.
Saša,
Platni bilans na sajtu NBS može da pronađe svako ko hoće da ga pronađe... Silni neto priliv nije doneo boljitak jer nije njegov smisao da donese boljitak,napisao sam vam koji komentar iznad. Tvrdoglavost nije argument,imate popriličan stav za nekog ko slabo čita tuđe komentare u međusobnom dijalogu
Ne samo da je platni bilans lako dostupan nego je priliv kapitala u Srbiju kao i u ostale zemlje regiona i u čitavu istočnu Evropu proteklih godina opšte poznata stvar za svakog ko čita novine. Ne pada mi na pamet da raspravljam o opšte poznatim faktima.
Za obojicu, ne razumijem sta je problem da se uradi copy-paste linka koji pokazuje priliv kapitala. To je tri sekunde. Inace Tasicu, kao sto rekoh, ja govorim o periodu od 2000 do 2011. Visestruko nagradjivani americki novinar kaze da niste u pravu, a ja kazem dajte link i revidiracu javno stav, iako mi nije jasno zasto bi NBS prikazala prebacivanje
51 milijardu dolara na ofsor racune, pa da drzavne strukture priznaju svoju umijesanost. Meni nije problem da priznam gresku, ali ne ocekujete valjda da kazem da grijesim samo zato sto ste mi vi to rekli. Takodje, ne vidim kako su ovo opste poznati fakti, kad ste prvo rekli da prebacivanje tolikog novca u inostranstvo nije problem, pa kad sam se pozvao na konkretan izvor, vi ste rekli da je zapravo ovdje prisutan priliv kapitala, ali meni je zaista tesko da povjerujem u to, posto vas makroekonomski pokazatelji (smanjenje nezaposlenosti, budzetski deficicit, javni dug, (ne)rast BDP, najnize prosjecne neto plate u regionu) potpuno demantuju. I to je jos Vuckova nasminkana statistika u pitanju. I ne znam zasto mislite da je bilo kakva rasprava u pitanju, jer ja ne trazim nikakva obrazlozenja na 10 strana, nego najobicniji link sa tim vasim pokazateljima. I to jos pristajem da to bude Vuckova ili statistika lepog Bokija.
MM, iskreno izvinjenje. Mislio sam da sam vam odgovorio na raniji komentar. Ponekad kad odgovaram sa telefona, to se desava. Ja sticem utisak da Tasic i vi ne razumijete bas najbolje materiju. Bez uvrede. Ja ovde govorim o kupovini firme za 1 dinar, uz obavezu preuzimanja dugova i ocuvanja broja zaposlenih, a sve se zavrsava tako sto firma na kraju ide u stecaj, dugovi po osnovu zaostalih plata, doprinosa, poreza, struje, vode, prema povjeriocima i sl. jos veci, milionski, vidjeti primjer duga za gas staklare u Paracinu, zemlja i masine se rasprodaju, i onda se taj pokradeni novac lijepo iznese iz zemlje i prebaci na ofsor racune. Ili jos bolji primjeri Agrobanje i Razvojne banke Vojvodine. Zar mislite da ce novac dobijen tim kreditima, sa nepostojecim kolateralom, da se zadrzi u zemlji? A ciji je to novac? Stranih bankara ili poreskih obveznika?
I u ovaj obracun ne ulazi oportunitetni trosak. O drasticnom povecanju transakcionih troskova da i ne govorimo.
Ili pak o pranju para kroz subvencije.
I u ovaj obracun ne ulazi oportunitetni trosak. O drasticnom povecanju transakcionih troskova da i ne govorimo.
Onda ne mislite na odliv novca nego na lopovluk. To je potpuno druga stvar. Nije problem što je lopov izneo novac iz zemlje nego što ga je ukrao. I obrnuto, ako je novac pošteno zarađen, onda je takođe nebitno da li je ostao u zemlji ili otišao napolju. U oba slučaja priliv/odliv novca je nešto sasvim drugačije i nezavisno od dimenzije ukradeno/zarađeno.
Po zvaničnim računicama, u tom periodu o kojem govorite (i bilo kojem drugom) novac neto ulazi u Srbiju, kao i u BiH, Hrvatsku, CG i ceo region. A koliko se krade i šta se radi sa ukradenim novcem je druga stvar i ne zove se odliv kapitala.
Uvazeni gospodine Tasicu ja to nisam ni nazvao odliv kapitala, ja sam rekao da je prema navodima Majkla Hadson 51 milijijarda dolara za vrijeme DS-a prebacena iz zemlje na ofsor racune u inostranstvo. I problem dodatni je sto su te pokradene pare iznjete iz zemlje. Za nase biznismene narkodiler Saric je gospodin covjek.
Lijepo pise "ilegalni tokovi kapitala". Ja inace nisam covjek nadobudan, ali instinktivno reagujem nadobudno na nadobudnost drugih. U tom smislu red bi bio da mi date link sa ti pokazateljima, a usput bih zamolio da mi ukratko objasnite vezu izmedju dugogodisnjih negativnih ekonomskih pokazatelja i toboze dugogofisnjeg neto priliva kapitala. Eto, moja hipoteza je da to ima veze sa iznesenih 51 milijardu, sto je uradjeno pod pokroviteljstvom DD-a i da je to iskljucivi razlog zasto je DS izgubio vlast, a ne Stevanovici imaginarni razlozi.
Uvazeni gospodine Tasicu ja to nisam ni nazvao odliv kapitala, ja sam rekao da je prema navodima Majkla Hadson 51 milijijarda dolara za vrijeme DS-a prebacena iz zemlje na ofsor racune u inostranstvo. I problem dodatni je sto su te pokradene pare iznjete iz zemlje. Za nase biznismene narkodiler Saric je gospodin covjek.
Piše "iznošenje $51mlrd iz zemlje". Ekonomski pokazatelji nisu tako negativni, naprotiv u periodu 2001-2010 su izrazito pozitivni (rast GDP, rast prosečne plate). Lopovluk naravno ne doprinosi tome i bez lopovluka bi bilo bolje, to ne treba posebno objašnjavati. Za razliku od lopovluka, iznošenje novca iz zemlje samo po sebi nije bitan faktor jer je u istom periodu mnogo novca i uneto, toliko da je NBS morala sve vreme da ga sterilizuje (stavlja u rastuće devizne rezerve).
Eto toliko od mene, iz poštovanja prema čitaocima ja pokuašvam da odgovaram na komentare ali Vi u poslednje vreme iz nekog razloga stalno imate ozlojeđeni i svađalački ton pa dalje ne bih nastavljao.
Piše "Prema Majkl Hadsonu Srbija je među vodećim državama u svijetu kada su u pitanju ilegalni tokovi kapitala. Istraživanje Globalnog finansijskog integriteta svrstalo je našu zemlju u top 16 nacija po broju ofšor skandala".
"Ekonomski pokazatelji nisu tako negativni, naprotiv u periodu 2001-2010 su izrazito pozitivni (rast GDP, rast prosečne plate)".
Srbi su lud narod. DS vodi fenomalno zemlju, a oni se odluče za SNS. Podsjetiću vas, cijela ova "rasprava" je o razlozima zbog kojih je DS pobijedio, a SNS došao na vlast. Kažete rastu prosječne plate, a koliko rastu troškovi života? Kažete raste GDP, a koliko rastu javni dug i budžetski deficit? I čija je to statistika? Ja sam više puta čuo od vas lično kako ne treba previše vjerovati u vladinu statistiku, naročito kad je srpska vlada u pitanju.
"Vi u poslednje vreme iz nekog razloga stalno imate ozlojeđeni i svađalački ton pa dalje ne bih nastavljao"
Može da bude i to, a može da bude da Stevanović i vi na jednostavna pitanja uporno dajete ili suviše "komplikovane" odgovore ili ih ne dajete uopšte. Ja Stevanovića pitam jesu li prava Srba u Crnoj Gori ugrožena, a on, kao i vi, ne želim više da diskutujem na tu temu. A moguća su samo dva odgovora. Da ili ne. Isto tako i vi. Ja vas zamolim da mi date link, a vi ja imam svađalački i ozlojađen ton, pa iz poštovanja prema čitaocima ne želite više da diskutujete na tu temu. Ne očekujete valjda da ću povjevoravati u svaku riječ koju napišete samo zato što ste tako Vi napisali?
Osim toga čak i da "rast" prosječnih plata neutrališe negativne efekte inflacije, to je irelevatno. Važnije je čije plate rastu brže i više. Pokazatelj nečega jedino ima smisla kad se poredi sa drugim. U ovom konkretnom slučaju sa "rastom" prosječnih plata u Albaniji, Makedoniji, BiH, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori itd.
Post a Comment