Pe nego što konačno završim SRS - Uspon projekta SNS, moram malo napisati o Reality Srbiji. Svako ko bi da zabranjuje reality show, pod bilo kojim razlogom, vodeći se brojnošću ili elitizmom može da dođe u situaciju:
1. Da se demokratski zabrane dosadne emisije o tamo nekoj kulturi ili obrazovanju od strane većine kojoj je bitnije šta prostituke i ocvale pevaljke imaju da kažu na neku temu.
2. Da se demokratski odluči o bilo kojoj ličnoj slobodi, recimo ako nekome branite da sluša mudrosti Ekrema Jevrića ili Maje Nikolić, isto tako većina može donesti nezamislivo glupe odluke, na primer da je homoseksualizam bolest, da su manjine građani drugog reda, da je batina iz raja izašla i tako dalje... Imali smo primere takve neposredne demokratije, na primer 1998. godine.
Svako ima slobodu da bira šta će da gleda. Misliti da će neko, kome su Zmaj od Šipova ili Miki interesantni i kojima posvećuje svoje vreme, gledati nešto pametno ako se reality ukine, nije baš preterano pametno. Neotuđivo je pravo da se bude glup, baš kao što je i neotuđivo pravo da se bude pametan. A čuditi se popularnosti koje reality uživa u Srbiji, pored istorije naših političkih izbora je zaista za čuđenje. Konačno upirati u reality, a propustiti da se upre u politčke odluke koje od Srbije prave istinsku banana državu trećeg sveta, govori o odustvu fokusa šta su stvarni problemi. Upirati u zabranu reality show, a ne upirti u neslobodu medija koja je veća nego 1990-ih je posebno interesantan fokus na periferne probleme.
1. Da se demokratski zabrane dosadne emisije o tamo nekoj kulturi ili obrazovanju od strane većine kojoj je bitnije šta prostituke i ocvale pevaljke imaju da kažu na neku temu.
2. Da se demokratski odluči o bilo kojoj ličnoj slobodi, recimo ako nekome branite da sluša mudrosti Ekrema Jevrića ili Maje Nikolić, isto tako većina može donesti nezamislivo glupe odluke, na primer da je homoseksualizam bolest, da su manjine građani drugog reda, da je batina iz raja izašla i tako dalje... Imali smo primere takve neposredne demokratije, na primer 1998. godine.
Svako ima slobodu da bira šta će da gleda. Misliti da će neko, kome su Zmaj od Šipova ili Miki interesantni i kojima posvećuje svoje vreme, gledati nešto pametno ako se reality ukine, nije baš preterano pametno. Neotuđivo je pravo da se bude glup, baš kao što je i neotuđivo pravo da se bude pametan. A čuditi se popularnosti koje reality uživa u Srbiji, pored istorije naših političkih izbora je zaista za čuđenje. Konačno upirati u reality, a propustiti da se upre u politčke odluke koje od Srbije prave istinsku banana državu trećeg sveta, govori o odustvu fokusa šta su stvarni problemi. Upirati u zabranu reality show, a ne upirti u neslobodu medija koja je veća nego 1990-ih je posebno interesantan fokus na periferne probleme.
14 comments:
Ima tu neka caka, oni se pozivaju na državno vlasnišvo nad konačnim skupom frekvencija, i onda otprilike povlače paralelu između škole i televizijskog programa. Dakle nije im poenta u demokratičnosti (koje u prosveti ipak nema) nego u elitizmu. Mene tu zapanjuje značaj koji pridaju uticaju televizije na decu, duboko u trećem milenijumu, u momentu kada država i penzionere tera na digitalizaciju TV prijema. Možda bi neko trebao da ih posavetuje da im je bolje rešenje da pokušaju da cenzurišu Internet :D.
Srbija se nalazi u rijalitiju koji se zove Trumanov šou.
@Aleksandar
Slažem se sa tekstom, jer to, mislim, nalaže, najosnovniji zdrav razum, ali komentar pišem zbog nečeg sasvim drugog: nemojte i vi Aleksandre, sine Brute, :) sa "homoseksualizmom", mislim da je mnogo elegatnija i tačnija reč za ono što želite da kažete homoseksualnost :)) Po mom skromnom mišljenju i jezičkom osećaju, termin "homoseksualizam", iako bez sumnje postoji u srpsko(hrvatskom-i-ostali)m i relativno je zaveden, ima dva značenja, oba za nijansu mimo onoga što vi želite da izrazite, a to je svojstvo kao takvo. Prvo i uobičajenije bi bilo nešto kao skup karakteristika i oblika ponašanja karakterističnih za homoseksualne pojedince (nešto, recimo, tipa "dimorfizam" ili "gigantizam"), a drugo eventualan alternativni i, po mom ličnom osećaju, ne mnogo primereni i elegantni termin za "homoseksualni aktivizam". Inače vam želim prijatan dan :))
Pitanje za blogere,
Izbrojah 11 blogera,a jedva dva pišu koliko toliko redovno. Jasno mi je da vas ne plaćamo,da je ovo mozgorekreacija i vama i nama ali što bar ove mlađe snage ne poterate da vas odmene...na srpskom internet prostoru ima jako malo mesta na kojima se nešto smisleno može pročitati,bilo da su dnevnopolitičke teme ili viša ekonomska ili politička teorija... Znam da je već bio post na ovu temu al poterajte tu mladež da se izbori za dobru reputaciju kod nas :-)
Желим да укажем на неколико ствари које можда други превиђају.
Хомосексуалност је расположење појединца у ком исказује осећање сексуалне привлачности ка свом полу.
Хомосексуализам је идеологија пропагирања хомосексуалности над хетеро опредељењем.
Чини ми се да је ово једна од сталних дилема које се провлаче кроз наш живот, попут оних теза о неразликовању патриотизма, национализма, национал-шовинизма и ксенофобије, који нису исто, већ су поређани респективно по количини негативних осећања.
А што се тиче забране ријалити шоу-програма, то би била можда и погубна грешка, јер постоји могућност јављања проблема који је САД имао двадесетих и тридесетих година, приликом прохибиција алкохола. Тада се ограничавањем и забрањивањем алкохолних пића подстакао пораст криминала, конкретно шверца, који је тамо још увек на јако високом нивоу.
Забрану ријалити шоу-програма могу да прижељкују само они млади који живе у страху да ће подлећи нагонима и постати као и сами учесници(или су заправо тако нешто већ и постали). А она прича о виолинама уместо Екрема је недемократска, а и постоји могућност да неће наићи на добар пријем, те да ће можда и подстаћи контраефекат.
Уместо тога, једина адекватна мера би могло бити оно дуго очекивано увођење,,пореза на шунд" који је био јако ефикасан до седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, када музичка елита није била прекобројна, зато што су стриктно контролисани морал и квалитет у уметности(пре свега у музици). Када се буду ствари опорезовале на другачији начин, можемо очекивати промену амбијента. Рецимо овакво опорезовање:
-класична музика 5%
-рок музика 15%
-електронска музика(реп, техно, хаус, дапстеп, хеви-метал, турбо-фолк) 45-50%
*Имам примедбу на мишљење првог коментатора. Проблем и јесте у телевизијским садржајима, јер се њима служе најмлађи. Размислите да ли деца прво науче да рукују даљинским или да куцају поруке на компјутеру?
То је разлог и зашто вапимо за обновом старих документарних, дечјих и културних садржаја којима, нажалост, само РТС2, РТС3 и донекле РТВ обилују...
Хомосексулност је сексуалност хомо сапиенса.
То што је та реч почела да се употребљава за истополно сексуално обштење претежно мужкараца уместо речи педерастија, сведочи заправо о томе што се за те људе употребљавала и реч женомрзци.
Биће да су једни женорзци однели превагу над другим.
Што се теме тиче, пошто нисам баш у току са тв програмом, волео бих да ми неко појастни који се то садржај производи осим тих тзв. ријалити програма?
Дневник? Тзв. политичке емисије? Пренос утакмица?
@MMM
"Хомосексулност је сексуалност хомо сапиенса."
Samo jedna mala ispravka, isključujem mogućnost da ste se našalili. Prefiksoid "homo" ne potiče od latinskog naziva za čoveka, već od grčke reči koja označava - isti, jednak, sličan. Dakle, i magarac može da bude homoseksualac, iako nije homo sapiens. :)
Inače, u mom selu se i dalje za homoseksualca kaže peder.
"Што се теме тиче, пошто нисам баш у току са тв програмом, волео бих да ми неко појастни који се то садржај производи осим тих тзв. ријалити програма?
Дневник? Тзв. политичке емисије? Пренос утакмица?"
Prvi ozbiljni rijaliti šou na srpskoj televiziji je emitovan negde u drugoj polovini osamdesetih, kada je Milošević preuzimao vlast od Stambolića. Tada je Milošević, već moderni političar, po prvi put dozvolio direktni prenos sednice CK SKS. Inače, svaki rijaliti šou po difoltu liči na loše kadriran Bergmanov film.
"Уместо тога, једина адекватна мера би могло бити оно дуго очекивано увођење,,пореза на шунд који је био јако ефикасан до седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, када музичка елита није била прекобројна, зато што су стриктно контролисани морал и квалитет у уметности(пре свега у музици). Када се буду ствари опорезовале на другачији начин, можемо очекивати промену амбијента. Рецимо овакво опорезовање:
-класична музика 5%
-рок музика 15%
-електронска музика(реп, техно, хаус, дапстеп, хеви-метал, турбо-фолк) 45-50%"
Da li se to Vi pozivate na srpske liberale iz prošlosti? Na drugaricu Latinku Perović i na druga Marka Nikezića?
Gde bi u Vašoj poreskoj politici bio smešten džez? Ispod ili iznad klasične muzike?
George, (preskočiću onaj deo o politički podobnim i nepodobnim vrstama muzike)
moja petogodišnja ćerka ne ume da uključi televizor, ali ume sama da pusti Braću Kret na Jutjubu.
Сматрам да би то требало да изгледа овако-електронска, метал, рок, блуз, џез, класична, поређано по процентима опорезивања. Да, позивам се на то доба у ком је била дефинисана разлика између продуктивног и контрапродуктивног, баш одређивањем овог принципа...
Мој рођак има једногодишњег малишана који обожава да укључује и искључује телевизор, јер се тако осећа зрео и способан за нешто, па сам поучен тим искуством написао оно. Вероватно нисам био у праву кад сам мислио да већина деце не савлађује и писање на компјутеру у том узрасту.
Да ли је то похвално или штетно-питање је :/
Rijaliti ne bi trebalo zabraniti, ali ima načina da se učini nedostupnim. Jednostavno, država kaže "ovo ne može na frekvence koje su državno dobro, makar plaćao i zakup". Ako plaćaš zakup ne znači da u zakupljenom stanu možeš držati kupleraj, ili recimo živinu... Tako ni na frekvencama kojem sam ti izdao ne možeš puštati mentalnu deponiju,
Preseli se fuino samo na kablovsku, a tamo mu zacijepiš akcize, jer na ljudsku svijest djeluje kao tri kutije cigareta na pluća, stvara eksternalije u vidu glupih ljudi zbog čega društvo trpi štetu i postaje manje produktivno. I fino ga učiniš finansijki nedostupnim, a ako neko i dalje želi da ga gleda može uz solidni trošak koji publika, mahom sirotinja, ne može finansirati.
Ostao si liberal, ništa nisi zabranio.
Da liće neka vlast ovo ikada uraditi? Naravno da neće. Nije slučajno što baš sada u Srbiji gruvaju tri rijalitija, taman kada se najavljuju i slijede izbori.
Kada se ne bi bavili Farmama, možda bi se averidži zapitali zašto tako loše žive, a to ne ide u prilog političarima...
@George Limit, milf island
Aman ljudi, pa nisu samo zabrane antiliberalne, već i porezi, zašto vam je tako teško da shvatite da sloboda koja ne uključuje slobodu da se bude totalni kreten nije sloboda :) Ja, doduše, jesam iz stare garde koja automatski napušta prostor zagađen turbo-narodnjacima ili uništava njihov izvor, i već par decenija (dakle dobrano pre interneta :) ) ne samo da ne gledam televiziju, već uopšte nemam adekvatnu opremu u inače vrlo pristojno tehnički opremljenom domu, :) pa srpski (a i bilo koji drugi) Reality znam samo iz par klipova tuča i baljezganja koji su mi nekako isplivali na Fejsu (u jednoj figurira i jedan moj nekadašnji poznanik koji se bavio rok-muzikom, pa mi bilo zanimljivo da gledam u kakav se ciganluk siromah čovek koji nikada nije blistao pameću, ali je inače bio prilično kul lik zbog prokletih para upustio :) ), ali, zaboga, kad jednom počnete sa porezom na šund i akcizama, završite sa staljnističkim autobusima koji dovlače umorne šlosere i metaloglodače da dremaju na koncertima klasične muzike :))
@Speaker, koliko sam shvatio, akciza sluzi da se nadoknadi steta nastala eksternalijama usljed koriscenja neceg sto je optereceno akciOm. Posto reality zaglupljuje ljude, posledicno cini stetu drustvu, i usporava ekonomski i drustveni razvoj sa glupim ljudima, naplatis akcizu...
Btw vazda me slatko nasmijes
@milf island
Čak i da verujem u to da se ljudi mogu tom vrstom sporadične i kratkotrajne izloženosti čak i tako intenzivnim dozama toksičnog glupila mogu u značajnijoj meri zaglupeti, a da već nisu kompletni idioti kad im uopšte pada na pamet da upale televizor da se truju takvim đubretom, mentalni kapaciteti građana, barem sa libertarijanske tačke gledišta, svakako nisu ni opšte dobro ni državna prćija, pa da pojam eksternalija u tom kontekstu ima bilo kakav smisao :)) A, kao što sam više puta napomenuo, sloboda da se bude budala, džiber, smrad, primitivac, marva, krezubi troglodit i sl. integralni je i nezamenljivi deo generalne slobode, to jest, nije čak ni deo, jer sloboda je jedinstvena i nedeljiva, i sve to podrazumeva i obuhvata :) A inače hvala, drago mi je da vas zabavljam, obično se i ja makar u izvesnoj meri zabavljam pišući ove moje siroto-stare, spikerovske burgije :))
Post a Comment