Naš narod kaže sve u svoje vreme. Ko, na primer, ne stekne iskustva u mladosti, ponaša se kao blesa kada uđe u srednje godine. Jer nije uradi(o)-la neke stvari na vreme. Ko ne štedi kada može da radi i stvara, zavisiće od tuđe milosti ili će morati da radi do kraja života (što je odličan izbor, ali samo ako zdravlje dozvoli). Svako propuštanje da se stvari urade na vreme ispostavlja cenu s protokom vremena. Takođe, kada se nešto radi prerano, može biti protkano određenim opasnostima, pa tako onaj čuveni pevac završi u supi. I takvih je pevaca mnogo. Međutim, kada je pevac u pravu on ima satisfakciju, posebno ako supa nije bukvalna. Kada zakasniš, satisfakcije uglavnom nema.
Srbija je danas zemlja koja plaća cenu kašnjenja, a samo kašnjenje je plod činjenica da Srbija nije znala šta hoće (kao što ne zna ni sada), pogotovo nije imala jasne predstave koja je cena kašnjenja u donošenju odluka i još više kašnjenja u činjenju odgovarajućih poteza da odluke postanu nešto više od puke izjave o namerama.
Ovih septembarskih dana dobili smo fakturu za kašnjenje. Faktura, na sreću nije skupa, moći ćemo je preživeti. Platićemo je sigurno, posebno jer se malo pitamo, a ako imamo pameti razmislićemo kakve sve fakture mogu stići i kakvi svi razvoji događaja mogu snaći jednu zemlju u kašnjenju koja ne zna šta hoće, a sve mi se čini više ne zna i šta neće. Posebno je teško pala činjenica da nam fakturu lično donosi jedna od najnebitnijih zemalja EU, koja ima ekonomiju slično raspalu kao Srbija, koja je i sama bila drastičan primer kašnjenja, ali koja je na kraju stigla gde je naumila. Još teže je što je svima valjda jasno da nam takve fakture može ispostaviti kolikogod puta bude htela (naravno u granicama svoje relativne beznačajanosti u EU, a opet veće značajnosti u odnosu na Srbiju).
Da je Srbija znala šta želi mogla je izabrati jedan od tri puta: (1) da bude deo Evropske Unije (2) da bude neutralna (3) da bude deo ruske zone uticaja. U suštini pomalo je odabran put 1, tu i tamo se maštalo o putu 2, uz izvesna koketiranja sa putem 3 koji nikada nije bio ozbiljna opcija osim za plaćanje kroz poklanjanje srpskih resursa u cilju nastavka naše politike prema Kosovu, gde, za promenu, opet nismo znali šta hoćemo. Odnosno, možda smo i znali, ali nije bilo nikog na celom svetu ko bi nas u tome podržao. A realističnost je pretpostavka svake politike.
Kako smo izgubili 15 godina, a vreme su gubili jednako svi koji su vodili Srbiju, Hrvatska nas je pretekla i može da se ponaša onako kako se ponaša. I Mađarska. I bilo ko drugi. Mi možemo samo da se pozivamo na principe na kojima počiva EU i nadamo se da će nas kao nekoga ko kasni i grebucka na vrata Unije uvažiti. I to je kraj. Ali to je i najmanji problem politike kašnjenja. Zamislimo da se nadvila neka veća opasnost. Koju isto tako danas ne možemo predvideti, baš kao što krajem 2010. godine niko nije predviđao da bi nam mogle doći izbeglice iz Sirije i oni koji se u njih maskiraju. Koje mi instrumente imamo? Kako bi branili našu slobodu? Kako bi zaštitili naše interese? Ko bi nam pomogao? Koliko bi nas rešenja i instrumenti koštali? Odgovora nema, kvazi odgovori se menjaju, a kvalitet istih opada. Ako se pogleda mapa, Srbija 100% zavisi od toga kakve će odnose imati sa EU (ako se gleda kvalitet života njenih građana i ako želiš biti realističan). Da smo imali dovoljno državništva i da smo postali deo EU danas ne bi bili tu gde jesmo i imali bismo instrumente i garancije. Danas na papiru imamo više mogućnosti i većinu možemo okačiti mački o rep. Drugo polje gde smo katastrofalno podbacili je članstvo u STO. Danas kukamo kako je nekome palo na pamet da narušava sporazume koje imamo sa EU i da nam donekle podiže i troškove vezane za uživanje slobode trgovine u CEFTA. S druge strane kolosalno nas nije interesovalo da budemo deo svetskog mehanizma osiguranja slobodne trgovine. 15 godina smo gubili vreme, čekali, sada smo deo malog kluba egzotičnih država koji nisu deo svetske slobodne trgovine. Setili smo se slobode trgovine, kao zemlja koja mora da izveze i uveze barem 60-70% BDP da bi se dinamično razvijala, kada su nas tome naučile izbeglice iz Sirije na posredan način. Sve u svemu, platili smo cenu, naša je sreća da cena nije prevelika.
Put 2 je danas nerealan jer nemamo čime. Jedini model neutralnosti (mada je bolja reč suverenost) koji bi bio održiv je da posedujemo veliko unutrašnje tržište pa da se ponašamo kao Turska ili da smo u stanju da platimo svoju armiju (a sve nam govori da nismo) i da nastavimo da sarađujemo sa nekim ko bi nam bio kišobran u slučaju bezbedonosnih problema, kao, na primer, Švajcarska ili Norveška. Mi nismo ni blizu zadovoljili pretpostavke da krenemo tim putem. Ne postoji šansa da ćemo biti u stanju da sami garantujemo svoju slobodu sa razumnom sigurnošću u doglednom periodu. I u svakom tom modelu suverenosti za male države (jer ne možemo biti Turska), uska saradnja sa Unijom je pretpostavka, a dilema članstva i nečlanstva je tehnička. Svaka opcija lažne neutralnosti u našem slučaju vodi ka potpunom urušavanju suverenosti što se dešava na naše oči kroz poklanjanje najvrednijih reusursa, raspad institucija uz blagoslov nama najbitnijih država, gušenje medijske slobode i demokratije. Poslednja linija odbrane suverenosti u toj konstelaciji je ogroman trošak potpunog preuzimanja iste od strane neke druge zemlje, što je užasan koncept. U ovom trenutku, mi kao deo evropske porodice naroda bi imali više suverenosti u svojim rukama, nego kao zemlja koja svako malo pravi probleme na periferiji. Koliko ćemo se zaista pitati o svojoj zemlji zavisi od nas, a ono što trenutno radimo nas dugotročno vodi ka minimalizaciji suverenosti, bili ili ne bili deo EU.
Nije mi namera da načinjem temu da će međunarodna podrška putu Srbije ka EU uz istovremeno negiranje temeljnih principa EU i uništenje institucija i ekonomije u Srbiji dovesti do još većih problema u Srbiji. Naše je pitanje kako smo dospeli u takvu poziciju i to pitanje treba uputiti onima koji su nas doveli ovde gde danas jesmo tokom jednog mnogo jednostavnijeg i nama naklonjenijeg vremena. Situacija je teška, ali nam izlaz nije u emotivnim reakcijama najnižeg nivoa.
Put 3 nije ozbiljan kada smo okruženi članicama EU, kada sa EU+CEFTA imamo preko 90% trgovine, kada nema jasne trase ruskog puta osim nabacanih teza lišenih fakata i ozbiljne analize. Nije realan ni zbog ekonomske slabosti Rusije, a posebno zbog toga što je Rusija pokazala na primeru njoj najbližih zemalja koliko joj nije stalo do njihove suverenosti. Na stranu što naši ljudi ne idu da žive u Rusiju, nego u EU, ne konzumiramo rusku kulturu, niti ijedan proizvod osim energenata, a u Rusiju izvozimo vrlo ograničeno jer je režim slobodne trgovine s Rusijom jedan vrlo optimističan termin.
Ako ne shvatimo da možemo doći u poziciju da nam Bože pravde bude svečana pesma, a da Srbiji ostane bez ljudi, a posebno kvalitetnih ljudi, to će nam se vrlo verovatno i desiti. Ako se radujete raspadu EU (koji se neće desiti) zamislite da Srbija sa ovakvim stanjem bude zavisila isključivo od prava sile, a ne sile prava.
Srbija je danas zemlja koja plaća cenu kašnjenja, a samo kašnjenje je plod činjenica da Srbija nije znala šta hoće (kao što ne zna ni sada), pogotovo nije imala jasne predstave koja je cena kašnjenja u donošenju odluka i još više kašnjenja u činjenju odgovarajućih poteza da odluke postanu nešto više od puke izjave o namerama.
Ovih septembarskih dana dobili smo fakturu za kašnjenje. Faktura, na sreću nije skupa, moći ćemo je preživeti. Platićemo je sigurno, posebno jer se malo pitamo, a ako imamo pameti razmislićemo kakve sve fakture mogu stići i kakvi svi razvoji događaja mogu snaći jednu zemlju u kašnjenju koja ne zna šta hoće, a sve mi se čini više ne zna i šta neće. Posebno je teško pala činjenica da nam fakturu lično donosi jedna od najnebitnijih zemalja EU, koja ima ekonomiju slično raspalu kao Srbija, koja je i sama bila drastičan primer kašnjenja, ali koja je na kraju stigla gde je naumila. Još teže je što je svima valjda jasno da nam takve fakture može ispostaviti kolikogod puta bude htela (naravno u granicama svoje relativne beznačajanosti u EU, a opet veće značajnosti u odnosu na Srbiju).
Da je Srbija znala šta želi mogla je izabrati jedan od tri puta: (1) da bude deo Evropske Unije (2) da bude neutralna (3) da bude deo ruske zone uticaja. U suštini pomalo je odabran put 1, tu i tamo se maštalo o putu 2, uz izvesna koketiranja sa putem 3 koji nikada nije bio ozbiljna opcija osim za plaćanje kroz poklanjanje srpskih resursa u cilju nastavka naše politike prema Kosovu, gde, za promenu, opet nismo znali šta hoćemo. Odnosno, možda smo i znali, ali nije bilo nikog na celom svetu ko bi nas u tome podržao. A realističnost je pretpostavka svake politike.
Kako smo izgubili 15 godina, a vreme su gubili jednako svi koji su vodili Srbiju, Hrvatska nas je pretekla i može da se ponaša onako kako se ponaša. I Mađarska. I bilo ko drugi. Mi možemo samo da se pozivamo na principe na kojima počiva EU i nadamo se da će nas kao nekoga ko kasni i grebucka na vrata Unije uvažiti. I to je kraj. Ali to je i najmanji problem politike kašnjenja. Zamislimo da se nadvila neka veća opasnost. Koju isto tako danas ne možemo predvideti, baš kao što krajem 2010. godine niko nije predviđao da bi nam mogle doći izbeglice iz Sirije i oni koji se u njih maskiraju. Koje mi instrumente imamo? Kako bi branili našu slobodu? Kako bi zaštitili naše interese? Ko bi nam pomogao? Koliko bi nas rešenja i instrumenti koštali? Odgovora nema, kvazi odgovori se menjaju, a kvalitet istih opada. Ako se pogleda mapa, Srbija 100% zavisi od toga kakve će odnose imati sa EU (ako se gleda kvalitet života njenih građana i ako želiš biti realističan). Da smo imali dovoljno državništva i da smo postali deo EU danas ne bi bili tu gde jesmo i imali bismo instrumente i garancije. Danas na papiru imamo više mogućnosti i većinu možemo okačiti mački o rep. Drugo polje gde smo katastrofalno podbacili je članstvo u STO. Danas kukamo kako je nekome palo na pamet da narušava sporazume koje imamo sa EU i da nam donekle podiže i troškove vezane za uživanje slobode trgovine u CEFTA. S druge strane kolosalno nas nije interesovalo da budemo deo svetskog mehanizma osiguranja slobodne trgovine. 15 godina smo gubili vreme, čekali, sada smo deo malog kluba egzotičnih država koji nisu deo svetske slobodne trgovine. Setili smo se slobode trgovine, kao zemlja koja mora da izveze i uveze barem 60-70% BDP da bi se dinamično razvijala, kada su nas tome naučile izbeglice iz Sirije na posredan način. Sve u svemu, platili smo cenu, naša je sreća da cena nije prevelika.
Put 2 je danas nerealan jer nemamo čime. Jedini model neutralnosti (mada je bolja reč suverenost) koji bi bio održiv je da posedujemo veliko unutrašnje tržište pa da se ponašamo kao Turska ili da smo u stanju da platimo svoju armiju (a sve nam govori da nismo) i da nastavimo da sarađujemo sa nekim ko bi nam bio kišobran u slučaju bezbedonosnih problema, kao, na primer, Švajcarska ili Norveška. Mi nismo ni blizu zadovoljili pretpostavke da krenemo tim putem. Ne postoji šansa da ćemo biti u stanju da sami garantujemo svoju slobodu sa razumnom sigurnošću u doglednom periodu. I u svakom tom modelu suverenosti za male države (jer ne možemo biti Turska), uska saradnja sa Unijom je pretpostavka, a dilema članstva i nečlanstva je tehnička. Svaka opcija lažne neutralnosti u našem slučaju vodi ka potpunom urušavanju suverenosti što se dešava na naše oči kroz poklanjanje najvrednijih reusursa, raspad institucija uz blagoslov nama najbitnijih država, gušenje medijske slobode i demokratije. Poslednja linija odbrane suverenosti u toj konstelaciji je ogroman trošak potpunog preuzimanja iste od strane neke druge zemlje, što je užasan koncept. U ovom trenutku, mi kao deo evropske porodice naroda bi imali više suverenosti u svojim rukama, nego kao zemlja koja svako malo pravi probleme na periferiji. Koliko ćemo se zaista pitati o svojoj zemlji zavisi od nas, a ono što trenutno radimo nas dugotročno vodi ka minimalizaciji suverenosti, bili ili ne bili deo EU.
Nije mi namera da načinjem temu da će međunarodna podrška putu Srbije ka EU uz istovremeno negiranje temeljnih principa EU i uništenje institucija i ekonomije u Srbiji dovesti do još većih problema u Srbiji. Naše je pitanje kako smo dospeli u takvu poziciju i to pitanje treba uputiti onima koji su nas doveli ovde gde danas jesmo tokom jednog mnogo jednostavnijeg i nama naklonjenijeg vremena. Situacija je teška, ali nam izlaz nije u emotivnim reakcijama najnižeg nivoa.
Put 3 nije ozbiljan kada smo okruženi članicama EU, kada sa EU+CEFTA imamo preko 90% trgovine, kada nema jasne trase ruskog puta osim nabacanih teza lišenih fakata i ozbiljne analize. Nije realan ni zbog ekonomske slabosti Rusije, a posebno zbog toga što je Rusija pokazala na primeru njoj najbližih zemalja koliko joj nije stalo do njihove suverenosti. Na stranu što naši ljudi ne idu da žive u Rusiju, nego u EU, ne konzumiramo rusku kulturu, niti ijedan proizvod osim energenata, a u Rusiju izvozimo vrlo ograničeno jer je režim slobodne trgovine s Rusijom jedan vrlo optimističan termin.
Ako ne shvatimo da možemo doći u poziciju da nam Bože pravde bude svečana pesma, a da Srbiji ostane bez ljudi, a posebno kvalitetnih ljudi, to će nam se vrlo verovatno i desiti. Ako se radujete raspadu EU (koji se neće desiti) zamislite da Srbija sa ovakvim stanjem bude zavisila isključivo od prava sile, a ne sile prava.
63 comments:
Ja moram Aleksandre da vas pohvalim za osoben stil pisanja. I Ivana takođe. Uvijek mogu da pogodim nepogrešivo koji od vas dvojice piše, a da ne pogledam na kraju ko je napisao post. Elem, teško je početi odakle se ne slažem sa iznesenim u postu. Prvo, zar je moguće napisati post o opravdanosti pristupanja EU, a ne spomenuti migrante, izbeglice, imigrante, ko će ga znati kako ih više zovu, stalno ih drugačije etiketiraju. Uopšte mi nije jasno uporno izbegavanje najvažnije teme za Srbiju još od bombardovanja. Srbija je na pragu humanitarne katastrofe kolosalnih razmjera. Šta će se desiti kad 100.000 ili 1.000.000 izbjeglica bude osuđeno na boravak u Srbiji, a i Srbija na njihov boravak. Ko će nahraniti tolike ljude, a da ne pominjemo bezbjednosne implikacije. Drugo, kažete da Srbija nema drugu alternativu od EU, a da vas ja pitam na osnovu čega vi zaključujute da će EU Srbiji ikada dozvoliti da bude njen član. Ja odgovorno tvrdim da se to nikad neće desiti i da se sa takvim scenarijom mora ozbiljno računati. Isto tako neće dozvoliti ni BiH, ni Makedoniji, ni Kosovu, ni Crnoj Gori, ni Albaniji. Za Ukrajinu je Istočno partnerstvo, a za nas je Balkansko partnerstvo, a kasnije Balkanska federacija, sa milionima Arapa koji žive u njenim granicama. Mislite da pretjerujem? Pitajte Vučićevog druga iz UAE šta ih tačno veže? Rješenje i alternativa uvijek postoje, a to je sveto trojstvo vladavina zakona, kapitalizam i demkratija. I to tim redosledom, kako je to onomad fino definisao Slaviša Tasić. Srbija ne treba da bude vojno neutralna, nego treba da jača svoje odbrambene kapacitete i to kroz saradnju i sa Rusijom i sa NATO paktom, s tim što uvijek treba imati na umu da Rusija jestte daleko, ali da nas nikad nije ni bombardovala. Nemam ni vremena ni živaca da detaljišem o alternativi za Srbiju, ali ona postoji, i ne podrazumijeva EU. I to samo zbog toga jer nas EU i ne želi. Izvarali su Ukrajince sa Istočnim partnerstvom, izvaraće i nas sa Balkanskim partnerstvom (kolokvijalni naziv za specifičnu formu pridruživanja koja će biti rezervisana za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, BiH, Albaniju i Kosovo). To je isti onaj civilizacijski krug koji Sovjetima drži moralno predavanje zbog Pakta o nenapadanju, a kod svoje predaje Sudeta nacistima ne vidi ništa sporno. Jad i čemer.
Kada su razlike u pretpostavkama, onda je i sama diskusija diskusija o scenarijima. Ja mislim da nece ni 100.000 ljudi ostati u Srbiji neko vreme, a kamoli 1.000.000. Niti se njima ovde boravi, niti mi mozemo da ih zadrzimo, a jos manje treba da primamo vise nego i ostale zemlje EU imajuci u vidu da su nam iste i dosle iz EU preko Makedonije.
Ja mislim da EU zeli da nas primi, ali nas nece primiti ako ne uradimo ono sto je potrebno da bi se bio clan EU. U svim mojim razgovorima sa relevantnim EU politicarima oni su nas procenjivali na do 2025. godine i nikada nisu bili spremni da podrze ista sto bi bio put Srbije mimo EU. Imacu prilike da testiram raspolozenje ovog meseca kod kljucnih evropskih partija.
Mi imamo alternative, naravno, ali su rizici takvi da prevazilaze koristi cak i od najtrzisnijih reformi (koje vam niko ne brani da uradite u EU, Estonci zivi primer).
Vojna saradnja sa dva, gotovo pa neprijatelja je neodrziva opcija u sadasnje vreme. Jednostavno ne moze oboje. Srbija se vec opredelila, nego sadasnjoj ekipi bruka da kaze, ne ide im u prilog.
Uvaženi Aleksandre,
tzv. Zapad ima jednu posebnu vrlinu koji zaista cijenim, a to je da oni, razmišljajući u spoljnopolitičkim relacijama, uvijek kažu da nečije namjere nisu uopšte bitne, nego da je bitna mogućnost da se nešto desi. Ja tvrdim da mogućnost onoga što sam nazvao Balkansko partnerstvo, po uzoru na ukrajinsko Istočno partnerstvo, itekako postoji, i ne samo da postoji, nego je i vrlo izvjesna. Pa svi dosadašnji potezi EU upućuju na to. Stalno se godina prijema odgađa, stalno se postavljaju novi uslovi, a mi stalno nasjedamo. Evo npr. Kosovo. Ja znam da je to političko samoubistvo, ali ja bih ladno izašao i rekao EU da ćemo mi priznati Kosovo, ali pod jednim malim uslovom. Naime, čim to urade Španija, Rumunija, Slovačka, Kipar i Grčka, mi ćemo to već sutra uraditi. I šta je tu problem? Kao oni su EU, a mi nismo? Kao i u slučaju Hrvatske? Kao oni su EU, a mi nismo, pa sad treba da se iživljavaju nad nama? Što se tiče migranata, imigranata, izbjeglica, kako god, vi ste načitan čovjek, vjerovatno znate da Srbija ima obavezu da primi nazad sve one koje EU vrati, inače ostaje bez Šengena? To što oni neće da ostanu u Srbiji, to vam je rjetko slab argument. Pa ni većina pod Slobom nije htjela da ostane u Srbiji, al' ko te pita, ko jači taj korbači. Ta argumentacija vam prosto ne pije vodu. Drugo, šta mislite što se desio onoliki talas migranata sa Kosova onomad? Zar zaista mislite da to nema veze sa ovim najnovijim talasom arapskih izbjeglica? Zar zaista mislite da se već tada nije znalo da će do ovoga doći? Treće, ja ne razumijem što vam je nemoguće da 100.000 ili 1.000.000 migranata bude smješteno u Srbiji, kad je ideja da budu smješteni u Bugarskoj, Italiij i Grčkoj već odbačena, a raspored 120.000 po kvotama takođe? I zašto mislite, kad smo već toliko mali i beznačajni, što je jedino sa čim se slažem sa vama, da ćemo mi imati drugog izbora nego da po direktivi EU prihvatimo sve te ljude? U protivnom, neće nas primiti u EU, a sami ste rekli da drugog izbora osim EU nemamo? Možete li mi malo podrobnije objasniti šta je od ovoga što sam napisao tačno nemoguće?
I ne zaboravite da je konačna brojka izbjeglica koja se očekuje između 3 i 5 miliona.
Nema novih uslova, samo postoje stari koje Srbija uporno traljavo odrađuje. SSP je odradjen jer su se narodi na WB malo zaubijali u proslosti. U Srbiji je uradjen skrining, krenuce uskoro da se otvaraju poglavlja. Crna Gora je, na primer WB, a daleko odmakla. Odnose s Kosovom ne resavamo zbog Unije ako smo pametni nego zbog nas samih. Inace nije to politicko samoubistvo jer je Kosovo samo za 6% ljudi u Srbiji bitno pitanje. Zato je i Brisel prosao bez ikakve tenzije. Samo Kosovo ne moramo priznati, ali to je sada potpuno nebitno, jer se Srbija odrekla svih nadležnosti na istom i to je realnost kontinuiteta politike "ne znam šta bih sa istim".
Hrvatska ce moci da koristi svoj polozaj jos jedno 3-4 dana maksimum kada je rec o blokadi granice. I to ce biti vrhunac izivljavanja jednog politicara koji juri poslednji voz da ne ode u opoziciju. Jer ce im ista EU reci da to ne rade. Problem ce biti ako mi nastavimo kaskati, a pojave se neki daleko veci izazovi. Od Hrvatske cemo sigurno imati problem oko granice u buducnosti. Koliki ce biti zavisice od toga koliko mi budemo pametni.
Ukupan broj izbeglica iz Sirije je krajem avgusta bio 4,3 miliona, od toga je do sada doslo u EU oko 430.000. U EU dolaze samo oni koji imaju novca za put koji nije jeftin. Od toga oko 130.000 je preslo preko Srbije. Vecina ce dobiti azil u EU jer zadovoljavaju uslove da su politicki progonjeni. Za one koji su usli preko Srbije, a odbije im se zahtev i mi mozemo isto da postupimo, ni mi nismo duzni dati azil onima koji su ekonomski migranti. Dakle vracamo ih odakle su dosli, u tom slucaju. Bolje bi bilo da imamo drzavu koja je sada u stanju da kontrolise svoje granice i da ne radi ovo sto sada radi, ali samo smo krivi, nismo se spremili za rizike. Bice nam lakse ako saradjujemo sa EU nego ako to ne radimo ili radimo ofrlje.
Iskreno, nisam ni siguran u to koliko bi mi dobili, a koliko izgubili sa Sirijcima u Srbiji. Dosla je njihova srednja klasa iz sekularne drzave koja je pobegla od divljastva. Ali to je vec drugo pitanje.
Konacno, katastrofican scenario koji provejava mi se ne uklapa u analizu troskova i koristi. EU je vec jednom imala nestabilan WB pred svojim vratima, nije joj se uopste dopalo. On ne moze biti stabilan ako je Srbija izvor nestabilnosti.
I da ne zaboravim, AV je jedva docekao da se malo ogrebe o Milanovicevo udaranje u grudi rodoljubive.
Uf što volim da vodim diskusije sa nadobudnim sagovornicima. Vi Aleksandre prosto odišete samopuzdanjem kad obrazlažete svoje stavove, da većini ne preostaje ništa drugo nego da slijepo povjeruje u iste, ali ja sebe nisam nikad ubrajao u većinu. Prvo šta je WB i skrining stvarno nemam pojma, ali iz logičkog konteksta zaključujem da je WB Zapadni Balkan, dok za skrining ne mogu to da uradim. Stvarno ne znam značenje termina. Pa krenimo redom.
"Samo Kosovo ne moramo priznati, ali to je sada potpuno nebitno, jer se Srbija odrekla svih nadležnosti na istom"... ništa od ovog nije tačno. Prvo, niko se nije ničega odrekao na Kosovu, barem ne formalno. Još uvijek. I Kosovo moramo priznati, prosto zato jer to od nas ne očekuju. I uslov jedini treba da bude da to prethodno uradi 5 ranije pomenutih zemalja. U tom smislu, sve pregovore sa predstavnicima Albanaca sa Kosova treba obustaviti, jer su suvišni, pošto mi priznajemo Kosovo, ali tek kad to urade sve članice EU. Baš bih volio da vidim ko bi nas mogao optužiti da smo nekonstruktivni.
"Vecina ce dobiti azil u EU jer zadovoljavaju uslove da su politicki progonjeni". Gdje će 430.000 ljudi dobiti azil, kad ne mogu zemlje EU da se dogovore ni oko njih 120.000? Šta dogovoriće se? A šta ćemo kad Asad padne sa vlasti, pa nastane još veći haos, poput onog u Libiji posle Gadafija? Šta ćemo ako krenu azilanti iz Ukrajine? Ko vam garantuje da će tamo da se smiri sitaucija? Šta ćemo sa talasom albanskih azilanata sa Kosova, koji su svi zaboravili, a koji je bio nešto malo prije ovog? Ne znam na čemu tumačite takav optimizam.
"...ni mi nismo duzni dati azil onima koji su ekonomski migranti...". Ma ko će čovječe da odluči o ovome? Mi? Pa ne mogu u EU da odluče? Ljudi dolaze iz Sirije, Avganistana, Iraka, Libije i sl., svi su oni ekonmski migranti, ali i politički progonjeni. Zar može neko u zemlji u kojoj je predsednik izabran na referendumu sa 99% glasova ZA da ne bude azilant? Ja razumijem da vi pokušavate da branite svoje stavove, ali nije uredu da mi vrijeđate inteligenciju.
"Dakle vracamo ih odakle su dosli, u tom slucaju." Kuda? Kako? Spejs šatlovima? Preko Makedonije, odakle su ušli, ne može, nije politički prihvatljivo, jer nije sigurna zemlja, a Sirija odakle dolaze, za razliku od Makedonije, jeste? Molim vas Aleksandre... Ovo sa migrantima nije kratkoročan problem koji će biti riješen, nego sistematski problem, dugoročnog karaktera, koji će zahtjevati sistematski odgovor, a taj odgovor ne podrazumijeva da se ti ljudi nasele u EU. Ako to uradi EU, to će biti velika greška. Prema tome, nema od toga ništa. Zar mislite da su tamo baš svi budale?
"Dosla je njihova srednja klasa iz sekularne drzave koja je pobegla od divljastva". Ja bih stvarno volio da o svijetu koji nas okružuje učim iz istih knjiga kao i vi? Možete li mi preporučiti neko takvo štivo? Aman čovječe, mi ne znamo šta da radimo sa našom srednjom klasom, a treba nam još i sirijska srednja klasa? Šta će oni raditi kod nas? Ovo vam je vrhunac do sada. Mada je ova vaša rečenica: "Crna Gora je, na primer WB, a daleko odmakla". Hahahahaha, ovo nije cinizam, ja se sada stvarno smijem dok čitam ovo. Crna Gora daleko odmakla? U čemu? U bilbordima koji reklamiraju NATO pakt? Ili u tome što možeš čovjeka da ubiješ ispred bolnice pred 100 svjedoka, pa da te na sudu oslobode? U tome, što je Đukanović poslednji dikatator Evrope, na vlasti četvrt vijeka? U tome što je oaza za pranje para? Jel' vi mene zezate il' ste ozbiljni? Ozbiljno vas pitam? Zbunjen sam...
U tome, što poput Hrvatske na najbezočniji mogući način diskriminiše Srbe? Da nastavim...?
Sasa iz razlitih pretpostavki stizu razliciti zakljucci. Jednako nadobudni, ako cemo tako nazvati stvari. Ja na to uvek nudim opkladu jer nema drugog puta:
1. Srbija u EU do 2025. godine
2. EU se nece raspasti... stavi period do kojeg to orocavamo jer ne bih da dobitak prenosim nekom drugom, naslednom linijom. Raspad EU nije ako jedna ili dve drzave istu napuste, na primer UK.
3. U Srbiji nece ostati vise od 20.000 izbeglica u proseku u naredne dve godine.
a tebi ostavljam koji ces iznos staviti. Nije poenta da bude ni velik ni mali, nego da kao ozbiljni ljudi konkretno stojimo iza onoga sto kazemo.
A sto se tice ocene CG, pa ona nije super, ali je odmakla u odnosu na Srbiju po mnogo stvari. To je realnost, oni barem malo znaju sta je to meritokratija i ne mogu se oteti utisku (ustvari nije to, u pitanju je cinjenica) da im je znatno bolje od kada nisu sa Srbijom.
Ja za Sirijce nisam rekao da znam, nego da nisam siguran da li bi nam uopste bili teret, cak naprotiv.
Srbija vise nema ingerencije na Kosovu, to se moze zvati kakogod pozelis. Poenta je redefinisanje sta je interes Srbije na Kosocu. Zezanjem oko toga sta necemo dosli smo do toga da nemamo skoro nista i da nam i to klizi.
Da li ce Asad pasti ili ne je veliko pitanje, ipak ima dva vrlo mocna pokrovitelja. A deluje i kao Majka Tereza prema ISIS.
Inace, to sto je neko zivi i diktaturi ne znaci da ima pravo na azil.
Srbija do 2025. godine u Evropskoj uniji. Nije da ne vjerujem, nego znam da neće biti tako. Prvo, kada kažete Srbija, pitanje je u kom obliku Srbija tj. u kojim granicama. Da li kao cjelovita ili možda kao dio veće političko-ekonomske zajednice? To su krupne razlike. Može Srbija da bude i u granicama Smederevskog sandžaka, što možemo da zahvalimo našim EU prijateljima, a može da bude i dio političko-ekonomske zajednice u čijem sastavu je i Tirana. Vidjećemo. Živi bili pa vidjeli. Deset godina je toliko dug vremenski horizont za planiranje bilo čega, al' jedno je sigurno, kulturološki Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i i Kosovu i nije mjesto u EU. Pretežno pravoslavno-muslimanske zemlje. Znam, neki će reći a Grčka, Rumunija i Bugarska. To je nužno zlo. Bilo je jako bitno da se prije izolovanja ovih zemalja, oko njih stvori NATO prsten. To je njihova jedina svrha. I nije ovo nikakva teorija zavjere, nego čista logika. Dovoljno je pogledati kartu. Kao što je pitanje u kom će obliku Srbija ući u EU i kakav će modalitet tog "članstva" biti, tako je i pitanje u kom će obliku EU egzistirati za 10 godina. Mi smo ZADOCNILI jer nismo razmišljali u relacijijama "nisu bitne ničije namjere, nego mogućnost da se nešto desi", a to je ono što pravi razliku između zemalja koje vode ozbiljnu i neozbiljnu politiku. Vi zagovarate vođenje ove druge politike. Nedvosmisleno. Puštanje niz struju, a ne plivanje ispred struje ili čak njeno preusmjeravanje. Ako sam vas dobro razumio, u Srbiji će u naredne dvije godine živjeti 40.000 arapskih izbjeglica ili nisam dobro razumio? Čak i 10.000 arapskih izbjeglica je problem gospodine Stevanoviću. Ako pretendujete da vodite ozbiljnu politiku. Znate li koliko Albanaca živi trenutno u Srbiji, bez Kosova i Metohije? 5.809. I oni stvaraju značajne probleme. Šta mislite šta će da bude sa 10.000 Arapa? A zašto bi smo ih mi uopšte prihvatili? Jel' smo to mi krivi što su oni izbjegli iz svojih zemalja ili su to Njemačka, Francuska i Velika Britanija? Već sam jednom rekao, 10.000 izbjeglica u Srbiji je humanitarna katastrofa, a 100.000 je smrtna presuda. Srbija to jednostavno neće preživjeti.
"A sto se tice ocene CG, pa ona nije super, ali je odmakla u odnosu na Srbiju po mnogo stvari. To je realnost, oni barem malo znaju sta je to meritokratija i ne mogu se oteti utisku (ustvari nije to, u pitanju je cinjenica) da im je znatno bolje od kada nisu sa Srbijom".
Ako zanemarimo činjenicu da su Srbi većina u Crnoj Gori, jer prema popisu iz 2011. srpski jezik govori 42.88% stanovnika, a koji je by the way zabranjen u Crnoj Gori, bukvalno, te da su "Crnogorci" svoju nezavisnost dobili zahvaljujući glasovima Albanaca i muslimana tj. Bošnjaka (nikad mi neće biti jasno kako može biti neki musliman Bošnjak npr. iz Bara) za koje je lobirao Mustafa Cerić, navedite mi barem jedan jedini indikator koji pokazuje da stanovnici Crne Gore žive bolje od kad su napustli državnu zajednicu? Pa ne žive čak ni Srbi bolje, a odlazak Crne Gore nije imamo nikakav uticaj na životni standard. Samo jedan navedite. Primjera radi, stopa zaposlenosti, ali sa prosječnom platom, koja uzima u obzir inflaciju tj. troškove života. Govororimo o realnim ekonomskim pokazateljima, a ne o pokazateljma Milovog statističkog zavoda. Samo jedan navedite, pa ću da revidiram svoj stav značajno. No vratimo se malo Crnoj Gori i njenoj noevisnosti, pardon nezavisnosti. Hoćete li malo da porazgovaramo o ljudima iz Crne Gore koji žive u Srbiji, a koji nisu mogli da glasaju na referendumu? Hoćete li malo da porazgovaramo o tome da većina onih koji su se izjasnili kao Crnogorci radi u državnoj upravi i državnim firmama, i da bi barem polovina njih drugačije glasala kad Milo više ne bi bio na vlasti? Ja stvarno ne razumijem da čovjek poput vas može da izjavi da je Crna Gora daleko odmakla od Srbije u bilo čemu. Vi političku volju miješate sa stvarnim napretkom u socijalno-ekonomskom razvoju. Pa sama činjenica da EU smatra da je Crna Gora uradila više po pitanju, u šta ja ne vjerujem, treba da nas natjera da se zapitamo, kakva je to uopšte političko-ekonomska zajednica, kad najnedemokratskiju i najkriminalizovaniju zemlju u Evropi razmatra kao potencijalnog člana. Mislim, imali boljeg primjera da EU samo proisipa lafinu da želi da budemo njeni PUNOPRAVNI članovi od ovog? Pa u Turskoj ima više demokratije i ljudskih prava, nego u Crnoj Gori. I kako to mislite to što neko živi u diktaturi ne znači da ima i prava na azil? A zar je moguće dobiti azil ako dolazite iz zemlje u kojoj vlada demokratija? Ja ne znam za takav slučaj? Ispravite me ako griješim? I šta vam znači to sa zezanjem oko Kosvoa šta nećemo? Ja znam šta bih ja htjeo da se ja pitam. Priznavanje Kosova, ali tek pošto sve zemlje EU priznaju Kosovo. Dok se to ne desi, nema nikakvih pregovora sa Kosovom.
I zamolio bih vas da se u duhu akademske rasprave pridržavate persiranja, jer vi i ja nismo ovce čuvali zajedno, pa čak i kad raspravljamo preko bloga, red je da jedan drugom persiramo, ako ništa onda jer se i ne poznajemo. Inače, ja se ne sjećam da sam vas nazvao bilo kakvim pogrdnim imenom, pa da vam to bude razlog za nekulturu u komuniciranju.
I molim vas, ako ne tražim previše od vas, da mi posebno objasnite ovo za meriokratiju u Crnoj Gori. Ja veći vic u životu nisam čuo, ali uvijek dozvoljavam mogućnost da nisam dovoljno obaviješten, k'o Koštunica, pa ako me vi podučite, ja ću biti spreman da priznam da nisam bio upravu. Drage volje.
Nista od opklade, sta da se radi, bice da je to odraz sigurnosti u sopstvene stavove. Inace ja odavno ne vodim akademske rasprave, jednostavno mi je pomalo dosadno i bez impakta. Nema ni opipljivog rezultata, ni satisfakcije, ni iole ozbiljnog novca, pa gledam da to umanjim. Doduse ne moze se potpuno protiv sopstvenog mazohizma.
Srbija u EU, kao nezavisna drzava, bas u sadasnjim granicama i bas sa suverenitetom gde ga i danas ima. Inace, svakako cemo biti deo zajednice gde je i Tirana, koja ni po cemu ne zaostaje za Srbijom.
U Srbiji ima vise od 6000 ALbanaca, oko 55.000-60.000 ali izgleda da je to u duhu selektivnog priznavanja statistika koje su simpa za razvoj kreativnih teorija. I ne prave nikakve posebne probleme. Isto tako u Crnoj Gori su vecina Crnogorci 45%, Srba je 30%. Ako se neko oseca i da je Marsovac ja stvarno ne vidim nacina da dokazem da to nije, niti vidim neku svrhu u tome. Isto tako sve mi je sporno u konceptu gde se manjinski glasovi za bilo sta racunaju na nacin koji se inputira za referendum 2006. godine. Isto tako mi nije jasno zasto bi neko glasao na referendumu CG, a da tamo nema prebivaliste, ne placa porez... I na bilo kojim izborima ili referendumu bilo gde u svetu. Na primer, meni je hrvatska izborna jedinica dijaspora vrh takve nelogicnosti.
Srbija moze bez preteranih problema preziveti i 10.000 (0,15% u odnosu na ukupno stanovnistvo) i 100.000 arapskih izbeglica 1,5%), s tim da 100.000 nije realno. Moze i takva opklada, mada je malo bez veze. Ne znam stvarno sta bi ti nesretni ljudi mogli da nam urade pa da Srbija nestane.
Crna Gora ima svojih problema, ali ako je nesto nesporno to je da strateski pravci razvoja CG ne gube pristalice. Potpuno je drugo pitanje karaktera DPS. Ono sto je nesporno je da je, zaista na zalost jednog dela Srbije, broj onih koji vode politike porazenih na referendumu 2006, znacajno manji. To mnogo govori. Turska nije dobar reper, ali zaista nije. Radio sam tamo ove godine, mnogo sam analizirao dosta stvari pred izbore i imao uvid u dosta podataka. Zemlja koje moze biti cudo i zemlja koju moze pojesti ludilo zelje za licnom vlascu. Inace, nije vic meritokratija, posebno kada je perpsketiva iz sadasnje Srbije ili BiH.
Ovce su kod mene na trpezi s vremena na vreme, a drustvo biram pazljivo. Drugo lice mnozine ne cini ljude kulturnijim, bas kao sto ni drugo lice jednine ne rasi suprotno. Bitno je sta se kaze.
Aleksandre, mora se priznati da ste vrhunski demagog, ja vas zamolim da mi navedete jedan jedini egzaktan pokazatelj da je stanovnici Crne Gore žive bolje nego u državnoj zajednici, a vi me optužite da se plašim opklade. Ja sam vas smatrao za ozbiljnog čovjeka, te da je s toga opklada stilska figura, ali dobro, ako vam baš nešto znači, spreman sam da prihvatim opkladu. Predlažem da Speaker bude svjedok i presječe. Moj stav je jasan. Srbija neće biti dio EU, na isti način na koji su sada Bugarska i Rumunija, a pitanje je da li će i Bugarska i Rumunija imati isti status u EU. Kad kažem ovo "na isti način", mislim na status PUNOPRAVNOG člana. Taj status neće imati ni Makedonija, ni Crna Gora, ni Kosovo, ni Albanija, ni BiH. Pa jel' vi mislite da su sve ove zemlje baš slučajno dio istog (pod)procesa "pristupanja" EU. To je samo uvod u balkansku verziju ukrajinskog Istočnog partnerstva. Samo polako. Živi bili pa vidjeli. I ovo za izbjeglice ćemo da sačekamo, pa da vidimo. Ako ste pratili vijesti, mogli ste da čujete kako Angela Merkel poziva na pregovore sa Asadom. Sad odjenom nije bliskoistočni Krvnik, sad je faktor sa kojim treba pregovarati. E to je prava EU! To su iste one vrijednosti, to je ista ona logika koja je predala Sudete nacistima, a Srebe, u znak zahvalnosti za 27. mart, bombardovala i predala komunistima. To je ista ona logika koja povampirenom ustaši, što šeta u bijeloj vojnoj uniformi, jer je umislio da je maršal, prizna Hrvatskoj neovisnost, pardon nezavisnot, iako je ova proglasila svoje srpske građane građanima drugog reda, a Kosovu prizna nezavisnost jer zbog razmjera zločina Srba nad Albancima, zajednički život više nije moguć. No vratimo se mi opkladi. Ja sam na opkladu pristao, a još čekam na konkretne pokazatelje da je stanovnicima Crne Gore bolje nego što je bilo u državnoj zajednici. Baš me zanima kako će te to izvesti, kad je i samim Srbima gore nego što je bilo tada. Na strana što je u pitanju najnedemokratskija i najkriminalizovanija zemlja u Evropi. I šta fali Turskoj? Hoćete da kažete da u Turskoj ima manje demokratije nego u Crnoj Gori? Da ne uzimaju možda i u Turskoj lične karte političkih oponenata, da ovi ne bi mogli da glasaju na izborima, kao što onima koji su se izjasnili kao Srbi rade u Crnoj Gori? Vi odlično poznajete političku situaciju u Crnoj Gori, ali zato nemate pojma o položaju 30% vaših sunarodnika koliko je kobajagi Srba u Crnoj Gori? Divno. To je tako srbijanski. I nije tačno da je Srba u Crnoj Gori samo 30%, nego ih ima 42.88% koji su se izjasnili da govore srpskim jezikom, koji je by the way zabranjen u Crnoj Gori, a EU pregovara sa tom istom Crnom Gorom, jer je ova odmakla u poštovanju evropskih vrijednosti više od Srbije. Čak i tih 30-ak posto što su se izjasnili da govore nepostojećim crnogorskim jezikom, koji ima nepostojeća tri slova više nego srpski, i to mu je jedina razlika, pola od njih bi se sutra izjasnili kao Srbi, ali trenutno ne smiju jer je su DPS i Milošenko na vlasti, pa se ljudi boje da ne ostanu bez posla. A da u Crnoj Gori ima više Srba nego što Milošenkova statistika pokazuje, to se najbolje vidi iz rezultata referenduma. Naime, onih koji su se izjasnili da govore srpskim jezikom prema popisu iz 2011. bilo je 42.88%, a za ostanak u državnoj zajednici glasalo je 44,5%, što znači da je većina Albanaca, Bošnjaka i Muslimana (ima i takvih i to 3,3%), zahvaljujući lobiranju Mustafe Cerića, glasala za novisnost. Danas je u Crnoj Gori Amfilohije Radović problem, ali nije bio problem Mustafa Cerić, ordnirani nacional-šovinista, kad je lobirao za neovisnu Crnu Goru. To nije bila politika, nego demokratija i ljudska prava ne EU način. Sa velikim U.
Inače, nije bilo veće prevare u istoriji evropsko demokratije od crnogorskog referenduma. Nije noramalno da u Srbiji živi više ljudi iz Crne Gore, negoš to ima onih koji se izjašnjavaju da su Crnogorci, a da im bude zabranjeno da glasaju na referendumu. Nije normalno da se na tako brutalan način, sve i da ih ima 30%, a ima ih daleko više, preglasavju Srbi. To smo mi imali i u BiH i u Hrvatskoj, samo što smo mi u BiH tvrdoglavi i glupi Bosanci, pa nije prošlo. I sad kad je Crna Gora neovisna, prava tih 30-ak% posto Srba tj. 42.88% su stavljena van snage, zabranjena im je čak i upotreba sopstvenog jezika, a sad je na redu udar i na vjerska prava. Uskoro će oduzimati i crkvenu imovinu i davati je raspopu Mirašu. Frapantno je odustvo brige vas Srbijanaca za sopstvene sunarodnike u okruženju. Vi poznajete odlično situaciju u Turskoj, a za sopstvene sunarodnike u Crnoj Gori vas nije uopšte briga. To je filozofija Latinke Perović. Pa ona se proslavila sa rečenicom da će srpsko pitanje u Hrvatskoj i BiH biti rješeno uvođenjem demokratije. Vidjeli smo kako je bilo rješeno 1992. godine, a vidimo i kako se sada rješava u Vukovaru, pri čemu je za mene posebno interesantan zakon koji je izglasao hrvatski sabor, a po kome na državnu odštetu imaju pravo samo hrvatske žrtve silovanja. Bukvalno. I to je ta demokratija. Inače Aleksandre, ozbiljan sam kad sam vas zamolio da mi preporučite par knjiga iz kojih učite o svijetu koji vas okružuje, jer lično želim da proniknem u to koji su to motivi koji ljude poput vas tjeraju da imaju takve stavove.
U prvom komentaru mi je promakla greška. Umjesto odlino poznajete situaciju u Crnoj Gori, treba da stoji odlično poznajete situaciju u Turskoj.
A da ste malo više nego što je trebalo čitali Latinku Perović, to se vidi i iz toga jer ste puni predrasuda. Ne znam uopšte otkud vam ideja da je mene briga kako se ko izjašnjava. Boli me uvo što se neko izjašnjava kao Crnogorac. Svako ima pravo da bude glup. I to ne treba zabranjivati. Ono što mene interesuje, jesu prava onih koji se izjašnjavaju kao Srbi. Ostali me ne interesuju ni najmanje. Vi recimo možete da se izjasnite i kao Džedaj ako hoćete i možete da okupite grupu istomišljenika koji će se kao i vi izjašnjavati kao Džedaji, to me savrešen ne znanima. Ne bi me zanimalo čak i kad biste tražili da vam djeca u školama slušaju nastavu na džedajskom jeziku. Ono što bi mene tangiralo jeste ako bi vi Džedaji branili meni da govorim srspkim jezikom, pa makar ga zvali našim, kao Austougari što su probali i kondominijumu, ili pak maternjim što sad pokušavaju Crnogorci, pa profesore srpskog jezika koji se tome usprotive otpuste. Jel' ste i na ta demokratska dostinguća svježe neovisne Crne Gore mislili kad ste govorili kako su odmakli daleko više od Srbije?
I još nešto samo Aleksandre...
Ovce su kod mene na trpezi s vremena na vreme, a drustvo biram pazljivo. Drugo lice mnozine ne cini ljude kulturnijim, bas kao sto ni drugo lice jednine ne rasi suprotno. Bitno je sta se kaze.
To možda kod Vas, kod mene nije. Ja ne preferiram da se intimiziram sa nepoznatim. Naučen sam od malena da se stariji poštuju, da im se persira, a to naročito ako vodimo diskusiju koja nije lične prirode. Ili možda jeste lične prirode, samo što nisam obavješten. I opet ništa mi niste rekli u vezi te čuvene crnogorske meritokratije? Još čekam, kao i pokazatelje boljeg života u neovisnoj Crnoj Gori. Što se tiče vaše opaske o jadnim ljudima, ja ne znam da li ste vi svjesni razmjera njen pogrešnosti i površnosti. Pa u samoj Srbiji ima na stotine hiljada ljudi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, preturaju po kontejnerima u potrazi za sekundarnim otpadom i sl. Da nije našeg seljačkog porijekla, ljudi u gradovima bi bukvalno umirali od gladi. To za šta se vi zalažete, to je za mene klasičan primjer malograđanštine. Raditi nešto, pa makar to i bilo suštinski pogrešno, samo da bi nas pohvalili oni u čijem društvu želimo da budemo, a pri tome ti u čijem društvu želimo da budemo i ne žele da baš da budu u društvu tih koje mi želimo da mazimo i pazimo. Smijurija.
Sasa vracajuci se na tezu o pocetnim premisama kao putevima ka konkulzijama ja mogu reci da ste isto tako demagog, cak i opasan jer se iza istorijske potkovanosti koja ne ide u primitivan nacionalizam ipak krije antizapadnjastvo, kao jedna od velikih prepreka u razvoju Srbije i Srpske. Ja ne bih ljude koji se izjašnjavaju kao Crnogorci nazivao glupima, to govori o vama. Ko hoce da vidi razvoj u CG (a vi kao neko ko posecuje Tr valjda znate koliko je, na primer, samo Donja Gorica trajno podigla kvalitet elite u Crnoj Gori, nezavisno ko je na vlasti, na primer) moze to da uradi, ali mi stvarno ne pada na pamet da to objasnjavam koristeci statisticke pokazatelje koje sagovornik priznaje. Drugo, stvarno me ne interesuje da raspravljam u sitne detalje kuda ide CG, jednostavno to nije predmet mog interesovanja.
Odakle vam ideja da ja kao neko ko nastupa imenom i prezimenom na ovom blogu, uz status javne licnosti, imam zelju da se intimiziram sa nekim ko nastupa pod nickom. Posebno jer inace se ne intimiziram. Inace u Srbiji nije bilo gladi oko 200 godina, mada su hiperbole O.K. ako neko hoce da naglasi poentu, s tim da mi nije jasna. Moje biranje drustva nije na osnovu urbano-ruralno, ali ne bih ja vise da smaram svojim privatnim stvarima, a jos manje da izgleda kao da imam zelje da nekog u nesto ubedjujem.
Kako u sustini ne moze biti plodne rasprave kada su premise drugacije, a velikim delom i vrednosti, ja se zahvaljujem na za srpske prilike solidnom objasnjavanju sopstvenih pozicija, ja na ovo stvarno ne bih trosio jos vremena jer niko od nas nece izaci nesto pametniji iz dalje prezentacije vlasitih gledista.
Ne moras brisati, nema nista lose u komentarima koji su bili postavljeni, kao ni u celoj raspravi. To je samo rasprava i nista drugo, ljudi koji ne misle isto o bitnim stvarima.
Gospodine Stevanoviću,
zemlje zakasne kad se puštaju niz struju, dopuštajući da ih vodi, a da i ne znaju kuda. To je ono za šta se vi zalažete. Ja vjerujem da je jedini način da ne zakasnite da plivate ispred struje i da preusmjeravate struju kad god je to moguće. Ja pravim razliku između kulture i politike, iako se ove dvije sfere često prepliću. Kod vas ta razlika skoro da i ne postoji. Meni nikada neće biti jasno na čemu tačno ljudi poput vas, kao uostalom i većina autora ovog bloga, bazira svoj entuzijazam prema tzv. zapadu. Taj vaš zapad nikada nije ispoštovao svoj dogovor kada smo mi u pitanju, a svaka naša pružena ruka saradnje završena je pogubno po nas. Nema nijednog primjera da je bilo drugačije. EU će se isto završiti. Istorija nas uči tako. Iako možda ponekad izgleda da sam ja neki rusofil, ja to zaista nisam, ali bez obzira što je Rusija daleko, ona nas nikada nije bombardovala, a tzv. zapad je to uradio 4 puta u XX vijeku. Priznaćete da je mnogo više od slučajnosti, a to se naročito odnosi za varvarsko bombardovanje iz 1944. godine, kada je stradalo više srpskih civilnih žrtava, nego prilikom nacističkog bombardovanja. To je bila nagrada Srbima za 27. mart. To i predaja komunistima. Samo vi vjerujte u vašu EU, meni zdrav razum to ne dozvoljava.
Pogledajte samo ko je glavni promoter NATO pakta u Srbiji. Zena. Pa zar u zemlji koja je ponosna na svoju ratnicku tradiciju nisu mogli naci nekog bivseg oficira? Zar je moguce da nema nijedan? Mogu npr. angazovati Perisica, placaju ga od '93. Osim toga, doticna gospodja je do te mjere tragikomicna da je to iritantno. Za nju je najveci uspjej selfi sa Merkelicom. Da nije zalosno, bilo bi smijesno. Iako ovo sto pisem djeluje bezazleno i trivijalno, nije ni najmanje, jer izbor te osobe i njeno ponasanje odaju utisak da je njen zadatak da poveca omrazenost prema NATO paktu, umjesto da bude obrnuto, a znamo da bez NATO pakta neme clandtva u EU. Samo vi i dalje vjerujte da oni zaista imaju namjeru da nas prime.
EU nam daje bolji okvir da branimo sopstvene interese jer nije dominatno zasnovana na pravu sile, nego sili prava. Uz to je bezbedonosni okvir, za nas ogromno trziste i izbor vecine koja je glasala nogama. Sto je meni bitno, a tu ste me vrlo cudno svrstali u drugosrbijance, to je nacin da se izbrisu granice na Drini, Uni, Dinari, Dunavu i administrativne linije na Kopaoniku. I to je kljucni razlog. Drugo je pitanje sto sopstvene interese branimo lose, sa verovatno vrhuncem koji se trenutno odvija. Pristupanje EU nas ni na koji nacin ne tera da pruzimo ruku i uzmemo nesto sto nam inace nije korisno. Medjunarodni odnosi su za male zemlje uvek pitanje razumevanje odnosa u svetu i sopstvenih limita, nekada dobijes ogromnu drzavu (doduse izgubis i 1/3 populacije), nekada te u cetiri godine dva puta okupiraju.
Jelena je inace jedna odlicna osoba, a promocija NATO nije bas posao gde mozete imati dobre rezultate u Srbiji, tako da joj stvarno ne mogu zameriti kako to radi. Daleko od toga da je ona najvaznija u celom procesu. Imajuci u vidu nepopularnost NATO u Srbiji, koje je na nekih 80% u ovom trenutku, politicari cute dok se Srbija priblizava istom, mozda cak uspesnije nego sto radi u evro-integracijama. A sto se tice kontra efekta, recimo uporedite Jelenu i Biserko/Kandic, videcete da postoji mnogo gori marketing tema koje su bazicno mnogo lakse. Inace ucice Srbija EU bez da bude deo NATO, iako ce u sustini sa njim tesno saradjivati, pa nece dobitipacke sto se ponasa kao Irska, Finska ili Austrija, na primer.
Gospodine Stevanoviću,
to kakva je dotična osoba privatno, mislim da nije baš relevantno za posao kojim se bavi. Et recimo i moja majka je takođe odlična osoba, ali to ne znači da može uspješno da se bavi čime god hoće. Poenta je da su uzeli jako trapavu i poptuno neprikladnu osobu da im bude lobista. Ja recimo takođe mislim da bi nekako trebalo pronaći odgovarajući modalitet saradnje sa NATO paktom, koji podrazumijeva više od slanja inžinjerskih jedinica širom svijeta, a manje od članstva. Lično, ne bih smatrao lošim ni kad bi se stvorila klima za članstvo, ali nažalost NATO to i ne želi, jer da želi ne bi plaćao ljude poput Milićeve da im budu kontrapropaganda. A što tiče toga kakva je ona osoba, pa evo danas baš politika piše kako se ova žalila što je nazivaju lobistom, jer ona je zaboga javni zagovornik, a to je različito, pošto lobista podrazumijeva da je plaćena za svoju aktivnost, a javni zagovronik da to radi iz ubjeđenja. Ako išta ne podnosim, to je kad mi ljudi udaraju na inteligenciju. Arogancija je odlika loših ljudi.
Itekako je bitno kakav je ko privatno, recimo osobine kao sto su postenje, istinoljubivost i jos svasta drugo spadaju u stvari koje poticu iz sfere privatnosti, pa se onda reflektuju u javnu sferu. Kada sam govorio o Jeleni mislio sam bas na neke dobre licne osobine, koje kasnije bivaju dobre osobine u poslu. Ne udara ti na inteligenciju, oni zaista nisu nikakva prethodnica, niti lobisti NATO. Svet think-tank finansiranja drugacije funkcionise, a ono sto je sigurno da nema neke posebne love u tom sportu, posebno za neke aktivnosti koje donose impact. Inace vise nema nekog posebnog novca za NVO aktivnosti koje su bile popularne 1990-ih i pocetkom 2000-ih. Tu recimo vasoi argumenti dobijaju tezinu, prosao prvi entuzijazam, sada se se ne gleda kroz prste.
Pa gde je to CG odmakla? Za vašu informaciju 30% Srba u CG je nacionalna manjina. Užasan teror Milov režin sprovodi nad SPC, ako si Srbin nema teorije da se zaposliš u javnoj upravi. Zemlja kriminala. Mi nikad nećemo ući u EU ako ne priznamo nezavisnot Kosova to ide kroz referendum i nema teorije da prođe. Člnastvo u EU znači i biti članica NATO pakta pa ni to ne može da prođe. Nema druge nego balansirati. Hrvatska je banana država,vadi ih more koje im donosi lepe svote ali i dalje su ekstremno zadužena država, sad ih očekuje ogromna emigracija najvrednijih pripadnika društva u EU http://www.telegraf.rs/vesti/1630094-beze-iz-lijepe-njihove-mladi-hrvati-masovno-odlaze-u-nemacku. Švajcarska i Norveška su formalno neutralne kad dođe stani-pani to je sve na strani Zapada,u toj Švajcarskoj se peru pare,utaja poreza na nivou...Briselki sporazum je prošao mirno zbog diktature A.Vučića koji je tu svoju izdaju tj. ukidanje države Srbije na severu KIM progalio pobedom kroz jeftinu floskulu "Ovo je najviše što možemo da dobijemo", čak je izvisio i sa "Zajedinicu srpskih opština". Narodu pitanje KiM nije prioritet u smislu jer ljudi gledaju da prežive ali jako je važno. Nek daju refernedum pa da vidimo šta ljudi misle i da oslobode medije. Užasna je medijska diktatura. Srbi vole Rusiji i to je činjenica i to kažu sva istraživanja,narod je za veču saradnju sa Rusijom.
"A što tiče toga kakva je ona osoba, pa evo danas baš politika piše kako se ova žalila što je nazivaju lobistom, jer ona je zaboga javni zagovornik, a to je različito, pošto lobista podrazumijeva da je plaćena za svoju aktivnost, a javni zagovronik da to radi iz ubjeđenja. Ako išta ne podnosim, to je kad mi ljudi udaraju na inteligenciju."
Sta vam tu smeta? Zato sto joj ne verujete da nije placena, ili zato sto ne mislite da je razlika bitna.
Ja mislim da treba praviti razliku izmedju placenih izdajnika i izdajnika volontera. Doduse, i volonteri se nadaju da ce naplatiti svoje usluge, samo u buducnosti.
"Srbi vole Rusiji i to je činjenica i to kažu sva istraživanja,narod je za veču saradnju sa Rusijom."
Najveci poraz ideje liberalizma u Srbiji je sto sami "javni zagovornici" liberalizma, poput Aleksandra, ne veruju da je liberalizam ovde moguc bez prethodnog prinudnog pokrstavanja Srba.
Gospodine Stevanoviću vi očigledno mene smatrate za BAŠ potpunog idiota.
"postenje, istinoljubivost i jos svasta drugo spadaju u stvari koje poticu iz sfere privatnosti, pa se onda reflektuju u javnu sferu". Ne vidim relevantnost. Ona nije kandidat na izborima, nego je njen zadatak promcija NATO pakta, a ona to radi jako loše. Nadam se da će ova naša prepiska doći do njenih šefova, jer moj prigovor nije to što ona "javno zagovara" pristupanje Srbije NATO paktu, nego to što to ona jako loše radi. U zemlji koja je ponosna na svoju ratničku tradiciju, za glavnog promotera vojnog saveza postaviti ženu, graniči se sa ludošću. Šta fali Perišiću? Pa prima platu od njih od '93 godine.
"Ne udara ti na inteligenciju, oni zaista nisu nikakva prethodnica, niti lobisti NATO". Vidite ovako gospodine Stevanoviću, pošto ovaj vaš komentar prelazi u cinizam, ja ću sada napisati nešto što će možda djelovati cinično, ali zasita nije. Živa istina je u pitanju. Elem, svojvremeno sam imao djevojku koja je sebe zvala stilistikinjom, a bila je obična frizerka, no to meni nije smetalo, pošto je izgledala mnogo dobro, pa sam bio prinuđen da ignorišem te stine, nepotrebne terminološke nedoumice. Ona mi je rekla da su njene frizure i njena šminka djela mnogo skupog profesionalca, uključujući i izgled noktiju i izbor garderobe. Da ne bude zabune, nema u tome ništa loše, žena hoće da dobro izgleda i ne žali novac. U tome i jeste poenta. Taj ekstravagantni stil života, podrazumijeva visoke životne troškove, a visoki životni troškovi moraju da budu pokriveni iz visokih životnih primanja. Prema tome, vaša tvrdnja da Jelena Milić lobira za NATO pakt iz dobrote svoga srca, nije uvreda za inteligenciju, nego za zdrav razum! Pri tome, nemam problema tim što žena dobro zarađuje, skidam kapu, ali molim vas nemojte mene i inteligentne ljude koji posjećuju ovaj blog vrijeđati sa tvrdnjom da to radi iz uvjerenja. Niko danas ništa ne radi iz uvjerenja. Naročito ne u Srbiji. Osim ako niste neki ekstravagantni umjetnik. Ja inače imam tu gadnu osobinu da o ljudima sudim na osnovu djela koja su ostvarili za života. Npr. Vučić ću uvijek smatrati šarlatanom jer čovjek nema druge biografije osim političke. On nikada u životu, mimo politike nije postigao i takvi ljudi ne mogu za Srbiju uraditi ništa. Isto mislim i za Čedomira Jovanovića, koji ima sličnu biografiju, s tom razlikom što je barem pokušao da bude biznismen, ali mu je to neslavno zavrilo. Uostalom kao i njegova politička karijera. Čovjek nema nikakvog rezultata u svom životu, a nastupa kao neporikosnoveni moralni autoritet. Isto je i sa Jelenom Milić. Kažete da je odlična osoba, pošto je lično poznajete? Može biti, ali meni je dovoljno da na sajtu njen organizacije pročitam da je sama za sebe napisala da spada među najuticajnije političke analitičare u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana. Hahahah, koji vic (stvarno sa smijem dok ovo piše, nije cinizam)! I to još veli sama za sebe. Ma divna osoba, nema šta. Divan je i njen selfi za Merkelicom, i njena fotografija sa jadničcima iz Sirije, ma to su sve odlike moralno superiorne ličnosti. Vi i ja definitvno ne živimo u istom svijetu i mislim da je ova diskusija postala apsolutno suvišna od onog trenutka kada se izjavili da u Crnoj Gori postoji nekakva meritokratija i da je Crna Gora tobože u nečemu odmakla u odnosu na Srbiju. Reče čovjek to sve za najkriminalizovaniju i najnedemokratskiju evropsku zemlju, u kojoj je zabranjeno većinskom narodu da govori sopstvenim jezikom, dok vlada manjinski narod, uz pomoć albanske, bošnjačke i muslimanske nacionalne manjine. I ako smo spali na to da nas u NATO pakt treba da vodi lobista sa svršenom srednjom školom, pa makar to bila i četvorogodišnja srednja škola za tehničara za nuklearnu fiziku, onda ne treba ni da postojimo. Bukvalno!
A da ne bi ljudi koji su se kasno uključili u diskusiju pomislili da smo skrenuli sa teme, dozvolite da ukratko elaboriram još jednu svoju tvrdnu. Naime, sa bezbjednosnog aspekta je nemoguće da jedna bivša komunistička zemlja, a pogotovu Srbija, uđe u EU, a da prethodno nije postala članica NATO pakta. Prosto to nema nikakvog smisla. Primjeri Irske, Finske i Austrije nisu uopšte adekvatni. Obratite pažnju na jednu stvar. Kosovo i Albanija su dvije zemlje sa većinskim albanskim stanovništvom, a Albanci su značajan, a u dogledno vrijeme će biti i nezaobilazan politički faktor u Makednoiji i Crnoj Gori. Upamtite moje riječi. Cilj je Balkanska federacija. Dodajte tome i BiH, sa rasformiranim Dejtonom, u kojoj su Srbi manjina, sa Bošnjacima i Hrvatima kao prirodnim saveznicima Albanaca, pa ćete dobiti političko-ekonomsku zajednicu u kojoj su Srbi manjima. To je cilj vašeg tzv. zapada. Slobodno vi vjerujte da je ovo što pišem teorija zavjere. Ja se držim one zapadnje: "nisu bitne nečije namjere, nego mogućnost da se nešto desi". Živi bili pa vidjeli!
Saša,
Postoje jako dobri razlozi zašto se ex-kom zemlje ne primaju u članstvo EU a da prethodno nisu u NATOu,iz njihove perspektive to je samo jedan vruć a truo krompir koji im takav ne treba. U takvim tvorevinama ne postoji pravna država,nismo neko tržište ni kao kupci ni kao prodavci pa da trče za nama,jednostavno nemaju interes za tim. Po meni je nepotrebno iole liberalnom življu objašnjavati da se kod svakog poslovnog ili inog profi aranžmana dve ili više strana udružuju interesa radi,a ne nekih apstraktnih,idealizovanih pojmova ljubavi,poštovanja ili nekakve ,,pravde"...
Sasvim druga stvar je njihovo(NATO) licemerstvo koje se iskazuje na svakih 5 metara,o kojima bi mogle ne komentari nego knjige da se piše. Logično takve tvorevine nama izgledaju kao kolekcija ljudskih ljiga(što donekle i jesu) koje lažu na fatove,neretko bez ikakvog smislenog razloga i vidljive strategije. Drugačije reaguju kad pričaju sa Rusijom ili Kinom a drugačije sa nama. Sirija koja je bila nešto najbliže pristojnoj državi na onoj đavolskoj gomili peska je izmišljen problem,a one psihopate iz kuće Sauda nisu...jednostavno to je njihov modus operandi,mi tu ništa ne možemo. Mislite da su ljudi u recimo Češkoj,Slovačkoj i sl glupi pa to ne vide...itekako vide,ali takođe i vide druge alternative koje nisu nimalo sjajnije,bar vojno-starteški ili kako god.
Suma sumarum...vojni savezi ovi ili oni,ali će se nama u najboljem slučaju(koji nije nimalo izvestan) desiti isto što i Bugarima,Rumunima,Hrvatima. A to je da ćemo na bolan način shvatiti da nas vrednijim,uspešnijim,pravnijim neće učiniti to što će nas strpati u istu sobu sa boljima od nas(jer pijenje kafe sa Bilom Gejtsom ne čini tog čoveka jednako uspešnim kao što je on),već da će po sili inercije veći uticaj imati činjenica da smo do pre jedva 100 godina bili deo Orijenta(njegov najrazvijeniji deo,ali ipak u suštini država(ili sl tvorevine) i društvo koje nije negovalo glavne tekovine Zapada). I to će tako biti bez obzira dal je na vlasti DS,AV ili DJB(2020 ili 2025,svejedno). Slažem se sa vašim pređašnjim komentarima(od ranije iz ranijih postova) da je nemali broj puta u zadnjih vek ili vek i po bilo vladara i vlada koju se ovu zemlju i društvo pokušavali svim silama da upristoje,ali dobre želje ne garantuju i dobar rezultat. Pa jedna Nemačka ili Francuska,koje su bile sam skorup svih pametnih stvari koje su se desile u zadnjih 500 godina u Evropi 40ih godina XX veka nisu imale dovoljno pameti i znanja da izađu na kraj sa sopstvenim problemima i kompleksima,a nekmoli Srbija nakon svega toga i još 50+ godina efektivnog sprovođenja eksperimentalnih gluposti svih vrsta.
Ne brinite se uspeh zagarantovano nije uzvestan,optimizam proizilazi iz onih 1 posto šansi da nas makar ova grupa čobana i kabadahija od naših političara neće više smarati,jer će ih bar neki pristojni apartčici iz EU kontrolisati,pošto to mi očigledno nikad nismo bili u stanju kao građani...
"Sasa vracajuci se na tezu o pocetnim premisama kao putevima ka konkulzijama ja mogu reci da ste isto tako demagog, cak i opasan jer se iza istorijske potkovanosti koja ne ide u primitivan nacionalizam ipak krije antizapadnjastvo, kao jedna od velikih prepreka u razvoju Srbije i Srpske."
Stevanoviću,
ne znam odakle tebi i Spikeru ideja da je Saša potkovan u vezi sa istorijom? On je čovek dinarskog mentaliteta, sa konfuzijom u glavi, okovan ledenim morem podataka, koje neće i ne može da poveže. Verovatno je još pride i mlad, pa samim tim njegova konfuzija u glavi poprima šire dimenzije.
Vladimire, što ne znate razliku između Hercegovca i Bosanca, tj. za koga je svaki čovjek iz BiH automatski Bosanc i to onaj glupi iz viceva o Muji i Hasi, ja za razliku od vas ne vjerujem u kategorizacije ljudi etnogeografskog tipa, a kamoli u one prema vicevima, ali neka bude po vašem. U nastavku vam dajem ukratko opisane glavne psihičke crte tog vašeg dinarskog tipa. I ne ostaje mi ništa drugo, nego da vam zahvalim na komplimentima. Vrlo ljubazno od vas. I možda ima istine u ovim Cvijićevim kategorizacijama jer moj kredo je onaj Njegošev stih: "Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može"!
"Glavne psihičke crte. - Celokupno dinarsko stanovništvo, pravoslavno, katoličko ili muslimansko, živi ili je doskora živelo patrijarhalnim životom, koji je u znatnoj meri uticao na njegovu karakterističnu fizionomiju. Oni koji su dosta putovali po Balkanskom Poluostrvu odmah osete i raspoznaju u nekoj narodnoj masi dinarske ljude od drugih grupa. Na njima su najbolje izražene sve osobine zapadnih Južnih Slovena. One su kod njih dubljega smisla i nacionalnije. Ove osobine nisu načete stranim uticajima i novim kulturama, kao što je to manje-više slučaj u drugim oblastima, izuzevši nekoliko izolovanih oaza, naročito u istočnom delu Poluostrva. Iako je oblast dinarskog tipa bila podeljena između više država, on je sačuvao svoje osnovne osobine. Dinarski su ljudi živog duha i tanane inteligencije. Obdareni živom i raznovrsnom osećajnošću oni se često povode za svojom maštom, koja je vrlo živa i bogata, kao i za prvim impulsom oduševljenja i srdžbe. U svojim se akcijama obično inspirišu pobudama moralne i duhovne vrste; materijalni interesi imaju samo ulogu drugoga reda. Da bi se izazvala najveća suma njihove snage, treba dirnuti u njihovu osećajnost, osetljivost, u njihov individualni i nacionalni ponos; treba istaći pitanje časti ili ideal pravde ili slobode. To su glavni uzroci strasti koji pokreću dinarske ljude kao i uzroci sukoba koji se među njima javljaju; otuda proizilazi srećan ili nesrećan tok njihova života, mnogo više nego što potiče od sebičnosti ili od lakomosti. Sa ovim se inspiracijama mešaju rasni instikt, instikt za životom i za razvijanjem, instikt da se izvojuje svoje mesto u svetu i da se da svoja puna mera, instikt čija je snaga ogromna. Dinarski čovek ne veruje, da ima teškoća koje ne bi mogao savladati. Njegova je vera nepomućena, pouzdanje bezgranično".
@Saša
"Vladimire, što ne znate razliku između Hercegovca i Bosanca, tj. za koga je svaki čovjek iz BiH automatski Bosanc i to onaj glupi iz viceva o Muji i Hasi, ja za razliku od vas ne vjerujem u kategorizacije ljudi etnogeografskog tipa, a kamoli u one prema vicevima, ali neka bude po vašem. U nastavku vam dajem ukratko opisane glavne psihičke crte tog vašeg dinarskog tipa. I ne ostaje mi ništa drugo, nego da vam zahvalim na komplimentima. Vrlo ljubazno od vas. I možda ima istine u ovim Cvijićevim kategorizacijama jer moj kredo je onaj Njegošev stih: "Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može"!"
Poštovani gospodine Saša,
Ja sam u nekom prošlom komentaru napravio šalu, možda neslanu, ali šalu, u kojoj sam konstatovao da ste Bosanac. Na kraju sam stavio i smajlija. Nisam Vas vređao. Nigde nisam napisao da ste glupi Bosanac iz viceva o Muji i Hasi. Kada sam napisao da ste dinarski tip, to takođe nije uvreda. Nije problem Vaš dinarski mentalitet, već je problem Vaša konfuzija u glavi. A kada se te dve stvari spoje, mentalitet i konfuzija, to je već gotov revolucionar. Ako Vam nešto znači, moje poreklo je iz stare Hercegovine. Da skratim - nisam Vas vređao, nisam bio zlonameran. Za razliku od Vas, koji je mene optužio da sam odrastao u komunističkom duhu, što je, pak, ostavilo posledice na moju ličnost i moje stavove. A na koncu, nisam se ni obratio Vama već Stevanoviću.
@Saša
Kakvog crnog oficira u postkomunističkoj zemlji, vama danas očigledno nije dobro, pa znaju oni odlično kakva je to crveno-crna bagra, od prvog do poslednjeg? :)) Takav da promoviše NATO u Srbiji a pre samo petnaestak godina je za račun onog zlikovca ratovao sa civilizovanim svetom oličenim u NATO? Come on, pa nisu Americi i Evropi svrake mozak popile... :) Međutim, ono što meni nije jasno je koji je andrak vama nacionalistima da ste se toliko uskopistili protiv NATO, koji je, nesravnjeno više od mogućeg članstva u bankrotiranoj EU, najsigurniji put prema bezbednosti, prosperitetu i ostvarenju generalnog nacionalnog napretka, pa je biti protiv članstva Srbije i Bosne u njemu udžbenički primer lažnog patriotizma. Tu se vide dinarsko-komunističko-psihopatsko-plemenski koreni savremene, intenzivno degenerisane forme srpskog nacionalizma: svakom istinskom patrioti pri zdravoj pameti i desnici ruci bio bi prvi prioritet da se ova zemlja pridruži grupaciji vojno najačih, najcivilizovanijih i najbogatijih zemalja sveta, umesto da koketira sa jednom primitivnom, siromašnom i vojno slabom diktaturom, a ti navodni nacionalisti, ustvari destilisane štetočine i neprijatelji vitalnog interesa ovog naroda, ili barem onog njegovog dela koji želi da njemu i njegovoj deci bude dobro, da imaju para i da im budućnost bude sigurna (za ostale me baš zabole, neka slobodno crknu, a u tome ću im i vrlo rado pomoći svim potrebnim metodama, dosta je bilo primitvaca, psihopata, budala i samoubica koji drže sve ostale kao taoce kao hladne vode :) ) čine sve da takvu perspektivu države spreče. To se u mom tefteru zove "peta kolona" i "unutrašnji neprijatelj" :)
Speakeru stari druže, pa gdje ste do sada? :)))
Perišić. Šta fali Perišiću? Heroj srbski najveći, pobjedio Haški tribunal, a sarađuje sa NATO paktom od 1993. godine. Zato ga nisu ni osudil :)))
I ne znam otkud vam ideja da sam ja protiv pristupanja NATO paktu. Ja sam pragmatičan čovjek i nigdje u komentaru ne stoji da sam ja protiv toga. Ja ne kritikujem Milićevu što lobira za NATO pakt, nego što to loše radi. To je eksplicitno navedeno u komentarima. Pristupanje EU je nešto drugo, a najmoćnijem vojnom savezu na svijetu, nešto sasvim treće. Ja nisam protiv NATO pakta. Samo im ne vjerujem previše u dobre namjere. Ipak su nas bombardovali na osnovu izmišljene operacije Potkova i slučaja Račak. Takođe izmišljenog. Za oba događaja niko nije dobio ni godinu dana pred Haškim tribunalom. Modalitet saradnje sa NATO paktkom za koji se ja zalažem je mnogo više od pukih inžinjerskih misija, a malo manje od članstva. I to ne zato jer sam protiv pristupanja NATO paktu kao takvom, jer mislim da nije pametno. A da ste pažljivo čitali moje komentare, kao što niste, nego ste odmah prebacili na rafalnu paljbu, ja sam čak ekplicitno rekao i da Kosovo treba priznati. I još sam rekao otprilike da bih to uradio još sutra da se ja pitam, ali bih to uradio onako latinski pokvareno. Ipak su oni naši susjedi tisuću godinama. Izgleda da ste sinoć nešto mnogo ljuto pojeli, pa ste onako nenaspavan odlučili da me masakrirate ni krivog ni dužnog :)))
MMiillaann,
Slovačka i Češka su pristupile NATO paktu na isti način kao što je Jugoslavija 1941. pristupila Trojnom paktu - odluku o pristupanju su donele neke njihove Cvetković-Maček vlade, suprotno volji naroda, dakle narod se ništa nije pitao, nikakav referendum nije održan, to je zato što se unapred znalo da bi narod na referendumu rekao "NE" NATO paktu. E to je ta lažna NATO demokratija, zato ja MRZIM NATO! Mada Česi i Slovaci uopšte nemaju slobodoljubiv mentalitet kao mi, oni su jednostavno prešli preko toga, nisu izašli na ulice i vikali "bolje rat nego NATO pakt, bolje grob nego NATO rob", nikakvih većih incidenata nije bilo tamo uprkos činjenici da su NATO i njihove Cvetković-Maček vlade tada flagrantno pogazile najosnovna demokratska načela.
Ali dobro, na mene je utisak ostavila jedna TV emisija koju sam ranije gledao, gostovali su neki politički analitičari (ne mogu da se setim koji), jedan od njih je pravilno zaključio da se širenje NATO pakta na Istok definitivno okončano ruskom vojnom intervencijom u Gruziji i Ukrajini, dakle neće biti daljeg širenja NATO na Istok; takođe je prrimetio da sada NATO može da nastavi da se širi samo još na Balkan, na neke potpuno nebitne države poput Hrvatske (naravno, opet bez referenduma) - čovek je potpuno u pravu.
Nego voleo bih da čujem ostale posetioce ovog bloga da kažu nešto o ruskoj vojnoj intervenciji u Siriji? Nekoliko desetina aviona praši islamiste širom Sirije as we speak, zato očekujem da će jedan dobar deo posetilaca ovog bloga (ne svi, naravno) tvrditi da je to još jedna u nizu Putinovih "agresija" na druge države i narode. :) Šta McCain sada ima da kaže? Sećam se da je govorio da SAD trebaju da napadnu vojku Sirije, da Rusi (i Kinezi) neće smeti ništa da preduzmu, samo nije računao da je i obrnut scenario takođe moguć - Rusi takođe mogu da napadnu pobunjenike i da SAD neće smeti ništa da preduzmu. :)
@Speaker
Naslućaj mi veli da za Vas onaj stari Hladni rat još uvek nije gotov. To sam ponavljao bezbroj puta, šta bi falilo da ponovim još jednom. Dok su osamdesetih Regan i Tačer krckali SSSR, imali su svu moju podršku. Ali to je davno prošlo vreme. Novo vino u nove mehove. Čitam pre neki dan kako je Putin predložio novi svetski poredak. On u tom govoru savetuje Amerikancima i njihovim satelitima da prestanu sa izvozom demokratije po svetu. Mi smo te stvari naučili u SSSR-u na teži način, veli Putin, dok smo pokušavali da izvozimo socijalizam po svetu. Sjajna rečenica.
Nadovezujem se preko Sirije. Ako me sećanje ne vara, ruska intervencija u Siriji je prva ruska intervencija van granica blaženopočivšeg SSSR-a od pada Zida. To znači da je ruska vojska u geostrateškom pogledu u sve boljem položaju u odnosu na svoje "partnere" sa Zapada. Slabo pratim dešavanja u Siriji, ali koliko vidim, to je postao pravi mali svetski rat. Sa jedne strane NATO, da sruge strane Rusija, Kina, Iran i još neke države. To me podseća na građanski rat u Španiji. Budući da smo već zaključili da novo vino valja stavljati u nove mehove, za razliku od rata u Španiji ovaj rat uopšte nije ideološki obojen. Sve se svelo na to gde će čiji naftovod ili gasovod proći.
Kad malo bolje razmislim, rečenica iz Svetog pisma treba da posluša samu sebe. Dakle - novi gas u nove cevi.
@Saša
Opet moram da kažem da sam se vama obratio samo zbog prve rečenice mog komentara, koja se direktno odnosi na vas, a da je ostatak bio uopšten i neadresan, iako priznajem da je to možda trebalo bolje označiti :)) Inače se, kao i obično, mahom slažem sa vama, osim u pogledu tog generalno neprijateljskog stava prema Zapadu, jer ja, za razliku od vas, pravoslavce i sve u vezi sa simboličnim istokom genuino ne marim od malena, pa to utiče na moje preference, tamo gde za neku subjektvinost ima iole prostora :))
@Vladimir
Vladimire, ovde opet dolazimo do velike zablude mnogih naivnih i zaluđenih libertarijanaca (naročito onih po mentalitetu sličnih levičarima, gde je libertarijanstvo izraz ne konstruktivnog i slobodoumnog odnosa prema svetu, već prvenstveno frustracije vlastitim životom koja se izrodila u fanatizam, među zadrtim rotbardijancima tipa Rokvela ima puno takvih), paleokonzervativaca (to je, s moje tačke gledišta ekipa psihopata u kompletu :) ) i (doduše, uglavnom pravoslavnih, u drugim kulturnim grupama ovu vrstu zaluđenosti nisam mnogo sretao, ako katolici tako razmišljaju, to su po pravilu ljudi koje je pre moguće identifikovati kao jednoznačne fašiste nego bilo šta drugo :) ) klasičnih nacionalnih konzervativaca, a to je da, pošto neokomunističko-ljudskopravaška klika koja trenutno ima prevagu na Zapadu (gde se, iz nekog mističnog razloga, redovno zaboravlja da na tom Zapadu takođe postoje, i svakim danom sve više jačaju i jedini autentični, i, u ključnoj državi tog Zapada, SAD, kritičnom procentu u elitama i populaciji sve bliži liberali, libertarijanci i konzervatarijanci), onda treba brže-bolje podržati jednu klasičnu mafijašku i zločinačku državu, koja, razume se, nije isto što i pokojni SSSR, ali njom upravlja razbojnička družina koja vuče direktne metodološke, personalne a delimično i ideološke korene iz njenih najcrnjih represivnih struktura. Ako moram da crtam (a ne znam zašto bih), vi u suštini kažete da su klasični razbojnici i mafijaši, koji koriste državu kao kazamat i ekkstraktivno-represivni mehanizam bez ikakvih ozbilnjijih zakonskih ili kulturnih prepreka, jer imaju tu sreću da upravljaju primitvnim državama iz kojih su oni ili njihovi prethodnici uspeli da isteraju (ili, pak, pobiju) sve što je imalo mozga, iz nekog razloga bolja varijanta od neokomunista, koji bi nas, doduše, samo kada bi mogli, takođe učinili bespomoćnim ovčicama, robovima i podanicima, ali su, ipak, koliko god velike štete da su u stanju da naprave, poprilično pripitomljeni i ograničeni raznim faktorima, od naoružane populacije u SAD i još nekim zemljama, preko kulturnih tradicija slobode i istinske demokratije (a ne ove socijalističke farse) tamo gde postoje, do raznih sistemskih, zakonskih i tradicionalnih kočnica ili uticaja onog dela bogatog ili pametnog sveta koji ne kolaborira s njima. Meni se to, iako uopšte ne mislim da živim u razdoblju haldnog rata, već samo da realno procenjujem prirodu ruskog sistema na osnovu obilja dostupnih informacija (ako niste detaljnije upućeni u funkcionisanje ruske mafijaške države, postoji nekolicina odličnih knjiga koje mogu da vam preporučim, ali i bez udubljivanja, na internetu je izuzetno lako naći dovoljno informacija da se stekne sasvim solidna slika o funkcionisanju te - u izvornom smislu hibridnog, korporatno-državnog modela upravljanja ekonomijom - fašističke tvorevine, a ako jeste, uopšte ne razumem kako u tom slučaju takvu nakaradu možete da preferirate u odnsou na Ameriku, koja je uprkos svim svojim etatističkim i levičarskim zastranjenjima, ipak nesumnjivo jedno pluralističko društvo, čiji značajan deo predstavlja najnormalniji i najprogresivniji deo ovog sveta), oprostite, čini plitkoumno i kratkovido za pametne i obrazovane ljude. Drugim rečima, ne mogu da se složim sa vama da smo na pogrešnoj strani, jer u ovom besmislenom sukobu neokomunista i postboljševičkih fašista, prave strane, naravno, nema, ali bih ipak rekao da je na pogrešnijoj strani, onoj putinovske mafije, otprilike dve trećine naroda, a država, kao i obično, nije ni na čijoj strani, osim na strani džepova onih koji je jašu, muzu i kontrolišu :))
Ali Speakeru stari druže meni vaš prozapadni entuzijazam nije jasan. Vi ste racionalan čovjek, a uz to ste, kao i ja uostalom, pragmatičan i utoliko je moja zaprepaštenost vašim stavovima veća. Šta vas tačno nervira kod pravoslavlja? Za početak ortodoksno, nasuprot uvriježenom mišljenju, ne znači nešto što se ne mijenje, nego bukvalo "ispravno vjerujuće". Ja se slažem da pravoslavlje ima ograničenja, mane, nedostatke, to je normalno, jer nijedan sistem vrijednosti i vjerovanja nije savršen. To je slučaj sa svakom organizovanom religijom na svijetu. Međutim, Evropa je Sveto rimsko carstvo Karla Velikog tj. rimska crkva. To su njeni temelji. Fanatiza i destruktivnost te male fundamentalističke države u srcu tobože liberalne Evrope se ne može mjeriti sa nijednom organizovanom religijom na svijetu. Količina krvi koja se nalazi na njenim rukama je neuoporediva sa bilo kojoj drugom organizovanom religojom na svijetu. Aposolutno. I to je takođe taj vaš tzv. zapad. I to njegov fundament. Najbolje odnos između istoka i zapada tj. rimske i pravoslavne crkve ilustruje odnos između Nikolaja Velimirovića i Svetog Lojzike tj. apostolskog vojnog vikara NDH-a Alojzija Stepinca. Naime, možda Nikolaj Velimirović i nije bio baš za sveca, ali u poređenju sa Svetim Lojzikom je bio pravo jagnješce. Dalje, nije mi jasno ni zašto ste toliko ogoršeni na Rusiju, jer ako se uzme u obzir ukupan broj pripadnika drugih naroda koje su Rusi pobili i ukupan broj Rusa koje su sami Rusi pobili (od kad je svijeta i vijeka) opet je to ništa u poređenju sa ukupnim brojem onih za čiju smrt su odgovorni Vatikan i Velika Britanija. Njemačka je tu tek na trećem mjestu. A ako uzmemo u obzir da su i Njemačka i Vatikan i Velika Britanija taj vaš zapad, onda dolazimo do neuporedivih brojeva, pa Rusija tj. pravoslavlje u poređenju sa njima liči na Švajcarsku. I molim vas manite se ideoloških floskula, ja ovdje govorim o broju ubijenih. Prema tome, Vatikan, zlatna medalja, srebro Velika Britanjia, Njemačka bronza, a Rusija tek utješno 4. mjesto i tzv. drvena medalja :))) I sad mi recite šta vam je ta Rusija toliko zgriješila? Napominjem, da ja Zapad ne mrzim, samo im uopšte ne vjerujem, jer nije bilo nijednog jedinog slučaja saradnje između nas i tzv. zapada da se to na kraju nije završilo pogubno po nas. Ponavljam, od našeg bosanskog kralja Stjepana Tomaševića, preko pećkog patrijarha Jovana Kantula, Privilegije cara Leopolda I i patrijarha Lukijana Bogdanovića, pa do 27. marta, mi smo na kraju izvukli deblji kraj. I tu nije ništa sporno. Ljudi vode računa o sopstvenim interesima prije svega. E upravo to i jeste moja poenta. Ja im uopšte ne vjerujem, jer vodim računa o našim interesima prije svega. Ja sam pri tome pragmatičan. Saradnja samo onda kada od toga mi imamo koristi, a ne kao Crna Gora, kad samo poglavica ima koristi.
U grdnoj ste zabludi po pitanju tzv. zapada. Pa pogledajte samo Bliski istok. Brilijantan primjer njihove pokvarenosti. Ubijedili su Arapape, prije svega Vinston Čerčil, da se pobune protiv Otomanske imperije, a zauzvrat će im dati jedinstvenu državu. I na kraju ne samo da nisu ipsoštovali dogovor, nego je tamo nakon toga stvoren takav karanbol, da će potrebni biti vijekovi da se tamo situacija sredi. I to samo zbog toga što Velika Britanija nikako ne može da shvati da više nisu supersila, nego pomoćno osoblje svojih nekadašnjih kolonija. Navedite mi jedan jedini primjer da je taj vaš tzv. zapad ispoštovao ono što smo se dogovorili i ja ću radikalno promijeniti svoje stavove. S druge strane, ja ću vam navesti barem dva primjera da smo mi zajebali Otomansku imperiju, a u pitanju su bili ustupci koje su Otomani napravili Srbima i to ustupci bez presedana. Nijedan hrišćanski narod u Otomanskoj imperiji nije imao tako povlašten položaj kao Srbi. Međutim, iako odgovornost za narušavanje tog povlašton položaja pripada najviše mešetarenju tzv. zapada, ipak je krivica isključivo naša. I mi zapravo plaćamo cijenu ili prekršene riječi ili vjerovanja zapadu više nego muslimanskoj Turskoj. Da se ja pitam, ja bih uvijek više vjerovao muslimanima, nego katolicima. Govorim o XVI i XiX vijeku i dogovorima sa Turcima koje smo mi Srbi na nagovor tog vašeg zapada prekršili i za to platili strahovitu cijenu. Prema tome, na jednoj strani imamo taj vaš zapad koji se nikad nije držao dogovorenog , a na drugoj strani imamo najistočniji dio istoka koji se uvijek držao dogovorenog. Navedite samo jedan dogovor koji je zapad ispoštova i mijenjam stavove.
@Saša
Za vas su izgleda sloboda i kapitalizam "ideološke floskule" i nije vam bitno da li neko ubija zbog idela marksizma i lenjinizma i veće slave druga Staljina i druga Mao Cetunga, ili da sačuva slobodni svet od ropstva? Za mene to, međutim, predstavlja ključnu razliku i osnovni kriterijum. Takođe, opet idete u daleku istoriju, i pominjete ne čak ni prošli vek, što je za mene već davna prošlost i prilično irelevantno, već, bože me sačuvaj, Osmanlije, to sa današnjom Srbijom i današnjim svetom nema ama baš nikakve veze, i ne vidim otkud i vama i polovini Srbije taj impuls da se stalno vraćate u prošlost, umesto da realno sagledavate sadašnju situaciju i gledate racionalno najbolji put. I druga stvar, takođe karakteristična ne samo za vas, već za Balkance inače, personifikujete narode, pripisujte im ljudske osobine, i zasnivate sadašnje odluke na tome čiji je kolektivni pradeda zajebao kolektivnog vašeg pradedu pre sto i kusur godina :)) Naravno, čak i ako tako gledate, Rusi (šta god da ta imenica u različitim vremenskim periodima znači :) ) u toj priči jako loše prolaze, jer su nam mnogo zla učinili kroz istoriju, od sanstefanskog ugovora preko 1945. i instaliranja komunizma sve do podrške Miloševiću, ali za mene je ključan argument priroda sadašnjeg političkog sistema na Zapadu i u Rusiji i realna politička, ekonomska i vojna moć kojom raspolažu jedni i drugi. Po oba ova kriterijuma samo lud čovek bi želeo da bude saveznik Rusije, ali upravo tako ja gledam ogromnu većinu ljudi u Srbiji: kao žrtve kolektivne psihoze koje odavno ne žive više na trećoj planeti od sunca, već u nekom izmišljenom univerzumu u kome je Amerika izvor svih svetskih zala, Britanija najveći neprijatelj Srbije (a ne, recimo, spomenuta Rusija :) ) a država sa bedna dva biliona dolara grubog produkta čija se ekonomija ubrzano raspada jer je mafijaška vlast izbegavala da je diversifikuje, pošto bi to oslabilo njenu kontrolu, i vojnim budžetom deset puta manjim od američkog "svetska sila" :)) Hoće to od previše udbaških crtanih filmova :))
Druze Speakeru kako ne spominjem ni prosli vijek? A ubistvo patrijarha Lukijana kao zavrsna faza ukidanja Privilegije? A 27. mart? Koje opravdanje se moze naci za varvarski cin saveznickog bombardovanja 43 i 44 kada je stradalo vise srpskih civila nego 41? I otkud vam ideja da su Rusi donjeli komunizam? Zar zahvalnost za to ne dugujemo drugu Cercilu? Odakle je procitano naredjenje da se sve snage stave pod komandu austrougarskog kaplara? Iz Londona ili Moskve? Za Sanstefanski mir ste upravu ali samo djelimicno. Naime, to je razlog zasto ja podjednako ne vjerujem i Rusima ali ne zaboravite da je Berlinski kongres dozvolio crno-zutima okupaciju BiH, gdje su Srbi bili vecina a zabranio ujedinjenje Srbije i Crne Gore. Bez obzira, Rusija jeste daleko ali nas nikad nije bombardovala, dok je vas zapad to u tom proslom vijeku to uradio cak 4 puta. Ne postoji takav slucaj u svijetskoj istoriji i ako su tome 3 puta doprinjele recimo objektivne okolnosti, sta im skrivismo 43 i 44?
U sustinu stari druze ono sto pokusavam da kazem je da samo zbog 27. marta tzv. zapadu ne treba vjerovati nista i ja imam osjecaj da bi svi prozapadni entuzijasti uradili istu sumanutu stvar, buduci da imaju potpuno neselektivan pristup tzv. zapadnim vrijednostima. Zar danasnja Ukrajina nije sjajan primjer kako se saradnja sa zapadom zavrsava? Gdje im je sad taj njihov zapad? Gdje je ta kandidatura? Otkud sad nekakvo Istocno parnerstvo? I dalje tvrdim da je u svijetlu sadasnje situacije Putin manje zlo, kao sto je bio i Hitler 1941. godine. To je sva poenta mojih tzv. antizapadnih stavova.
I ne zaboravite Speakeru da je Sanstefanski mir logicna posledica pametne srpske neutralnosti u Krimskom ratu kada je Rusija ocekivala od nas da zaratimo sa Turskom. I umjesto da nam Fracuska pomogne na Berlinskom kongresu, ona nas je pustil niz vodu. Jos jedan primjer kako zavrsava saradnja sa tzv. zapadom.
@Saša
Ja ne mogu da verujem, vi ste tom istorijom potpuno opsednuti, :) ja napišem da je to nešto uglavnom irelevantno za sadašnju procenu situacije, i samo uzgred i hipotetično spomenem nešto što ima veze sa istorijom (ko me vukao za jezik, j. m. š. p. m. :)) ), a vi mi odvalite par skoro spikerovskih čaršavčića sve na temu Magistra vitae i čija baba je pušila drogu 1878. :))) Šta vam je, ljudi, svima zajedno, kako to da vas ne pali Silikonska dolina, već Solunac Stepinac i obezglavljeni Lukijan? :)) Ja više ne znam kako da smisleno razgovaramo o današnjem svetu bez tih aveti prošlosti koje iskaču kao na dugme, iako, naravno, daleko od toga da u svom paroksizmu povijesne logoreje povremeno sasvim pristojno ne odrađujete i prodesse i delectare :)) Ali da vam odgovorim na jedinu stvar koju ste pokrenuli, a koja se tiče nečeg aktuelnog, a to je Ukrajina. Niko nikada nije Ukrajini obećao automatsku kandidaturu ili članstvo u EU, niti je to moguće, iz milion razloga, koje kao pismen čovek sigurno razumete i bez mene (rešavanje ruske okupacije i od strane Rusije sponzorisanog i podsticanog građanskog rata, utvrđivanje konačnih granica zemlje, kriterijumi i uslovi, formalne procedure, pristanci i ratifikacije svih članica, itd, itd). Međutim, dobili su, za sada, nekoliko milijardi dolara ekonomske pomoći (vezane za razne striktne uslove i neophodne sistemske reforme, kako biste to inače u jednoj takvoj tipičnoj korumpiranoj postkomunističkoj rupi uradili, a da 99% love ne iscuri u crnu rupu, i ovako će iscureti barem trećina :) ), što preko IMF-a, što direktno od EU i SAD, a kada ispune potrebne uslove, moći će i da apliciraju za članstvo, ako bude u čemu, :) isto kao i bilo koja druga slična država, uključujući Srbiju. Šta tu vi vidite sporno, nemoralno, perfidno, i ne znam šta još? Šta bi ih čekalo sa Rusijom? Još dvadesetak godina iste stagnacije kao i do sada? Ne kažem da će im se sa EU i SAD otvoriti vrata raja i poteći med i mleko, daleko od toga, po mojoj gruboj proceni, do pre nekoliko godina je za totalno razvaljene države tipa Srbije i Ukrajine, članstvo u EU još uvek bila marginalno probitačna stvar, ali danas već čak i za njih dugoročne štete od potpunog inkorporiranja malignog socijalističko-birokratskog sistema verovatno prevazilaze sve koristi od investicija, saradnje i raznih drugih vrsta sređivanja države i tržišta koje EU takođe donosi, međutim, pregovori, kandidatura i pristupni fondovi su još uvek mnogo bolja ideja nego čamotinja u totalno bezperspektivnoj ruskoj orbiti i izigravanje monete za potkosurivanje kremaljskih mafijaša. Vaša omiljena istorija, srećom, ona novija, :) nedvosmisleno potvrđuje da je Zapad, kakav je da je, daleko bolja opcija za sve okolne zemlje od Rusije, ako uporedite bivše sovjetske republike i satelite koji su se priklonili Zapadu i ušli u EU i NATO, ljudi tamo uprkos svim manama okojima smo ovde mnogo puta naširoko nagvaždali :) danas nedvosmisleno bolje i lakše žive i imaju više para i bezbednosti od ljudi u samoj Rusiji ili bilo čemu što je pod njenom šapom, obišao sam barem polovinu tih zemalja i lično, i ne moram da se oslanjam isključivo na statistike o životnom standardu, bezbednosti i korupciji kada to tvrdim, mada su i one nedvosmislene, već i na lične utiske i kontakte sa tamošnjim ljudima. Uostalom gde biste vi rađe živeli, u Pragu ili u Minsku? ;))
Spekeru,
prvo ću vam odgovoriti na poslednje pitanje. U Pragu naravno :))) Što se tiče vašeg stanovišta u vezi sa Ukrajinom, ja mislim da griješite. Ukrajinci su prevareni i pušteni niz vodu. Bolje da su jos 20 godina stagnirali pod ruskom čizmom, nego što su dobili ovo, a to je 30 godina unazad. Najmanje. I to sve zato jer su vjerovali zapadu. A najveć fora je u tome što to zapadu i odgovara. A što se tiče postsocijalističkih zemalja kojima je bolje nego što je bilo, složiću se sa vama da je to direktna posledica članstva u EU, ali opet to i nije tako jednostavno. Zapad je ulagao u te zemlje, a naročito u baltičke zemlje i Poljsku, kako bi te zemlje sutra bile prva linija odbrane protiv Rusije. To nema veze sa dobrim namjerama zapada, nego je cilj da se te zemlje dobro naoružaju, kako bi barem malo zadržale ruski udar, dok se ovi ne spreme za odbranu. Nema drugog razloga njihovog prosperiteta. Slična situacija je i sa Bugarskom i Rumunijom, a zato Srbija i ostale zemlje tzv. Zapadnog Balkana neće nikad postati punopravne članice EU, a pitanje je šta će biti i sa Rumunijom i Bugarskom, jer ne zaboravite da je budućnost dinamična, a ne statična, pa se postavlja pitanje šta će se desiti ako EU izvrši reforme onako kako to Britanci žele ili ako ne izvrši pa Britanci napuste EU. Suviše je tu pitanja otvoreno, da bi kao guske u magli srljali u EU, što bi rekao Stjepan Radić. Za moju opsjednutost istorijom ste potpuno upravu, ali ona je samo privremena, pošto pišem knjigu koja se prilično bavi istorijom, pa sam vjerovatno pod utiskom. I na kraju, što je najvažnije, lako je npr. Poljskoj da uđe u EU, kad su oni katolička zemlja, a za razliku od nas, njih su samo Švabe peglale, dok su nas i Švabe i naši. Jedino Rusi nisu. I ne bih se složio ni glede vašom opjednutošću budućnošću, pošto je istorija učiteljica života i svaki put kad je nismo slušali loše smo prošli, jer da smo slušali istoriju, onda 27. mart nikada ne bi izveli, i onda bi sada situacija bila drugačija. No to je prošlost, treba se okretati budućnosti. U tom smislu, ne kažem da treba odbacivati saradnju koju nam zapad nudi, ali detaljno se sve mora sagladeti iz svih mogućih i nemogućih uglova, prije nego što pristanemo na bilo šta. To se naročito odnosi na čačkanje mečke, a posebno ruske. I ne zaboravite da ja tvrdim da NATO pakt i ne želi našu zemlju u svom članstvu, jer da želi ne bi Šutanovca pustili da potpuno uništi vojsku, a za glavnog promotera izabrali ženu sa srednjom školom koja je sama za sebe rekla da je jedan od najuticajnijih političkih analitičara u regionu, a kako bez članstva u NATO paktu nema ni članstva u EU, onda je jasno da zapravo i ne žele da postanemo članovi, a sve ovo se dešava zbog Kosova, što je Vučkov glavni zadatak. Ja sam svoj stav po pitanju rekao. Ja bih sve pregovore sa Kosvom suspendovao i poručio EU da ćemo mi sutra priznati Kosovo, ali to prvo moraju da urade sve članice EU. Pa da vidimo šta će da bude.
Ne možemo mi biti veći katolici od pape tj. Evropljani od samih Evropljana. Inače, još čekam vaš primjer saradnje između nas i zapada koji se završio na obostrano zadovoljstvo, a ne samo na našu štetu. A da ostali čitaoci ne pomisle da smo skrenuli sa teme, poenta je u tome da smo mi zadocnili, jer puštamo da nam se stvari dešavaju, umjesto da idemo ispred njih, ako već ne može da utičemo na njihov nastanak. Zato ja pozivam na oprez. Naročito kad je sva ta priča u vezi sa EU u pitanju. NATO pakt je nešto drugo. Mislim da trenutno nije pamento previše otvoreno koketirati sa njima, kao ni sa Rusima, ali daleko od toga da sam ja za neutralnost. Ja sam za članstvo u najmoćnijem vojnom savezu u istoriji svijeta, ali ta ljubav mora da bude obostrana. U ovom trenutku nisam siguran da je tako. Uostalom, eto im Ukrajine, na vlasti je vlada koja je sva opsjednuta NATO paktom i EU, pa što ih onda ne prime u članstvo. Nije sve baš tako jednostavno stari moj druže.
@Speaker
Srbija je, ako je već morala da izabere, trebalo da uđe u NATO 1991. godine. I to na takav način da preduhitri svoje arhineprijatelje - terorističko-narkotiko šiptare i proustaške hrvate. Sada, 2015. godine, kada su okupirane skoro sve srpske teritorije, na blaži ili manje blag način, najblaže rečeno - kasno je. Da li bi sada bilo bolje da je Srbija tada ušla u NATO, to ne znam. Slutim da ne bi bilo bolje, budući da, kao što Saša uporno tvrdi dok ga Vi uporno ignorišete, Zapad je uvek izdavao svoje najvernije saveznike Srbe. Ako mi ne verujete, pročitajte ponovo ono što je Saša napisao, ne bih da ponavljam.
Današnja civilizacija je definitivno otišla u kurac, s oproštenjem, i ne vidim razlog da mi sada raspravljamo o tome ko je gori ili bolji od ovih "belih ljudi koji nose teret emancipacije sveta".
Ne znam kako čitate moje komentare, i kako percipirate moje stavove, ali evo da budem eksplicitan - za Srbiju nema spasa. Svejedno je da li ostajemo neutralni, ili proruski ili prozapadni.
Što se Rusije tiče, ne bih da ponavljam, ali primoravate me na to. Ovo je prva ruska vojna intervencija van granica SSSR-a nakon pada Zida. Vi tvrdite da se bolje živi u Pragu nego u Minsku. Kakav je to argument? Boj ne bije stanovništvo koje troši novac po šoping molovima, već boj bije moderno naoružanje, koje, pak, iza sebe ima bojeve glave sa nuklearnim punjenjem. Nemojte da se šalite na takav način, Vi ste ipak ozbiljan čovek.
I nemojte se plašiti istorije, ona će pre ili kasnije doći po Vas.
"Da je Srbija znala šta želi mogla je izabrati jedan od tri puta: (1) da bude deo Evropske Unije (2) da bude neutralna (3) da bude deo ruske zone uticaja"
Да ли је Србија слободна земља је реторичко питање, али од када и зашто - није.
@Vladimir
"I nemojte se plašiti istorije, ona će pre ili kasnije doći po Vas."
Не слажем се око дијагносе, особа о којој је реч не само да се не плаши историје већ један њен део живи и настоји да очува. То социопатско понашање се у нормалним земљама маргиналисује али тамо где нису прилике нормалне, оно маргиналисује нормалност.
OFF TOPIC:
Malo šale zabave za drustvo u ćošku:
https://a.disquscdn.com/uploads/mediaembed/images/2631/2562/original.jpg
Već sam isprogramiranu i deklariranu ATM karticu povukao maksimalno 1000 dolara dnevno tijekom najviše 20 dana. Toliko sam sretan zbog toga jer sam prošli tjedan dobio moj i iskoristio sam ga za dobivanje 20.000 dolara. MR MIKE daje karticu samo kako bi pomogao siromašnima i potrebitima iako je ilegalno, ali to je nešto lijepo i nije poput drugih prijevara koji se pretvaraju da imaju prazne bankomatske kartice. I niko se ne uhvati kad koristi karticu. uzmi svoje od nje. Samo joj pošaljite e-mail blankatm156@gmail.com
Post a Comment