Skoro sam pominjao razliku između američkog i evropskog kapitalizma, pa evo jednog strogo nenaučnog opažanja i još nešto iščuđavanja na tu temu. Negde prošle godine sam presedao na holandskom aerodromu Schiphol. Odličan aerodrom, jedan od najboljih i najprometnijih u Evropi, ali najveći utisak na mene je ostavio red koji sam video ispred Starbucksa. Trebalo je da uzmem telefon i da to slikam.
Kako je moguće da američki lanac kafe napravi takav uspeh u Evropi? Tehnologija na stranu, ovo nije ni Microsoft ni Apple. U pitanju je kafa, ne samo običan proizvod, nego i napitak koji je u SAD mnogo manje popularan nego u Evropi. Nešto tako (naizgled) trivijalno, od lanaca brze hrane do kafe, danas po pravilu mora da se izmisli u Americi, da bi se onda proširilo na svet, uključujući i ceo razvijeni svet. Izuzeci su retki.
Mnoge američke inovacije, kako istorijski tako i danas, više su proizvod preduzetničke kreativnosti nego pristupa visokoj tehnologiji. Za gotovo sve društvene mreže, većinu aplikacija, za Uber i AirBnB, znanje i tehnologija postoje u EU i širom razvijenog sveta. Ali opet dolaze ogromnom većinom iz Amerike. Atmosfera dinamičnog, inovativnog kapitalizma, američki mentalitet individualne odgovornosti, abmicije, rizika, pokušaja i grešaka; nasuprot evropskoj atmosferi ustaljenosti, birokratske nadmoćnosti i intelektualnog elitizma, dovela je do toga da se u Holandiji, u kolevci kapitalizma, Evropljani guraju ispred američkog lanca kafe.
Evropljani su opasno uljuljkani u svom relativnom komfortu i to uopšte ne vide. Svake nedelje iz EU stižu apsurdne vesti: Milano i Pariz zabranili Uber, pod pritiskom organizovanih taksista koji štite svoje pozicije. Evropska komisija za konkurenciju preispituje monopolističko ponašanje Googlea -- umesto da se pita zašto toliki obrazovani Evropljni nisu do sada smislili nešto, nalik makar Instagramu. Proporcionalno stanovništvu, BDP-u i obrazovanju, danas istočna Evropa izgleda preduzimljivije i dinamičnije od zapadne. Skype je došao iz Estonije, Rusija ima Kasperskog i svoje (makar i iskopirane) verzije Facebooka i Amazona.
Osnovni podaci su u skladu sa ovim što se anegdotski vidi. Zapadna Evropa je već neko vreme, od pre krize, ekonomski nasporije rastući region na svetu. Nezaposlenost među mladima (mlađim od 25 godina, definicija obuhvata samo one koji traže posao, ne studente) u nekim EU zemljama je 40-50%, ništa bolje nego u Srbiji. Infrastruktura je tu, pravna, ekonomska, finansijska, kulturološka, obrazovna, fizička, i zbog toga relativno visok standard i nekakav rast još uvek postoji, posebno na severu. Rast je najveći u istočnom delu EU.
Sa ovim u vidu je opsesija koju Srbija, Makedonija ili Crna Gora imaju sa pridruživanjem Evropskoj uniji -- zapanjujuće odsustvo bilo kakve substantivne rasprave, osim toga kako ispuniti zahteve i kriterijume -- još teže objašnjiva. Bukvalno smo uzeli ekonomski najsporiji i najletargičniji region na svetu i hoćemo da mu se pridružimo.
Kako je moguće da američki lanac kafe napravi takav uspeh u Evropi? Tehnologija na stranu, ovo nije ni Microsoft ni Apple. U pitanju je kafa, ne samo običan proizvod, nego i napitak koji je u SAD mnogo manje popularan nego u Evropi. Nešto tako (naizgled) trivijalno, od lanaca brze hrane do kafe, danas po pravilu mora da se izmisli u Americi, da bi se onda proširilo na svet, uključujući i ceo razvijeni svet. Izuzeci su retki.
Mnoge američke inovacije, kako istorijski tako i danas, više su proizvod preduzetničke kreativnosti nego pristupa visokoj tehnologiji. Za gotovo sve društvene mreže, većinu aplikacija, za Uber i AirBnB, znanje i tehnologija postoje u EU i širom razvijenog sveta. Ali opet dolaze ogromnom većinom iz Amerike. Atmosfera dinamičnog, inovativnog kapitalizma, američki mentalitet individualne odgovornosti, abmicije, rizika, pokušaja i grešaka; nasuprot evropskoj atmosferi ustaljenosti, birokratske nadmoćnosti i intelektualnog elitizma, dovela je do toga da se u Holandiji, u kolevci kapitalizma, Evropljani guraju ispred američkog lanca kafe.
Evropljani su opasno uljuljkani u svom relativnom komfortu i to uopšte ne vide. Svake nedelje iz EU stižu apsurdne vesti: Milano i Pariz zabranili Uber, pod pritiskom organizovanih taksista koji štite svoje pozicije. Evropska komisija za konkurenciju preispituje monopolističko ponašanje Googlea -- umesto da se pita zašto toliki obrazovani Evropljni nisu do sada smislili nešto, nalik makar Instagramu. Proporcionalno stanovništvu, BDP-u i obrazovanju, danas istočna Evropa izgleda preduzimljivije i dinamičnije od zapadne. Skype je došao iz Estonije, Rusija ima Kasperskog i svoje (makar i iskopirane) verzije Facebooka i Amazona.
Osnovni podaci su u skladu sa ovim što se anegdotski vidi. Zapadna Evropa je već neko vreme, od pre krize, ekonomski nasporije rastući region na svetu. Nezaposlenost među mladima (mlađim od 25 godina, definicija obuhvata samo one koji traže posao, ne studente) u nekim EU zemljama je 40-50%, ništa bolje nego u Srbiji. Infrastruktura je tu, pravna, ekonomska, finansijska, kulturološka, obrazovna, fizička, i zbog toga relativno visok standard i nekakav rast još uvek postoji, posebno na severu. Rast je najveći u istočnom delu EU.
Sa ovim u vidu je opsesija koju Srbija, Makedonija ili Crna Gora imaju sa pridruživanjem Evropskoj uniji -- zapanjujuće odsustvo bilo kakve substantivne rasprave, osim toga kako ispuniti zahteve i kriterijume -- još teže objašnjiva. Bukvalno smo uzeli ekonomski najsporiji i najletargičniji region na svetu i hoćemo da mu se pridružimo.
10 comments:
pa ne bi se pridruživali zbog ekonomskog rasta i izmišljnja kojekako gluposti,neg zbog socijale i predpristupnih fondova
Čitava američka visokotehnološka, semiconductor industrija u potpunosti se oslanja na holandski ASML i nemački Carl Zeiss - oni prave optičko-litografske mašine pomoću kojih se štancaju čipovi.
U pravu si sto se tice preduzetnistva u Evropi, ali nisam siguran da si u pravu sto se tice Srbije. Jedini izbor koji Srbija ima je da li ce u EU ili nece. Ne moze da bira kojem regionu ce se pridruziti.
Oslanja se i na kineski Foxconn, oni sklapaju. Ali zna se ko izmišlja i inovira.
Na svaku EU inovaciju dođe pet američkih, a EU je veća od SAD.
Pa šrta je tu čudno, Srbija se savršeno uklapa u tu sliku gluposti i stagnacije, samo što je, za razliku od zapadne Evrope, siromašna a ne relativno bogata, ali i to će se uskoro (mnogo brže nego što mnogi misle, jer se sve ubrzalo, pa i ekonomski tokovi) ispraviti, ne, prirodno, time što će se Srbija obogatiti, nego što će veći deo zapadne Evrope osiromašiti. Drugo, ko drugi pokazuje interes za Srbiju, osim nekih još gorih varijanti tipa Rusije, ali taj interes u suštini ne postoji: Rusija samo koristi Srbiju da na sitno buška protiv Zapada, ali čak i kada bi htela nešto više, to je nekonkurentna i siromašna zemlja sa tupavom i kratkovidom mafijom na vlasti koja živi od sve jeftinijih prirodnih resursa (relativno primitivna tehnologija frekinga ju je bacila na kolena, a mogu da zamislim šta će joj uraditi neke revolucionarnije novotarije, tipa novih energetskih izvora i tehnologija za skladištenje, novih metoda ekstrakcije iz prethodno neisplativih izvora ili rudarenja asteroida), i koja, nasuprot EU, koja, doduše, ide ubrzano dole, ali je još uvek teška 17-18 biliona dolara godišnjeg GDP-a i ima kakav-takav know-how i brendove, nema ni para ni kapaciteta da se petlja sa nekakvom Srbijom. Amerika za nas nažalost, sasvim razumno, nema nikakav interes (danas je glavni resurs stanovništvo, a oni su već pokupili kajmak iz Srbije, ovo što je ostalo je, čast malobrojnim izuzecima, gomila IQ-dvocifrenih degenerika sa totalitarnim trešom u mozgu :) ), a neka treća opcija i inače ne postoji (mada, naravno, prostora za saradnju sa raznim zemljama ima, i dobro je što bizgovi iz sadašnje vlade makar neke od njih, tipa Arapa, počinju da koriste, bez obzira kolika su smetnja za to predrasude i generalni komunjarski mentalitet retardirane populacije). Koliko god da sam ja lično nesrećan da se Srbija približava ovoj komunjarskoj jazbini u kojoj živim (za koju je srećom vrlo moguće da se raspadne pre nego što u nju uđe :) ), ni sam ne bih mogao da izmislim neku drugu opciju, barem, ako ne bih imao veoma ubedljivu kreditnu liniju odnekud iz inostranstva i carte blanche za surovu represiju nužnu da se društvo potpuno preformatira u kratkom vremenskom roku :))
Speaker said...
a mogu da zamislim šta će joj uraditi neke revolucionarnije novotarije, tipa novih energetskih izvora i tehnologija za skladištenje, novih metoda ekstrakcije iz prethodno neisplativih izvora ili rudarenja asteroida
Hehehe.
@Nabucco
Šta se kliberite, kомсомолец, umesto da plačete? :)) Kao, freking možda nije unakazio Rusiju, mislim, naravno, mnogo manje od Putina i njegovih KGB-ovskih giga-lopina, ali mnogo više nego bilo šta drugo? :) I kao sve to o čemu pričam nisu realni projekti na kojima se uveliko ne radi, tamo gde, za razliku od retardiranih pravoslavnih satrapija tipa Rusije ili Srbije stanuje mozak, i koji u roku od sledećih deset ili dvadeset godina neće zaživeti i dalje otežati poziciju lobotomiziranih ruskih varvara, ako ih dotle uopšte bude u svojstvu državnog entiteta, na šta se uopšte ne bih kladio? :) Sa takvom pameću, mili moj mali balkanski luzeru, već ste stigli do viših ešelona trećeg sveta, i postali jeftina radna snaga i materijal za seks-turizam, a vidim i da se entuzijam ne zaustavlja, sledeća stanica glad, pa se slobodno kliberite i dalje, i pokazujte te seksi krezube čeljusti... :)
Evo ovako: niti sam gladan, niti sam krezav, baš naprotiv, radim kao junior C#/ASP.NET MVC developer i imam platu koja je višestruko veća od prosečne plate u Srbiji; čim skupim tri godine iskstuva, tj. čim postanem senior, verovatno idem u Australiju; svi zubi su mi na svom mestu, doduše imam četiri keramičke krunice, ali su one tako dobro urađene da čak ni stomatolozi ne primećuju razliku sve dok im ne ukažem na to.
I zanima me samo koji su to novi energetski izvori ? Možda je to energija nastala kontrolisanom anihilacijom materije i antimaterije? :) A tehnologija za skladištenje antimaterije se zasniva na magnetnim poljima koja sprečavaju njen dodir sa običnom materijom, pretpostavljam?
I za sve one koji bi da se sprdaju, tj. svi koji misle da to "nije realno", evo im ovo. Dakle, to je realan projekat na kojem se već uveliko radi :)
Ja mislim da je odgovor na sve to jasan, a on se polako nazire cak i u americkom drustvu vec decenijama. Srednja klasa i intelektualci guse slobodu, namecu regulaciju, i time drze svoje pozicije u drustvu. Srednja klasa je najjaca u demokratskim drustvima, cak je to tamo i vladajuca klasa. Pocevsi od obrazovnog sistema, koji je daleko najproblematicniju u kontesktu slobode, pa nadalje, intelektualci i srednja klasa su danas jedan od najvecih problema u Evropi, ali i u Americi. U stvari, oni su najveci problem. Nerazvijeni delovi planete koji su u vecem razvoju nema toliko jaku i brojnu srednju klasu, pa je i nemoguce da ona toliko gusi slobodu kao sto to radi u zapadnom svetu npr. Kod njih slobodu guse jako manji broj pojedinaca, vladajuca i visoka klasa politickih komesara i plemenskih poglavica, a kolicina resursa koja je potrebna da se toliko manji broj ljudi ostavi na vladajucim pozicijama je mnogo manja od kolicine resursa koja je potrebna da srednju klasu ostavi na vladajucim pozicijama.
@Nabucco
Krezubost o kojoj ja govorim nije stomatološki ili finansijski, već mentalni fenomen, pa to što radite kao nekakav programer i uzmete par prosečnih balkanskih milostinja ne znači u tom smislu apsolutno ništa, naročito naspram činjenice da se kao pravi mali srpski ultralicemerni komunističko-fašistički bednik - prirodno - spremate baš u Australiju, a ne, recimo, u Krasnojarsk :)) Da li se ljudi poput vas nekada gledaju u ogledalo, i šta li tamo vide? :)))
Post a Comment