To je predlog Dušana Miljevića. Originalni predlog je na engleskom, a ja ću prepričati u glavnim crtama.
Zamislite da država Srbija postane akcionarsko društvo. Svaki građanin bi dobio jedan udeo akcija u vlasništvo. Kao u svakom akcionarskom društvu te akcije nose glas ali ih možete i prodati nekom drugom, ko će onda umesto vas imati glas i ubirati dividentu. Možete opet i kupiti akcije ako hoćete. Sve funkcioniše kao akcionarsko društvo.
Građani su zainteresovani za Kosovski boj, četnike i partizane, akcionari su zainteresovani za dividendu i profit. Glasovi akcionara bi zato bili bitno drugačiji od glasova glasača. Prvo, došlo bi do ukrupnjavanja jer bi mnogi prodali akcije a drugi bi želeli kontrolu. Drugo, kad investitori dobiju kontrolu, prvo što će želeti je rast vrednosti njihove svojine. Zato će donositi mudrije odluke. Paziće kome će poveravati vlast, kakve će zakone donositi, kakvo će sudstvo imati. To sve u svrhu uvećanja vrednosti akcije, ali u ovako privatizovanoj zemlji rast vrednosti akcija je ono što danas zovemo rast BDP, ekonomski rast ili razvoj.
Motiv privatnog vlasništva već stotinama godina kreira novu vrednost na tržištu. Predlog akcionarske države je predlog da se motiv privatnog vlasništva uposli u svrhu političkog i posledično, opšteg ekonomskog progresa.
Pročitajte original i recite šta mislite.
23 comments:
Interesantna ideja, ali kao i sve ideje to samo i ostaje. Glavni problem svih ovih ideja je sto ne mogu da se sprovedu, skoro sve libertarijanske ideje ne mogu da se sprovedu u praksi, ili mogu samo u fragmentima. Naravno, odgovor je veoma prost i lezi u cinjenici da je narod "zagadjen" nekim ideologijima koje su im *nametnute bez imalo sansi da se promene i da individue same pocnu da razmisljaju. Prakticno, sve "radikalne" promene u odnosu na postojece stanje je nemoguce sprovesti jer nema ko da ih izglasa.
Recimo, ideja o Liberlandu (bez da ulazim u to koliko je dobra\losa) namece neka pitanja da se covek zapita - da li je moguce da na celom svetu odredjena grupa ljudi nema pravo na svoju teritoriju?
Recimo, ako ja i jos nekoliko hiljada ljudi u raznim delovima sveta imamo slicna misljenja, mi nemamo pravo da proglasimo teritoriju koja bi nama pripadala i samim tim uredjivali onako kako mislimo da treba. Prakticno, covek dodje do zakljucka da nema za takve mesta na ovom svetu jer ce uvek biti preglasani vecinom. Da kojim slucajem postoji neka nova teritorija onda bi kao imali pravo da proglasimo drzavu, sto je totalno apsurdno, posto znamo da na ovoj planeti tako nesto ne postoji.
Ideja o drzavama sa apsolutnim granicama je totalno apsurdna, svaka individua bi trebala da nosi odredjene "akcije o teritoriji", pa neka odlucuje sta ce sa njima, pa tako ako im se ne svidja sistem, neka prave svoj, umesto danasnjeg stanja, ako ti se ne svidja sistem - trpi.
Ideja kao ideja je dobra, ali sta ako bi tajkuni i kriminalci pokupovali vecinski paket akcija od naroda koji se cesto vodi kratkorocnim od danas do sutra koristima...
Hehehe, izgleda da su se Mencius Moldbug i njegove ideje konačno probile i u srpske vode.
Dopada mi se ideja. Podseća me nešto što o čemu sam razmišljao pre nekog vremena. Recimo, ako kažemo da je država praktično korporacija koja prema društvanom dogovoru ima monopol nad silom na određenoj teritoriji, koji može da koristi u uslovima propisanim ustavom, zašto sistem ne promeniti ukidanjem tog monopola. Dobijamo sistem u kome postoji teritorija čiji stanovnici imaju određen društveni ugovor koji se zove Ustav i prema tom Ustavu svako može da osniva korporacije koje će se baviti nadležnostima kojima se bavi država, sve dok su u okviru tog ustava. Građani sami biraju da li će kojoj će korporaciji platiti porez, na njih se odnose pravni akti koje je izdala njihova izabrana korporacija i sl.
Sirotinja će da proda svoje akcije bogatašima, koji će onda državu da stave potpuno u funkciju zaštite svojih položaja, a ukinuće sve mehanizme redistribucije ka sirotinji. Onda će, da l za 2, ili za 20 godina izbiti neka revolucija koje će ukinuti akcionarsku državu, i oduzeti gro imovine bogatašima, te podeliti sirotinji.
Ekstremno glupa ideja, tipično liberterijansko sanjaranje odvojeno od realnosti.
Jako dobra ideja. Ali da je prvo u delo sprovedu Englezi, Amerikanci, Rusi i Kinezi. Pa za jedno 100 godina kada vidimo posledice, možemo i mi da probamo.
@andrijapfc
Ideja je glupa u obrnutoj propocionalnosti koliko je masa pametna :)
Onog momenta kada koorporacije postanu samodovoljni i samoodrzavajuci organizam onda bi masa bila u nekom gubitku, jer bi koorporacije radile samo za sebe bez ikakve realne dobiti za pojedinca (tj. masu).
Ono sto je primetno kako vreme prolazi je da su pojedinci bogatiji u celom svetu, ukljucujuci i one najsiromasine. Napretkom nauke i tehnologije svi su na dobitku sto se tice MATERIJALNIH stvari (sto je jedino i merljivo) ali ljudi iz nekog razloga postaju nesrecni, nezadovoljni i osecaju neki gubitak kao da im je nesto uskraceno. Revolucije koje su bile u proslosti se ne mogu porediti sa ovima sto imamo danas i sto ce biti u buducnosti, iz prostog razloga sto su pre ljudi bili na ivici tolikog siromastva da ima je egzistencija bila upitna.
Sve sto koorporacije mogu da urade je da maksimiziraju rezultat, sto za pojedince moze da znaci samo vise, no, to je svima jasno da bi se i desilo, ali problem kada najsiromasniji daju svoja prava koorporaciji je osecaj "roba" koji su svojom voljom dopustili. Taj osecaj je apsurdan i lezi u nekim najprimitivnijim instinktima, posto racionalno gledano, umesto da se masa pita za razne domene, koorporacije ce se pitati za razne domene, i taj sistem koje koorporacije stvore ce biti daleko efikasniji nego onaj sto masa stvori samo zarad toga da ima osecaj da se nesto pita. Naravno, jednom stvoren sistem se ne moze uporediti, osim ako nemas paralelno jos jedan sa kojim bi uporedio, a posto se iz istorije slabo uci, onda demagogija uvek prolazi :)
TDLR: cena toga da masa ima licnu satisfakciju (tj. svaki pojedinac u masi) da se ona nesto pita, umesto da prepusta to koorporaciji, ili nekom drugom entitetu specijalizovanom u nekom domenu, je da ce masa zarad primitivnih instikata dopustiti daleko losiji sistem u kome ce i oni sami losije ziveti.
Sad pročitah i originalni tekst. Prvo ide opravdana kritika današnjih političkih sistema. Sve OK. A onda
"The good news is that this root of all evil in political design can be fixed easily.
All we need to do is:
Declare the state a corporation and the citizens its shareholders."
Pa da! To automatski rešava probleme! Kakva naivnost :) zvuči kao neka loša reklama za neki wundertonik za mršavljenje i zdravlje. Muči vas nesanica? Višak kilograma? Šećerna bolest? Čirevi? Uvek ste umorni? Umirete od raka? Sve što treba da uradite je da tri puta dnevno pijete SuperBioHerbaLine Natura napitak! :-)
Pa onda
"When citizens become shareholders of the state itself they gain not only the value of the shares and dividends but also much better control of their leaders due to the powers that shareholders have and members of associations do not."
Šta? Kako? Šta je bolje, konkretno? Tekst je pun fraza koji pokazuju da autor nije izašao iz domena ekonomske teorije u domen realnog života. Da jeste, znao bi da postoji npr. kriza baš corporate governance-a, gde je problem baš...čekaj, menadžment otuđen od akcionara! Menadžment koji gleda svoj interes, a ne onaj akcionara, a akcionari nisu u stanu da ga najbolje artikulišu i da se organizuju. I tako dalje.
I to se dešava u kompanijama sa hiljadama, desetinama hiljadama, stotinama hiljadama akcionara.
Šta bi se desilo u korporaciji sa 10 miliona, 100 miliona, milijardu akcionara?
"Da jeste, znao bi da postoji npr. kriza baš corporate governance-a, gde je problem baš...čekaj, menadžment otuđen od akcionara! Menadžment koji gleda svoj interes, a ne onaj akcionara, a akcionari nisu u stanu da ga najbolje artikulišu i da se organizuju."
A politički establišment nije otuđen od građana?
Gde je principal-agent problem gori, kod tipične države ili kod tipičnog akcionarskog društva?
"Jako dobra ideja. Ali da je prvo u delo sprovedu Englezi, Amerikanci, Rusi i Kinezi. Pa za jedno 100 godina kada vidimo posledice, možemo i mi da probamo."
Izrael, prvo Izrael da to uradi, a onda cemo i mi da razmotrimo.
Posto Jevrejima je u proslosti poslo za rukom da nagovore i Engleze i Amerikance, a posebno Ruse, na svakakve gluposti koje su im upropastile drzave.
Meni se ideja ne svidja.
Sustina je u tome sto ja uopste ne vidim da je glavni problem drzave u tome sto politicari ne rade ono sto gradjani zele. Mislim da je problem mnogo dublji od toga, pre svega zato sto gradjani podrzavaju politike koje su suprotne ciljevima koje gradjani zele.
Takodje, uopste ne vidim zasto cilj drzave treba da bude profit. Profit je koristan za drustvo kada postoji konkurencija i sloboda izbora jer motivise firme da unapredjuju uslugu i obaraju cenu. Ali, kada postoji monopol i kada taj monopol (drzava) moze da donosi zakone kojima taj svoj monopol moze da unapredjuje i direktno sprovodi putem represije (recimo, zabranom iseljavanja iz zemlje ili kriminalizacijom svake konkurencije) profit postaje stetna motivacija.
Recimo, da li zelimo da saobracajac "maksimizira dobit" (recimo prisvajanjem 50% kazni koje naplati)? Ne zelimo, jer znamo da ce onda da kaznjava i koga treba i koga ne treba. Iz istog razloga mislim da ni cilj drzave ne treba da bude da maksimizira profit.
Da li bi predlog funkcionisao u praksi?
Odgovor je prost: funkcionisao je u proslosti, a funkcionise i danas. I na nivou drzave i na nivou grada.
Na primer, mnoga carstva su uspevala da traju vekovima, a zvanicno “zanimanje” na primer ruskog cara je bilo “vlasnik sve zemlje ruske”. Isti slucaj je bio i sa mnogim kraljevinama kroz celu istoriju. Njihova slabost je, po meni, bila u tome sto nisu bili korporacije nego “sole proprietorships” ili kako kod nas kazu “privatni preduzetnik”. Korporacija ima mnogo bolje instrumente na raspolaganju, cak i kad je u 100% vlasnistvu jednog akcionara. Ali car, posto tvrdi da je car zbog bozje volje, tesko da moze da prodaje akcije. On stalno igra na sve ili nista i na kraju mora da bude nista. Sto i nije lose kad potraje vekovima.
Drugi primer iz Amerike, lokalni nivo. Postoje gradovi u Americi koje su napravile privatne korporacije u kojima nema lokalnih izbora, nema lokalne demokratije. Iskljucivo akcionari se za sve pitaju, a vecina akcionara mozda ni ne zivi tu. Ovo sam saznao tek pre neki dan kao reakciju na moj predlog, a od coveka koji je odrastao u gradu Columbia u saveznoj drzavi Maryland, USA. Taj grad, i jos nekoliko na drugim mestima u SAD, je sagradila privatna korporacija, a koliko dobro funkcionise govori cinjenica da od kad postoji stalno ga stvaljaju na liste najpozeljnijih gradova za zivot u Americi. Bar tako kaze taj covek, ali i Wikipedia.
Da li ima realne sanse da predlozeni scenario sa podelom akcija gradjanima, preobrati danasnji Tragedy of the Commons u privatnu korporaciju?
Meni se cini da ima.
Prvo, glasacima je, sta god mislili o njihovoj pameti, prilicno lako da sracunaju da je za svakog konkretnog ogroman i instant profit kad na danasnje pravo glasa dodaju i akciju u vlasnistvu. Mislim da na tom nivou i najgluplji znaju dovoljno aritmetike.
Drugo, nema dileme da bi privatna korporacija nemilosrdno otpustala iz drzavne sluzbe viskove zaposlenih, i ukidala zakone koji daju vantrzisne privilegije, jer bi to bilo profitabilno. Popravkom zakona koji vaze na njenoj nekretnini korporacija bi joj drasticno podigla cenu, a time i cenu svojih akcija. Iz tog potencijala za profit, ogromnog potencijala, ima dovoljno da se raspodeli svim relevantnim odluciocima. A to je po meni glavni razlog zasto taj predlog ima sanse u stvarnosti.
Sta ako sirotinja proda svoje akcije bogatasima?
Pa trenutno sirotinja nema sta da im proda, a super-bogati i bez toga, uz malo korupcije, imaju drzavu s kojom rade sta hoce. Zar ne bi bio ogroman korak napred da se predje na “ako hoces da se ponasas kao da je nekretnina tvoja - kupi je od mene po ceni s kojom se slazem”? Jos vaznije, tajkun koji danas nemilosrdno pljacka svoju zemlju, ako odluci da kupi dovoljno akcija izgubice motiv pljacke jer nece hteti da pljacka svoju stvar i unistava svoju investiciju, za razliku od danas kad je sve Alajbegova slama. Ko je ikad bio u ugostiteljskom objektu u vlasnistvu mafijasa ili tajkuna mogao je da primeti da ga niko nije ni tukao ni izdzepario vec je naprotiv imao bolju uslugu nego u istim ustanovama u drzavnom vlasnistvu.
Marko,
Jedna od libertarijanskih zabluda, po meni, je sto stalno napadaju drzavu kao monopol. Drzava je VLASNIK svoje teritorije. Pa bar libertarijanci bi trebali da priznaju vlasniku pravo na monopol nad svojim vlasnistvom. Kao vlasnik teritorije, drzava naplacuje kiriju (porez). Ja tu ne vidim nista sporno, za razliku od vecine libertarijanaca. Moja primedba je samo da drzava kiriju naplacuje na jedan krajnje glup i nakaradan nacin, a koji je nuzna posledica cinjenice da je drzava organizovana kao neprofitna asocijacija umesto for profit korporacija. Kad nema vlasnika - sve se razvlaci ko Alajbegova slama, a i oni sto se bune protiv toga bune se jer nije njima uspelo da isto to urade.
Istina je da gradjani podrzavaju politike koje su protivne interesima svih gradjana, ali to je posledica toga sto nisu akcionari, nemaju vlasnicki interes, vec se svi bore za sansu da se ogrebu o budzet. Nesto bolje bi se ponasali kao mali akcionari, ali sustinska prednost je sto bi malim akcionarima veliki investitori ponudili vecu cenu za otkup akcija jer bi u njoj bila sadrzana mogucnost profita koji bi nastao ukidanjem takvih politika. Na primer, mali akcionar koji u radno vreme igra igrice u EPSu nastavio bi da glasa za uduzenja akcionara SPS ili nesto slicno, dok bi oni sa znacajnijim procentom podrzali udruzenje akcionara DJB.
Privatizovana drzava nema motiv da zabranjuje bilo kome izlazak iz zemlje, to ni jedan privatan biznis ne radi jer nije profitabilno, to smo videli samo kod komunista. Privatna drzava koja proba da zabrani konkurenciju na svojoj teritoriji dozivece brz krah akcija, a ona koja bude ukidala zakonske monopole videce rast akcija. Nije tesko pretpostaviti cega ce biti vise.
Mozda bi policajci i trebali da rade na proviziju. Ako su zakoni vredni donosenja, vredni su i prislie. Druga je stvar sto je u vecini zemalja vecina zakona teska glupost, ali to je posledica sistema u kome drzavu niko ne brani, a svi se otimaju da je opljackaju.
Dusane,
Sasvim je meni jasno da bi privatna drzava bila daleko efikasnija od demokratske drzave. Sustina je u tome sto ja mislim da nas sve ta neefikasnost drzave STITI od politicara i tiranije vecine.
Efikasna drzava koja donosi zakone koje maksimiziraju poreske prihode i minimiziraju rashode i to radi EFIKASNO mene iskreno plasi. :)
Takva drzava ce da strelja svercere i one koji ne izdaju fiskalne racune, na primer. Takodje, ja mislim da naravno da ce da zabranjuje iseljenje iz zemlje - to je cist gubitak buduceg poreza. Nisi u pravu da "to ni jedan privatan biznis ne radi jer nije profitabilno". To radi svaki biznis koliko moze, bas zato sto je profitabilno. Svaki biznis se trudi da ogranici mogucnost prelaska kod konkurencije, samo mnogima to realno nije moguce, jer ne mogu puskama da uklone konkurenciju. Drzava moze.
Sto se saobracajaca tice, ako pustis saobracajca da pise zakone, da ih sprovodi i da pare stavlja u svoj dzep, sta mislis, koliko ce biti ogranicenje brzine na autoputu? Ne verujem preko 50 km/h. :)
Ja ne kazem da je takva drzava nemoguca. Samo mislim da bi bila daleko neliberalnija od ove u kojoj zivimo.
The only thing that saves us from the bureaucracy is inefficiency. An efficient bureaucracy is the greatest threat to liberty.
Eugene McCarthy, americki politicar :)
Marko,
"Sasvim je meni jasno da bi privatna drzava bila daleko efikasnija od demokratske drzave. Sustina je u tome sto ja mislim da nas sve ta neefikasnost drzave STITI od politicara i tiranije vecine."
Moje iskustvo je vrlo drugacije. Sto je drzava neefikasnija to me vise zlostavlja zakonima koji guse i saplicu. To sto je nedovoljno efikasna i u njihovom sprovodjenju slaba je uteha. U efikasnim drzavama je zadovoljstvo i poslovati i boraviti. A koliko znam i mnogo vise kapitala je glasalo za efikasne drzave nego za neefikasne.
"Efikasna drzava koja donosi zakone koje maksimiziraju poreske prihode i minimiziraju rashode i to radi EFIKASNO mene iskreno plasi. :)"
Ne razumem otkud toliki strah od privatnog vlasnistva i zelje investitora da ostvare profit. Zelja za profitom je sila koja pokrece coveka od kad postoji. Nije to neka novotarija od koje se treba plasiti. Cak i sadasnje drzave na neki nacin ciljaju profit, ali ne mogu da pogode ni priblizno - jer nemaju vlasnike. I danas bi svaka vlast odmah povecala poreze ako bi pomislila da ce joj to doneti profit. Kad bi mislili da prolazi poreska stopa od 100% - odmah bi je uveli.
"Takva drzava ce da strelja svercere i one koji ne izdaju fiskalne racune, na primer."
Kad bi se sverc i izdavanje fiskalnih racuna uspesno resavalo streljanjem vec bi smo to imali danas jer je lako primenjivo: uvatis-streljas. Za profit je potrebno mnogo vise sluha i paznje. Ja licno pretpostavljam da ce se gro poreza preseliti na zemljiste, a sva ova armija pandura koja lovi svercere i proverava izdavanje fiskalnih racuna ce raditi nesto korisnije.
"Takodje, ja mislim da naravno da ce da zabranjuje iseljenje iz zemlje - to je cist gubitak buduceg poreza. "
To je kao kad bi rekao da je cist gubitak za drzavu kad pusti gradjane da svoje pare iznose iz zemlje. Sve uspesne zemlje pustaju slobodno kretanje kapitala, a one koje ga ogranicavaju imaju ozbiljan problem i da privuku novi kapital, ali i da sacuvaju postojeci.
Ubiranje poreza je biznis stariji i od drzave. Mada se za veliki broj drzava kroz istoriju moze reci da su bile privatne, slucajevi zabrane izlaska se vezuju uglavnom za komuniste.
"Nisi u pravu da "to ni jedan privatan biznis ne radi jer nije profitabilno". To radi svaki biznis koliko moze, bas zato sto je profitabilno. Svaki biznis se trudi da ogranici mogucnost prelaska kod konkurencije, samo mnogima to realno nije moguce, jer ne mogu puskama da uklone konkurenciju. Drzava moze."
Konkurencija privatnoj drzavi su druge drzave. Hapsenje gradjana u cilju sacuvanja profita je potez u pravcu robovlasnistva, a to je davno napusteno jer se pokazalo kao nedovoljno efikasno. Firme se trude da ti otezaju prelazak kod konkurencije tako sto ugovore s tobom motive da ne predjes, i to je vrlo drukcije od ideje da drzava korporacija zarobi svoje gradjane i zabrani im izlazak. Takve stvari ne rade cak ni demokratije, pa nema nikakve sanse da bi se moglo desiti korporaciji. Ali cak i kad bi se desilo, akcije bi im se stropostale jer to NIJE profitabilno. I onda bi ih neko pametniji otkupio. U situaciji gde postoji slobodno trziste resursi zavrsavaju kod onih koji ih pametnije koriste. Kad bi zarobljavanje gradjana bilo profitabilno, to bi znale da urade i demokratije: zabranis izlaz i dignes porez na 100% - eto ti “najprofitabilnijeg” koncepta. Ali profit je mnogo teze ostvariti od uperiti pusku i reci “daj pare!”.
"Sto se saobracajaca tice, ako pustis saobracajca da pise zakone, da ih sprovodi i da pare stavlja u svoj dzep, sta mislis, koliko ce biti ogranicenje brzine na autoputu? Ne verujem preko 50 km/h. :)"
Ne bi privatna drzava dala policiji da pise zakone i propisuje brzinu kretanja na putevima. Policija samo hvata prekrsioce zakona.
"Ja ne kazem da je takva drzava nemoguca. Samo mislim da bi bila daleko neliberalnija od ove u kojoj zivimo."
Ako si u pravu to onda znaci da su privatno vlasnistvo i zelja za profitom zlo protiv kog se treba boriti.
@Slavisa
,,A politički establišment nije otuđen od građana?
Gde je principal-agent problem gori, kod tipične države ili kod tipičnog akcionarskog društva?"
Tipicno akcionarsko drustvo nije merilo, jer bi ovako dobili drzave sa 100+ miliona akcionara u mnogim slucajevima. Zapravo, "tipicna akcionarska drzava" bi imala u proseku bar 10ak miliona deonicara, sto nije slucaj kod tipicnog akcionarskog drustva.
Ono sto hocu da kazem da kada bi skalirali akcionarsko drustvo na nivo drzave, verovatno bi smo dobili isti problem kao sto imamo sada sa politickim establismentom, ne bi se tu nista poboljsalo.
Kad je firma prevelika ona se podeli. Isto tako i ovde, ne bi imali ovolike drzave. Ili bi bile jako decentralizovane, sta god funckionise.
A na osnovu cega to tvrdite?
Paralela sa korporacijama? Jer u korporativnom svetu ne postoje megalomanske korporacije, koje samo rastu i rastu, i kupuju druge firme i spajaju se sa njima, motivisane alavim menadzmentom, ili alavim akcionarima, ili pak pukim prezivljavanjem, sve dok ne postanu "too big too fail" ili dok ih kao monopoliste drzave ne razbije? Ili ih ne razbije niko, vec bitisu bez problema.
A da, pa toga ima na svakom koraku, a masa multinacionalnih kompanija "teza" je od mnogih drzava sa po 10ak miliona stanovnika :)
Drzave koje su zbog nekog razloga "prevelike" se razdvajaju na manje i ovako, zapravo usitnjavanje drzave je jedan trend 20. i 21. veka.
Dusane,
Nekoliko komentara. Izvini na zakasnjenju...
"U efikasnim drzavama je zadovoljstvo i poslovati i boraviti."
Sada dolazimo na pitanje semantike - sta uopste znaci da je drzava efikasna? Da li je efikasnija danasnja Amerika ili Kina? Iskreno, nemam pojma. Nisam siguran ni kako bismo to merili. Ako pitas Amerikance, oni ce ti reci da je Kina efikasnija u recimo u izgradnji infrastrukture. Sva ta vlasnicka i druga prava realno otezavaju izgradnju. Sistem u kojem buldozeri prodju pre nego sto se spor zavrsi je u nekom smislu "efikasan", ali ja tamo ne bih zeleo da zivim.
"I danas bi svaka vlast odmah povecala poreze ako bi pomislila da ce joj to doneti profit. Kad bi mislili da prolazi poreska stopa od 100% - odmah bi je uveli."
Ali ne bi. Danas vlast ne maksimizira profit, vec gleda da ponovo bude izabrana na izborima. Kada bi maksimizirala profit, ne bi demokratske drzave imale hronicne budzetske deficite. Uvek postoji nacin da drzava ubere jos poreza (uz dovoljno represije), ali se vlast plasi reakcije naroda na sledecim izborima.
"Ne razumem otkud toliki strah od privatnog vlasnistva i zelje investitora da ostvare profit."
Da, ja se bojim privatnog vlasnistva NAD DRZAVOM i toga da drzavi bude cilj da ostvari sto veci profit. To nije trzisni profit, ostvaren u uslovima slobodne konkurencije i na strani inputa i na strani autputa.
Imas mnogo primera privatnih drzava u istoriji, ja ne znam ni za jedan pozitivan. Ti mozes da tvrdis da AD forma sustinski menja stvar, ali ja to ne vidim. Cilj drzave bi bilo prikupljanje sto vise para, a sta to konkretno znaci bi variralo od drzave do drzave, u zavisnosti od konkrentih okolnosti - od toga sta je tamo profitabilno (recimo, u nekoj africkoj zemlji bi se verovatno pretvorilo u novi Congo Free State, u nekoj evropskoj bi se mozda i pretvorilo u neku hi tech utopiju, ako je to najprofitabilnije).
"Ako si u pravu to onda znaci da su privatno vlasnistvo i zelja za profitom zlo protiv kog se treba boriti."
Jesu, ako ne postoji konkurencija. Po meni, konkurencija je ta koja od zelje za profitom cini pozitivnu silu. A jos ako monopolisti das vojsku, policiju i mogucnost da pise zakone i postavlja sudije, ja ne vidim kako bi to moglo da izadje na dobro. Taj monopolista onda gradjane ne posmatra kao slobodna ljudska bica, vec kao resurs koji treba maksimalno iskoristiti. Privatne firme se tako ne ponasaju zato sto radnik (potrosac) moze da se okrene i ode kod drugog. Kada drugog nema, sta sprecava drzavu/kompaniju da se tako ponasa?
"Hapsenje gradjana u cilju sacuvanja profita je potez u pravcu robovlasnistva, a to je davno napusteno jer se pokazalo kao nedovoljno efikasno."
Ako je bilo neefikasno, zasto ga americki Jug nije dobrovoljno ukinuo i presao na rad slobodnih ljudi, vec je trebalo da izgube rat da bi do toga doslo? Zato sto su bili glupi i nisu shvatali da bi bili profitabilniji ako bi ukinuli ropstvo?
Po meni, robovski rad jeste generalno neefikasan, ali postoje neke (poljo)privredne grane u kojima je efikasniji od rada slobodnih ljudi (robovi jesu manje produktivni, ali su i jeftiniji).
Mislim da je sustina mog komentara u sledecem.
Za mene je kljucno pitanje ko donosi zakone i kakve zakone donosi. Korporacija bi donosila zakone koji maksimiziraju profit (posledicno, cenu akcija). Ja ne vidim uopste mehanizam koji bi naterao drzavu da zakoni budu liberalni.
Takva drzava bi verovatno bila bogata, ali uopste nisam siguran da bi gradjani bili bogati.
Marko,
Drzava je organizacija, medjunarodno priznato “pravno lice”, i ima suverenitet nad svojom teritorijom. Drzava je fakticki VLASNIK svoje teritorije. Suverenitet na teritoriji je samo drugi termin za apsolutno vlasnistvo teritorije. Kad privatno lice ili firma “kupi” neko zemljiste u drzavi, makar i od same drzave, drzava ostaje sustinski vlasnik tog istog zemljista, a novi “vlasnik” je fakticki zakupac, jer ako ne bude placao porez za isto to zemljiste, drzava ce ga staviti na javnu prodaju. Vlasnik zemljista ne mora da naplacuje kiriju u jednakim mesecnim ratama, kako je vecina nas navikla, vec moze kako god hoce da se dogovori sa korisnicima njegovog zemljista. Na primer, Diznilend naplacuje malo ulaznicu, malo voznju, malo sladoled i sendvic, malo zakup lokala, i ko zna kako jos. Vlasnik odredjuje cenu i nacin naplate koriscenja svog zemljista. Drzava je vlasnik zemlje, porez je samo druga rec za kiriju. To je vrlo neprihvatljiva teza za libertarijance jer se ne uklapa u ono “porez je pljacka” i slicno. Ali, ja mislim da je to ocigledno ako covek pogleda neopterecen ideologijom. Problem s porezima, po mom shvatanju, je sto su ekstremno glupi, neadekvatni i neefikasni, kao i vecina regulacije koju savremene drzave donose.
Ono sto mi se cini da previdjas je da ako gradjani zadrze akcije, onda im je efikasna drzava super pozeljna jer im jos i donosi profit. Oni koji pak prodaju svoje akcije rade to jer smatraju da time dobijaju jos vise. U svakom slucaju ostaju drzavljani efikasne drzave. Niko ne zna u napred ko je u pravu, ni prodavac ni kupac. Takav je zivot. I danas neki ljudi prodaju stan pa prokockaju pare na neki biznis, treba li ljudima zabranjivati da odlucuju o svojoj imovini? Ja mislim da je besmisleno da se odraslim ljudima oduzima poslovna sposobnost.
Svaka vlast pokusava da maksimizira svoj profit, ali ne drzavni vec svoj licni. Reizbor im jeste vazan, ali plen je jos vazniji jer plen je sustinski razlog zasto zele vlast, i plenom se finansiraju sledeci izbori. I budzetski deficiti su rezultat besomucne rusilacke otimacine, ne deluje mi bas da drhte od reakcije glasaca. Glasaci uporno glasaju za Palme, Velje i Ivice jer se nadaju da ce dobiti neku mrvicu pobednickog plena, nikog ne zanima opste dobro jer ne poseduje akcije pa da ga zaboli kad vidi koliko ga kosta koja od politika za koju je glasao.
Drzavni monopol svake vrste je po meni legitimna stvar jer je drzava VLASNIK svoje teritorije. Drugo je pitanje, i mnogo vaznije, da li organizacija koja nije u nicijem vlasnistvu uopste moze da upravlja svojim vlasnistvom pametno ili je osudjena na glupost. Ja tvrdim da je osudjena na glupost.I da joj je jedini spas da dobije vlasnika, pa makar bio izvucen na lutriji. (Srecni dobitnik bi prodao nekom ko bi prodao nekom… i vrlo brzo bi vlasnistvo zavrsilo u rukama onih koji misle da imaju najbolje ideje i zato placaju najvisu cenu.)
Konkurencija privatnoj drzavi postoji, to su druge drzave. Ako bi druge drzave ostale u Tragedy of the Commons fazonu privatna drzava bi cas posla postala “lider u regionu”. Svi bi navalili da tamo budu gastarbajteri. Niko ne ide trbuhom za kruhom iz efikasne u neefikasnu drzavu. Drzave su i danas jedna drugoj konkurencija, ali polu-retardirana. Slazem se da nije bas prosto iseliti se u Nemacku, ali ljudi su iz Srbije tamo oduvek odlazili, a i danas odlaze, bas zato sto je nasa drzava vecito neefikasna.
To sto vlasnik drzavne teritorije ima oruzje i monopol na primenu sile, to je potpuno u saglasnosti sa pravom vlasnistva. To je kao kad gradjani nose oruzje i brane se od provalnika. U cemu je problem ako neko brani svoje privatno vlasnistvo od onih koji ga ugrozavaju? Opet podsecam: gradjani su akcionari, a ako su prodali akcije to su uradili jer su kao odrasli ljudi procenili da je to za njih bolje nego da ne prodaju. Neki ce pogresiti, a neki nece, takva je sloboda. I drugo, zasto je greh da vlasnik imovine pokusava da je koristi za maksimalni profit? Ako je to greh, privatno vlasnistvo treba ukinuti.
Marko,
Kazes da ne znas ni jedan pozitivan primer privatnih drzava, ali na osnovu kojih kriterijuma? Nekom istoricaru se nije svidelo kako je nesto izgledalo u dalekoj proslosti i stranoj nam kulturi, bez obzira sto se radi o biznisu koji je trajao vekovima? Ili nam se ne svidjaju muslimanski zakoni u danasnjim arapskim monarhijama? Nije bitno da li se NAMA svidjaju vec muslimanima koji tamo zive, vrednosti su subjektivne.
“Sistem u kojem buldozeri prodju pre nego sto se spor zavrsi je u nekom smislu "efikasan", ali ja tamo ne bih zeleo da zivim.”
Zivis, zivis, samo nisi jos na redu. Ali zato ja vise ne zivim. Meni bas ovih dana mimo svih zakona i pre okoncanja sporova buldozerisu objekte zarad BGH2O i mogu samo da trpim. Ali to nije primer efikasne drzave vec hajducke druzine koja nastaje tamo gde nema efikasne drzave. I da ne pomisli neko iz cenjenih vlasti da se ja nesto bunim, boze sacuvaj, isto je spremao i Djilas ali su ga srecom na vreme sprecili. Na njihovu srecu, ali meni vazda isto. Tragedy of the Commons.
“Za mene je kljucno pitanje ko donosi zakone i kakve zakone donosi. Korporacija bi donosila zakone koji maksimiziraju profit (posledicno, cenu akcija). Ja ne vidim uopste mehanizam koji bi naterao drzavu da zakoni budu liberalni.”
Slazem se da je to kljucno pitanje. Ja smatram da o svojoj imovini treba da odlucuje iskljucivo VLASNIK. Tacno je da vlasnik uvek pokusava da maksimalizuje profit, bar u sirem smislu reci. Drzava je vlasnik svoje teritorije, kakav god da joj je vid organizacije: Tragedy of the Commons, for-profit, ili nesto trece. (U stvari, uvek je to neki for-profit samo je pitanje kome profit ide: vlasnicima ili menadzerima.) Alternativa je da umesto vlasnika o imovini odlucuje neko drugi, politicari, a oni se nesto nisu pokazali kao miroljubivi pravdoljubivi bogobojazni altruisti, mada se vrlo upinju da se pretstave kao spasioci od zlih gazda koji svojom kapitalistickom imovinom zlostavljaju radnike i cine svakakva druga zla ovoga sveta. Mnogi u to veruju, ja ne.
Mehanizam koji, ja sam bar uveren, dovodi do liberalizacije je prosta istina da ne mozes da skupis mnogo poreza od ljudi koje teras da stalno vise po salterima i smisljaju kako da dobiju pecate na nepotrebnim papiricima koji sluze samo za hranjenje monstruoznog parazita nastalog zbog nepostojanja gazde. Kao sto nam je Adam Smit ukazao da nas pekar hrani zbog zelje za profitom, tako ce nam i udobnije biti u privatnom hotelu, i u privatnoj drzavi.
Drzava je samo veliki posed u vlasnistvu neprofitne asocijacije, nista drugo. Kljucno pitanje je da li bi svima bilo bolje da se upravljanje tolikim posedom presalta na for-profit sistem, ili da zadrzi ustav slican fudbalskom klubu? Za mene je to dilema: vlasnicka prava ili socijalizam.
I jos jedna dobra stvar u vezi sa for profit drzavom je sto ce biti otvorena za trgovinu svojom teritorijom, gledace samo svoj profit, pa ce hteti da proda delove teritorije svakom ko dobro plati. To ce dozvoliti raznim ideologijama “to put their money where their mouth is” i da se okusaju u stvarnom zivotu. Sto rece neko “neka cveta hiljadu cvetova” pa da vidimo sta je koliko dobro. Komunisti ce dobiti novu sansu, anarhisti su dobrodosli, i svi izmedju. Imas neku ideju za koju mislis da je dobra? Skupi pare i izvoli probaj. A svi ostali ce da gledaju i hvataju belseke o tvom trosku. Sto da ne?
Post a Comment