Iz mog teksta u novom NIN-u:
"Danas nećete naći
mnogo kejnzijanskih ekonomista koji to priznaju, ali sve ukazuje na to da politike
fiskalnih stimulusa nisu dale očekivane rezultate. Ključni pokazatelji su
osetno podbacili u odnosu na projekcije. U SAD, gde su imali najdetaljnije
projekcije, nezaposlenost je trebalo da brzo posle stimulusa padne, a u stvari
je još više porasla. Kasnije će ekonomisti kejnzijanskih uverenja tvrditi da su
za to krive loše projekcije a ne stimulus po sebi, ali indikativno je da nakon
prvog talasa stimulusa nijedna zemlja nije nastavila sa ovom politikom.
Neminovno je da povećana državna potrošnja u kratkom roku donekle podstanke
realnu privredu, ali pitanje je da li se time zaista kreira nova vrednost. U makroekonomiji
se rezultati ne mogu precizno meriti, ali jedno je izvesno: danas praktično
niko ne predlaže novi fiskalni stimulus. Tokom 2009. tvrdilo se da je
kejzijanizam ponovo u naletu, a izloge svetskih knjižara preplavile su nove
Kejnzove biografije. Sada se ta literatura retko viđa."
9 comments:
Pa ni monetarni stimulus nije dao bogzna kakvog efekta. Pogledaj nezaposlenost i ind.proizvodnju Evrope i Amerike i tamo vidis da su se na grafikonu kretali ravnomerno sve do 2011 kada ECB dize kamate. A sve to vreme dok je nezaposlenost ravnomerno padala i i.proizvodnja ravnomerno rasla, Evropa nije radila QE a Amerika jeste. Kako to?
Monetarna politika je u ovoj krizi samo odmogla Evropi zbog dizanja kamatnih stopa - smanjila je marginalnu efikasnost kapitala: ocekivani profit.(austrijanci imaju drugi naziv za nju: net present value; za monetariste je to ocekivani buduci nbdp.) Da podigne marginalnu efikasnost kapitala nije mogla jer ne moze kamata ispod nule da ide. Tako da mon. politika nije mogla da pomogne ali je mogla da odmogne.
Jedini nacin da bude efikasna jeste da bude trajna, u smislu da centralne banke istampani novac nece povlaciti ni po koju cenu i time podstaci ocekivanja vise inflacije. A to nijedna c.banka ni u snu nece uraditi.
I fiskalni stimulus i monetarni stimulus mogu biti efikasni samo ako su trajno zakljucani u privredu. To je ceo njihov problem, inace oba mogu biti podjednako dobra.
Amerika tek sada polako pocinje da izlazi iz krize. 7 godina je trebalo da prodje da bi monetarni stimulus imao efekta. Ja bi bolje vodio oporavak da me postave za guvernera Feda.
Moje misljenje je da je Amerika izasla iz krize realnim prilagodjavanjem, nikakva vestacka sredstva nisu pomogla. Da jesu pomogla oporavak bi bio brzi.
Druga stvar je sto u isprepletenom finansijskom svetu shadow bankinga prakticno niko ne zna ko kome duguje. Mozda znate do svog prvog ili drugog(njegovog) klijenta ali dalje ne mozete znati jer je previse skupo da se sazna. I tako nikada ne znate da li mozete ili ne da propadnete u uslovima bankrota neke finansijske kuce kada usled panike nastaje lancana reakcija bankrota. Protiv tih modernih bank runova monetarna politika ne moze da pomogne nikako, jer ona u najboljem slucaju moze da obeca da ce recimo povecati nbdp u buducnosti ako on padne sada i time obeshrabriti sedenje na novcu porezom na novac(inflacija). Ali to(inflacija) moze biti samo par procenata, dok sa druge strane je mogucnost propadanja 100% usled neizvesnosti ko kome duguje. Dakle onaj ko ima pare se nalazi pred nedoumicom da li ostaviti pare da leze i time izgubiti par procenata ili ih investirati u shadow banking i time rizikovati da propadnete 100%. Jedino resenje je u tim situacijama vestacko disanje u vidu fiskalne politike. I, naravno, uvesti obavezno osiguranje depozita u shadow bankingu kako bi se sprecile dalje panike.
Niko i ne kaže da je dao bogzna kakvog efekta. To je cela suština, monetarna politika ne može da pomogne ali može mnogo da odmogne. To što si napisao su bukvalno Friedmanove reči. ECB je odmogla. Fed nije odmogao.
Ali mi nije jasno zasto su stavili naslov "Nama niko ne moze pomoci", iako Srbiji nije posveceno ni 10% clanka. :)
"ECB je odmogla. Fed nije odmogao."
da, deflacionisti i likvidacionisti u ECB :)
https://placeduluxembourg.files.wordpress.com/2012/02/assets-of-the-ecb.jpg
Mogao si i vlaznost vazduha u Briselu da nam saopstis, ovaj grafik je otprilike toliko relevantan.
Ponavljam po stoti put, nije problem fiskalni stimulans per se, nego nije bio dovoljno veliki. Da je bio dovoljno veliki ne bi danas imali stagnaciju!
"Uspon i pad kejnzijanizma"
"Ali mi nije jasno zasto su stavili naslov "Nama niko ne moze pomoci""
Oh, pa mozda zato sto, osim vrabaca na grani, i gosn. Culibrk zna da Kejns zivi! :P
"monetarna politika ne može da pomogne"
Pa i nije neka pomoc - samo izvezes svoju depresiju u tudju zemlju ko subvencionisane prasice u Srbiju :D Problem je samo kada to svi rade :D
Onda se vruc krompir, pardon, depresija premesta iz jedne u drugu ruku dok se trgovina smanjuje, i kad prestane roba da prelazi granice tada granice prelazi vojska..
Iako mozda nisam strucan i ne znam ono sto Slavisa zna a Sokrat ne zna :D, od Slavisinih pausalnih ocena o smrti kejnzijanizma (obaska sto vecina ekonomskih kurikuluma svi redom poducavaju kejnzijanizam) interesantnije mi je (iznudjeno) priznanje istaknutih ekonomista (Alan Grinspen, Ben Bernanke, Grigorij Mankju, etc) o pravoj prirodi monetarne zveri, pardon, monetarne politike:
"It is not desirable for trade agreements to include provisions aimed at so-called currency manipulation. This is because monetary policy affects the value of currencies. Attempts to penalize countries for supposedly manipulating exchange rates would thus impose constraints on U.S. monetary policy, to the detriment of all Americans."
U rezimu fleksibilnih kurseva, monetarna politika glavno je orudje beggar thy neighbour politike - moja malenkost bi to nazvala indirektni merkantilizam.
Kod indirektnog merkantilizma na primer FED vrsi svoja 2 cilja (stabilnost cena i maksimizacija zaposlenosti), i u tom vrsenju izaziva osiromasenje (globalnih) suseda, a to osiromasenje suseda ga, de jure i de fakto, ne interesuje.
I dok se Adam Smit valja u grobu, Slavisa, taj moderni liberal, ta uzdanica liberalizma, to olicenje savremenog srpskog borca za slobodu (sic :D) podrzava indirektni merkantilizam tako sto konstatuje nekakvo svojstvo monetarne politike "ne može da pomogne ali može mnogo da odmogne". Itekako moze da pomogne - vaskrsu novog merkantilizma :D :P
Istog onog merkantilizma protiv kojeg se borio Adam Smit :)
ako bismo bar za domace casopise mogli da pisemo 'stimulans' umesto stimulus, to bi bio veliki pomak za nas i veliki pomak u tome da pocnemo verovati slavisi tasicu.
Post a Comment