„Nije za svakoga” – taj slogan kao da na najbolji način sažima poruku neoliberalnog društva.
Ako je liberalizam nešto, onda je to omasovljenje, političko i ekonomsko. Liberalizam je nastao kao masovni pokret srednje klase koja je paralelno sa prvom ekonomskom samostalnošću u Engleskoj počela da traži i jednaki pravni tretman za sve. Od svojih najranijih dana liberalizam je naglašeno anti-elitistički pokret.
To isto je i kapitalizam ili sistem slobodnog tržišta, ekonomska manifestacija liberalizma. Najbogatiji ljudi na svetu nisu i nikad nisu bili Luj Vitoni i de Beers familije, već oni koji su omogućili nekakvo omasovljenje, koji su neki proizvod približili masama i napravili priuštivim običnim ljudima. Bill Gates, Sam Walton, Page&Brin, Zuckerberg, Kamprad (Ikea), današnji najbogatiji ljudi sveta, su svi redom fenomenalno bogati jer su njihovi proizvodi postali predmet masovne upotrebe i priuštivi svima. Najbogatiji ljudi sveta proizvode za mase, ne za elite.
Od samih početaka do današnjeg dana, liberalizam i kapitalizam su suštinski antielitistički. Socijalizam je, sa druge strane, elitistički pokret. Nekada pokret francuskih intelektualnih elita, nemačke i ruske sitne (i ponekad krupne) aristokratije, a danas, u formi intervencionističke, progresivističke socijal-demokratije, ideal univerzitetskih elita.
...to piše u Politici Vladimir Milutinović, još jedan neumorni anti-neoliberal. Kao i obično, anti-neoliberali najpre uopšte ne shvataju šta liberalizam jeste.
Ako je liberalizam nešto, onda je to omasovljenje, političko i ekonomsko. Liberalizam je nastao kao masovni pokret srednje klase koja je paralelno sa prvom ekonomskom samostalnošću u Engleskoj počela da traži i jednaki pravni tretman za sve. Od svojih najranijih dana liberalizam je naglašeno anti-elitistički pokret.
To isto je i kapitalizam ili sistem slobodnog tržišta, ekonomska manifestacija liberalizma. Najbogatiji ljudi na svetu nisu i nikad nisu bili Luj Vitoni i de Beers familije, već oni koji su omogućili nekakvo omasovljenje, koji su neki proizvod približili masama i napravili priuštivim običnim ljudima. Bill Gates, Sam Walton, Page&Brin, Zuckerberg, Kamprad (Ikea), današnji najbogatiji ljudi sveta, su svi redom fenomenalno bogati jer su njihovi proizvodi postali predmet masovne upotrebe i priuštivi svima. Najbogatiji ljudi sveta proizvode za mase, ne za elite.
Od samih početaka do današnjeg dana, liberalizam i kapitalizam su suštinski antielitistički. Socijalizam je, sa druge strane, elitistički pokret. Nekada pokret francuskih intelektualnih elita, nemačke i ruske sitne (i ponekad krupne) aristokratije, a danas, u formi intervencionističke, progresivističke socijal-demokratije, ideal univerzitetskih elita.
12 comments:
Da li ste čuli za novi lek koji se zove Sovaldi za hepatitis C? Tromesečna terapija tim lekom u skoro 100% slučajeva daje potpuno izlečenje od hepatitisa C, dakle rezultira potpunom eradikacijom virusa iz organizma, međutim problematična je cena tog leka: tipičan tromesečni tretman košta oko $84.000 ($1000 po tableti), to je sada hot-topic u SAD - javnost i mediji žestoko osuđuju proizvođača Gilead Sciences. Zanima me kakav je vaš stav, Slaviša, o tome? Inače, procenjuje se da je 3 miliona Amerikanaca inficirano hepatitis C virusom.
Ja sam ambivalentan po pitanju patenata, ali u farmaciji su oni generalno poželjni. Taj lek košta $84k ali koliko je u njegov razvoj uloženo? Koliko je uloženo u razvoj drugih koji nisu uspeli? Ako hoćemo da nastave sa istraživanjima firma moraju da imaju profitni motiv.
Druga strane priče je što je celokupno američko medicinsko tržište od medicinskih škola preko bolnica do osiguranja i farmaceutskih kompanija toliko iskrivljeno da su ovakve cene rezultat i mnogo drugih stvari. Samo proces odobravanja leka od strane FDA traje nekoliko godina i to se ugrađuje u troškove. Deliktno pravo je postalo ogromna pretnja i te firme stalno nekome plaćaju neke štete, što takođe ulazi u trošak.
Da skratim, ja bih im dao patent da mogu da zarade od svojih lekova i naravno dozvolio slobodno formiranje cena; ali nisu ni ovakve cene prava slika stvari jer je tržište pritisnuto sa mnogo strana.
Постоји разлог зашто је огроман удео иновација у медицини у последњих пола века настао или у САД или од стране компанија из САД у другим земљама.
У складу са темом, тај је разлог анти-медиокритетски: генерално амерички порезки обвезник заправо финансира развој медицине за цео свет.
Meni ovaj post lici na igru gluvih telefona:
Slavisa je verovatno u pravu kada kaze da Vladimir Milutinovic ne razume sta je liberalizam, sam novinar politike misli da je ovo danas u Srbiji liberalizam, i onda ga Slavisa kritikuje sto on kritikuje ono sto misli da je liberalizam.
Nisam Aleksandar Veliki ali ovakav Gordijev cvor valja preseci - drvo liberalizma, iz plodnih anglosaksonskih dolina, ne uspeva u jalovoj pustinji post-otomanskog kadiluka.
U suprotnom, ne bi sin Mitrovica dozivljavao preokrete, ne bi ljudi koji protestuju zbog nevazenja zakona bili hapseni jer je "vazno da se postuje zakon koji je isti za sve", ne bi, u vlastitoj kuci, ubica lopova za krivicno delo odgovarao
Dakle, uz zalopojke za prethodnim vremenima, Vladimir Milutinovic kritikuje liberalizam izvan vladavine prava, a Slavisa brani liberalizam unutar vladavine prava. Ko je lud a ko zbunjen?
Navuhodonosor,
FT je imao nedavno specijalni dodatak o novim terapijama bolesti u medicini pa je bilo reci i o ovom konkretnom leku.
Pravljene su analize i utvrdjeno da najveci deo cene pokrivaju u stvari pravna lica - osiguranja (doduse verovatno ih je proizvodjac narucio). Takodje to nije bas jako brza bolest, pa bi recimo u pocetku lek mogli da uzmu oni koji mogu vise da plate, a za godinu dana ne bi bilo kasno da spuste cenu (neocekivano) i omoguce i ostalima. Ovo je cena za americko trziste, gde je i terminalna faza HepC veoma skupa (hospitalizacija, itd) - tako da je verovatno i to ucestovalo kao oportunitetna opcija kod pricing-a. Taj isti lek se prodaje u Egiptu (odakle je glavni naucnik) po mnogo manjoj ceni. Ko nema nijedan drugi nacin da ga kupi ce naci nacina da ga prosvercuje.
Sve u svemu, nije bas tako strasna situacija kao sto na prvi pogled izgleda. Vise je zabrinjavajuce sto je regulatorni trosak (ie. klinicke studije) izbacivanja novog leka na trziste u nivou 1-2 milijarde.
Pa najlegendarnije je kada neki pripadnici srednje klase danas (ne u 18-om i 19-om veku kada su se borili za isti pravni tretman, nego bas danas, kada imaju ubedljivo najpovoljniji drustveni tretman), krenu da pricaju o elitistickom liberalizmu, a oni sami dobijaju pare na osnovu elitizma i masovne regulacije u okviru svojih zanimanja. Naravno, to ne moze toliko da vazi za novinarsku struku dezurnih analfabeta iz Politike (mada u Srbiji vazi, jer deo zatvorene novinarske elite koja uzima najvise para na osnovu toga sto su deo jednog zatvorenog drustva koje je prepuno raznih talova i dilova), ali vazi za masu struka u srednjoj klasi. Srednja klasa danas je ocigledno postala skoro pa potpuno elitisticka i anti-liberalna, i to je jako tuzno. Cast izuzecima, ali je i vise nego ocigledno da liberalna ideja danas ne moze da se siri samo delovanjem srednje klase. Inace, ovaj tekst iz Politike je i vise nego besmislen, i cisto je nabacivanje raznoraznih gluposti, nije ni vredan komentara.
Heptatis C je opasan zato što može da uzrokuje rak i/ili cirozu jetre, i što je duže u telu, to je veća šansa za oboljevanje od raka i/ili ciroze jetre, a za to ne postoji lek, zato je poželjno da se virus eliminiše što je moguće pre, zar nije tako? Možete li da ostavite link ka tom dodatku iz FT-a? Postoji li opasnost da visoka cena tog leka bankrotira osiguravajuće kuće ili da drastično uveća cene osiguranja? I u Wikipediji piše da će u Indiji taj lek koštati samo $300, zato se pitam može li neki Amerikanac jednostavno da otputuje u Indiju sa $300 u džepu i tamo u nekoj klinici za hepatologiju u Delhiju (ili gde već) sprovede kompletnu terapiju? Radi se o životima 3 miliona ljudi u SAD i 170 miliona ljudi u svetu, mislim da je to mnogo bitnija tema nego npr. borba protiv terorizma.
Moze da ode, medicinski turizam je u porastu. Vec dolaze u istocnu Evropu cesto, gde je privatna medicina uglavnom neregulisana i zato kvalitetna i jeftina. Veoma konkurentno trziste privatnih lekara i zubara, uklucujuci Srbiju.
Btw isti slucaj je i u Indiji, tamo su u porastu lanci low-cost privatnih klinika.
@Milan Stefanovic
Заправо је то врло логично, обзиром да је социјализам економски консерваторски систем те је стога жртвована прича о америчком сну.
Evo ga taj specijal o hepatitisu: http://www.ft.com/intl/reports/combating-hepatitis-c
Evo ga i za kancer: http://www.ft.com/intl/reports/combating-cancer
Nisam narocito upucen u okolnosti vezane za hepatitis. Ako je za osiguravajuce kuce oportunitetni trosak ove (pretpostavimo uspesne) terapije terminalna nega i hospitalizacija koja je veoma skupa, onda cak i skup lek nece praviti veliku razliku za bottom line osiguravajucih kuca, posebno zbog relativno niske stope obolevanja.
Ja sam imao utisak da zaustavlja dalje ostecenje jetre, a ona je organ koji moze sam da se obnovi koliko se ja secam.
Terapija ovim novim lekom traje manje od godinu dana i pominje se cena od oko $1000 po tableti u Americi.
Hronos - udruženje za pomoć obolelima od hroničnih virusnih hepatitisa
Pretpostavlja se da oko 170 miliona ljudi širom sveta, a u Srbiji oko 100 000, ima hroničnu hepatitis C virusnu ( HCV) infekciju. Međutim, ova infekcija je dokazana samo kod 25% inficiranih jer su simtomi bolesti, ili odsutni, ili nekarakteristični, te se otkriva najčešće slučajno prilikom rutinskog testiranja krvi. Procenjuje se da će ova tiha i podmukla pandemija rezultirati maksimalnim brojem inficiranih tek negde oko 2020. godine.
I evo kakvi naslovi dominiraju u medijima o tom novom leku za heptatis C: Gilead CEO Becomes Billionaire on $84,000 Hepatitis Drug
Dakle, mediji zaključuju da je John Martin fenomenalno bogat jer njegovi proizvodi nisu postali predmet masovne upotrebe i nisu priuštivi svima zbog previsoke cene.
Post a Comment