Pages

06 March 2015

Muzička scena 1980-ih

Čitajući o Vladi Divljanu naišao sam na listu 100 najboljih domaćih (jugoslovenskih) pesama koju je na osnovu poopularnog glasanja napravio B92. Lista potvrđuje ono što mislm da je opšte uverenje, da su 1980-te bile naročito produktivne godine na jugoslovenskoj muzičkoj sceni. Grafik ispod pokazuje broj pesama sa liste po petogodišnjim periodima. Zaprepašćuje koliko su rane 1980-e dominantne.

Kako objasniti ovaj talas kreativnosti?

Koliko znam, a znam vrlo malo, ne postoji drugo govorno područje na kojem se jedan period ovako vidljivo ističe. Jedan kandidat za odgovor je da lista samo odražava nostalgiju, nešto paralelno dokumentovanim zabludama da se 1980-ih "živelo bolje". Ali mislim da se ovde ipak radi o objektivnijoj stvari. Ima nas koji uopšte nismo nostalgični za komunizmom, pa mi je teško da poverujem da je bilo koja druga dekada uporediva sa 1980-im. Drugi kandidat je relativna politička liberalizacija i tolerancija koja je pustila duh iz boce. Ali to je bila postepena promena, a i ne objašnjava pad kreativnosti koji je ubrzo usledio.

Šta je odgovor?



53 comments:

Aleksandar Maksimović said...

Vučela u SKCu? :)

Marko Paunović said...

Verovatno grafikon prenaglasava rane osamdesete iz makar tri razloga.

1. Ljudi koji su glasali na B92 su verovatno natprosecno pripadnici generacije X (recimo, 1965 - 1980). Samim tim, nemas mnogo Mikija Jevremovica ili Djordja Marjanovica koji su koliko znam bili popularni 60ih.

2. Ljudi koji slusaju B92 se ne razlikuju samo po godistu od opste populacije, vec i po muzickom ukusu. Recimo, na spisku imas samo 3 pesme Bijelog Dugmeta, nemas nijednu pesmu Hari Mata Hari i samo jednu pesmu Plavog orkestra, Djordja Balasevica Bajage ali zato imas 3 pesme EKV u top 6. Prosto, New Wave dominira, sto bih i ocekivao od slusalaca B92. (recimo, imas 3 pesme Olivera Mandica, ali nijednu Olivera Dragojevica :) )

3. Period nakon 90. je svakako los zbog ratova i ostalog, ali i zbog toga sto je nakon toga izbacena hrvatska i bosanska muzika.

4. Pogledaj i ovu Google vizuelizaciju uspona i padova raznih muzickih pravaca.

http://www.ibtimes.com/google-maps-history-song-music-timeline-visualization-1544123

Izgleda da je nakon 1990. i globalno doslo do opadanja rock, pop i alternative pravaca, a osamdesete su bile zlatno doba alternative/indie muzike u sta novi talas (valjda) ulazi.

5. Sve ovo ne dovodi u sumnju da su osamdesete bile odlicne za muziku, jednostavno mislim da nisu bile TOLIKO dominantne koliko bi se reklo po ovom histogramu.

zmau said...

Osamdesete su jače od svih prethodnih dekada iz prostog razloga što je scena sazrela i proširila se (verovatno zahvaljujući vidnom povećanju standarda) i to mi zvuči skroz logično.
Vrlo zanimljivo pitanje je zašto su devedesete toliko lošije kotirane. Ja sam rođen 77e, i pamtim, poznajem i volim (otprilike podjednako, ali na različite načine) i scenu iz osamdesetih i scenu iz devedesetih. Osamdesetih se svirao kvalitetan pop rok koji je bio mejnstrim muzika. Devedesetih je - iz jasnih razloga - pop rok ustupio mesto bešnjem zvuku pankolikog garažnog roka. Goblini, Kazna za uši, Direktori i Darkvud dab po meni nisu ništa lošiji od velikih bendova iz osamdesetih, ali su definitivno znatno manje prijemčljivi za široke narodne mase, i mislim da je caka upravo u tome.
U tekućem milenijumu pop scena slabi i na zapadu, i razlog tome možda treba tražiti i u problemima sa piraterijom.

Marko Paunović said...

Uzgred, evo raspodele po dekadama na osnovu Rolling Stone-ove liste 500 najboljih pesama svih vremena. Dosta se razlikuje od ove za ex Yu. Dominiraju 60-te i 70-te.

Decade Number Percentage
1940s 1 0.2%
1950s 70 14%
1960s 195 39%
1970s 131 26.2%
1980s 55 11%
1990s 22 4.4%
2000s 26 5.2%

Link: http://en.wikipedia.org/wiki/Rolling_Stone%27s_500_Greatest_Songs_of_All_Time#2010_update

Игор Јарамаз said...

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Ako-je-Juga-bila-obdaniste-Tito-je-bio-vaspitac.sr.html

У том Титовом обданишту била је пуштена мала дизна кроз коју смо глумили велики свијет свирајући рок музику. Сама чињеница да је партија дозволила да се свира била је довољна да, у земљи талентованих људи, процвјета хиљаду цвјетова. Ми смо били залуђени рок музиком, она је за нас практично била нека врста религије. Сјећање на то лијепо, младалачко доба чини моју књигу привлачном и за оне који су га проживјели, али и за оне који су о њему само слушали. Међутим, то вријеме је исто тако било кризно као и ово сада. Оно је било обиљежено, прво економском, затим друштвеном, па политичком кризом која је кулминирала стравичним ратним сукобом. Међутим, то вријеме је у себи носило неку заумну енергију која је од једне мале земље на Балкану направила умјетничку силу. Број група, албума, филмова, књига и свега онога што један људски живот чини вриједним живјети прешао је све границе које су нам дали историјски услови, па се са правом то вријеме може назвати оним Павловићевим рјечима „Периклево доба”.

Nemanja said...

"Čitajući o Vladi Divljanu .."

Ko je Vlada Divljan? :D

Ovaj Slavisin histogram je svojevrstan Rorsahov test - ukoliko se zagledamo u njega javice nam se simbol koji oslikava kvalitet B92 TOP liste :P

Slaviša Tasić said...

Još jedna stvar je svetska konkurencija koja se javlja sa otvaranjem krajem 80-ih, politički a i tehnološki. Ne pravimo dobru muziku iz istog razloga iz kojeg više ne pravimo televizore... Veći je broj opcija, prvo strani cd-ovi i tv kanali, onda internet, što sa druge strane destimuliše i domaću ponudu jer imaju manje šanse za uspeh i "uspeh" im manje donosi. Bendovi koji bi nekada snimali svoje albume danas sviraju po klubovima obrade tuđih stvari, jer nemaju luksuz zaštićenog tržišta koji su bendovi 80-ih imali.

Marko Paunović said...

Slavisa,

Mislim da si dobro identifikovao faktor zatvorenosti trzista, ali ti je tumacenje potpuno naopako. Cilj nam je ovde da objasnimo KVALITET (ne kvantitet) pesama koje su napravljene 80-ih, a nedostatak konkurencije tesko da to moze da objasni. Inace bi Jugo bio najbolji auto ikada. :)

Stvar je u stvari verovatno potpuno suprotna. Zatvoreno trziste je mozda objasnjenje zasto 60-ih i 70-ih toliko zaostajemo za Zapadom (makar poredeci relativni kvalitet domacih pesama sa relativnim kvalitetom pesama sa Zapada). A kvalitet domace muzike raste upravo onda kada se trziste otvara, kada publika od domacih bendova ocekuje kvalitet koji cuje sa Zapada. Mozda...

Slaviša Tasić said...

Raste kad se otvara i kad se čuje od drugih, ali pada kasnije kad postane skroz otvoreno. Ovde je kvalitet jako subjektivna i relativna stvar, kvalitet u odnosu na šta... Uzmi ovako, kad bi pitanje bilo glasajte za najbolji domaći televizor ili auto ikada, pobednik bi opet bilo nešto iz 1980-ih.

Uzmi sport isto, zašto su domaći klubovi nikad slabiji (ne samo u Srbiji). Na delu je superstar efekat, pobednik uzuma sve. Relevantno tržište je sada svetsko. Ronaldo i Mesi sad uzimaju relativno veći deo kolača u odnosu na Maradonu nekada, jer imaju šire tržište; po manjim ligama igrači uzimaju relativno manje (ili tako bi trebalo). Bijonse zarađuje više nego Madona (ne samo u $ nego i relativno više), ali zato domaći bendovi sada imaju manje novca i slave nego 80-ih. Zbog čega ih onda i ima manje (tj. dobri muzičari se orijentišu na obrade svetskih stvari.) Bar mi je to teorija.

hasd said...
This comment has been removed by the author.
hasd said...

Zanimljivo je takodje da su svi ti najpopularniji muzicari 80ih bili sinovi JNA cinovnika(Bregovic, Stulic, Mladenovic, Djordjevic, Bajaga).

Milica grbović said...

Nema umetnosti sa praznim stomakom. (Charles Bukowski)

andrijapfc said...

Mislim da nije toliko tesko objasniti.

Jugoslovenska pop-rok scena od 60ih ide na gore i razvija se. Na pocetku smo imali uglavnom obrade stranih hitova, onda kako se ta muzika "primila" dolaze domace autorske stvari. Takodje, vremenom pop-rok postaje sve vise mejnstrim, sve vise ljudi to prihvata, sve vise ljudi slusa i sve vise ljudi se bavi time - kada se veliki broj ljudi necim bavi, imamo odredjen procenat veoma dobrih (danas, kada se rok muzikom u Srbiji bavi prilicno mali broj ljudi, rezultat je prilicno jadan - nema kriticne mase).

80ih dolazi do punog zamaha (potmognutim Titovom smrcu i drustvenom liberalizacijom koja je sledila), ali to je jedna prirodna progresija te scene. Ako zanemarimo generacijske predrasude publike na B92 (kao sto je vec dobro primeceno) videcemo da su mnoge grupe koje su ,,zarile i palile" 80ih to radile vec 70ih (npr. B. dugme) ili su bar imale vrlo zapazene pocetke 70ih (npr. R. corba) - a uostalom, i Idoli su izdali album 1980. (za izdavanje se cekalo da prodje zalost zbog Titove smrti). Drugo, pop i rok je urbana muzika, i rast, popularnost, kolicina i kvalitet te muzike ide uporedo sa urbanizacijom Jugoslavije. Mislim da sve to nije nikakva misterija.

Niti je misterija zasto se sve srusilo 90ih. Ukratko - raspad drzave, ratovi, sankcije, ekonomski sunovrat. Pored opsteg ekonomskog sunovrata cije posledice ne treba detaljnije objasnjavati imali smo i 1) raspad trzista - ako si nekada svirao od Vardara to Triglava sad si svirao od Preseva do Kelebije. Ako si ranije mogao da racunas na urbanu publiku iz Beograda, Zagreba, Ljubljane, Sarajeva, sada ti je ostao samo jedan od tih gradova, narocito u ratnim okolnostima kada je bilo nezamislivo da neki hrvatski bend kroci u Srbiju i obratno. 2) rastapanje tog urbanog sloja koji je podrzavao ovakvu muziku zbog masovne imigracije. Neki novi klinci koji bi nasledili mozda Idole ili slusali njihove naslednike (koji inace postoje, zovu se Eva Braun :) ) su zavrsili po Kanadama, Amerikama i Australijama. 3) izolaciju, rast nacionalizma, okretanje ka unutra i ka "tradicionalnim vrednostima". Uostalom primetiti da je 90ih, osim turbofolka, eksplodirala i donekle "alternativna" etno scena.

Na kraju, treba imati u vidu da su narodnjaci (ukljucujuci i one kafanskog tipa) bila popularniji od pop-rokera i u SFRJ! Ali nisu imali toliku zvanicnu podrsku. U SFRJ je "kulturna elita" iz gradova uspevala da nametne svoj ukus. Bilo tradicionalisticki (klasika, dzez, slageri i izvorna, "svedena" narodna muzika na Radiju Beograd), bilo moderni (pop/rok). Ako je izlazilo nesto subverzivno, izlazilo je opet iz okrilja te kulturne elite (kroz studentske casopise, izdavacke kuce itd.). 90ih se to promenilo: drzava je otvoreno stala iza narodnjaka i turbofolka, a i trziste je po tom pitanju skroz liberalizovano i pojavili su se mas-mediji koji su forsirali nesto drugo - Palma i Pink. U sustini, nakon 80ih, vecina koja je postojala i u SFRJ je putem trzista nametnula svoj ukus kao dominantan.

andrijapfc said...

@Slavisa

"Bendovi koji bi nekada snimali svoje albume danas sviraju po klubovima obrade tuđih stvari, jer nemaju luksuz zaštićenog tržišta koji su bendovi 80-ih imali."

Mislim da je ovo pogresno tumacenje. Kao sto je neko vec primetio, kako se Jugoslavija vise otvarala ka spolja, tako si kao muzicar teze mogao da zivis od obrada stranih hitova, i morao si da ponudis nesto originalno. Pogledaj npr. koliki je deo opusa Djordja Marjanovica original a koliki deo su obrade (cak i ako mislis da je original, 50% sanse su da je obrada, samo ti original nikad nisi cuo), pa to uporedi sa npr. Ribljom Corbom ili Bajagom.

Ti bendovi sto sviraju obrade po klubovima, rade to jer

1) Srpska publika ima neki cudan fetis za zivu muziku, voli je cak i kada ziva obrada zvuci 5 puta gore nego originalni snimak, postoji ta neka ideja da veselje nije veselje bez benda, bez obzira na to sto ne znaju da sviraju i pevaju.

2) Jer nema nista bolje da ponudi. Jednostavno, ponuda je opala zbog razloga koje sam vec opisao.

Dalje, nemoj generalizovati Beograd na celu Srbiju. Po unutrasnjosti, gde ljudi mnogo manje znaju engleski, na pop-rok sceni (koja je manje nego nekad ali i dalje postoji) "vladaju" domaci bendovi poput Negativa, SARSa, Nevernih beba, Artan Lilija i ostale ekipe sa (nekadasnjeg) Jelen Top 10. Zapravo mnogi ti bendovi zive od te publike, od beogradske nemaju mnogo leba. I bendovi po unutrasnjosti koji sviraju obrade jer nemaju nista originalno da ponude, sviraju obrade Riblje corbe, Azre, Bijelog dugmeta i EKV.

pest said...

Rock je u SFRJ bio subvencionisan. Kao sto Klaus kaze za intelektualce da se s nostalgijom secaju socijalizma zato sto su uzivali nezasluzeno visok drustveni status, tako se i ljubitelji zapadnjackih kulturnih sadrzaja sa setom secaju vremena kada je drzava pare otete narodu trosila za njihovu zabavu.

pest said...

Pored toga sto je totalitarna drzava svojim ulaganjem pospesila Novi Talas, i neki drugi drustveni trendovi ucinili su zanimanje rock muzicara primamljivim mladim i talentovanim muskarcima. Naime, cak i netalentovani muzicari mogli su da racunaju na mnogo veci uspeh kod suprotnog pola od svojih vrsnjaka. Bilo je to bas u vreme kada su srpske zene i devojke izgubile nesto od tradicionalnog, restriktivnog seksualnog morala tako da je mogucnost za profitiranjem na tom planu postojala sto pre nije bio slucaj. S druge strane, u to vreme vrednost zenskog seksa nije bila toliko srozana kao danas, kada su srpske devojke kurve i ulaganje bilo kakvog napora od strane muskaraca nece biti nagradjeno ni sa cim posebnim sto ne sleduje svima.

Slaviša Tasić said...

Super komentari - treba češće da postavljam pitanja ovako u postu. Ali imam par podpitanja i ovde.

pest, kako je rok u SFRJ bio subvencionisan?

andrijapfc, na koji način je država stala iza turbo folka 90-ih? To često čujem ali mi nije jasno na šta se tačno misli.

Малешевска братства said...
This comment has been removed by the author.
Игор Јарамаз said...

Pest, потписао бих ти сваку реч осим овог дела о српским девојкама као курвама, по свим оценама нису толико лаке као што би се дало наслутити по начину одевања. А у светским размерама, има далеко лакших (Скандинавке, Чехиње, Украјинке па и Рускиње) али и тежих ;)

Какво субвенционисање рокенрола? ПГП и Југотон? Порез на шунд двојкашког матријарха Баба Латинке? Синови ЈНА официра које је неко споменуо? Певање/свирање на пјонгјанговским слетовима и партијско-државним скуповима? Па и све те свирке, не мислите ваљда да су се одвијале у приватним локалима? Све сами домови културе, државни локали и стадиони.

А да не заборавимо колико их је певало другу Титу на увце? Или Бијело дугме као савезни ДБ пројекат и стварање југо-патриотизма (присетите се репертоара)? Премда је исто у мањој размери покушано преко Лепе Брене у моменту када се држава већ увелико разара ("Ја сам Југословенка")?

Па не мислите ваљда да Партија, која се бавила и најбаналнијим станарским питањима преко председника кућних савета, није имала став о рокенролу? Још 1960-их су на састанку закључили да ће им он бити јако користан.

За период пре тога имам сведочанство старијег господина из грађанске класе који је у Сењаку ишао у школу за децом комунизма. Каже да су сви редом носили западњачку (углавном америчку) одећу, слушали америчку и касније енглеску музику, сви су ишли у САД/УК на курсеве (Американци не препуштају ствар случају) и ово ће се допасти pest-у - жене им беху лаке односно према њима понашали као да су курве.

Рокенрол код нас је био субвенционисана категорија партијске елите односно њихове деце која је касније и наследила узде власти тако да је последњих 15 година далеко више рокера него "народњака" било на власти. Турбофолк је спонтано настао на периферијама друштва и он сходно потражњи доживљава своју непрестајну еволуцију (у некакав денс-техно-поп мутанта) за разлику од рокенрола који је мање више пропао уз Партију/Државу која га је подупирала сведевши се на маргину српског музичког тржишта.

tiki said...

kviz libreta?
http://www.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fsprdex.com%2F2015-02%2Fsprdex-kviz-saznaj-razlikujes-li-srpsku-cajku-od-rock-klasika%2F&h=tAQExpCIf

turbofolk jamačno i bezodvlačno penetrira u hrvata http://poskok.info/wp/?p=125733#.VO5ISlmKTmo.facebook

andrijapfc said...

@Slaviša

,,andrijapfc, na koji način je država stala iza turbo folka 90-ih? To često čujem ali mi nije jasno na šta se tačno misli. "

Pa npr. državni mediji su otvoreni stali iza njega, tj. mogao si da na državnim TV kanalima da čuješ i vidiš ono što se ranije smatralo za šund. Emisija ZaM je išla na trećem kanalu RTS, a kasnije se to pretvorilo u Grand (kada su otišli na Pink).

Da ne spominjemo pojavljivanje turbofolk zvezda na mitinzima vladajućih partija, njihovo članstvo u JULu i slično.

Takođe, ako te interesuje rast turbofolka, pogledaj onaj dokumentarac B92 (mislim da se zove ,,Sav taj folk") na tu temu, odličan je.

andrijapfc said...

@Igor

,,За период пре тога имам сведочанство старијег господина из грађанске класе који је у Сењаку ишао у школу за децом комунизма. Каже да су сви редом носили западњачку (углавном америчку) одећу, слушали америчку и касније енглеску музику, сви су ишли у САД/УК на курсеве (Американци не препуштају ствар случају) и ово ће се допасти pest-у - жене им беху лаке односно према њима понашали као да су курве."

Ili što bi rekao Gile iz Električnog orgazma:

U Rimu se oblačimo
i imamo Diner's karte
krem društva je naša klasa
svi ostali manje vrede

Zlatni papagaj - tata plaća sve račune
Zlatni papagaj - jer mi smo snobovi!
Zlatni papagaj - tata plaća sve račune
Zlatni papagaj - jer mi smo snoboviiii heeeejj!


:)

Nemanja said...

Kako bi resio problem sa neverstvima pest da nabavi patku mandarinsku :P

"Рокенрол код нас је био субвенционисана категорија партијске елите односно њихове деце која је касније и наследила узде власти тако да је последњих 15 година далеко више рокера него "народњака" било на власти. Турбофолк је спонтано настао на периферијама друштва и он сходно потражњи доживљава своју непрестајну еволуцију (у некакав денс-техно-поп мутанта) за разлику од рокенрола који је мање више пропао уз Партију/Државу која га је подупирала сведевши се на маргину српског музичког тржишта."

Vec zamisljam Igora bin Jaramaza kako buldozerom unistava poslednji disk domacih rokera dok ponosno uzvice: Alahu Akbar! :D

Kakva teorija zavere, kakva devijantna masta, kakav promasaj?!? Zasto Aca Lukas, Amadeus bend i ostali dobro placeni bendovi ubacuju rok elemente u svoje pesme? To je sigurno zato sto ih Rotsild placa a sigurno nije zato sto narod voli rok :D

P.S. Mada nisam njegov fan, na listi nije uvrstena pesma Bore Djordjevica "Pogledaj dom svoj andjele", izuzetno popularna i poznata u Srbiji. Verovatno nije bila politicki korektna pa su je se komunisticki cenzori sa B92 resili

Vladimir said...

Mislim da objašnjenje leži u filmu "Dečko koji obećava". Taj film sigurno spada u 100 najboljih domaćih (jugoslovenskih) filmova. :)
Elem, crvena buržoazija je doživela svoj vrhunac u periodu nakon Titove smrti. To su deca koja su rođena u godinama nakon što su njihovi očevi pobedili u građanskom ratu. To su tzv. deca komunizma. Uselivši se u gospodske kuće i salonske stanove, njihovi očevi ipak nisu mogli da sviraju džez. Za napredak u kulturi je, osim dosta novca, neophodno i vreme. Nakon što je Berliski zid pao, sada već unuci komunizma kulturi daju manji značaj.

Evo za kraj Džonijevih magnovenjskih stihova:

"Otac moga oca
tačnije moj deda
bio je solunac i čovek prvog reda
cenjeni birokrata između dva rata
između dedinog i svog rata

(moj otac nespreman svet da gleda
pobuni se protiv deda
a deda čovek pravog reda
da zadrži dobre pozicije stare
na sina studenta posla žandare)

moj otac tačnije moj tata
bio je prvoborac partijski tata mata
cenjeni birokrata posle rata

u želji da svet svojim očima gledam
da se pre ne predam
istine su uspjele da me shvate
pobunih se protiv tate birokrate

gospodo tate i mame dame
točak mercedesa nije točak historije
a otac odmah na me kordon narodne milicije

moj deda sve to gleda
i brkove suče
seća se mog oca od juče
i svog od prekjuče"

Marko Paunović said...

Dobra pesma. Doduse, ne Dzonijeva, vec Milovana Vitezovica. :)

Speaker said...

Uvek mi se činilo da postoji nekakav paralelizam između kulturnog procvata u finalnom periodu SFRJ i prvium godinama rata (mislim da je visok kvalitet domaće muzike i kulture uopšte potrajao još neko vreme sa silaznom tendencijom, i potpuno iščezao tek sa prvim godinama novog milenijuma - Jugoslavija nije umrla odjednom, već je postepeno kopnela i metamorfirala u ovu trećesvetsku Srbiju :) ) i onog koji se dešavao poslednjih decenija carskog režima u Rusiji i prvih godina posle komuniatičkog prevrata. Zajednički imenitelj je da se radilo o dve kule od karata bez zdravog temelja, relativno uskim grupacijama ljudi koje su zbog specifičnih okolnosti živele u dve primitivne, zaostale i siromašne države život potpuno drukčiji od većine populacije, sličan životu u zaista civilizovanih zemljama iz kojih su primali ključne uticaje i aplicirali ih na lokalnu situaciju, a neretko uspevali i da ih originalno, povremeno čak i genijalno nadograde i prodube. A onda je đavo došao po svoje, odnosno stvarnost se vratila, i, što bi rekli Amerikanci, ujela ih za stražnjicu :) Lično imam ambivalentan odnos prema tom dobu i njegovim protagonistima, komplikovan činjenicom da sam, iako sam desetak godina mlađi od glavnog toka novotalasne generacije (to jest, za razliku od njih, koji su svi bili prava deca komunizma, decidni pripadnik po meni jedine istinski zapadne generacije koju je stara SFRJ u svojim urbanim delovima proizvela, to jest, onih desetak godišta između 1063. ili 64. i 1973. ili 74. kada su nastupila dizelaške kohorte :) ), pripadao tim krugovima, i većinu glavnih aktera dobro poznavao ili znao makar iz viđenja. Iz moje perspektive (onda nisam znao da to precizno formulišem, pošto je čak i siroti, stari Speaker u pradavni osvit vekova bio tinejdžer, :) ali sam intuitivno osećao nešto slično, i prema velikom delu tih ljudi gajio neku instinktivnu, i, pokazalo se, sasvim ispravnu, klasnu i estetsko-etičku distancu; baš Vlada Divljan je, uzgred, za razliku od nekih kolega iz benda, bio jedan od retkih primera u svakom pogledu normalnog i kul lika, za sve godine kretanja po ondašnjoj, tzv. "gradskoj ekipi" gde je bilo svakakvih izroda i degenerika i gde su tračevi čilo cirkulisali, nikada ne samo da nisam video, nego ni čuo da je uradio nešto ružno, neukusno ili pokvareno - ako mi oprostite malo crnog humora, osvežavajuće je kada ne govoriti ništa loše o mrtvima nije samo stvar kurtoazije, već i da hoćete nemate materijala :) ), bilo je to nešto kao kristalni zamak sa temeljima u septičkoj jami, :) današnja Srbija je, za moj ukus, nedvosmisleno odvratna država, ali barem nije prevara, to je što jeste, i to je po meni, bez obzira na sve, mnogo zdravije stanje stvari od onoga, ali jasno je da u takvoj zemlji niti mogu da žive ljudi sa nešto zahtevnijim ukusom i kriterijumima, niti, konsekventno, može da nastane neki novi Haustor, Šarlo ili Leibach :)

Milan Stefanovic said...

Nema ovo mnogo veze sa listom najboljih pesama, ima veze sa listom pesama koje su slusali ljudi koji su 80-ih imali manje od 30 godina. Nepostojanje niti jedne Block Outove pesme, cije je barem tuce pesama bolje od barem 80% ove liste je pokazatelj toga. Punk scena 90-ih je isto tako jaka, samo sto skoro niko od tih osoba iz srednje klase koji glasaju na B92 ne slusa punk u periodu zivota kada postanu insajderi u drustvu. Itd. Itd. Ovo je lista za nekakvu srednju klasu u Srbiji od 50 plus godina. Kao i uostalom jugonostalgicare, vreme ih je uglavnom pregazilo, a vreme i godine kod coveka mu dodju mozda i najveca prepreka konkurenciji.

andrijapfc said...

"Nepostojanje niti jedne Block Outove pesme, cije je barem tuce pesama bolje od barem 80% ove liste je pokazatelj toga."

Salis se, zar ne? :)

Block Out, to je brate za samoubistvo...ovo kaze neko ko nije pripadnik srednje klase od 50 i kusur godina vec 20 godina mladji.

Speaker said...

@andrijapfc
Potpuno se slažem sa konstatacijom, trećerazredni bend, i trećerazredni likovi, imali su nekolicinu simpatičnih fazon-pesama, tipa mog favorita "Ona stalno razmišlja", :)) ali se to generalno ne da slušati bez pristojne količine "transfera blama" :))

Milan Stefanovic said...

Pa po toj logici da je nesto klinacki jer je 'za samoubistvo', barem trecina vrhunske svetske umetnosti bi bila definisana kao 'klinacka'. Mislim da to nije nikakav argument jos od 'Cveca zla'. Opet, pozitivisticki stav o umetnosti srednje klase osoba od 50+ godina. Sto je kod nas i posebno naglaseno jer su ti ljudi ziveli u totalitarnom sistemu, koji ima svojevremeno bas i nije mnoogo davao mogucnosti da se izraze, pa tako je i moguce da smatraju da taj novi talas vrhunac muzike, koji je po meni licno smesan sto se tice kvaliteta muzike generalno. P.S. Ja dozivim transfer blama kada slusam Elektricni orgazam, Idole i Sarla Akrobatu.

Mad Max Manus said...

@Speaker

"to jest, za razliku od njih, koji su svi bili prava deca komunizma, decidni pripadnik po meni jedine istinski zapadne generacije koju je stara SFRJ u svojim urbanim delovima proizvela, to jest, onih desetak godišta između 1963. ili 64. i 1973. ili 74. kada su nastupila dizelaške kohorte :) "

Дизелашке кохорте су ближе 'западној генерацији' него предходне.

Speaker said...

@Milan Stefanović
Mada nemam apsolutno ništa protiv srednje klase, i ne znam šta vi imate, srednja klasa, to jest, buržoazija je, na kraju krajeva, glavni krivac što danas vi i ja komuniciramo preko daljinske ekektronske mreže, umesto da palimo vatre na kulama stražarama, :) da i ne spominjem da je ogromna većina pankera, alternativaca, andergraund likova i teoretičara i praktičara avangardne umetnosti u koje verovatno spadaju i oni na koje se vi privatno primate, ko god da su, takođe rasni produkt baš srednje klase i njenih konstitutivnih frustracija, :) ja ne mislim da se kod mene radi o "pozitivističkom" stavu prema umetnosti (godinama sam se profesionalno bavio estetikom i teorijom umetnosti, pa sam tu nažalost, nepovratno izgubio tu šarmantnu pozitivističku nevinost, ponekad se probudim usred noći i gorko plačem zbog toga :)) ), već da je Block Out prosto jedan sasvim ispodprosečan bend, a što se tiče transfera blama od pokoje pesme bendova koje ste spomenuli, potpuno se slažem sa vama (ja ustvari, jedva da sam i slušao nešto od te muzike u doba kada je nastajala, jer sam, naravno, bio mali snob, kome je sve to bila "poluseljana" i otkidao je na razne opskurne američke i evropske bendove čije su se ploče u ta preistorijska vremena naručivale preko kataloga ili kupovale na tone prilikom svake, u to vreme prilično česte posete Londonu i drugim manje zanimljivim evropskim muzičkim centrima :) ), ali od nekih drugih pesama, kao što su "Dokolica", "Oko moje glave" ili nekolicine balada Vlade Divljana poput minimalističke "U gradu bez sna" ili "Poslednjih dana", i posle svih ovih godina me prolaze žmarci koliko su nadahnute i dobro spakovane :)) A, kad smo već kod jugoslovenskih osamdesetih i devedesetih, šta je, recimo, sa Leibachom, Satanom Panonskim ili SCH? :) To vam se isto ne dopada? :)

Vladimir said...

@Speaker

"današnja Srbija je, za moj ukus, nedvosmisleno odvratna država, ali barem nije prevara, to je što jeste, i to je po meni, bez obzira na sve, mnogo zdravije stanje stvari od onoga"

Nikako da Vam postavim pitanje na koje bih dobio ovakav odgovor. :)

Aleksandar Stevanović said...

Sto je najociglednije na primeru sadasnjeg predsednika koji je po svemu ogledalo prosecnog gradjanina/podanika u Srbiji.

Игор Јарамаз said...

Односно 45-55% становништва.

Milan Stefanovic said...

@Speaker
Pa nemam ja u principu nista protiv srednje klase, u ovom kontekstu je pominjem kao glavnog cuvara vatre muzickog mejnstrima. Ali to je druga tema. Sto se tice pojedinih balada VLade Divljanja, i mene isto tako podilaze zmarci zbog nekih pesama Block Outa, ili stihova Tina Ujevica, koji je, isto tako 'za samoubistvo', ponekad. Sto se tice poslednje recenice, moram da priznam da ne razumem kontekst, pa da odgovorim na oba moguca konteksta- Niti sam placenik Natase Kandic, niti mi smeta umetnost koja je malo 'ekstremnija i destruktivnija'. Ono sto mi smeta. sa druge strane, su hiljade i hiljade mladih u Srbiji koji misle da su 80-e vrh vrhova sto se tice domace popularne muzike i popularne kulture, generalno. To su pokupili odnekud, a odgovor se nalazi u toj pomenutoj srednjoj klasi u Srbiji.

Slaviša Tasić said...

Ovo je epska borba hipstera.

I ja bih vam rekao šta slušam, ali to su bendovi i pravci toliko nepoznati da verovatno niko od vas nije čuo za njih.

Speaker said...

@MMM
U pravu ste vi, u neku ruku, a u neku drugu ruku i niste (podsećam sam sebe na jednu anegdotu sa B92 devedesetih, kada je drug komsomolac Matić na nekom sastanku nešto palamudio, a neko od ondašnje ekipe frikova, ne sećam se ko, mu legendarno zavukao: "Verane, u jednu ruku si ti u pravu, a u onu drugu ti se ja izdrkam" :)) ), sve zavisi od toga da li "zapadno" shvatate kao približavanje nekih elitnih dometa zapadnom standardu, ili kao približavanje celokupnog društva svom stvarnom demokratsko-tržišnom potencijalu, gde je dizelaška Srbija bila u suštini tranzicioni period ka ovoj današnjoj, decidno trećesvetskoj, i u tom smislu, naravno, daleko realnija od prethodnog perioda :)

Speaker said...

@Milan Stefanović
Tina, barem, delimo :) A kontekst poslednjeg pitanja je bio potpuno lišen nekakve zakučaste političke pozadine, zanimalo me je samo da li vas i ta faceta jugoslovenskih osamdesetih, ostavlja hladnim ili ne, ja o nesretnoj Nataši Kandić razmišljam verovatno još manje i ređe nego ona o meni, a prilično sam siguran da ona o meni ne razmišlja uopšte :)) Inače ste u pravu za lažnu komunističku "srednju klasu" iz titoističkih vremena i njen muzički ukus, iako uglavnom nešto pozitivnije vrednujem bendove koje ste spomenuli, kada pogledate zbog čega ih ta marva tačno gotivi, to jest da su upravo one stvari gde mene živi gnar pojede, :) to jest neki od najvećih kreativnih padova i kompromisa novotalasne muzike, kraljice njihovih plejlista, odmah vam bude jasno (čak i ako vam to, kao u mom slučaju, nije jasno ceo život, jer ste među njima, nažalost, odrasli :) ), kakav je to kičerski nakot :))

Speaker said...

@Vladimir
Morate više da se trudite, to su svojedobno mudro i vidovito preporučivale i Bitcharke na travi :))

Speaker said...

@Slaviša
Try me, baby :)) Šalim se, pre dvadeset godina teško da biste iskopali nešto o čemu barem nešto nisam načuo, ali u današnjoj pred-singularitetnoj eksploziji opskurnog diverziteta, verovatno ste potpuno u pravu :)) Ovaj hipster sada je u dubokoj penzijici buržoaske mejnstrim gnjileži, i pacov se, da parafraziram pokojnog Branu Petrovića, mic po mic, njegovoj približava zdeli :))

hasd said...

Kad vec pricamo o ukusima, ne razumem sta ce pesma Balkan na listi, EKV itd... Losa lista.

pest said...

Sramota je posle 22. godine starosti imati negovan muzicki ukus, pod uslovom da covek ne radi u muzickoj industriji.

Mad Max Manus said...

@Speaker

У неку руку сам у праву а у другу сам опет у праву.

Требало би да се зна боље него да се шири та заблуда о генерацијама новог таласа које осим разлике што се музичког укуса тиче и донекле сексуалног, једнака је предходним генерацијама тј. представницима оних који су укинули приватну својину, суд, слободе укључујући и ону која се темељеи у изражавању а резултира уметничким стваралаштвом. Није та рефлексна реакција забране нечега што се сматра шундом дошла ниодкуда - зато се клања ајатолаху Латинки или другом врховном бићу које арбитрира дозвољеним укусом.

Vladimir said...

@Speaker

Plašim se da Vas nisam ponajbolje razumeo. Ali nema problema, jako volim kada nešto ne razumem - tada upadam u petlju interpretacija. :)
Elem, parafrazirao bih našeg mletačkog brata fra isihastu Tikija:

Osamdesete su bile vrhunac svih materijalnih i duhovnih pojava u Jugoslaviji i svetu iz prostog razloga što je sedamesetih konzumacija prirodnih droga bila na najvišem nivou, baš kao i državnička mudrost druga Tita.

Speaker said...

@MMM
Pomalo simplifikujete, ne znam koje ste godište, ali dosta ljudi rođenih posle 1963. ili 1964. uočava jasan generacijski prelom (govorim, naravno, isključivo o relativno malobrojnim urbanim populacijama u većim gradovima sevrnog dela pokojne SFRJ): "novotalasna generacija" su ljudi rođeni u drugoj polovini pedesetih i prvoj polovini šezdesetih i među njima su oni koji su odbacivali ceo komunistički model predstavljali individualnu statističku grešku, to jest, po mentalitetu se još uvek radilo o homogenoj "deci komunizma", ali više Latinkinog, nego maoističkog, kao u generaciji šezdesetosmaša koja im je prethodila, dakle, otvorenog za zapadni levičarski kulturni i umetnički diskurs i u jasnoj opoziciji prema tvrdoj staljinističkoj liniji, ali još uvek nedvosmisleno totalitarnog, kada uklonite retoričke ukrase i PR :)) Negde od sredine šezdesetih prosto počinje da se pojavljuje sve veći, to jest, sada već sociološki signifikantan, iako još uvek manjinski segment mlađih ljudi koji, za razliku od "novotalasnih" u potpunosti odbacuju ceo društveni i ekonomski model u kome žive, i jasno i otvoreno se opredeljuju za kapitalizam i demokratiju. Nažalost za Srbiju, ali s individualnog gledišta definitvno na sreću, upravo taj segment je u ubedljivo najvećem procentu završio u inostranstvu, uglavnom je, za ralziku od mnogih titoističkih nostalgičara iz novotalasne generacije, potpuno asimiliran u zapadna društva i mentalno, a ne samo ekonomski, i misao o vraćanju u Srbiju mu, čak ni oko 5. oktobra kada su mnogi analitičkom i racionalnom rasuđivanju neskloni ljudi, imali period romanitičnog slepila koji se završio Đinđićevim ubistvom, nije ni marginalno padala na pamet :) Posle godišta 1973. ili 1974., koja su prelomna, stupa na scenu sledeća generacija, ona "dizelaška", kod koje su već jasni tragovi pauperizacije i primitivizacije Srbije (odnosno, postepenog dolaska na realan društveni i ekonomski nivo manje razvijenog jugoistočnog dela Jugoslavije, koji je povukao nadole sa sobom i bogatija i obrazovanija područja kao što su Beograd i Vojvodina :) ): izražen nacionalizam, renesansa turbo-pravoslavlja i, ako žive u inostranstvu, a veliki procenat obrazovanjih i aktivnijih ljudi iz ove generacije takođe više nije u Srbiji, statistički gledano mnogo manje relaksiran i mnogo napetiji odnos prema civilizaciji u kojoj obitavaju (ne, naravno, na nekom sofistikovanom nivou na kojem misleći i razuman pojedinac naprosto mora da bude u opoziciji prema socijalističko-ljudskopravaškom mejnstrimu u mnogim zemljama zapadne Evrope i, delimično, u vanevropskim anglosaksonskim državama, već u banalnoj ravni instinktivnog odbacivanja celog liberalnog i individualističkog korpusa - gde su, uzgred, vrlo slični muslimanima, što s obzirom na bliskost pravoslavne i muslimanske totalitarno-kolektivističke matrice i nije nikakvo čudo - i zaveraške paranoje: to su likovi koji često tripuju da je uzrok raznih trivijalnih životnih problema koje mahom, naravno, izazivaju njihova vlastita glupost, primitivizam i u startu nadrkan i arogantan stav, rezultat fiktivne "mržnje prema Srbima", na koju ja lično, moram da priznam, nikada u životu nisam naleteo :) ).

Speaker said...

@Vladimir
Radilo se o poluprivatnoj (i izrazito nevaljaloj :) ) asocijaciji na jednu pesmu spomenutog, prilično opskurnog ali meni vrlo zanimljivog benda, ali sam, naravno, slutio da vas eventualno nepoznavanje konteksta na koji aludiram, ni u kom slučaju neće sprečiti da - pokazalo se, uz značajnu pomoć Ronalda Isihaste :) - pridonesete humornom potencijalu ovog threada :)

Mad Max Manus said...

@Speaker

'Posle godišta 1973. ili 1974., koja su prelomna, stupa na scenu sledeća generacija, ona 'dizelaška"

Тако је. Особа рођена 1973. године је 1993. године имала 20 година, 2003. године 30 а 2013. 40 година. Ово се да потврдити математичком операцијом одузимања или сабирања, у зависности од полазне тачке.

"izražen nacionalizam"

Ово није тачно. Најизраженији националисти су СФРЈ типови јер одговара концепту те творевине. Можда је етнонационализам реч коју ваља рабити :)

"već u banalnoj ravni instinktivnog odbacivanja celog liberalnog i individualističkog korpusa - gde su, uzgred, vrlo slični muslimanima, što s obzirom na bliskost pravoslavne i muslimanske totalitarno-kolektivističke matrice i nije nikakvo čudo"

Ово се односи на емигранте?

Marko Paunović said...

Moram da stanem malo u zastitu godista nakon 1973 od neutemeljenih Speakerovih napada. :)

1) Sto se nacionalizma tice, ratove su zapocele i uglavnom vodile starije generacije. Tadasnji tinejdzeri nisu imali ama bas nikakvog uticaja.

2) Sta vise, studentske proteste 1996. godine su iznele generacije izmedju 1972. i 1977. godista. Prosto, tada su te generacije studirale i verujem da su te generacije bile (i verovatno ostale) najostrije antimilovicevski nastrojene.

3) Da, to su dizelaske generacije. Ali rodonacelnici dizelastva, ljudi poput Kneleta i Kristijana Golubovica, su '71. i '69.godiste, dakle upravo iz ovog Speakerovog "zlatnog doba". :)

Mad Max Manus said...

Колико је мени познато, југословенска емиграција се углавном држи заједно а оно што их привлачи на то је (југо)носталгија, музика из сфрј те заједнички језик. Разлог зашто се поједине групе издвајају је изкључиво идентитетски па се тако Хрвати који су верски опредељени не социјализују са осталима а исто важи и за Бошњаке/Шћиптаре и на крају Србе... респективно. Словенци су редка сојта јер им је поље емиграције знатно шире.

Генерално узевши, религиозност у Срба је знатно мања од било које друге групе са подручја СФРЈ не рачунајући тзв. Црногорце а да се понови, религиозност и културни идентитет је основни механизам раздвајања.

Религиозне особе у знатној мањој мери имају афинитета према (национал)социјализму сфрј, чак и када су у питању и мухамеданци а за исте постоји консесуз да су мање штетни од комуниста или нациста.

Vladimir said...

@Speaker, @MMM
"gde su, uzgred, vrlo slični muslimanima, što s obzirom na bliskost pravoslavne i muslimanske totalitarno-kolektivističke matrice"

"Религиозне особе у знатној мањој мери имају афинитета према (национал)социјализму сфрј, чак и када су у питању и мухамеданци а за исте постоји консесуз да су мање штетни од комуниста или нациста."

Totalitarne tvorevine u dvadesetom veku su bile izrazito antireligioznog karaktera. Komunizam je stremio ekstremnom ateizmu i antiteizmu, dočim su fašisti i nacionalsocijalisti više naginjali izvesnim vrstama paganizma, animizma i toteizma. Ne mešati toteizam sa titoizmom.
Religiozne "države" su bile ili demokratsko-liberalne ili konzervativno-autokratske.

Nego da ja vas nešto drugo pitam. Igor Jaramaz spominje Živojina Pavlovića i Titovo "Periklovo zlatno doba kulture". Ja sam odavno čuo za tu Žikinu izjavu, ali avaj, ni dan danji mi nije jasna. Šta se to tako dobro desilo u "Titovoj kulturi". Crni talas? Književnost? O popularnoj muzici smo već pisali - džez i klasika? Arhitektura?

Speaker said...

@Vladimir, MMM
Sve velike religije na evropskom i bliskoistočnom prostoru su u svom izvornom, odnosno, nereformisanom i "nepripitomljenom, obliku takođe i totalitarni društveni sistemi. To što su dvadesetovekovne (uostalom, od reda, pseudoeshatološke :) ) totalitarne ideologije bile netrpeljive prema religiji, rezultat je isključivo darvinističke konkurencije srodnih parazitskih mema :))

Mad Max Manus said...

@Speakee

"Sve velike religije na evropskom i bliskoistočnom prostoru su u svom izvornom, odnosno, nereformisanom i "nepripitomljenom, obliku takođe i totalitarni društveni sistemi."

ИРЕЛЕТИВИЗАЦИЈА!