Pre nekoliko dana, jedan američki radikalni ateista ubio je, na profi način egzekucijom u glavu, troje muslimanskih studentata Univerziteta Severna Karolina, momka i dve devojke. Ubica je ideološki levičar: mrzitelj religije, i to hrišćanstva i islama podjednako, i na njegovoj Facebook stranici, pored standardnih rantova protiv religije, pohvala mudrosti Hitchensa i Dawkinsa, nalaze se mnoštvo poruka i lajkova organizacija i osoba progresivne orijentacije, poput Huffington Posta, Rachel Maddow, gej i lezbo grupa, i slično. Iako je bilo spekulacija da je ubistvo izazvano nekim ličnim sporom oko parking mesta, ne treba mnogo analize da vidite da je religijsko-ideološki motiv morao da igra ulogu. Ja još nisam čuo za nekog ko je zbog spora oko parkinga ubio profi-hicima u glavu troje ljudi koji samo slučajno spadaju u grupu koju on jako mrzi generalno.
Međutim, ironija ove situacije je u tome što ubistvo nije izazvalo neku veliku uzbunu u američkoj javnosti, za razliku od prethodnih ubistava ili ubistava iz nehata ili samoodbrane u slučaju Trevora Martina na Floridi i Erica Gardnera u Njujorku. U ta dva slučaja žrtve su bili crni tinejdžeri a ubice beli policajci. Mesecima mainstream mediji nisu prestajali sa izveštavanjem o svim detaljima događaja i čak sa aktivnim podstrekivanjem na linč policajaca i građanske nemire. U slučaju muslimanskih studenata niko ne pravi galamu: ni mainstream mediji ni alternativni, konzervativni mediji.
Razlozi su dosta jasni: za konzervativce, iako je ubica odgovarajući (ateista) žrtve su pogrešne. Trebalo bi da žrtve budu hrišćani a pošto to nije slučaj ovo nije interesantan ni filozofski podsticajan predložak za dubokoumno mudrovanje o tome "kuda ide civilizacija" i "ima li Zapadu spasa od muslimanske invazije": ni National Review, ni Weekly Standard, ni American Spectator ništa ozbiljno nisu napisali na ovu temu. Za mainstream, levičarske medije, s druge strane, žrtve su ok (manjinci, muslimani), ali pogrešan je ubica,: trebalo je da to bude neki južnjački hrišćanski fundamentalista, po mogućstvu član neke Tea Party grupe i ljubitelj Drugog amandmana, ili pak beli rasistički policajac. Pošto ovaj lik nije ni jedno ni drugo nego blatantni levičar, ljubitelj Dawkinsa i Hitchensa, Southern Poverty Law Center i zagovornik gej brakova, samim tim nema mnogo prostora za eksploataciju i politizaciju ubistva. Zato levičari uglavnom ćute ili čak guraju priču kako nije reč o ubistvu iz mržnje (pokušavam da zamislim koliko bi mainstream medija uopšte pomenulo takvu mogućnost da je ubica kojim slučajem hrišćanski fundamentalista sa Facebook stranicom punom napada na muslimane i pohvala Drugom amandmanu!).
Da tragikomedija bude potpuna pobrinula se sestra jedne od žrtava koja je za ubistvo optužila film American Sniper i navodnu anti-islamsku histeriju koju je taj film izazvao (Film, koji je režirao Clint Eastwood se bavi životom najubojitijeg snajperiste američke vojske u Iraku Chrisa Kylla). Naš levičarski mrzitelj hrišćanstva i islama u ime "nauke" i "prosvetiteljstva" bi trebalo sad da bude pod uticajem Clint Eastwoodovog savremenog vesterna i njegove ode američkom patriotizmu! Ako se mejnstrim mediji dosete ove mogućnosti, možda i napišu koju o ovom slučaju.
Međutim, ironija ove situacije je u tome što ubistvo nije izazvalo neku veliku uzbunu u američkoj javnosti, za razliku od prethodnih ubistava ili ubistava iz nehata ili samoodbrane u slučaju Trevora Martina na Floridi i Erica Gardnera u Njujorku. U ta dva slučaja žrtve su bili crni tinejdžeri a ubice beli policajci. Mesecima mainstream mediji nisu prestajali sa izveštavanjem o svim detaljima događaja i čak sa aktivnim podstrekivanjem na linč policajaca i građanske nemire. U slučaju muslimanskih studenata niko ne pravi galamu: ni mainstream mediji ni alternativni, konzervativni mediji.
Razlozi su dosta jasni: za konzervativce, iako je ubica odgovarajući (ateista) žrtve su pogrešne. Trebalo bi da žrtve budu hrišćani a pošto to nije slučaj ovo nije interesantan ni filozofski podsticajan predložak za dubokoumno mudrovanje o tome "kuda ide civilizacija" i "ima li Zapadu spasa od muslimanske invazije": ni National Review, ni Weekly Standard, ni American Spectator ništa ozbiljno nisu napisali na ovu temu. Za mainstream, levičarske medije, s druge strane, žrtve su ok (manjinci, muslimani), ali pogrešan je ubica,: trebalo je da to bude neki južnjački hrišćanski fundamentalista, po mogućstvu član neke Tea Party grupe i ljubitelj Drugog amandmana, ili pak beli rasistički policajac. Pošto ovaj lik nije ni jedno ni drugo nego blatantni levičar, ljubitelj Dawkinsa i Hitchensa, Southern Poverty Law Center i zagovornik gej brakova, samim tim nema mnogo prostora za eksploataciju i politizaciju ubistva. Zato levičari uglavnom ćute ili čak guraju priču kako nije reč o ubistvu iz mržnje (pokušavam da zamislim koliko bi mainstream medija uopšte pomenulo takvu mogućnost da je ubica kojim slučajem hrišćanski fundamentalista sa Facebook stranicom punom napada na muslimane i pohvala Drugom amandmanu!).
Da tragikomedija bude potpuna pobrinula se sestra jedne od žrtava koja je za ubistvo optužila film American Sniper i navodnu anti-islamsku histeriju koju je taj film izazvao (Film, koji je režirao Clint Eastwood se bavi životom najubojitijeg snajperiste američke vojske u Iraku Chrisa Kylla). Naš levičarski mrzitelj hrišćanstva i islama u ime "nauke" i "prosvetiteljstva" bi trebalo sad da bude pod uticajem Clint Eastwoodovog savremenog vesterna i njegove ode američkom patriotizmu! Ako se mejnstrim mediji dosete ove mogućnosti, možda i napišu koju o ovom slučaju.
8 comments:
Ivane, dzihad podrazumeva ukljucivanje grupe ljudi, ne moze se za pojedinca reci da vodi rat. U krajnjoj istanci, obzirom da je uhvacena cela jednoclana grupa, pomenuti "dzihad" je vec zavrsen.
Razlika između belog policajca i Dawkinsovog fana je u tome što je ovaj prvi - policajac, dakle službenik iza čijeg angažmana stoji država (odnosno posredno - društvo), i to je "detalj" koji njegovom ubistvu daje posebnu težinu.
zmau, ubica Travor Martina nije bio policajac zapravo, nego sluzbenik privatnog neighbourhood watcha. To je smesan izgovor.
Jovan, to je klasicni koncept dzihada; moderni fundamentalisti veruju da je dzihad individualna duznost.
Koji bre Travor Martin? Gde ti zivis kad ne znas da se covek zvao Trayvon? Trayvon je lepo ime. Decko je bio crnac, i vrlo verovatno protuva, mada je to delimicno pod znakom pitanja posto se dosijei maloletnika kriju od javnosti.
Inace, gadi mi se kad liberali brane konzervativce. Liberali su levicari, a konzervativci to nisu. Pritom koristim "liberal" u evropskom smislu, sto bi Amerikanci rekli "libertarian". Libertarijanci su levicari. To mozda nije bilo tako jos do pre pet godina, ali danas jeste.
Pants up, don't loot!
Pants up, don't loot!
Nisam branitelj psihopata, pogotovo onih koji mucki ubijaju nenaoruzane ljude, ali sta da je Hicks ubio budiste? Da li bi mediji trubili o ugrozenosti budista u SAD?
E pa budista ima isto koliko i religizonih muslimana u SAD oko 0.7% populacije. Afroamerikanaca ima 12.85%. (svaki osmi Amer) Veca populacija, vece interesovanje medija zbog vecih profita.
I motiv Charlie Hebdo-a nije da ismejava muslimane nego da zaradi na ismejavanju muslimana. I kad ih Slavisa kritikuje on zapravo napada trziste, on zapravo priziva regulaciju, Slavisa, na kraju krajeva, lincuje slobodu preduzetnika da prave novac.
Pest,
Nije nenormalno da liberal u evropskom kontinentalnom smislu (što je, slažem se, pandan američkom libertarijancu, doduše jako "umerenom") po potrebi, taktički, podrži bilo konzervativce bilo "levičare". Tipični povodi za to mogu biti zalaganje nekih konzervativaca za slobodno tržište i pojedine reforme u tom smeru, a na drugoj strani uvođenje, od strane levo orijentisanih vlada, ravnopravnosti tamo gde je dosad nije bilo (na primer legalizacija gej brakova). Avaj, u današnjem svetu ništa više nije crno-belo, pa nekad i socijaldemokrati naprave najdublje protržišne ekonomske reforme (primer Novi Zeland devedesetih), a konzervativci legalizuju gej zajednice (Kameron pre koju godinu). Ipak, sve u svemu, nema govora o tome da su libertarijanci "levičari", ako se pod tim podrazumeva uverenje da država, makar bila i "prosvećena", zna bolje od pojedinca šta je za njega dobro, pa stoga ima prava da umesto njega odlučuje o njegovom životu. Niti su levičari u smislu da bi im vrednost jednakosti bila ispred vrednosti slobode.
Rekao bih da Ivan ne pise svoje postove direktno na blogu, nego napise u nekom programu za obradu teksta pa onda copy/past u blog, zbog toga na blogu Ivanovi tekstovi imaju drugaciji font nego tekstovi drugih bologera. Nije to neki problem, ali je lepo da bude jednobrazno, posebno sto ste dostigli jedan zavidan nivo u kvalitetu.
Post a Comment