Dana Popović u Politici piše da krediti u švajcarskim francima i nisu bili tako loše rešenje i to potkrepljuje brojkama i grafikom; ali meni se čini da u tom računu važne stvari nedostaju.
Tekst upoređuje kredit podignut 2008. u evrima sa kamatom od 9% i kredit istog iznosa u francima sa kamatom od 5%. Google mi kaže da razlika nije bila tolika, već bliže dva procentna poena. Podaci o euriboru i CHF Liboru iz 2008. kažu isto. Neka me ispravi ako se neko bolje seća, ali ja mislim da su realističniji proseci stopa 5% za kredit u CHF i 7% za kredit u evrima.
Drugo, iako nema objašnjenja, koliko vidim iz podataka Dana računa samo razliku u plaćenoj kamati; glavnicu uopšte ne uzima u obzir. Nije mi jasno ni kako je dobila granicu isplativosti od 1CHF=0.89EUR, jer kad se uporede kamate koje ona upotrebljava dobije se inverzno od toga, 1.12 EUR. To znači da su krediti u CHF, po 5 i 9% kamatama, bili isplativi i do više granice rasta CHF nego što tekst i grafik kažu. Kada se uzmu realističnije stope od 5 i 7%, granica isplativosti bi bila 1 CHF=0.87EUR, što znači da su čisto na kamatama švajcarci i sa takvim brojevima sve ovo vreme, do pre dve nedelje, bili na dobitku.
Ali ne gledaju se samo kamate. Kamate su, mada to zavisi od uslova kredita, često manje od polovine ukupne sume koju na kraju otplatite. Uz svaku ratu kredita stiže i deo glavnice, koja je sada redenominovana po novom kursu u evrima. I ne samo sada, već od početka rasta franka u odnosu na evro, od 2008. Taj problem, glavni problem, uopšte nije obuhvaćen ovom računicom. Dužnici u CHF jesu realno u problemu.
5 comments:
u prvim godinama kamate su od 2/3 do 3/4 rate u zavisnosti od k'. 2006 razlika je bila oko 3% da bi neminovno padala sa snizavanjem euribora, tako da je sad i manja od 1,5%. trenutno nema niceg lepog na vidiku za kredite u chf, a sta ce biti do prosecne 2030-2035 malo ko moze reci. verovatno visa k' i slabiji chf.
Franak ili evro? Zlato! :)
Slaviša, da li možete da mi objasnite šta je to procentni poen?
Ako kamatna stopa poraste sa 10 na 12%, ona je onda porasla za 20% (otplata kamate je veća za 20%), ali kažemo da je porasla za 2 procentna poena, od 10 do 12.
Gde je sada CFA Pavle kad nam treba :D
Iako nas gosn. Slavisa navodi na gresku, jer kritikovati Danicu Popovic je isto kao pogoditi mesec prackom, mi to nikada necemo uciniti vec cemo mu postaviti pitanja:
Kako mozes praviti granicu isplativosti ako ne znas sume na kraju perioda?
Ako znas (i koristis) sume na kraju perioda, kako onda mozes ne ukljucivati glavnicu? :D
POŠTOVANI Aleksandre,
radim na plasmanima kredita stanovništvu, što podrazumeva da se svakodnevno srećem sa raznim pitanjima i "analizama" cene kredita od strane klijenata kada donose odluku o zaduživanju. Ne vidim razlog da se "procenjuje" koliki deo u ratama otpada na kamatu(zavisi od roka otplate i od kam. stope), a koliki na glavnicu jer klijent svaki mesec (kroz ratu) plaća cenu novca-glavnice koja mu je na raspolaganju bila prethodnih 30 dana i deo glavnice koja se dobija kada se od anuiteta odbije kamata. Formulu za anuitet znamo. Odluka o ivestiranju je individualna(doduše nekad može biti "potpomognuta" od države i okruženja), tako da na otplaćeni deo glavnice gledamo kao na sopstvene izvore sredstava u firmi- sopstveni kapital- koji je podložan promenama vrednosti u zavisnosti od dešavanja na tržištu. Otplaćeni deo glavnice klijenata u CHF je takođe posmatrano u EUR porastao. Sada, da li će to Tržište priznati je već stvar investitora i njegove odluke. Verijem da je Profesorka uzela višu kamatnu stopu od proseka na EUR-kredite čisto da bi laičkoj javnosti plastičnije dočarala dobitak koji je evidentan iz preuzetog rizika, za sada. Po mom skromnom mišljenju, u analizu ni ne treba uzimati ostatak duga jer je on promenljiva veličina u drugoj valuti. Sa stanovišta dužnika koji prihode ostvariju u dinarima dva faktora za ocenu cene kredita su samo kamatna stopa i kurs. Odnos glavnice-otplaćene i neotplaćene i cene nekretnine su u domenu njegove investicione procene.
Post a Comment