Pages

06 October 2014

Mises i Bitcoin

Od kako je bitcoin postao popularan vodi se rasprava među zagovornicima slobodnog tržišta oko njegovo gpravog statusa: da li je to budući novac, efikasan sistem zaobilaženja državne kontrole i garant slobode pojedinca, ili pak fikcija i pomodarstvo iza koje nema ničeg stvarnog?

Teorijski centar debate je pitanje da li je bitcoin "zapravo" novac ili ne. Jedna grupa tvrdi da jeste, pozivajući se na to da je nastao hiljadama dobrovoljnih akata potrošača na tržištu i time uspostavljen kao konvencija. Ko ste vi, teoretičari iz fotelje, da u ime naroda koji prihvata bitcoin definišete šte je "pravi" novac a šta nije? Druga škola tvrdi da je to irelevantno, da je takozvana vrednost bitcoina fiktivna i naduvana, i da će uskoro pući, jer nema nikakve realne pozadine: svaki novac kroz istoriju je uvek morao da ima podlogu nećeg realnog, najčešće plemenitog metala neke vrste, novac nikad ne nastaje nečijom naredbom ili proizvoljnom odlukom.

Vrlo često se u ovom kontekstu pominje Misesova čuena "teorema regresije". Ona kaže da je novac univerzalno razmensko sredstvo koje svoju vrednost crpe iz prethodne upotrebne vrednosti materijala od kojeg je sačinjeno. Recimo, zlato i srebro imaju vrednost kao nakit i luksuzna roba koju ljudi traže iz ne-monetarnih razloga, a njihova vrednost kao novca se onda izvodi iz te prethodne evaluacije njegove ne monetarne upotrebne "vrednosti". Tehnički rečeno, tražnja za zlatom kao monetarnim dobrom izvedena je iz tražnje za zlatom kao nemonetarnim dobrom.

Problem sa bitcoinom je što na prvi pogled on nema nikakvu ne-monetarnu vrednost. Nije zasnovan ni na kakvom fizičkom materijalu ili robi, već predstavlja kompjuterski algoritam. Bitcoin je beskoristan za bilo šta drugo osim kao sredstvo plaćanja. Ako je tome tako, onda postoje samo dve mogućnosti: ili bitcoin ne može da bude novac, ili je teorija o realnoj, nemonetarnoj osnovi novca netačna.

Izgleda da ni jedno ni drugo nije slučaj. Bitcoin jeste sredstvo razmene, iako još uvek nije novac, budući da nije univerzalno prihvaćen (što ne znači da ne može ili da neće biti prihvaćen), ali bitcoin istovremeno JESTE zasnovan na nečem realnom, tj ima vrednost i mimo svoje uloge kao novca. Ta prethodna vrednost bitcoina je njegova uloga kao efikasnog sistema plaćanja. Kao što Jeffrey Tucker naglašava u svom novom tekstu, Bitcoin je 2008 uveden kao sistem plaćanja koji bi omogućio efikasni transfer resursa između pojedinaca u raznim delovima sveta uz potpuno zaobilaženje zvaničnog finansijskog sistema. Programski dokument osnivača Bitcoina nije uopšte spominjao novac nego samo sistem plaćanja koji omogućava pouzdanost, anonimonst i operisanje izvan zvaničnih finansijkih tokova. Tehnički detalji su ovde.

Bitcoin kao sistem je lansiran 9 januara 2009, ali u tom trenutku njegova vrednost je bila nula! Sve do oktobra 2009 potenicjalni klijenti su mogli da dobiju besplatno koliko god hoće bitcoina da eksperimentišu. Ljudi su vršili prve transakcije, proveravali da li je sistem pouzdan, da li radi onako kako je obećano itd. Taj proces eksperminetisanja je trajao oko deset meseci. U tom periodu Bitcoin kao novac nije imao nikakvu tržišnu vrednost. Pre tačno pet godina, 5 oktobra 2009 postavljena je prva tržišna cena. Ona je bila 1390 bitcoina za jedan američki dolar, odnosno jedan bitcoin je vredeo manje od desetog dela penija. U tom trenutku publika je bila još uvek skeptična, što se pokazalo u vrlo niskoj ceni, ali kako je vreme prolazilo cena je rasla jer je evaluacija sistema, sa protokom vremena i daljim potvrđivanjem njegove vrednosti i pouzdanosti, kao i ulaskom mnogo šireg kurga ljudi u igru, postajala sve viša. Međutim, to je sve sa teorijske tačke gledišta irelevantno; ključna stvar je da je početna evaluacija bitcoina, prva tržišna cena objavljena 5 oktobra 2009 bila zapravo izraz evaluacije sistema plaćanja koja je vršena mesecima nezavisno od samog novca (tj njegove potencijalne vrednosti).  Bitcoin kao novac "regresira" u mizesovskom smislu na bitcoin kao sistem plaćanja.

Dakle, bitcoin nije fiat novac. On predstavlja potencijalnu valutu koja je izvedena iz tržišne vrednosti specifičnog sistema plaćanja koji klijentima omogućava značajne prednosti koje drugi sistemi ne pružaju. I stoga oza njega stoji "realna vrednost" u istom smislu u kome nešto "realno" stoji iza zlata i srebra kao novca, ili iza modernih fiat valuta izvedenih iz zlata i srebra. Ja ne verujem da bi bitcoin imao velike šanse protiv zlata i srebra na slobodnom tržištu valuta, ali u ovom trenutku ne postoji slobodno tržište valuta, tj onaj ko pokuša da trguje u zlatu završiće u zatvoru. U takvim okolnostima, virtuelnost bitcoina predstavlja komparativnu prednost u odnosu na svaku vrstu robnog novca uključujući i zlato: vlasnik ne poseduje nikakvu fizičku supstancu koju vlada može da mu konfiskuje. Naravno, to bi moglo da se promeni ukoliko vlade ocene da je bitcoin značajna opasnost i krene u tehnološki rat protiv njega. U tom slučaju bi i cena verovatno pala.

30 comments:

vase said...

"svaki novac kroz istoriju je uvek morao da ima podlogu nećeg realnog, najčešće plemenitog metala neke vrste, novac nikad ne nastaje nečijom naredbom ili proizvoljnom odlukom." nekad bilo...upravo kad je to prestalo da bude (20.vek i nastanak FED-a), počele su finansijske krize u režiji bakarskog kartela koji upravo proizvoljnim odlukama i naredbama kontroliše nivo novca u opticaju. Svaki finansijski potez, bankarski model, derivat i akcija u 20 veku, jesu najobičnija pljačka.

Canary Wharf said...

Iza Bitcoin-a stoji procesorsko vreme i elektricna energija potrebna za njegovo rudarenje.
Postoje prilicno razvijene berze procesorskog vremena na internetu i razna cloud resenje gde je moguce kupiti odredjenu kolicinu procesorske snage po satu. To procesorsko vreme proizvodi Bitcoin-e.
Vecina proizvodjaca je danas ipak odlucila da ulozi R&D u razvoj procesora koji su efikasniji u toj proizvodnji da bi mogli da ostvare bolju marzu, jer bi inace marza bila 0.
Procesorsko vreme je resurs koji moze imati razne druge primene, tako da je svakako realan, pa je i Bitcoin kao njegov derivat realan.
Proces rudarenja je u stvari proces odrzavanja sistema placanja, tj. zajednicke baze transakcija, tako da nije uzaludno gubljenje resursa.

Ja sam bio intervjuisan za tim jedne od najvecih svetskih banaka, koji je izmedju ostalog razmisljao da razvije kriptovalutu koja bi bila "kolateralizovana" obveznicama te banke.

Po meni i dalje sjajna ideja, jer uklanja pitanje volatilnosti njegove vrednosti u odnosu na dolar.

Slaviša Tasić said...

Canary:

"Proces rudarenja je u stvari proces odrzavanja sistema placanja"

Kako to funkcioniše? Zar rudarenje nije suštinski beskorisan proces koji je tu da bi se nekako stvorila retkost bitcoina?

Mad Max Manus said...

"Zar rudarenje nije suštinski beskorisan proces koji je tu da bi se nekako stvorila retkost bitcoina?"

:)

"jer uklanja pitanje volatilnosti njegove vrednosti u odnosu na dolar"

:)

"Međutim, to je sve sa teorijske tačke gledišta irelevantno; ključna stvar je da je početna evaluacija bitcoina, prva tržišna cena objavljena 5 oktobra 2009 bila zapravo izraz evaluacije sistema plaćanja koja je vršena mesecima nezavisno od samog novca (tj njegove potencijalne vrednosti)"

:)

Mad Max Manus said...

Шта је рецимо A.I. (artificial intelligence/вештачка интелигенција)?

Моја дефиниција:

Вештачка интелигенција је способност да мења собствени код.

MMiillaann said...

Bitcoin je algoritam kojim se ,,razbijaju" izuzetno komplikovane šifre. Pošto su komplikovane treba ti ili izuzetno mnogo procesora odjednom da rade na tome ili malo njih u dužem vremenskom intervalu. A sami bitcoini se ,,izdaju" u predefinisanim,fiksnim i konačnim količinama,koje uz to vremenski konvergiraju ka manjim vrednostima(a sve više ljudi ih ,,juri"). Ekonomske analogije su jasne,sve više fizičkih resurasa juri fiksnu količinu nagrade. Volatilnost dolara nema veze sa bitcoinom,a ideja investicionih banaka da će novim finansijskim inženjeringom rešiti problem volatilnosti sistema na granici komedije i tragedije.

Canary Wharf said...

Rudarenje je esencijalno procesiranje i proveravanje transakcija sa vec izdatim bitcoin-ima. To bi moglo i efikasnije da se uradi ali ovaj namerno odabran nacin koji je procesorski intenzivan obezbedjuje nagradu u vidu novih novcica onome ko je procesuirao transakciju. Pritom je taj procesorski resurs potrosen na kriptografsku zastitu i obezbedjuje visok integritet sistema.

Ovde je rec o volatilnosti vrednosti bitcoin-a izrazene u dolarima, zato sto on nema intrinzicku vrednost, iako je realna vrednost potrosena da bi se on napravio. Ona je ipak ireverzibilno potrosena.

Prica bi bila drugacija ako bi se pojavio "Bitcoin 2" koji bi vredeo $1 obveznice Senior Unsecured duga neke banke i placao recimo 0.1% kupona. Banka bi placala donosiocu nominalnu vrednost (u roku od recimo 60 dana od zahteva) pa tako nikome ne bi palo na pamet da bi on mogao da vredi recimo 50 centi, osim ako banka nema neki distress.

Banka moze da odredi modifikovanim algoritmom koliki bi bio seigniorage promil mesecno, koji bi odlazio "procesorima placanja", odnosno svim rudarima, kao naknada za njihovu uslugu odrzavanja sistema placanja. Oni se takmice medjusobno svojim procesorskim snagama da uzmu sto vise od toga, a on je razlika izmedju realnog kupona koji banka placa (jer je i novi novac izdat tog meseca obaveza banke), i nominalnog kupona koji bi mogao recimo biti i 0% i koji je distribuiran svim vlasnicima ove recimo "Bitcoin 2" valute.

MMiillaann said...

Činjenica da su na nešto potrošili resurse ne može da da nečem drugom vrednost,tu korelacije nema.
A šta dobiju ako fiksiraju bitcoin za dolar,pa opet dolar lošiji jer mora imati dodatnu premiju za rizik jer za razliku od dolara koji nastaje operacijama na otvorenom tržištu nije posledica između idealnog zajmodavaocao(FED može proizvoditi dolare koliko hoćeš) i idealnog zajmoprimaoca( vlada može proizvoljno oporezovati).
Dodatno ako je nešto zadnja kriza pokazala to je da se ovi finansijski instrumenti čija je buduća vrednost nejasna idealna recept za nestabilnost jer budući pretpostavljeni tokovi gotovine ne moraju nikakve veze imati sa onim koji će biti realizovani

Canary Wharf said...

Boh, nije u pitanju novi instrument nego Senior Unsecured debt recimo, njegova vrednost i polozaj u b/s je poznat i obim ovog asset class-a nije mali. (iako doduse je bilo slucajeva da se trazio i nepropisni bail in kod banaka)
Sama tehnika bi bila drugacija.

Pritom moze glasiti i na bilo koji drugi deo liability strane bancinog b/s..

Marko Paunović said...

Po Marcu Andreesenu, do vece revolucije od samog Bitcoina moze da dovede tehnologija koja je omogucila i Bitcoin.

The practical consequence of solving this problem is that Bitcoin gives us, for the first time, a way for one Internet user to transfer a unique piece of digital property to another Internet user, such that the transfer is guaranteed to be safe and secure, everyone knows that the transfer has taken place, and nobody can challenge the legitimacy of the transfer. The consequences of this breakthrough are hard to overstate.

What kinds of digital property might be transferred in this way? Think about digital signatures, digital contracts, digital keys (to physical locks, or to online lockers), digital ownership of physical assets such as cars and houses, digital stocks and bonds … and digital money.

All these are exchanged through a distributed network of trust that does not require or rely upon a central intermediary like a bank or broker. And all in a way where only the owner of an asset can send it, only the intended recipient can receive it, the asset can only exist in one place at a time, and everyone can validate transactions and ownership of all assets anytime they want.

http://dealbook.nytimes.com/2014/01/21/why-bitcoin-matters/

MMiillaann said...

E po mom skromnom sudu ovde otprilike prestaje libertarijanska idila i počinje realan svet. Možemo mi hvaliti net do beskraja al mi kao pojedinci nismo toliko bitni već suma svih nas, šta mislite dal tržište više veruje Internetu(koji nije nikakva fizički postojeći objekat već skup protokola kojima računari komuniciraju) sa svojim digitalnim portfoliom koje čega ili USA(sa sve FEDom) koje su jedan vrlo opipljiv sistem monopola sile,koji može da naplati koji god hoćete dug na ovom svetu. Koga kreditori više vole(a agregatno oni odlučuje o tome šta će biti valuta),tj u koga više imaju poverenja,ne samo po pitanju naplate dugova nego čuvanja imovine uopšte? Mislim da je odgovor trivijalan. Glupo zvuči što toliko insistiram na toj osobini monopola sile ali ljudi koji žive realan život imaju mnogo više problem sa otimačinom fizički prisutne imovine te im i treba država kao zaštitna agencija.

pest said...

Off topic.
Dajte nesto povodom Putinovog rodjendana. Greota da ne obelezite.

Mad Max Manus said...

@pest

Dajte nesto povodom Putinovog rodjendana

Mad Max Manus said...

@MMiillaann

"Glupo zvuči što toliko insistiram na toj osobini monopola sile ali ljudi koji žive realan život imaju mnogo više problem sa otimačinom fizički prisutne imovine te im i treba država kao zaštitna agencija."

Када је монопол силе по правилу одговоран за отимачину физички присутне имовине, онда заиста звучи глупо.

Slaviša Tasić said...

"Prica bi bila drugacija ako bi se pojavio "Bitcoin 2" koji bi vredeo $1 obveznice Senior Unsecured duga neke banke i placao recimo 0.1% kupona. Banka bi placala donosiocu nominalnu vrednost (u roku od recimo 60 dana od zahteva) pa tako nikome ne bi palo na pamet da bi on mogao da vredi recimo 50 centi, osim ako banka nema neki distress."

Ali ako je denominovana u dolarima to onda više nije valuta već postaje obična hartija od vrednosti.

brada said...

@pest

Dajte nesto povodom Putinovog rodjendana

izvoli
http://youtu.be/cl81MM4_BzI

Slaviša Tasić said...

Povodom Putinovog rodjendana kratak komentar: interesantno ali u Rusiji je rodjendan veliki praznik. Ne samo dece nego i odraslih ljudi. To sto Rusi prave euforiju od Putinovog rodjendana je zato manje cudno. Iako ima elemenata kulta licnosti kontekst je malo drugaciji, manje je ludo nego sto izgleda.

Slaviša Tasić said...

I da, a zasto pojedini Srbi prave euforiju od Putinovog rodjendana, to vec ne razumem.

Nemanja said...

"I da, a zasto pojedini Srbi prave euforiju od Putinovog rodjendana, to vec ne razumem"

Radost kvislinga?

Mene vise interesuje misljenje o Putinu evo recimo, na primer, na primer, Branka Todorovica :D Ili mozda Filipa hihi

Imaju li i oni u svom uredu, mozda, okacenu sliku Putina kao sto onomad videh u jednoj policijskoj stanici :D

MMiillaann said...

Mislio sam na druge osobe ili organizacije koje otimaju a ne na državu,koja takođe ima tu nezgodnu osobinu da hoće tuđe ali lično ja sam načisto da mora neka država da vrši funkciju zaštite e sad što ta država nije minimalna ko što bi mi hteli drugo je pitanje.
Porast države u 20. veku je krajnje kompleksno pitanje ali ja ga nekako vidim kao parodiju posledice da je kapitalizam sa razvojem tehnologije doveo ne samo do mnogo većeg standarda već i do tehnologija koje omogućuju da relativno mali broj ljudi iz privatnog sektora proizvodi dovoljno da svi potrošači budu namireni a sa druge strane oni koji žele da rade a neće odgovornost vrlo lako dobijaju neke državne poslove na kojim je mnogo lako prosto razrezati neki namet plebsu,oteti mu i tako zadovoljiti sopstvenu potrebu za radom bez filozofije dal su stvorili neku dodatnu vrednost ili uništili već postojeću

MMiillaann said...

Mene putinofilija uopšte ne čudi kod nas Srbalja. Širom planete ljudi se plaše sile i Srbi prosto vide zaštitu od najveće vojne mašinerije u Rusima(iracionalni strah sa iracionalnim očekivanjima o ruskoj zaštiti al mnogo toga je na ovom svetu iracionalnog). U USA se boje nejednakosti,Rusa itd a u sopstvenim političarima vide tu zaštitu,svako ima neke svoje projekcije strahova koje pokušavaju da reše uz pomoć onih koji komanduju silom.To što je Rusija pravno banana država je druga stvar a i realno mi koji obitavamo na ovim egzotičnim diskusionim sastajalistima smo skloni da precenjujemo informisanost i obrazovanje širokih narodnih masa. A i da se ne lažemo u svim zapadnim zemljama postoje delovi gde je gore nego u Rusiji samo akcenat stavljaju na svojim dobrim stvarima a ne na lošim(koliko samo ima kvartova i gradova u USA u kojim ćeš kao belac vrlo lako nestati ali zato kad nekoliko crnaca strada od policajaca digne se i kuka i motika)

Nikola said...

Ovo sto MMiillaann prica dade mi ideju da postavim sledeca pitanja:

Postoji li ikakva procena vrednosti imovine koju su u Srbiji, recimo od 1945, pokrali sitni lopovi, u odnosu na vrednost imovine koju su ukrali komunisti i slicni?

Postoji li nekakva procena vrednosti dela poreza koji placa, recimo, jedan prosecan kafic a koji ide na MUP, u odnosu na vrednost reketa koji placa mafiji?

Slaviša Tasić said...

Ne verujem da postoji procena, ali potpuno je jasno da je država najveći organizovani pljačkaš. Ne samo srpska država jer je posebno loša nego država uvek i svuda.

Postoje procene o drugoj i većoj vrsti kriminala, najveći broj ubistava počinile su države. Čak i ako ubistva stranaca zbog nečega ne računamo, države su najveće ubice sopstvenih građana. Staljin ubio više Rusa nego Hitler, Mao daleko više Kineza nego svi neprijatelji zajedno, itd.

Marko Paunović said...

Nikola,

Negde sam citao, a sada se ne secam gde, pricu o njujorskoj mafiji sedamdesetih godina.

Navodno, posto je mafija kontrolisala sindikate gradjevinskih radnika, svaki investitor je morao da plati reket kako bi mogao bilo sta da zida. Nakon sto je FBi razbucao mafiju i legalizovao gradjevinski biznis, investitori su se suocili sa realnoscu - porezi i svi propisi koje su morali da postuju su bili dosta skuplji od reketa koji su ranije placali mafiji.

Ponavljam, ne secam se gde sam to procitao i da li je uopste tacno.

MMiillaann said...

Offtopic,
Ali jedna od stvari koje malopre pročitah a koju nismo spomenuli otkud to da USA ima rekordno nizak budžetski deficit od početka krize

Slaviša Tasić said...

Normalno je to, završili su se stimulusi i vanredna potrošnja, GDP stabilno raste, nezaposlenost pada, zato pada i deficit.

MMiillaann said...

Slaviša,
Ako te ne mrzi,ali kad bi ti davao neke savete vladi Srbije glede smanjenja budžetskog deficita i rasta BDPa,koje bi bile osnovne premise ta dva saveta.
Jel dovoljno samo srezati potrošnju pa da se budžet krene uravnotežavati il su potrebne još neke ektivnije mere i dal bi povodom rasta BDPa savetovao ih da se usredsrede na industrijsku proizvodnju i izvoz.
Znam da tražim pitanja a postavljam ih sugestivno ali samo pokušavam da vidim kako bi ti pozicionirao savete u odnosu na mejnstrim ideje(neretko i liberalno orijentisanih ekonomista)

Slaviša Tasić said...

Na strani potrošnje privatizacija javnih preduzeća i prestanak subvebcija; smanjenje zaposlenosti i plata u javnom sektoru; zaustavljanje sitnijih ali izrazito nemoralnih i antisocijalnih davanja interesnim grupama poput kulture, sporta, nacionalnih penzija. Na prihodnoj strani da se ide na proširenje baze - liberalizija propisa, nameta, dozvola, inspekcija, dalja liberalizacija zakona o radu. Makroekonomski, fiksni kurs i ulazak novih banaka na tržište da padnu kamate.

Nemanja said...

Slaviša Tasić said...

"smanjenje zaposlenosti i plata u javnom sektoru"

Od sada ga vise necemo zvati gosn Slavisa nego glavosek Slavisa :D

Salu na stranu, ako zanemarimo samu pogresnu ideju fiksiranja kursa, glavosek, pardon Slavisa se zapravo zalaze za secenje grane na kojoj sedis: NBS treba da se odrekne sopstvenog suvereniteta. Politicari da se odreknu naroda ukidanjem subvencija. Drzavni paraziti da se odreknu sisanja krvi preduzetnog naroda kroz liberalizaciju propisa. Siroti stari Nemanja se zalaze tirani da se odreknu moci uvodjenjem dvodomnog raznorodnog parlamenta sa jednakim komorama.

No, upravo je veci uspeh odseci granu na kojoj sedis nego tudju granu. Mnogo vise hrabrosti treba, da ne kazem ludosti. Ali, avaj, "steta i ludima otvara oci". Zato su vapaji Slavise uzaludni.

Sto se ostalog tice, pa nista znacajno, samo bih bacio anatemu na Pavela za unistenje funkcionalnosti bloga sa njegovim, izgleda omiljenim, pozadinskim slicurdama. I Home stranica treba da stoji prva.

Mad Max Manus said...

@Nemanja

Славишина основна предпоставка је да се Србија не разликује превише од рецимо Француске те оно што би за једну Француску имало смисла, имаће и за Србију.

То је онда када се на неке ствари зажмури па се то слепило преноси на све потоње.