Ime Žana Tirola sam prvi put čuo pre celih 12 godina i to baš u kontekstu Nobelove nagrade. Tada je komentar nekog ko se u te stvari razumeo bio da je Tirol još mlad ali da za nekoliko godina sigurno dobija. Od tada je još mnogo toga uradio i zato dodela nije ni za koga iznenađenje.
Tirol je mejnstrim tehnokratski ekonomista u tradiciji francusko-švajcarske inženjerske škole. Francuzi su dobri matematičari i još od Valrasa i Pareta pa sada do Tirola neki njihovi najpoznatiji ekonomisti su po primarnom obrazovanju inženjeri. Tako se ophode i prema ekonomskim pitanjima, traže ekspertska rešenja i jako su kompetentni u tome, ali retko postavljaju fundamentalna metodološka pitanja. Rade u okviru već uspostavljene paradigme. Tirol se bavio mnogim stvarima ali je nagradu dobio uglavnom zbog rada na tržišnim strukturama (monopoli, oligopoli, konkurencija...). Austrijska ekonomija, na primer, na te stvari gleda u vremenu; ako je tržište otvoreno onda kreativna destrukcija vremenom sama rešava stvar, monopoli dolaze i odlaze -- IBM, Microsoft, Google, sve njih konkurencija pre ili kasnije pojede. Početne pozicije, efekat mreže, sve to olakšava dominantnu poziciju, ali konkurencija i inovacije čine čuda. Pre nekoliko godina ljudi su pisali da MySpace nikada neće izgubiti monopol; danas je MySpace zaboravljen. Umesto toga, Tirol je bliži standardnom, neoklasičnom, statičkom pogledu.
Tirol se bavi izrazito formalnom matematičkom ekonomijom; sve što ima da kaže rečeno je kroz matematičke modele. Ja svako malo ovde izrazim sumnju u svrsishodnost te vrste napora. Kada se relativno jednostavne stvari izražavaju kroz komplikovane formalne modele, postavlja se pitanje šta je tu sredstvo a šta je cilj. Oportunitetni trošak takve nauke je veliki, hiljade pametnih ljudi se troši na formalno modeliranje trivijalnih ideja, ne bi li ih objavili u časopisima, na osnovu toga dobili pozicije, grantove, itd. Tirol je jedan od najboljih u toj igri, ali je mnogo više od toga. On spada u onu malu grupu genijalaca koja sve to može, a onda uz to stigne da se bavi i stvarima releventnim za ekonomsku politiku i da doprinos i u tome. Napisao je nekoliko knjiga o stvarima poput finansijske i bankarske regulacije.
Gde Tirol stoji ideološki? Nobelov komitet je citirao njegove doprinose u regulaciji tržišta, ali izgleda da je on u praksi ipak dosta pažljiv i relativno tržišno orijentisan. U jučerašnjem intervjuu francuskim medijima rekao je da, iako simpatiše socijaldemokratiju, misli da je francuska država prevelika, da previše troši i da se tržište rada mora liberalizovati. U ovom tekstu iz 2007. govori o -- relevantno za Srbiju -- neophodnosti smanjenja javnih rashoda i višku zaposlenosti u javnom sektoru, o poželjnosti konkurencije u javnim uslugama i konkurencije u obrazovanju putem vaučerskog sistema. Njegov relativno liberalni stav proizlazi iz pragmatičnosti, analitičnosti i poznavanja ekonomskih principa. To je potpuno u tradiciji Francuza od Valrasa nadalje. Oni nikad nisu vrednosno bili klasični liberali ali su umeli da čisto analitički izvuku zaključak da tržište radi bolje od alternativa.
Tirol je mejnstrim tehnokratski ekonomista u tradiciji francusko-švajcarske inženjerske škole. Francuzi su dobri matematičari i još od Valrasa i Pareta pa sada do Tirola neki njihovi najpoznatiji ekonomisti su po primarnom obrazovanju inženjeri. Tako se ophode i prema ekonomskim pitanjima, traže ekspertska rešenja i jako su kompetentni u tome, ali retko postavljaju fundamentalna metodološka pitanja. Rade u okviru već uspostavljene paradigme. Tirol se bavio mnogim stvarima ali je nagradu dobio uglavnom zbog rada na tržišnim strukturama (monopoli, oligopoli, konkurencija...). Austrijska ekonomija, na primer, na te stvari gleda u vremenu; ako je tržište otvoreno onda kreativna destrukcija vremenom sama rešava stvar, monopoli dolaze i odlaze -- IBM, Microsoft, Google, sve njih konkurencija pre ili kasnije pojede. Početne pozicije, efekat mreže, sve to olakšava dominantnu poziciju, ali konkurencija i inovacije čine čuda. Pre nekoliko godina ljudi su pisali da MySpace nikada neće izgubiti monopol; danas je MySpace zaboravljen. Umesto toga, Tirol je bliži standardnom, neoklasičnom, statičkom pogledu.
Tirol se bavi izrazito formalnom matematičkom ekonomijom; sve što ima da kaže rečeno je kroz matematičke modele. Ja svako malo ovde izrazim sumnju u svrsishodnost te vrste napora. Kada se relativno jednostavne stvari izražavaju kroz komplikovane formalne modele, postavlja se pitanje šta je tu sredstvo a šta je cilj. Oportunitetni trošak takve nauke je veliki, hiljade pametnih ljudi se troši na formalno modeliranje trivijalnih ideja, ne bi li ih objavili u časopisima, na osnovu toga dobili pozicije, grantove, itd. Tirol je jedan od najboljih u toj igri, ali je mnogo više od toga. On spada u onu malu grupu genijalaca koja sve to može, a onda uz to stigne da se bavi i stvarima releventnim za ekonomsku politiku i da doprinos i u tome. Napisao je nekoliko knjiga o stvarima poput finansijske i bankarske regulacije.
Gde Tirol stoji ideološki? Nobelov komitet je citirao njegove doprinose u regulaciji tržišta, ali izgleda da je on u praksi ipak dosta pažljiv i relativno tržišno orijentisan. U jučerašnjem intervjuu francuskim medijima rekao je da, iako simpatiše socijaldemokratiju, misli da je francuska država prevelika, da previše troši i da se tržište rada mora liberalizovati. U ovom tekstu iz 2007. govori o -- relevantno za Srbiju -- neophodnosti smanjenja javnih rashoda i višku zaposlenosti u javnom sektoru, o poželjnosti konkurencije u javnim uslugama i konkurencije u obrazovanju putem vaučerskog sistema. Njegov relativno liberalni stav proizlazi iz pragmatičnosti, analitičnosti i poznavanja ekonomskih principa. To je potpuno u tradiciji Francuza od Valrasa nadalje. Oni nikad nisu vrednosno bili klasični liberali ali su umeli da čisto analitički izvuku zaključak da tržište radi bolje od alternativa.
2 comments:
Ja sam citao neke njegove radove dok sam slusao Regulatory Policy.
Ako nekoga zanima cela ta literatura, predlazem Handbook of Industrial Organization. Ima tri toma, a moze se naci dosta relativno citljivih radova, ukljucujuci i par Tirolovih.
Evo linka:
http://www.sciencedirect.com/science/handbooks/1573448X/1
Статичко виђење економије и свега онога што је подупрује.
Зар то није исто што и Славиша ради са игнорисањем имовинских права, неодрживошћу тзв. пензијског система, фиксним курсом и полумерама што се тиче тзв. јавних предузећа?
Post a Comment