Bliži se prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru, kada građani SAD biraju. U 2014. godini bira se trećina Senata i Predstavnički dom Kongresa.
Kongres SAD je dvodoman. Njega čini Predstanički dom, koji je donji dom i koji ima 435 poslanika koji se svi biraju po po jednokružnom većinskom sistemu. Trenutno većinu imaju republikanci koji imaju 233 poslanika (za većinu je potrebno 218), demokrate imaju 199, dok su tri poslanika "nestranačka", odnosno to su poslanici koji nisu prošli na stranačkim izborima kao kandidati svoje partije, pa su se kandidovali kao nezavisni. Donji dom se bira svake dve godine.
Senat ima 100 senatora, po 2 iz svake države, a senatori se takođe biraju po jednokružnom većinskom sistemu. Svake dve godine bira se trećina senatora (ne znam kada se bira 34, a kada 33), tako da se gornji dom menja postepeno. Trenutno većinu u Senatu imaju demokrate (55 senatora, uključujući "nezavisne"), dok republikanci imaju 45 senatora.
Ja nikada nisam krio da mi je slon draži od magarca, kao i da mi crveno više prija od plavog. Ne inspiriše me Kenedi, Ruzvelt, Obama, već Regan i Kulidž. Kako već drugi put osećam na svojoj koži kako izgleda kada spoljna politika SAD traži faktore stabilnosti u Srbiji tamo gde stabilnosti i prosperiteta ne može biti, a kako se oba puta to dešava u vreme plave administracije, ovaj put sam dupli fan. Elem, kako stoje stvari.
Trenutne ankete pokazuju da će republikanci sigurno opet imati većinu u donjem domu. Ta većina im je dala moć da zakoče neke predloge zakona u trenutnom sazivu, ali im nije davala snagu da donose zakone kakve bi hteli jer je Senat bio pod kontrolom demokrata. U ovom trenutku republikanci mogu računati na 228 poslanika, demokrate na 185, dok se za 22 trke ne vide iole jasne naznake pobednika. Najverovatnije, republikanci će imati jaču većinu nakon ovih izbora. Sve ovo su očekivano dobre vesti.
Kada je reč o trci za Senat, republikanci mogu računati na 46 mesta, demokrate na 45 (ove brojke uključuju, naravno, i ona mesta u Senatu za koja se ne odigravaju izbori). Devet trka je bez jasnog favorita. Za sada je izvesno da republikanci vraćaju jedno mesto u Arkanzasu, Montani, Južnoj Dakoti i Zapadnoj Virdžniji, tradicionalno crvenim državama koje su postale plave u vreme prvog izbora Obame. Trke koje će odlučiti ko će imati većinu (donosno da li će biti većine) su u Koloradu, Kanzasu, Ajovi, Luizijani, Džordžiji, Severnoj Karolini, Nju Hemširu, Aljasci i Kentakiju. Ako bi se izbori održali danas blaga prednost u pet država je na strani republikanaca (Aljaska, Kolorado, Luizijana, Ajova i Kentaki), Demokrate dobijaju u Nju Hemširu, Severnoj Karolini i Džordžiji, dok "nezavisni demokrata" dobija u Kanzasu. Republikanci bi vratili nazad i Kolorado, Ajovu i Luizijanu, dok bi demokrate preuzele Džordžiju. Glasanje Kolorada i Ajove je ovde jako bitno jer to su dve države koje mora dobiti kandidat za predsednika republikanaca, dok Luizijana spada u klasičan povratak kući. S druge strane, demokratska većina u Džordžiji nije česta i otvara pitanje ove države.
Sve u svemu, ovi izbori bi mogli biti podjednako dobri za republikance, kao i oni 2010. godine, samo bi sada promena bila još jača i odlična uvertira za 2016. godinu. Ako bi dobili većinu u oba doma Obama bi bio slab predsednik u poslednje dve godine mandata. Demokrate bi svog favorita morali tražiti na negiranju dela Obaminih politika, što je težak zadatak. S druge strane i republikanci moraju naći dobrog kandidata.
Kongres SAD je dvodoman. Njega čini Predstanički dom, koji je donji dom i koji ima 435 poslanika koji se svi biraju po po jednokružnom većinskom sistemu. Trenutno većinu imaju republikanci koji imaju 233 poslanika (za većinu je potrebno 218), demokrate imaju 199, dok su tri poslanika "nestranačka", odnosno to su poslanici koji nisu prošli na stranačkim izborima kao kandidati svoje partije, pa su se kandidovali kao nezavisni. Donji dom se bira svake dve godine.
Senat ima 100 senatora, po 2 iz svake države, a senatori se takođe biraju po jednokružnom većinskom sistemu. Svake dve godine bira se trećina senatora (ne znam kada se bira 34, a kada 33), tako da se gornji dom menja postepeno. Trenutno većinu u Senatu imaju demokrate (55 senatora, uključujući "nezavisne"), dok republikanci imaju 45 senatora.
Ja nikada nisam krio da mi je slon draži od magarca, kao i da mi crveno više prija od plavog. Ne inspiriše me Kenedi, Ruzvelt, Obama, već Regan i Kulidž. Kako već drugi put osećam na svojoj koži kako izgleda kada spoljna politika SAD traži faktore stabilnosti u Srbiji tamo gde stabilnosti i prosperiteta ne može biti, a kako se oba puta to dešava u vreme plave administracije, ovaj put sam dupli fan. Elem, kako stoje stvari.
Trenutne ankete pokazuju da će republikanci sigurno opet imati većinu u donjem domu. Ta većina im je dala moć da zakoče neke predloge zakona u trenutnom sazivu, ali im nije davala snagu da donose zakone kakve bi hteli jer je Senat bio pod kontrolom demokrata. U ovom trenutku republikanci mogu računati na 228 poslanika, demokrate na 185, dok se za 22 trke ne vide iole jasne naznake pobednika. Najverovatnije, republikanci će imati jaču većinu nakon ovih izbora. Sve ovo su očekivano dobre vesti.
Kada je reč o trci za Senat, republikanci mogu računati na 46 mesta, demokrate na 45 (ove brojke uključuju, naravno, i ona mesta u Senatu za koja se ne odigravaju izbori). Devet trka je bez jasnog favorita. Za sada je izvesno da republikanci vraćaju jedno mesto u Arkanzasu, Montani, Južnoj Dakoti i Zapadnoj Virdžniji, tradicionalno crvenim državama koje su postale plave u vreme prvog izbora Obame. Trke koje će odlučiti ko će imati većinu (donosno da li će biti većine) su u Koloradu, Kanzasu, Ajovi, Luizijani, Džordžiji, Severnoj Karolini, Nju Hemširu, Aljasci i Kentakiju. Ako bi se izbori održali danas blaga prednost u pet država je na strani republikanaca (Aljaska, Kolorado, Luizijana, Ajova i Kentaki), Demokrate dobijaju u Nju Hemširu, Severnoj Karolini i Džordžiji, dok "nezavisni demokrata" dobija u Kanzasu. Republikanci bi vratili nazad i Kolorado, Ajovu i Luizijanu, dok bi demokrate preuzele Džordžiju. Glasanje Kolorada i Ajove je ovde jako bitno jer to su dve države koje mora dobiti kandidat za predsednika republikanaca, dok Luizijana spada u klasičan povratak kući. S druge strane, demokratska većina u Džordžiji nije česta i otvara pitanje ove države.
Sve u svemu, ovi izbori bi mogli biti podjednako dobri za republikance, kao i oni 2010. godine, samo bi sada promena bila još jača i odlična uvertira za 2016. godinu. Ako bi dobili većinu u oba doma Obama bi bio slab predsednik u poslednje dve godine mandata. Demokrate bi svog favorita morali tražiti na negiranju dela Obaminih politika, što je težak zadatak. S druge strane i republikanci moraju naći dobrog kandidata.
27 comments:
Ja iskreno ne znam nista o americkoj politici, ali nekako cim cujem rec republikanac setim se Pola Brauna, clana Predstavnicnog doma, koji na nekom skupu lupeta o dobro poznatim naucnim cinjenicama (jos kad se doda da je covek clan US komiteta za nauku i tehnologiju dodje mu mnogo tuznije).
Mislim, nema puno veze sa republikancima sve ovo generalano, ali eto :)
U americkoj "skupstini" Kalifornija (12% populacije), kao najmnogoljudnija drzava, debelo sije Vajoming (0.2% populacije), kao drzavu sa najmanje stanovnika.
Ali, zahvaljujuci dvodomnom parlamentu, tacnije Senatu, Vajoming je potpuno jednak sa najmnogoljudnijom Kalifornijom - 2 senatora iz Vajominga biju se sa 2 senatora iz Kalifornije.
I sada, od brojnih FPN genija, niko da se zapita kakve sanse ima Toplicki okrug (2.5% teritorije) sa 3.25 poslanika protiv Beograda (3.6% teritorije) sa 57.5 poslanika u Skupstini Srbije? Dakle, Beograd zauzima 44% vecu teritoriju ali mu otima 1669% vise poslanika!
Zato Srbiji ne treba dvodomni parlament onoliko koliko joj trebaju FPN pseudostrucnjaci.
@Nemanja
US Congress
У Сједињеним Државама, изборни округ за представнички дом је величине која се одређује пописом те варира од 300.000 до 600.000 становника.
У Србији се територијална и популациона разподела може постићи простом изменом изборног закона у једнокружни већински, где би се добило 250 изборних округа сличне популационе величине и тиме дали представнике за готово свако место које заједно са околним селима има 25.000-30.000 становника, што значи свако место од око 15.000.
Дводомна би скупштина имала сличан ефекат као и скупштина АПВ те би се удео јавних расхода увећавао за мале јединице.
Dvodomna skupština u zemlji veličine Srbije nema nikakvog smisla, osim ako bi se sprovela federalizacija (što nije loša ideja iz više razloga, ali bi opet uvećala državne troškove i birokratiju, a taj negativni razlog po meni u zemlji liji je najveći problem hipertrofirani, feudalno-kriminalni državni sektor, ima veću težinu od svih pozitivnih). Takođe, bikameralna rešenja generalno imaju tendenciju da stabilizuju stvari i otežavaju promene, što u zemlji sa iole normalnim, uspešnim i funkcionalnim sistemom kao SAD ima nekog smisla, ali u Srbiji treba menjati skoro sve, jer skoro ništa ne valja, i izvršna vlast je, barem od pada diktature naovamo, koliko god da je u proseku loša, mračnjačka i tupa, ipak daleko manje loša, mračnjačka i tupava nego većina naroda, pa bih ja sačekao koju deceniju :)) Problem Prokuplja i Beograda ionako nije sitno-institucionalne, već dubinsko-sistemske prirode: dok je država definisana ne kao provajder samo nekolicine najosnovnijih servisa, kao što su odbrana, sudstvo, obaveštajna agenda ili borba sa krupnim i međunarodnim kriminalom, koje je nemoguće ili vrlo teško organizovati na lokalnoj i tržišnoj onsovi (svestan sam rotbardijanskih i raznih drugih anarhokapitalističkih rešenja i argumenata, ali sad ne bih ulazio u razmatranje njihovih zjapećih rupa i naivnosti :) ), već kao ekstraktivna mafijaška družina koja drsko prisvaja pravo da uz minimalne demokratske "komplikacije" pljačka ljude, kontroliše ih i raspolaže njihovim novcem, dotle će problem reprezentacije na državnom nivou biti bitno i goruće pitanje, jer to nameće sumanuti udeo državne krađe u ukupnom GDP-u. Onog trenutka kada taj udeo spadne na niže jednocifrene procente, mislim da većini ljudi i neće biti toliko bitno kako su u tom sistemu tačno predstavljeni, već samo da postoje adekvatni mehanizmi da se spreči njegova uzurpacija i širenje državnih kompetencija.
Filipe,
Lupeta on ali političar ne mora nužno da bude stručnjak za neku oblast pa da bude dobar lider,isto kao što u velikim kompanijama vlasnici i/ili direktori nisu niti s od stručnjaka. Gejts ili Džobs su jako dobri primeri,čak i da su znali nešto o ITu to je prestalo da bude relevantno odavno(Gejts je izjavio da je poslednju liniju koda napisao 89e) ali ono što oni moraju da budu jeste fascinirani poslom kojim se njihove kompanije bave kako bi svojim primerom ,,gurali" sve zaposlene ka novim ciljevima. Same goes for politicians. Možda ovaj čikica neće bogznašta dopirneti razvoju genetike u USA ali ima još mali milion oblasti koje će možda pogurati(ako krenemo od jako labave pretpostavke da državno mešanje ima pozitivne reperkusije na nauku). Verovatno bi se složio sa mnom da Norvig ima mnogo veći uticaj na ono što je Gugl danas,ali potrošači vide Pejdža i Brina i ništa više.
Milane,
Slazem se, ne mora da bude strucnjak za oblast o kojoj pricamo. Kao sto rekoh, ne znam mnogo o politici u SAD i mozda je covek u stvari jako dobar na nekim drugim poljima, ne znam. Samo, dok malo ne naucim o republikancima njega cu ipak svaki put da se setim :) sto ipak ne znaci da cu da imam negativno misljenje o republikancima generalno, a on covek ima pravo da misli sta hoce i to javno kaze.
(Istinomer) Aleksandar Stevanović: Umesto ukidanja subvencija, otimaju se pare penzionerima
@Speaker
Пропустио сам да увидим узрочно-последичну везу у тзв. решењу. Не сећам се да "социјал-дарвинисти" полажу наде у неочекивану силу која ће наједном поставити ствари на своје место :)
@MMM
Vi ste često pomalo hermetični za moj mamurni mozak, :) ne znam ni odakle se tu obreše socijal-darvinisti (nadam se da ne ciljate na moju malenkost, ja sam, doduše, pragmatista koji duboko veruje u Darvina, i ne voli mnogo deduktivne, normativne i apriorističke pristupe politici, ali mi se uvek činilo da ekipa koju obično označavaju kao "socijal-darviniste" pomalo simplifikuje stvari :) ), a što se tiče "rešenja", nisam ni imao ambicije da predložim neko, niti da pravim nekakav fantazmagorični road map kako će sad tačno Prokuplje ili neka slična post-osmanlijska ćenifa da postane barem Nju Hempšir ili Teksas, ako već ne direktno libertarijanska utopija u punopm procvatu, :)) već samo da ukažem na pravu prirodu problema, odnosno, follow the money, danas Prokupčani (Prokupljaši? Prokupci? Procupines? :)) ) ne vole Beograd i Beograđane, jer pretpostavljaju da se nekakve njihove pare slivaju tamo i da ih neko krade a da oni od toga gotovo ništa nemaju, u čemu su gotovo izvesno u pravu, a Beograđani imaju problem sa Prokupčanima zato što, takođe, gotovo izvesno ispravno, pretpostavljaju da i ono malo što ipak ode Prokupčanima, ide primarno iz njhovog džepa (jer kad se odbije ogromna "provizija" državne mafije, ono što ekonomski nejako Prokuplje ubaci u tu rupu bez dna, biće, nije dovoljno ni za osnovne službe i usluge koje tamo obezbeđuje država, kako god da je nizak nivo na kome to obavlja). Kada im novčanik ne bude zajednički, servisiran od strane mafije i potpuno netransparentan, možda se opet neće mnogo voleti, ali se sigurno neće međusobno mrzeti i prezirati kao danas, a kako to misle da urade, to je samo njihova stvar, i mene se zaista ne tiče, jer odavno više ne živim ni u Beogradu, a kamoli u Prokuplju, ali bih na osnovu dosadašnjeg iskustva preporučio savladavanje neke borilačke veštine, upotrebe hladnog i vatrenog oružja i tehnika gerilskog ratovanja u urbanim i neurbanim uslovima, jer teško da će ova banda koja je u krvi došla, bez barem isto toliko krvi da stvarno ode - koliko sam ja u stanju da vidim, "somotske" revolucije u ubilačkim mafijaškim diktaturama dešavaju se isključivo kao strategija pranja i legalizacije dotadašnje mafije (da li je ovo sad bio "socijal-darvinizam"? :) ).
@Speaker
"pragmatista koji duboko veruje u Darvina"
pragmatist
πρᾶγμα
Онај који дубоко верује није и не може бити ишта друго до... верник :)))
Да, не спроводе се реформе јер свака реформа може, и хоће ако је спровеена ваљано, довести до домино ефекта и рушења концепта који је у крви узпостављен.
@MMM
Touché... :)) Ali, s druge strane, aram vam bilo, beda onom ko se sprda s mamurnim čovekom, manje je grešno uvrtati uši teškim invalidima, nego mamurnog čoveka hvatati na klišee i lingvistička cepidlačenja :))
@Speaker
Драги Спикер,
мамурлук, није за хвалу али самим тим није ни ексклузиван (®Speaker :) ) a за лингвистичка цепидлачење се нећу сложити јер на крају крајева, један може веровати у Дарвину хипотезу тек нешто више него у хипотезу да је Земља један гигантски експеримент у извођењу белих мишева ;)
@Aleksandar Stevanovic
Како је могуће да се у оквиру неког пројекта који је назван "Истиномер" интервју наслови цитатом који не постоји, како?!?
:)))
Stilistika, tako bi i ja rekao da nisam dosao smrznut na intervju posle partije tenisa (outdoor), pa ne mogoh da barem malo padnem u vatru...
@Aleksandar Stevanovic
Онда не би било лоше направити кратак влог "Александар Стевановић - пропонент пирамидалне Брозове преваре зване пензије"
Mislim da je taj zakljucak moguc samo na absintu, i to onom s pocetka proslog veka.
Kritikovati dvodomni parlament, esencijalan za jednakost regiona (otud i za integritet drzave te slobodu), zarad troskova lokalne uprave je kao kada bismo kukali zbog oblacenja padobrana prilikom skoka iz aviona! Dok ne izmisle antigravitacioni uredjaj, sigurnije je sa njim :D
MMM,
Iako nema nikakve veze sa mojim ukazivanjem na nejednakosti regiona, osim, za korekciju brojki koje bivaju jos gore, tvoja opservacija o izbornom sistemu razotkrila je jos jednu rupu na brodu zvanom Srbija - gradjani nisu jednaki u Skupstini!
Osnovna funkcija donjeg doma (skupstine) je da izjednaci sve gradjane drzave. Dakle, 250poslanika / 7.500.000 dobijamo x poslanika po stanovniku. Tvoja modifikacija je deljenje obe strane sa 250. A mozemo jednostavno populaciju svakog okruga pomnoziti sa x i dodeliti im odgovarajuci broj poslanika.
Ali, ukoliko je iz Beograda oko 73 poslanika, koliko sam ih izbrojao ovde, umesto 57.5 prema populaciji, onda je narusena osnovna pretpostavka o jednakosti gradjana! Ukoliko je narusena osnovna pretpostavka njenog postojanja, koja je onda uloga Skupstine Srbije?
Ne samo sto su nam nejednaki regioni - odsustvo dvodomnog parlamenta - nego su nam, zahvaljujuci izbornom zakonu, nejednaki i gradjani! Neka nam je Bog u pomoci!
@Nemanja
Nemanja, mi se ne razumemo jer je vama, očigledno, još uvek do demokratije, dok ja već neko vreme mislim da je demokratija, koja je pre nekoliko decenija globalno bila najbolji prijatelj slobode, u svojoj savremenoj, farsičnoj, socijalističko-etatističko-mediokratskoj inkarnaciji postala jedan od njenih najvećih neprijatelja. To se, možda, još uvek ne odnosi na razne azijske i afričke totalitarne satrapije (jedna od njih i njen šef su naročito popularni u dementne Srbadije :)) ), ali Srbija, iako je po kulturnom i obrazovnom nivou bliže tim zemljama, po geostrateškoj i ekonomskoj logici pripada delu planete koji je već ušao u stadijum gde su neophodna post-demokratska rešenja, i reforme u pravcu veće ekonomske i političke autonomije pojedinca i drastično manje uloge države u životu građana, čemu dvodomna skupština neće nimalo doprineti, a formalna federalizacija Srbije relativno malo (te federalne jedinice bi još uvek bile daleko prevelike, i samo bi preko lokalnih birokratija i suvišnih demokratskih mehanizama izvlačile dodatan novac iz džepova građana - ako negde uopšte funkcioniše, demokratija funkcioniše na nivou do maksimalno par hiljada ljudi koji se svi međusobno znaju, i biraju, recimo, lokalnog šerifa ili glasaju da li će se svi utaliti i napraviti školsko igralište, sve ostalo uglavnom ima tendenciju da pravi mnogo veću štetu nego korist :) ). Takođe, kao što rekoh, iako smatram srpske politačare za ordinarnu lopovsku bandu, mislim da je prosek lokalnog biračkog tela još dobrano neukiji, primitivniji, negativniji i luđi, pa, nažalost (meni, iako možda, kad me zlurada priroda malo ponese, možete steći suprotan utisak, uopšte nije drago zbog toga), razuman čovek u Srbiji (mada to važi i za veliki deo Evrope) ne bi trebalo da podržava ništa što će takvom biračkom telu pružiti veće šanse da svoje bolesne ideje pretoči u realnost, jer sve ove odvratne gangsterske njuške koje gledamo preko TV-a, ako ništa drugo, razumeju jezik novca, sile i pretnje, i, dok smo u interesnoj sferi Zapada (a ne vidim da ćemo skoro iz nje izaći) neće, doduše, uraditi ništa dobro (ništa dobro ne rade ni njihovi nalogodavci kod kuće, pa što bi ove lopovske voline odjednom obasjao neki mistični zrak prosvetljenja :) ), ali ni ništa radikalno i sumanuto loše, što za ovakav narod, kada bi našao neki prohodan politički kanal poput Miloševića (za koga ja oduvek tvrdim da je, uprkos formalnim i tehničkim manjkavostima izbornog procesa, :) barem do sredine devedesetih bio najpotpunija inkarnacija istinske demokratske volje stvarne većine srpskih birača :) ) ne da se ne može isključiti, već je gotovo izvesno :) ). A, uzgred, ne mislite li da je u jednoj monocentričnoj državi (da ne ulazimo sad u razloge zašto je to tako, ali najvažniji od njih je verovatno egzistencija Jugoslavije i decenijska uloga prestonice jedne mnogo veće države), gde se skoro čitav relevantan ekonomski, kulturni i politički život odvija u prestonici, normalno da nešto veći deo poslanika upravo tu i živi? Kako je Beograd pred drugi svetski rat imao manje od 400.000 stanovnika, a poslanici u proseku nisu baš tinejdžeri, rekao bih da je većina barem rođena u nekoj drugoj izbornoj jedinici, pa na taj način delimično predstavljaju i njih, a verujte mi, iako nisam neki zadrti beošovinista, barem dok ne osetim džibravi bazd provincijskih kompleksa, :)) i kvalitetnu imigraciju, prirodno, svesrdno podržavam (pogledajte samo ovaj blog, koliko sjajnih autora i zanimljivih ljudi koji su iz nekih drugih krajeva Srbije ili, čak, Balkana :) ), kao rođeni Beograđanin, čiji se prvi poznati beogradski predak (ima i nekih značajno drevnijih, ali ti su iz Preka :) ) doselio u taj grad u drugoj deceniji devetnaestog veka, sigurno ne bih oči isplakao da je ta partikularna bulumenta izabrala neko drugo obitavalište :))
Iako nisam navikao da pronalazim logicke nepravilnosti kod cenjenog Speakera, ne zato sto to ne zelim vec zato sto su gotovo nepostojece :) (u ekonomskoj sferi 100%), ovaj put cu taj izuzetak (od pravila) iskoristiti u cilju pronalaska istine:
ukoliko je ogromna vecina birala Milosevica, sto prihvatam kao cinjenicu, a nemate nista protiv povecanog ucesca Beograda u politickom zivotu, sto fasadni dvodomni parlamenti pomazu, onda protiv nista nemate zato sto su, sledstveno, beogradjani vise doprineli usponu Milosevica od ostatka "zaostalih" stanovnika.
Drugo, kao protivnik efikasnog izbora Milosevica vi ste borac i protiv neefikasnog sistema:
"bikameralna rešenja generalno imaju tendenciju da stabilizuju stvari i otežavaju promene"
Dakle, destabilizujuci Milosevic je pogubna promena ali nam zato ne treba stabilizujuci sistem koji otezava promene?!? :D Birokratske prepreke, kao dva neistovetna doma, ne sprecavaju divljanje tirana? Tirani ne moraju osvajati i jednu i drugu vecinu da bi sprovodili paklene planove?
Moram priznati, zahvaljujuci vama poceo sam, po prvi put, da se pitam kako ce izgledati Srbija sa kloniranim svajcarskim sistemom - to sigurno nece biti svajcarska, vec, nekakav odraz srpskog duha. Ali, predvidjati buducnost je vrlo tesko ciniti, tako da mi ne mozemo znati kako ce se narod pokazati, osim onoliko koliko nas je istorija naucila. A istorija nas uci da nema dugotrajne republike bez dvodomnog parlamenta:
"It adds no small weight to all these considerations, to recollect that history informs us of no long-lived republic which had not a senate."
Medjutim, pre nego sto reformisemo gornji dom, MMM nas podseca da, prvo se moramo pozabaviti donjim domom :D
Na ovoj slici mozemo videti svu tragediju gomilanja FPN pseudostrucnjaka, pardon nefunkcionalne skupstine zbog izbornog zakona. Beogradjani kradu vise od 40% poslanika nego sto im pripada po broju stanovnika, dok su gubitnici uveliko brojniji od dobitnika. Najveci (trenutni) dobitnici su Zajecarski, Raski, i Beogradski okrug dok su najveci gubitnici Severnobanatski, Borski, i Kolubarski okrug. 32 poslanika je oteto, a 29 dobijeno, a preostala trojica (manje od 5% na 250 sto mu dodje neznatna greska) nestadose u vihoru proracuna usled zaokruzivanja nanize :D
Posto su dobici i gubici zero sum game, neka je aritmeticka sredina dobitnika i gubitnika 30.5, znaci da beogradjani prisvajaju gotovo 3/4 ukupnog broja ukradenih poslanika!
Ovo se odnosi samo na osnovnu funkciju skupstine da donosi jednaku zastupljenost svih gradjana. Inace, kod donosenja odluka, zbog jednodomne skupstine umesto dvodomne, opozicioni poslanici, sledstveno i gradjani okruga, poseduju moci ikebane.
@Nemanja
Врло добра таблица, баш сам желео да урадим тако нешто вечерас :)
Хвала!
"Birokratske prepreke, kao dva neistovetna doma, ne sprecavaju divljanje tirana?"
Систем који је на снази у Србији, јако се мало разликује од Брозовог, па и Милошевићевог. У принципу, ни у осталим 'републикама' није велика разлика.
Са друге стране, узпостављање додатне препреке тиранину у узурпацији абсолутне моћи је корак у правом смеру, али се поставља питање ко ће чинити 'горњи дом'? Брозова наказна створења које су нагомилала довољно новца и моћи те ће сада бити и сенатори? :) Њи'ова перцепција државе и прошлости је управо супротна од онога што важи на пр. на овој страни. Генерално су против реституције, рехабилитације и рестаурације те у конфликту са већинским ставом у Србији.
На крају, проблем није у заступништву колико у односу извршне и законодавне власти а тај се однос јако мења променом изборног система те уз довољан број изборних циклуса се може нешто постићи а не тапкати у месту од 2003.
Demokratija ne sme biti mrtvo slovo na papiru. Niti glavni argument koji viri iz poganih ustiju demagoga. Da parafraziram Lajbnica - demokratija je najbolji od svih dobrih sistema.
Da bi demokratija valjano funkcionisala neophodno je da budu ispunjeni određeni uslovi. Prvi među jednakim uslovima je postojanje građanske klase. Ili buržoazije, što bi rekli komunci. Dakle, neophodan je veliki broj obrazovanih ljudi koji malo ili nimalo ne zavise od države. To jest, ili rade po privatnim firmama, ili su vlasnici privatnih firmi.
Za demokratiju su potrebni pamet, kultura i znanje, ali takođe i muda i moral. Što bolji demokrati bolja je i demokratija. Ustanove zavise od ljudi koji u njima rade. Možete li da zamislite šta bi se desilo kada bi naše stranke preuzele Švajcarsku? Uništili bi je za mesec dana.
Zatim, sistem sa višestranačkim izborima zavisi od kvaliteta stranaka. Ako su stranke demokratske, biće i država kada one budu vlast osvojile.
Predlažem da se za trenutak vratimo u prošlost. Demokratska stranka je zaista bila demokratska do 1945. Bila je dika demokratije. Zašto? Zato što su članovi birali rukovodstvo, a ne obratno. Zato što je advokat Dragić Joksimović branio Dražu Mihailovića iako je znao da će tu avanturu platiti glavom. Zato što je Mihajlo Kujundžić umro za Dražinim stolom kada je kurir doneo vest da Crvena armija prelazi Dunav. Zato što je Milija Janićijević bio u JVuO. Zato što Milan Grol nije kupio diplomu. Zato što Ljuba Davidović nije imao brata kome su falsifikovali ličnu kartu. Zato što Milorada Draškovića nisu zvali Slina.
@Nemanja
Opet bih naglasio da se, razume se, slažem sa tim da je dvodomni parlament stabilnije, pravednije i na zloupotrebe otpornije rešenje, ja samo, gledajući sadašnju situaciju u Srbiji, ne vidim da bi to ikakvo dobro donelo: čemu stabilizovati onaj svinjac i perpertualni kolaps (koji će jednog dana, kada nestanu dotacije sa zapada, a nestaće, jer i ovde kola idu nizbrdo, ipak naglo izgubiti taj atribut perpertualnosti i implodirati pod Švarcšildovu granicu :) ), u situaciji kada su, po mojoj proceni, radikalne do revolucionarne reforme ekonomije, društva i svesti jedino što može da spase državu od bukvalne gladi za koju godinu (bilo da se desi čudo i da ih neka spoljna ili - nažalost, rekao bih, nepostojeća - unutrašnja sila sprovede na relativno bezbolniji način u toku narednih par godina, ili da dođu pod silom okolnosti, to jest, spomenute gladi i destrukcije i brutalno), i kada prazna bikameralna forma bez suštine funkcionalnog društva i privrede i za upravljanje samim sobom i makar rudimentarno kvalifikovano donošenje političkih i ekonomskih odluka sposobne populacije može samo da takve reforme uspori i zakomplikuje. Ovde dosta ljudi ima savršeno zdrav i razuman konzervativno-liberalni impuls ka stabilnosti, redu, evolutivnim umesto revolucionarnim promenama, i svemu što uz to ide, samo imam utisak kao da žive u nekoj drugoj državi od one koju ja vidim kada posetim Srbiju, ili, možda, jednostavno, jer su se već naviklli i oguglali, ne vide koliko je stanje alarmantno i koliko ludilo i slepilo u toj zemlji vlada u poređenju čak i sa državama koje su do pre samo deceniju-dve čak i naspram Balkana, da proste ljudskopravaške cenzorske gnjide, :) bili poslednja Ciganija :) Nama trenutno, nažalost, umesto Vaginalno-oralnog i Sline koji sprovode besmislene kozmetičke rezove koji samo dalje oštećuju već komatoznu privredu bez zalaženja u stvarne probleme, u prvom redu ogromnu i neverovatno rasipnički državni aparat i državna preduzeća, treba Pinoče, sa onim minimalnim institucionalnim i socijalnim okvirom na koji se on oslonio, to jest istinski patriotskom i u konzervativnom i tradicionalnom duhu vaspitanom vojnim i policijskim personalom, a ne razularenom i kriminalizovanom udbaško-batinaškom bandom koju mi imamo, i relativno svesnom i obrazovanom srednjom i višom klasom, a ne polupismenom malograđanskom boranijom iz pečenjara, pekara, kladionica i šalterskih sala (ništa protiv tih zanata kao takvih, naravno, osim šalteraškog, :) ali mislim da znate na šta ciljam :) ), čiju političku artikulaciju (osim, prirodno, u Srbiji nezaoblilaznih tajkunsko-špijunskih struktura) naprednjaci predstavljaju.
Iskreno, ja danas uopste ne verujem da ce biti inkrementalnih promena na bolje u Srbiji. Inkrementalnih promena na gore ce biti jos neko vreme, sve dok se u galopu ne raspadne poslednji privid normalnosti. Pitanje je ko ce onda povesti raspalo drustvo.
"Pitanje je ko ce onda povesti raspalo drustvo."
Šešelj kad se bude vratio iz Haga.
Друштво, као што то рече покојна Маргарет Тачер, не постоји.
Она је при томе мислила баш на земље попут ове која се назива Србија.
У тим је земљама тоталитарна партија узурпирала сву власт путем државе.
Дакле, распало друштво постоји овде 7 деценија.
@MMM
Margaret Tačer, ko je to? Da li je to ona gospođa koja je bila na Titovoj sahrani? Sedela sam na Titovoj sahrani i plakala.
@Aleksandar
Delim vaše mišljenje, pitanje je samo da li postoji dno, reklo bi se da je narod u Srbiji sa emigracijom tolikog obrazovanog sveta jednostavno izguibio neku kritičnu masu zdravog razuma koja je neophodna za održavanje moderne države, ne sumnjam da će nekakav kvazifeudalni entitet i dalje fizički postojati, ali je veliko pitanje od čega će da živi njegov veći deo.
@Vladimir
Mislim da sudite današnjim aršinom događaje od pre pola veka, kada su bilo kakve pro-tržišne i slobodarske ideje smatrane opasnim reakcionarnim radikalizmom, i kada je pokojni SSSR, koji u poslednje vreme štucavo i musavo pokušava da vaskrsne, ali će, kao i svaka mumija, verovatno na kraju balade da se samo još malo (ili mnogo :) ) skvrči i osuši, :) bio još vrlo živahan i maligan, i da je Broz pre svega bio percipiran kao "naš čovek u Havani", odnosno, disident komunističkog bloka, a i ono malo slobode i kapitalizma što je nekako preživljavalo u SFRJ bilo ravno čudu i izazovu kremaljskim i pekinškim masovnim ubicama. Time, naravno, ni u kom slučaju ne branim Broza, već samo prisustvo Baronese na njegovoj sahrani, između ostalog i jedan od jasnih signala Rusima i njihovim mnogobrojnim jugoslovenskim agentima na čijoj strani šahovske table se Jugoslavija nalazi. Hvala vam, NATO i CIA, za moje srećno detinjstvo, najbukvalnije i bez ikakve ironije :)
@Speaker
Nasmejali ste me poslednjom rečenicom. A u ovim mojim godinama se jako retko smejem. :) Mogli su Zapadnjaci da postave i nekog drugog na vlast. Nekog ko je bio za kapitalizam i demokratiju. Ali ne. Britanci su baš Tita doveli na vlast. Pa je i logično da mu pošalju nekog na sahranu.
Šta mislite da li je Pinoče bio na sahrani? Nije, jer se za njega tada tvrdilo da je fašista. Neka mu je večna slava. :)
Post a Comment