Pages

12 July 2014

Preko tri milijarde razloga za fiksni kurs

Ovde godinama pišemo o činjenici da je fiksni kurs bolje rešenje za Srbiju. Pogledajte dugu listu tekstova koju pokazuje pretraga TR-a na termin "fiksni kurs" ili ako vas zanimaju detalji pogledajte Slavišin i Pavlov rad o fiksnom kursu. Ne postoji tema o kojoj smo više pisali - iz dobrog razloga jer u srpskoj ekonomiji ne postoji više nijedan zicer kao što je prelazak na fiksni kurs. Prednosti su stabilnost valute, niže kamate, predivljivost poslovanja i veće investicije, dugoročno niža inflacija i dugoročno odgovornija fiskalna politika. Ustvari, kada bolje razmilim, pored ovoliko prednosti praktično je neverovatno da još odavno nismo prešli na fiksni kurs.

Razlog zbog kojeg smo i dalje imamo kombinovani kurs (ili managed float - zovite ga kako hoćete) je verovatno kombinacija podsticaja i neznanja. Ljudi koji se smatraju kompetentnim da donose odluke o monetarnoj politici su upravo ljudi koji bi bili najveći ako ne i jedini gubitnici prelaska na fiksni kurs. To svakako motiviše monetarne ekonomiste koji sede na funkcijama u NBS i koji tvrde da bi gubitak mogućnosti vođenja monetarne politike bio katastrofalan za Srbiju a upravo suprtono je tačno. Odustajanje od vođenja monetarne politike bi upravo uvelo preko potrebnu predvidljivost u ekonomiju. Pored toga, NBS stručnjaci koji bi prelaskom na fiksni kurs izgubili na značaju, imaju podsticaj i da šire mitove o manama fiksnog kursa, od toga da je nemamo dovoljno rezervi do toga da bi to destimulisalo izvoz. Ovi mitovi su naravno netačni, pogledajte gore linkovani rad koji razbija šest najpopularnijih mitova o fiksnom kursu.

Drugi razlog što još nismo prešli na fiksni kurs je neinformisanost. Neinformisanost ili neznanje ljudi koji ustvari treba da odluče o tome koji model kursa je najbolji za Srbiju. Niko od političkih lidera u poslednjih petnaestak godina se nije previše razumeo u ekonomiju. Lideri relevantnih stranaka bi sva pitanja o monetarnoj politici delegirali isključivo grupi oko NBS-a. Nikada, koliko je meni poznato, nisu konsultovali ljude koji nemaju veliki lični interes pri izboru kursa. To bi bilo isto kao da su za donošenje Zakona o radu samo razgovarali sa sindikatima ili o visini penzija konsultovali samo Krkobabiće. Besmisleno. Ipak, kada se radi o zakonu o NBS, koji definiše ciljeve monetarne politike, političari se upravo tako ponašaju.

Kako je najbolje motivisati političare da bar razmotre ideju fiksnog kursa? Očigledno je da navedene prednosti sistema do sada nisu bile dovoljan podsticaj. Mislim da imam rešenje - para vrti gde burgija neće. Do sada nismo previše insistirali na činjenici da bi prelaskom na fiksni kurs vlada dobila preko 3 milijarde evra na raspolaganje, praktično momentalno. Kako? Neto devizne rezerve su 7.2 milijarde evra. Za prelazak na fiksni kurs je neophodno pokriti takozvani primarni novac (keš i rezerve banaka). Keš je oko milijardu a dinarske rezerve su oko 1.5 milijardi. Pokrivenost deviznih rezervi od tri puta ili skoro 5 miljardi evra viška. Ako hoćete da ostavite i nešto rezervi, čak i kada pokrijete M2 od preko 4 milijarde evra, ostane oko 3 milijarde. Razlika je značajna. Tri milijarde je na primer duplo više od prihoda od najveće privatizacije do sada. Više je čak i od planiranih investicija osvedočenog srbofila šeika Muhameda.

Šta uraditi sa ovim novcem? Početi rad na stabilizaciji penzionog sistema, smanjiti javni dug, otplatiti celokupan deficit, potrošiti na partijsko zapošljavanje ili dalje odložiti reforme - biće na političarima da odluče. O tome na šta je pametno trošiti taj novac a šta bi bilo glupo možemo da diskutujemo drugom prilikom. Ja mislim da je čak i glupo potrošenih 3 milijarde evra mala cena za stabilnost koju bi nam fiksni kurs obezbedio. 

36 comments:

Aleksandar Stevanović said...

nije tako glatko. sve te rezerve su tu zbog visokih obaveznih rezervi i ponesto drugih rezervisanja. dakle u ozbiljnoj monetarnoj reformi one idu natrag poslovnim bankama sto je i najbolje. resto je dovoljno da se osigura stabilnost. eventualni preostali plasmani nbs moraju ici u AAA inace je to put u jos jednu otimacinu. nasa drzava ne moze biti nikako ista osim dubiozno skoro pa C u ovom trenutku, a ovoj ekipi dati te pare je put u brzopotezni raspad.

Bravo said...

Fiksni kurs? U odnosu na Evro, ili mozda dolar, funtu... koji odnos ciljate? Ako to bude dolar, hocemo li slusati sta Jenet Yellen planira...a ako je pitanju Euro - sigurno ce nam dosta znaciti sta je Mario Draghi spreman da uradi sa kamatnim stopama...

Mihailo Gajić said...

Mislim da je jedino razumno ići na valutni odbor prema evru. Koliko god on bio loša valuta, bolji je od dinara. Gro našeg izvoza (negde oko 75%) ide u zemlje koje koriste evro (pored evro zone, tu su i zemlje iz okruženja koje ga koriste ili koje imaju fisksirani kurs prema evru npr Bugarska koja je u valutnom odboru). Osim toga, najveći deo banaka i nihove aktive je u evrima, takođe to važi i za investicije i doznake.

Lazar Antonić said...

Sasa, bruto devizne rezerve su oko 11 milijardi, sto ukljucuje obavezne rezerve banaka i verovatno neke obaveze prema MMFu. 7.2 su neto rezerve.

Nema smisla ulagati ostatak u AAA obveznice koje donose 1% godisnje a pritom se zaduzivati po 6 ili 7%.

Kada vec pricamo na ovu temu, koji je stav DJB o kursu?

Bravo, Mihailo - da razumemo se. Valutni odbor prema evru.

marko obradovic said...

Politika kursa i fiskalna politika su kao dve jednacine sa dve nepoznate. Moze biti vise ispravnih resenja, ali moraju biti u saglasnosti. Za Srbiju je kljucno pitanje da li adekvatna fiskalna politika moze biti odrziva u uslovima fiksnog kursa. Iz dosadasnjeg iskustva, rekao bih da ne moze. Na zalost. I u danasnoj situaciji cini mi se da je jedini drustveno prihvatljiv nacin smanjenja drzavnih rshoda - inflacija. Sve ostalo izgleda politicki i socijalno neprihvatljivo. Jucerasnje promene u Ministarstvu finasija to vrlo jasno pokazuju.

Lazar Antonić said...

Marko, u pravu ste kada tvrdite da je lakse (drustveno prihvatlhivije) inflacijom oporezovati gradjane nego im smanjivati plate u nominalnom iznosu, sto bi bilo neophodno u slucaju prelaska na fiksni kurs.

Sa druge strane, ni rezultati nisu jednaki - fiksni kurs je znatno bolji za ekonomski rast. Inflacijom prakticno kaznjavate sve - kako ljude u javnom sektoru (dobre i lose radnike; potrebne i nepotrebne i sl.) tako i kompletan privatni sektor. Privredu sakatite nemogucnoscu da planiraju, visokom inflacijom, nepriustivim kamatama - prakticno garantujete stagnaciju. Fiksni kurs je tezi za implementaciju jer treba otpustati ljude, smanjivati plate i penzije u nominalnom iznosu, moguci su protesti i garantovano je vece nezadovoljstvo - ali rezultati su znatno bolji. Uvodite predvidljivost poslovanja, nize kamatne stope i nizu inflaciju.

Dakle, u redu je zagovarati inflaciju kao resenje, ali treba biti do kraja iskren i analizirati i posledice te politike. Da se inflacijom resavaju problemi ne bi centralne banke sirom sveta u poslednjih 40 - 50 godina sve odreda se trudile da je ogranice. Ustvari, samo u Srbiji ekonomisti pominju inflaciju u kontekstu resenja problema fiskalne politike. Mozda je inflacija kratkorocno drustveno prihvatljivije resenje ali je takodje i nepravednije i neefikasnije od prelaska na fiksni kurs.

marko obradovic said...

Lazare, potpisujem sve sto ste napisali. Ja nisam zagovornik inflacije, samo sam izveo empirijski zakljucak iz dosadasnjeg odlucivanja kreatora ekonomske politike, od vremena Jugoslavije pa do danas. Na zalost, nikad i niko za proteklih 70 godina, u srednjem ili jos teze - dugom roku, na ovom trzistu nije uspeo da uskladi fiskalnu politiku sa fiksiranim kursom ili delimicno fiksiranim kursom. Da je to najbolje resenje, svakako se slazem. Samo se pitam da li bi predlog tog resenje dobio pozitivnu studiju izvodljivosti u Srbiji, odnosno sta bi zaista bilo potrebno da se desi i kakve da budu okolnosti, da bi smo kao drustvo to resenje prihvatili, sproveli i ZADRZALI ga kao "policy" najmanje jednu deceniju...

Nemanja said...

"Jucerasnje promene u Ministarstvu finasija to vrlo jasno pokazuju"

Brod tone, defterdar Krstic prvi bezi. :D Mada, coveku sa 29 godina tu nikada i nije bilo mesto, ali to je vec pitanje slobode bez odgovornosti

Inace, njegovo uzviseno visocanstvo gosn Slavisa, idejni tvorac fiksiranja, po kome berza predvidja buducnost, nije nam objasnio kako smo mi to imuni na samoispunjavajuce krize..

MMiillaann said...

Koja je relevantnost ovog pitanja,jel nam uvodjenje eura rešava trajno problem neprpduktivnosti. Ako uzmemo primere CG,Bugarske ili Hrvatske odgovor je negativan. Jel ima
neko da misli drugačije i zašto? I koji dokaz ima?

Slaviša Tasić said...

Nemanja ti si poverovao Krugmanu da su krize samoispunjavajuce. Nije bitno sto smo u dugovima do gusa, krivi su poverioci sto panice.

Lazar Antonić said...

MMMilan, Niko ne tvrdi da je stabilna valuta resenje koje garantuje znacajno vecu produktivnost. Kao sto ne resava ni problem korupcije niti problem kvalifikacija na svetsko prvenstvo.

Razlozi zbog kojih predlazemo fiksni kurs ili evroizaciju su predvidljivost poslovanja, nize kamate i dugorocno niza inflacija.

Marko Paunović said...

Jel mozda ovo neki dokaz?

https://pbs.twimg.com/media/Bsc429HCcAAr-EU.png

Dolarizovane ekonomije su Ekvador, El Salvador i Panama.

Lazar Antonić said...

Mozda si u pravu. Mozda je promena nivoa nezaposlenosti posledica rasta produktivnosti - samo nisam siguran u kom smeru :)

MMiillaann said...

Marko,

Zašto je ova tabela relevantnija od poređenja sa komšijama na dohvat ruke.
Da se razumemo,ja sam prvi za evroizaciju(bolja mi se čini jer su u tom slučaju tržišne sile koje teraju političare na odgovornost jače,prostor za manipulaciju je manji),ali kad se bilo koji ekonomski indikator uporedi između nas i recimo Hrvatske koja 2 decenije ima stabilan kurs razlike nema. Niti u BDP-u,niti u industrijskoj proizvodnji,niti u nezaposlenosti,relativno u odnosu na nas. Čak ni inflacija ne deluje kao presudan faktori jer relativno u odnosu na nas Hrvati su konstantno imali manju dosta al nikakav skok epohalan napravili nisu.
Ovde ljudi već decenijama razmišljaju u nemačkoj valuti,tj preciznije bi bilo reći da naša trgovinska povezanost uslovljava to jer gro roba i usluga koje želimo se pravi u toj valutnoj zoni.

Opet ponavljam,ne hejtujem,podržavam predolog samo mislim da neko u ovolikoj dubiozi treba da razmotri malo dublje probleme. Npr,ono što je po meni mnogo bitnije jeste naš nizak nivo trgovinske razmene,neko će reći da je to logična posledica toga što nemamo šta da ponudimo svetu ali razlog je to što smo se ekonomski začaurili i pre nego što počnemo da ostvarujemo svoje megalomanske snove o Srbima na Mesecu treba prvo Švabu u Srbiju da dovedemo da nam pokaže kako se to pravi.
Ili vladavina nezakona,ovde se zakoni izruguju na svakom koraku,masa ih je i dalje u duhu samoupravnog socijalizma itd,itd

MMiillaann said...

Slaviša,

Skroz offtopic ali me je jedna tema koju sam prvo čuo od tebe u postu ,,rad u kyklosu" navela na razmišljanje i kombinovanje prethodnih saznanja,na kraju ću ti napisati zašto mi ovo objašnjenje deluje uverljivo.

Mislim da uzroke (bi)polarizacije u mišljenju ne treba tražiti u neurološkim uzrocima a evo i zašto.
Najpre treba primetiti da su te polarizacije u potpunosti osobina Zapadnog čoveka. Zaista nemam puno iskustva sa istočnjacima,ali sve ono o čemu sam čitao govori da kod njih takve bipolarizacije nema,niti u politici a još manje u drugim sferama života(jedino možda u Japanu što se politike tiče,možda,ne znam ali oni su copy/paste radili svega kad su popili batine u WWII)

Objašnjenje na koje sam ja naleteo jeste da se zapadnjačke i istočnjačke kulture,tj preciznije rečeno ljudi tih kultura razlikuju fundamentalno u 3 aspekta,tj u odnosu na 3 pojma a to su
1.pojam vremena,ne treba naglašavati koliko on ima značaj na Zapadu a sa druge strane npr u jeziku Indusa postoje samo reči aj(danas) i kal(može značiti i juče i sutra)

2.pojam suprotnosti(o ovome govorim krenuo sam naširoko al na kraju suština je u ovom pojmu) koji kod istočnjaka je mnogo više pomiren pojam(jing i jang) a kod zapadnjaka mnogo više ratoboran,polarnosti(tj bipolarnosti) su u stalnom konfliktu

3.pojam Ega,koji je mnogo više skleroziran kod istočnjaka a mnogo više razvijen kod zapadnjaka što objašnjava relativno veću kulturu individualizma i sklonost ka potrošačkom mentalitetu(koji samo kad bi još razvili kod modernih Indusa i rešili bi problem ekonomskog rasta,bar bi Kineze sustigli kojima je komunizam podobro isprao to istočnjaštvo en masse)

opet,govorio sam o drugom pojmu,bipolarnost mišljenja ali ne samo mišljenja politike nego u životu uopšte.
Ovo sve što sam ti naveo je biunivoka korespodencija teksta
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/Jerotic1/Lat_VJerotic40.htm
Jerotiću verujem kao najvećem popularnom psihologu(a i sledeći se onom izrekom da nothing succedess like success imam poverenja u čoveka koji je kao psiholog bio šef najveće ludare na štokavskom govornom području one nazvane Laza L. i obilato obrađivao pojam Zapad-Istok).

Evo i mog malog skromnog intelektualnog doprinosa ovom razmišljanju. Deluje naoko da ova bipolarnost u mišljenju kod Zapadnjaka zaista ima poltički izvor. Ovde je uopšte ne samo stvorena politika kao profesija već generalno pluralizam mišljenja uveden kroz političke institucije Antike(greeks and romans). Taj pluralizam je relativno dugim periodom oblikovanja razvijen u biploarizam kao(spontan) koncept da je ujedinjavanje neretko neophodno(npr rat) ali da se ipak poštuje koncept tuđeg mišljenja(što u konvergentnom procesu kad pluralizam teži unifikaciji,a bez narušavanja principa tuđeg mišljenja teži ka broju od 2 mišljenja...

jel te uopšte zanima ovo moje razmišljenje i deluje li ti smisleno.

Dodatni razlog zašto smatram da neurološki uzroci nisu objašnjenje je što bi oni da jesu uzrok isti biploarizam uzrokovali prirodno i na Istoku,ali sve ukazuje na to da tamo na Istoku gde to i postoji u tragovima je nasleđe Zapada...

Marko Paunović said...

Milane,

Sasvim slucajno sam sinoc naleteo na ovu tabelu, pa sam stavio link. Nisam imao tako lepo slozene podatke o nasem regionu.

Ali, cak i ako gledamo samo nas region, Srbija je do pre 20-ak godina bila (poprilicno) bogatija i od Crne Gore i od Bugarske i od Makedonije. Danas nije (makar po ovim podacima)

http://www.techscio.com/the-poorest-country-in-europe/

Ja ne tvrdim da je to samo zbog valute. Naravno da nije. Ali, mislim da je koriscenje solidne valute bitan faktor.

Nemanja said...

Zamolio bih Milana da podeli sa nama, pre nego sto je otkucao ovu neortodoksnu kompilaciju misljenja o istoku vs zapadu, koju je to halucinogenu pecurku pojeo :D

"Nije bitno sto smo u dugovima do gusa, krivi su poverioci sto panice"

Ali ukoliko ne panice onda nema ni krize pa su zato glavni pokretaci samoispunjavajucih kriza, a neophodan uslov je ranjivost. Upravo na toj ranjivosti, no ne samo na njoj, branitelji fiksnog kursa ostaju nemi. Mozda misle da bi trebalo poput noja da zarijemo glavu u pesak, pa ce problem nestati sam od sebe, zar ne?

Medjutim, kada Slavisa otpisuje mogucnost gubitka deviznih rezervi pri fiksnom kursu, i sledstvene apokalipse gradjana, on dolazi u konflikt sa samim sobom. Sa jedne strane liberalni duh, koji ga zaposeda cim ga napusti Deng Sjaopingov, protivi se kapitalnim kontrolama, dok istovremeno se poziva na iskljucivu ulogu CB kao menjacnice pri fiksnom kursu. Dakle, Slavisa veruje u nemoguce trojstvo (puna kapitalna mobilnost, nezavisnost cb, i fiksni kurs) - samo 2 para mogu funkcionisati.

Posto je varijabla fiksni kurs data, i liberalizam blokira blokiranje kretanja kapitala, Slavisa citavo svoje razmisljanje bazira na slepom verovanju u nezavisnost CB. Ali da li je CB uvek nezavisna? Pitanje potpuno suvisno za nase podneblje, gde u fotelji guvernera sedi visokopozicionirani clan vladajuce partije, medjutim, cak i u inostranstvu ta je tema otvorena. Stoga, bez razmatranja kapitalnih kontrola, Slavisino fiksiranje je osudjeno na propast.

Takodje, samoispunjavajuce krize su krize druge, trece i narednih generacija, a sta cemo sa prvom generacijom? Nije li obelezje nasih vlasti rekordni budzetski deficit. Nije li rekordni budzetski deficit faktor uticaja na CB kao prostog menjaca para. Nije li stampanje para i fiksni kurs recept za bankrot gradjana itd

U tom svetlu, ako bi se posluzio recnikom Lazara, rekao bih da imamo preko 7 miliona razloga PROTIV fiksnog kursa :D

Slaviša Tasić said...

Nemanja,

U nemogućem trojstvu nije nezavisnost CB nego nezavisnost monetarne politike. Pod tim se misli na nacionalnu samostalnost monetarne politike nezavisno od kretanja drugih valuta. Toga kod fiksnog kursa po definiciji nema. Dakle sveto trojstvo je sačuvano, ide se na fiksni kurs i slobodan protok kapitala, a odriče se samostalnosti monetarne politike (prihvata se politika evrozone).

Milane,

Sve je to spekulacija, i ono moje i autora koje sam citirao i ovo što ti kažeš. A nije ni nužno nesaglasno, to je ustvari rašireno mišljenje o razlikama između istoka i zapada. Ne znam samo šta misliš pod bipolarizmom, mene u tom radu konkretno interesuje rast racionalizma karakterističan za Zapad u poslednje vreme i neke ekonomske posledice toga. To možda ima neurološki uzrok, možda nema, ali mi to i nije toliko bitno niti mogu samostalno nešto da zaključujem na tu temu nego samo iz drugih izvora.

Nemanja said...

Prihvatam kritiku oko striktne definicije nemoguceg trojstva, ali prostom tranzitivnoscu se dolazi do moje modifikacije. Nezavisnost monetarne politike, monetarne politike nosilac je CB, nezavisnost nosioca tj. CB.

Premestanjem sedista nosioca monetarne politike ne unistava se domicilna CB, niti brise mogucnost intervencije npr. monetarne ekspanzije (domaci krediti). Ako znamo da monetarna ekspanzija (intervencija) kod odsustva kapitalnih kontrola dovodi do sloma fiksnog kursa, tada domicilna CB poseduje mogucnost sloma fiksnog kursa. Ako smo, pritom, robovi liberalizma, domaca CB odredjuje sudbinu fiksnog kursa.

Ukoliko vazi nemoguce trojstvo i vezani smo fiksnim kursom te punom mobilnoscu kapitala, nezavisnost CB kljucna je pretpostavka opstanka fiksnog kursa koja u Srbiji nije ispunjena.

Slaviša Tasić said...

Naravno da domaca CB i domaca vlada moze da unisti fiksni kurs. Moze da ga unisti monetarnom ekspanzijom kao sto bilo koja CB moze da unisti sopstvenu valutu. Ali to nema veze sa nemogucim trojstvom, tako moze da ga unisti i bez mobilnosti kapitala.

Marko Paunović said...

Naravno. Zato je prihvatanje evra superiorno resenje u odnosu na fiksni kurs.

hasd said...

Slaviša, zašto je u baltičkim zemljama bila velika nezaposlenost tokom cele tranzicije, dakle i posle 2000? Da li misliš da fiksni kurs ima veze sa time?

Slaviša Tasić said...

Kako velike, bile su manje od nekih sličnih zemalja, od Poljske, Slovačke. Fiksni kurs poveća nezaposlenost samo tokom spoljnih kriza jer sa povlačenjem stranog novca smanjuje i domaću novčanu masu, kao tokom 2008-2010 na Baltiku. To je najveća mana fiksnog kursa, nefleksibilnost kada dođe do kriza.

Lazar Antonić said...

Ispravio sam gresku u tekstu. Ranije je bilo napisano 200 miliona dinarskih rezervi banaka kod NBS ail ustvari ih je 1.5 milijardi.

Nemanja said...

"tako moze da ga unisti i bez mobilnosti kapitala."

Pa nije isto, kad nema pune mobilnosti kapitala onda monetarna ekspanzija ne unistava fiksni kurs - ogranicavanjem odliva sprecava se gubitak rezervi (I generacija kriza). Dakle, kad se oslobodimo okova liberalizma, rusilacka moc CB opada i fiksni kurs ima vece sanse da prezivi..

Irelevantnost kapitalne mobilnosti po fiksni kurs, koju nazalost uocavam u diskusiji, je kao kada bismo rekli da je pljacka zlatare podjednako laka sa prisutnom policijom i bez nje.

Slaviša Tasić said...

Nije tacno, sada pravis neke konstrukcije da bi nastavio da insistiras da je nezavisna CB isto sto i samostalna monetarna politika ali samo kopas sve dublje. Naravno da CB moze da unisti fiksni kurs i bez ikakve mobilnosti kapitala. Neka stampa preterano dinare i ne moraju devize uopste da izlaze iz zemlje, nestace pod jastucima.

hasd said...

Mislio sam, Slaviša, na to da zemljama u tranziciji šteti niska inflacija. Budući da su to tranzicione zemlje, u njima dolazi do ekstremnog poboljšanja kvaliteta robe, ulaza nove nepostojeće robe, veće raznovrsnosti robe itd, što sve ima deflacioni karakter. Na primer, ako je cena mobilnog porasla za 50% ali je kvalitet porastao za 100% to znači da imamo deflaciju od 50%. CB ovo ne meri i računa je kao inflaciju od 50%. Naravno ovo je samo moja pretpostavka, nemam nikakve dokaze za to, ali drugačije se ne može objasniti visoka nezaposlenost u zemljama u tranziciji(ovde računam do 2004 pošto je tada bio prijem ovih članica u EU, otvorene su granice za radnike i nezaposlenost je tada naglo pala usled odliva ljudi u zapadnu evropu sve do 2009)
Pre neki dan je izašao članak o novim saznanjima da uvoz doprinosi većem rastu GDPa nego što se zvanično vidi, a time, po mom shvatanju, izaziva (nevidljivu) deflaciju u tranzicionim zemljama usled većeg kvaliteta robe i promene ukusa potrošača, jer jednostavnonema dovoljno novca za sve proizvode.
http://www.voxeu.org/article/comprehensive-gains-trade-non-price-factors

Nemanja said...

Slavisa, tuzicu te Danici Popovic zbog ovakvog elementarnog makroekonomskog neznanja :P

To sto ja tvrdim nije nista novo niti spektakularno: u svakom iole ozbiljnijem udzbeniku makroekonomije pise isto - kapitalne kontrole povecavaju verovatnocu opstanka fiksnog kursa jer (urodjeno) divljanje CB postaje manje opasno.

Ti to ne shvatas jer negiras realnost, tacnije primenu nemoguceg trojstva. Evo ti dokaz

Drugo je pitanje da li onome ko negira realnost treba poveriti sudbinu 7 miliona dusa :D :P

Slaviša Tasić said...

@Nemanja,
i sada smo došli do toga da dva komentara nakon što si pobrkao šta se nalazi u nemogućem trojstvu (na koje si se sam pozvao) i ja te dobronamerno ispravio, ti meni držiš predavanja i kopiraš nekakve stranice o tome šta se nalazi u nemogućem trojstvu. Molim te prestani.

@hasd,
možda ima i tog efekta ali dugoročno nezaposlenost je pre svega određena tržištem radne snage, rigidnošću tržišta i radnim zakonodavstvom. Ako u ovome postoje razlike (kao što postoje između, na primer, Rusije i Španije), svi ostali efekti su praktično nemerljivi. Što ne znači i da ne postoje, ne znam.

Nemanja said...

"kopiraš nekakve stranice o tome šta se nalazi u nemogućem trojstvu"

To nisu nekakve stranice, nego Burda i Wyplosz, nivo Intermediate macroeconomics. Dalje, ti ocito nisi razumeo citiran tekst, kljucna recenica je sledeca:

".. od centralne banke zahteva da u potpunosti odustane od pokusaja da kreira domacu monetarnu sferu, u cemu je uspeo jako mali broj centralnih banaka."

(Ne)zavisnost monetarne politike debelo zavisi od nezavisnosti CB, i posto, pogotovo kod nas, CB u vecini slucajeva nisu nezavisne, robovi liberalizma (puna k. mobilnost) svesno krse nemoguce trojstvo jer je uslov nezavisnosti monetarne politike uvek tacan - sva tri uslova vaze. Ti si se na tu zamku vec upecao:

"Dakle sveto trojstvo je sačuvano"

Sa druge strane, glagoljis o nekakvoj razlici u pojmovima "nezavisnost monetarne politike" od budibogsnama razloga kod nemoguceg trojstva i "samostalnosti monetarne politike" kod fiksnog kursa, a navedeni tekst te direktno opovrgava:

"Direktna implikacija nemoguceg trojstva je da ce verovatnoca odrzanja fiksnog kursa rasti ukoliko se uvede kapitalna kontrola."

Nezavisnost i samostalnost su ista stvar.

Na kraju, ne kritikujem ja tebe vec tvoju ideju. Moj pristup je preduzetnicki - "plan to fail" - razmatramo slucajeve kada fiksni kurs ne uspeva sa katastrofalnim posledicama po stanovnistvo. Narocito sto nijedan od njih idejni tvorac fiksiranja nije razmatrao. Medjutim, kao kontrast ovome, ti slepo pretpostavljas idealnu situaciju - kada se uvede fiksni kurs u CB ce pravo iz raja doleteti andjeli i sleteti u fotelje guvernera i menadzmenta. Zato je tvoj pristup osudjen na propast.

Slaviša Tasić said...

Kljucno je da ti u prvom komentaru nisi razumeo o cemu govoris. Onda si posle moje intervencije i konsultovanja udzbenika delimicno shvatio. Ali umesto da kazes ok, tako je, ti usiljeno natezes da su nezavisnost CB i samostalna MP iste stvari i onda jos i drsko upucujes na udzbenike koji ne kazu nista drugo do ono sto sam ti i sam prethodno objasnio. Za takvo ponasanje ti sledi sedam godina ignorisanja. Ionako uglavnom trolujes.

Nemanja said...

Jel to proradio duh Denga Sjaopinga ili mi se samo cini :D Sta mislite zasto su komunisti ukidali slobodu govoru i izbegavali dijalog? Pa zato sto su, poput Slavise, bili bez argumenata :D

Da li si ti svestan da ja drzim celu knjigu u glavi, ne zato sto sam cudotvorac vec zbog prostih linearnih beleski. Linearne beleske daju moc kritickom misliocu da povezuje stvari. Uocio sam tvoju ranjivost kao liberala i svesno je iskoristio za rusenje kule od karata koju ti nazivas fiksiranje kursa u Srbiji.

Mozda istina boli ali nisam ja kriv sto ti znas ono sto Sokrat ne zna, to sam vec jednom uocio kod tebe (i naravno sklonost ka diktatorstvu), i sada se samo ponavljas..

Ne vidis altruisticnu funkciju sirotog Nemanje, da poput rimskih robova ponavlja na uvce trijumfalnim generalima pred prepunim ulicama Rima: Ti nisi bog.

Milos said...

Kurs je fiksan već podugo tako da je sve u redu ;)

andrijapfc said...

Moram da priznam da ne razumem otkud toliko polemike o fiksnom kursu, kao da je '95. ili 2000. :)

Mi smo sada u pregovorima za pristup EU, a svakoj novoj clanici EU uvodjenja evra je obaveza, tako da nas u nekom trenutku fiksni kurs prema evru svakako ceka - ERM II. OK, nije skroz fiksan, dozvoljene su varijacije +/- 15%. U praksi doduse centralne banke clanica ERM II tu varijabilnost drze nizom.

Lazar Antonić said...

Nije u redu ako ne znate koji ce biti nivo kursa za dve godine

Nemanja said...

Iako nemam previse vremena niti suvise cenim makroekonomiju, i rizikujem da me je Slavisina gordost vec inficirala (cini mi se da je svest o tome dovoljan antibiotik), na osnovu oskudnih informacija dostupnih na ovom blogu doneo bih konacan sud o Slavisi tj. njegovom Damokleovom macu, htedoh reci fiksnom kursu u Srbiji.

Postoji nekoliko scenarija koji objasnjavaju ponasanje idejnog tvorca. Prvi kaze da Slavisa pokazuje elementarno neznanje:

"Svi koji u kritici fiksnog kursa pominju trošenje deviznih rezervi ustvari govore o fiksiranom ili "pegged" kursu. To je kada se dinar fiksira za evro, a onda u pozadini NBS prodaje i kupuje zapise, reguliše referentnu kamatnu stopu i sve u svemu nastavlja da vodi svoju, nezavisnu monetarnu politiku. To je neodrživo"

Ovaj iskaz potpuno je netacan sa teorijskog aspekta. Ukoliko su tacni uslovi nezavisnost MP i fiksni kurs, onda je dovoljno da puna mobilnost kapitala ne vazi i nemoguce trojstvo opstaje - fiksni kurs zivi.

Takodje, u prilog ovom gledistu je konstantno, neki bi rekli iritantno, pozivanje autora na Bugarsku, Litvaniju, Bosnu itd. Slavisa glagolji: Ako neke banana zemlje uvele fiksni kurs i nisu istrosile rezerve, onda odricanje nezavisnosti MP moguce u banana zemljama. Pritom uopste ne razmatra eventualne kapitalne kontrole a kamoli politicko uredjenje tih drzava (nezavisnost CB kao preduslov nezavisnosti MP).

Sa druge strane, drugi scenario pretpostavlja da Slavisa nije bas tolika neznalica vec je zelot. Kao rob libertarijanizma, poput macevaoca koji sece sebi ruku, on se ne moze odreci pune kapitalne mobilnosti i onda se kao majmun koga guta zmija pa se hvata za travcicu, tako se Slavisa hvata za nezavisnu monetarnu politiku.

On pretpostavlja netacnost iskaza nezavisnost monetarne politike, a sta je netacnost do negacija tacnog iskaza. Negacija tacnog iskaza je zavisnost monetarne politike (od spoljnog autoriteta).

Sa druge strane, monetarna politika u Srbiji zavisi od vlasti jer u NBS sedi visoki funkcioner vladajuce partije. Imamo dvostruku zavisnost od spoljnog faktora i unutrasnjeg faktora. Medjutim, NBS je poput samuraja - ili ima jednog gospodara ili je ronin.

Negiranje ovog de fakto stanja i zivot u de jure svetu fantastike cini da je Slavisa odsecen od realnosti.

Poslednji scenario, koji mi se cini najverovatnijim, zagovara tezu da je Slavisa lukav (u sta je autor ovih redaka imao priliku da se uveri). On je vrlo svestan problema na koji mu kriticki mislioci ukazuju, ali smatra, u stilu Lazara pardon Markiza de Sada, da preko 7 miliona zivih talaca je garancija da CB nece odstupiti od svoje uloge menjacnice. Medjutim, ukoliko je Mali dobio "indulgenciju" od vladajuce partije, po cemu bi se to Tabakovicka razlikovala od njega u slucaju krsenja zakona? Sto bi rek'o narod: Zakon je paucina u kojoj se komarci lepe a bumbari prolecu

Da ne govorimo o moralnom aspektu koriscenja ljudi kao zivoga stita, cega se Slavisa ocito ne libi da se lati..

Na kraju, kao sto vidimo, u svakom slucaju Slavisa je u krivu.