Pošto je ponovo
aktuelna mogućnost privatizacije Telekom Srbija, ovde se bavimo time koliko bi
ta firma danas mogla da vredi. Prethodna Vlada je pokušala da proda 51% akcija
za 1,4 mlrd evra, ali je dobila jednu ponudu od 950 miliona evra (kasnije
navodno poboljšana na 1,1 milijardu). Ako pretpostavimo da je premija za sticanje
kontrolnog paketa od 51% (zbog koje preostalih 49% vredi manje) iznosila oko
20%, možemo pretpostaviti da je Vlada Srbije (verovatno potpuno nesvesno) procenila 100% firme na
2,3 milijarde evra, a Telekom Austrija u poboljšanoj verziji na 1,8 milijardi evra, zbog čega su se pregovarači
razišli.
Postavlja se
pitanje da li je bilo realno zastupati tezu da Telekom vredi više od 2 mlrd
evra pre 3 godine i da li je uopšte realno očekivati bilo koju veću cifru
danas?
Svi iznosi su u milionima evra.
(klikni na tabelu za uvećanje)
U tabeli iznad su
ključni parametri za OTE i Telekom Austrije, firme koje se u optimističnom
pogledu na realnost mogu uzeti kao uporedive u ovom slučaju. Obe su
listirane na berzi, što bi trebalo da je dobar indikator njihove vrednosti. Da
ne bismo ulazili previše u detalje, poenta je da ove dve firme trenutno vrede
oko 1.5x njihov godišnji prihod. U tu vrednost je uračunat dug koji imaju, pa
vlasnici firme ako bi prodali svoje akcije bi mogli dobiti iznos koji je
umanjen za dug.
(klikni na tabelu za uvećanje)
U tabeli iznad su
date ključne informacije za Telekom Srbija. Koristićemo prosečne vrednosti iz
zadnje dve kolone kao standard na tržištu, da bismo dobili cifre koje nas
interesuju za Telekom Srbija. Šta dobijamo?
(klikni na tabelu za uvećanje)
Dakle, umesto ponuđenih 950 miliona evra pre 3 godine, Vlada Srbije bi danas za 51% kapitala mogla da očekuje između 650 i 850 miliona evra. Naravno,
stvari mogu izgledati i drugačije ako bude veliko interesovanje za ovaj
potencijalni proces, ali koliko je realno očekivati da tržište
Srbije, Bosne i Crne Gore bude bilo kome toliko važno da bi iracionalno skočila cena, kao ranije kada je Telekom Srbija kupovao firmu u Bosni?
Međutim, iako je cena važna, ona ne treba da bude kriterijum za odlučivanje o tome da li ići u prodaju ili ne. Kriterijum je sadašnje vlasništvo nad firmom i negativni efekti koje ono proizvodi (npr. raniji napori za usporavanje liberalizacije tržišta). Cena samo pomaže u izboru između više investitora (ako ih uopšte bude).
8 comments:
Odlicna analiza.... Verovatno moze da se doda jos neka premija za sinergiju (10 - 30%) i mozda vecu stopu rasta kao sto si pomenuo ali gotovo sigurno da ce prodaja telekoma doneti manje od 1.5b koliko je platio telenor.
Ne sumnjam da je analiza dobro uradjena, ali mislim da je cena izmedju 650 i 850 mala. Analiza je pokazala samo vrednost uzimajuci u obzir ekonomske parametre, ali ne i razlog zasto bi neko kupovao TS. TS je na putu koji od Evrope vodi ka zemljama koje imaju veliku potrebu za internetom. Da je to tacno govori i pokusaj Nuba Investa, SBB i Telenora da naprave svoju opticku infrastrukturu kroz Srbiju i na taj nacin uzmu parce kolaca u prodaji interneta u Srbiji i van nje.
Takodje, Telenor je kupovinom mobilnog operatera u Bugarskoj u pokusaju da vlada mobilnim komunikacijama na Balkanu ozbiljno parirajuci Dojče Telekomu i Telekom Austrija.
Onaj ko kupi TS kupiće ne samo firmu već i tržište koje je TS već zauzelo, a tu pre svega mislim na partnere kojima TS prodaje internet saobraćaj.
Ninoslav
Cena jeste mala, ali je racunata na 51% akcija, da bi bila uporediva sa ponudom TA. Nema razloga da se zadrzi preostalih 27% u vlasnistvu drzave, jer kao sto se vidi na primeru NIS-a, taj manjinski udeo ne donosi nista.
Prodajom Telekoma se pod broj jedan gubi nacionalni operater, pod dva sa prirodnog monopola se prelazi na neku varijantu oligopola jer je realno da od konkurencije nece biti nista barem u pogledu potrosaca i pod tri dobijaju se smesne pare sa kojima je nemoguce uraditi bilo koji drugi vazniji projekat. Zemlje poput Hrvatske i Makedonije su vec uradile privatizaciju svojih drzavnih operatera i pojedina istrazivanja su pokazala da su potrosaci dobili vise cene, slicnu uslugu uz otpustanje radnika i daleko manje investicije. Problem kod otpustanja radnika nije bio njihov visak jer kada se uporedi broj zaposlenih po korisniku uocava se osetna razlika( daleko vece opterecenje) u odnosu na zemlje poput Nemacke, Belgije i Francuske koje NISU prodale svoje operatere.
Branko, jel moze da se uradi slicna procena za EPS ili neke delove koji mogu biti privatizovani?
Dobra procena je napisana ovde www.aikb.net
Odlicna amaliza je i na www.aikb.net
Post a Comment