Pages

09 June 2014

Reforme obračuna minimalne zarade

U jeku pisanja novog / starog predloga o izmenama i dopunama Zakona o radu, zaboravljaju se druge važne stvari vezane za tržište rada u Srbiji. Najveći problem u povećanju zapolsenosti kroz otvaranje novih radnih mesta nije rigiran Zakon o radu, već izuzetno visoko opterećenje rada kroz poreze i doprinose. Drugi problem je strukturalne prirode - veliki deo stanovnika Srbije ima jako malo zanja i veština koje su tržištu rada potrebna, što se da videti po obrazovnoj strukturi gde gro nezaposlenih ima srednju školu ili osnovnu školu.  

Bez škole
2567
Nepotpuna osnovna škola
10667
Osnovna škola
94034
Srednja škola
402037
Viša škola
29884
Fakultet
74598
Ukupno
613787
* podaci su iz online baze podataka RZS prema ARS

Tu je i relativno visoka minimalna nadnica u odnosu na prosečnu platu. U Srbiji ona iznosi skoro 50% (skoro 21 000 prema 43 400 RSD). Nema potrebe da naglašavam da minimalna nadnica uvek ima distorzivne efekte na tržištu rada i dovodi do povećanja nezaposlenosti. Prvi efekat je da će neki radnici, oni sa najnižom produktivnišću (najslabije obrazovani, početnici itd) biti pogođeni i moraće ili da rade na crno ili će izgubiti radno mesto jer se poslodavcu neće isplatiti da nastavi sa radom. Drugi efekat je smanjenje stope neaktivnosti jer minimalna nadnica po pravilu povećava ravnotežnu, pa se nekima (npr studenti, majke sa mladom decom, mlađi penzioneri itd) više isplati da rade nego da sede kod kuće, pa se uključuju na tržište rada. 

Problem sa minimalnim nadnicama leži u ograničavanju cene - to ograničavanje može biti relevantno ili nerelevantno. Zamislite da se minimalna nadnica propiše na nivo od 1000 RSD mesečno - ovo sigurno nikoga neće pogoditi. A ako se podigne na 100 000? Tako, što je manji udeo minimalca u prosečnoj plati, to će distorzivni efekti na tržištu rada biti manji.

Srbija ima posebne karakteristike koje dovode do toga da se nepovoljne posledice minimalne nadnice posebno ispoljavaju. Prva je to što je uvedena opšta minimalna cena rada. Drugo postojeće rešenje je minimalna nadnica koja pogađa samo odreenu profesiju - npr za zidare ili krojače. Ovakvo rešenje je trenutno u Nemačkoj (iako od 2015. će preći na jedinstveni minimalac) ali i još nekim zemljama EU. Druga karakteristika je već pomenuto jako visoko učešće u prosečnoij zaradi (skoro 50% a međunarodne preporuke su da taj iznos bude 30 - 40% da bi smanjile distorzije na tržištu rada - ovo ne znači da ih neće biti, nego samo da se smatra da će biti na prihvatljivom nivou). Treća karakteristika je velika geografska diferencija zarada: prema mojim kalkulacijama na osnovu podataka za mart, u 79 / 146 jedinica lokalne samouprave u Srbiji (gradova i opština, bez onih na teritoriji Kosova*) minimalac iznosi 60% ili više od prosečne zarade isplaćene na teritoriji te jedinice, dok ima i opština gde je to više od 90% (apsolutni rekorder je bio Priboj). Samim tim, ove opštine i gradovi su osuđeni na visok udeo rada na crno i višu nezaposlenost. Pošto je politički nerealno očekivati ukidanje ili značajno smanjenje minimalne nadnice, moguće rešenje je stvaranje posebnih umesto opšte minimalne nadnice ili regionalno diferenciranje iznosa - na nivou statističkih regiona, okruga ili opština, ili spoj obe mere. Meni je od ovih rešenja najbliži minimalac na nivou opštine koji bi bio određen putem socijalnog dijaloga na lokalnom nivou  a propisuje ga predsednik opštine. Samim tim bi svaka opština koja propiše visok minimalac sama snosila posledice takve odluke.  

Tek posle ova tri problema (visokog oporezivanja, loše obrazovne strukture i visoke minimalne nadnice) na red dolazi Zakon o radu. Sa obzirom na to da su oni rešivi samo u srednjem ili dugom roku, dobro je napraviti iskorak u pravom smeru sa novim Zakonom o radu. Međutim, ne treba presenjivati njegove domete. Bez smanjenja oporezivanja rada, kao i smanjenje minimalne nadnice u odnosu na prosečnu platu, popravljanja opšteg privrednoj ambijenta itd, teško da se možemo nadati povećanju zaposlenosti. 

19 comments:

Unknown said...

Ideja da se gradonacelnicima da neograniceno pravo da odredjuju minimalnu zaradu mi se cini katastrofalna, osim ako ne budu imali neki relativni plafon u odnosu na prosecnu zaradu u opstini. Nazalost prosecan gradonacelnik nema veze sa ekonomijom a isto tako ni prosecan birac, koji ce lako glasati za onog kandidata koji ponudi povecanje minimalne zarade, posebno u manjim sredinama.

Ovo bi mozda moglo da funkcionise ako bi gradonacelnik mogao da odredi minimalnu zaradu koja ne moze biti veca od 55% prosecne u toj opstini.

Moglo bi da se usvoji i neko kombinovano resenje, u kome minimalnu zaradu dodatno moze da spusti sindikat na granskom nivou. Recimo tekstilci su jako ugrozeni, i mozda bi neko iz sindikata tamo bio spreman da prihvati manju zaradu ako to obezbedi odrzavanje nekih radnih mesta u problematicnim firmama..

Ne znam tacne podatke, ali mi se cini da je efekat trenutne minimalne zarade veci po prikupljanje poreza nego po samu stopu zaposlenosti. U mnogim sredinama je de fakto standard da privatne firme zaposljavaju na prijavljenu minimalnu platu. Tako da je realna prosecna zarada veca od zvanicne statistike. Za ovu grupu zaposlenih, smanjenje minimalne zarade bi jedino uticalo na pad poreskih prihoda. Njihov broj se lako moze izracunati - rekao bih da ce prijavljena primanja svima koji rade za trenutni minimalac pasti na novi minimalac ako se on spusti. E sada, to i ne mora da bude lose..

Za ovu grupu poslodavaca koji su u sivoj zoni i po meni cine vecinu, trenutan efekat poreza i doprinosa na rad je fiksna taksa po zaposlenom, jer oni ni ne uzimaju u obzir povecavanje prijavljene zarade. Ta taksa iznosi pretpostavljam 70-80 eura po zaposlenom na minimalac.

Nemanja said...

"veliki deo stanovnika Srbije ima jako malo zanja i veština koje su tržištu rada potrebna, što se da videti po obrazovnoj strukturi gde gro nezaposlenih ima srednju školu ili osnovnu školu"

Tako mi dr Extra Nene, Mihailo mora da je imao doktorat na Megatrendu :P

Pazite 2 iskaza:
"veliki deo stanovnika Srbije ima jako malo zanja i veština"

"gro nezaposlenih ima srednju školu ili osnovnu školu"

LOL Pa ako veliki deo stanovnika plavi okovratnici onda udeo takvih na birou rada veliki? :D

Pogledajmo jedan hipoteticki slucaj

pretpostavke:
x=nezaposleni+zaposleni
50%*x - srednjoskolski obrazovano zivlje
10%*x - visokoobrazovno zivlje

NEMA ZAPOSLENJA usled Ragnaroka => na birou rada svi srednjoskolci i visokoobrazovani, respektivno 50%*X i 10%*x.

Zakljucak: Srednjoskolaca je 5 puta vise od fakultetlija AND Mihailovo mesanje baba i zaba => "problem je strukturalne prirode" i za to krivi srednjoskolci jer se ne snalaze zato sto su brojni :D

A to sto su sve fakultetlije nezaposlene i likvidiraju boga Odina nije vazno :D

Inace, moje resenje problema visine minimalne nadnice zasnivalo bi se na vekovnoj mudrosti sazetoj u izreci: "Steta i ludima otvara oci" Kako preduzetnici stavljaju ekrane video nadzora na vidnom mestu, tako treba u Srbiji, umesto neto, uvesti isplatu bruto zarada.

Kada sirotinja raja uvidi da im na minimalac odlazi drzavi 13 soma, kuka i motika sama ce da se digne na smanjenje poreza i doprinosa, sto automatski snizava nadnicu te povecava zaposlenost.

Marko Paunović said...

Mislim da bi najvise smisla bilo da se uvede skala minimalne zarade po godinama.

Na primer:

16 godina 70% MZ
17 godina 75%
18 godina 80%
19 godina 85%
20 godina 90%

Ili, tako vec nesto.

Mihailo Gajić said...

@Nemanja: Ne razumem. U proseku, ljudi sa visim stepenom obrazovanja imaju vise znanja i vestina nego oni bez obrazovanja. To ne znaci da su ta znanja direktno zaposljiva jer mozda nisu potrebna na trzistu rada, ali ce diplomirani arheolog lakse naci posao nego neko sa samo zavrsenom osnovnom skolom jer ce lakse da se prekvalifikuje tj da nauci da radi nesto sto nekome treba.

@ Naravno, ina mnogo drugih resenja. Meni se samo ovo ucinilo da je lakse da se progura jer u sebi ima neke lako prepoznatljive korene: produktivnost u industrijskoj grani ili paritet kupovnih snaga. I tvoj predlog je moguc i legitiman.

Marko Paunović said...

Zamisli nocnu moru za EPS, Telekom, ili UniCredit banku, da ne govorim o prosveti ili zdravstvu, kada bi opstina utvrdjivala minimalnu zaradu. Isti ljudi bi imali razlicite plate.

A i opstine Kostolac, Obrenovac i ostale gde EPS ima rudnike uglja bi sutra uvele minimalnu platu za rudare od 2000 evra. :)

Nemanja said...

Mihailo,

Iako se iskreno nadam da nisam jedini koji uocava kardinalnu gresku, pokusacu bez verovatnoce da ilustrujem slucaj:

Zamisli da imas 8 socnih cevapcica i 2 ugljenisana, tacnije zagorela. Stavis ih u posudu i izvlacis na tanjir. Izvukao si 4 regularna i 1 zagoreli. Ti zakljucujes da dominiraju regularni cevapcici iako od 8 dobrih izvuceno je 4 sto je 50% udeo i od 2 res pecena izvucen 1 sto je isto 50% udeo. Dakle poredis socne cevapcice i ugljenisani kamen, sto je, slozices se nadam se, glupost.

To sto je gro nezaposlenih sa srednjom skolom nema apsolutno nikakve veze sa zakljuckom da se oni ne snalaze na trzistu rada. Ti poredis apsolutne iznose razlicitih kategorija kao kada bismo poredili 50 praziluka i 10 lubenica, pa trijumfalno zakljucili da je 50 jedinica teze od 10 jedinica..

Anonymous said...

off:dobar rad o pravnoj državi u Srbalja
http://www.socioloskipregled.org.rs/Tekstovi/3(2011)/8_Vukovic.pdf

andrijapfc said...

Ovo mi je upalo u oci:

"Tu je i relativno visoka minimalna nadnica u odnosu na prosečnu platu. U Srbiji ona iznosi skoro 50% (skoro 21 000 prema 43 400 RSD)."

Minimalna nadnica je relativno visoka u odnosu na prosecnu platu, to je tacno, ali to nam u srpskom slucaju nista ne govori o minimalnoj nadnici, vec nam dosta govori o prosecnoj plati - naime da je ona niska. Ako neko misli da je 21k dinara preveliki minimalac, neka taj neko pokusa da zivi sa 21k dinara mesecno (izvodljivo je jedino ukoliko vec imate nekretninu u vlasnistvu za koju ne placate kredit/zivite kod mame i tate a usput ne placate ni komunalije ukoliko ta nekretnina ima centralno grejanje npr.).

Minimalac treba da se odredjuje prema tome kakvi su minimalni troskovi zivota, a ne kolika je prosecna plata. Ako nam je privreda visoko razvijena, bice minimalac daleko od proseka, ako nam je nisko razvijena, mozda ce minimalac da bude 80% proseka jer ce vecina raditi niskoplacene poslove koji su na minimalcu ili blizu. To isto vazi za taj navedeni Priboj - ocigledno je struktura zaposlenih takva da rade poslove za koje sleduje minimalna zarada (ili to ili se radi mnogo na sivo i crno). Takodje, ako je u tom Priboju prosecna zarada tek nekih 10% veca od minimalca, to znaci da u toj opstini maltene svi zaposleni (izuzev verovatno drzavne uprave, direktora FAPa i jos tako ponekog) rade za minimalac. Dakle ako uvedemo posebni opstinski minimalac za Priboj, ko garantuje da u roku od par godina necemo opet imati prosecnu zaradu koja ce biti tek 10ak % iznad tog novog minimalca? Drugim recima, ako imamo opstinu gde vecina radi za minimalac, ako se taj minimalac zakonski snizi, zar ne postoji velika verovatnoca da ce posle izveznog vremena ta vecina opet raditi za minimalac, samo ovaj novi, manji?

Jedino sto treba uraditi sa minimalcem je osloboditi ga svih poreza i doprinosa - na minimalnu zaradu, opterecenje treba da bude 0. Podsecam, trenutni bruto 2 (ukupni trosak poslodavca) za minimalac je nesto iznad 33000. Ako se to obori na iznos trenutnog neto minimalca, bice to daleko manji problem za privredu.

Nemanja said...

Mada mi se dopada pravac u kome andrijapfc razmislja, i ne mogu da ne primetim da je ogolio cara Mihajla koji razmatra neto platu a za nezaposlenost je vaznija bruto zarada, on pada na 2 stvari. Prvo nije slusao Stiva Dzobsa koji povika "stay foolish"

Zamislite Slavisu kako se sa 21k smrzava zimi u Beogradu kao podstanar dok zrno pasulja deli na desetine kriski. A onda zamislite Slavisu kako se sa 21k dinara na Kubi sepuri poput Tonija Montane, u drustvu rasnih tamnoputih lepotica dok pali kubansku cigaru i vozi uvozni auto.. sve to dok mu konkurenti spremaju sacekusu jer nije digao u vazduh nevinu decicu :D

Dakle, vratimo se na temu, 21k je pravo bogatstvo za jug Srbije i ostale siromasne krajeve, a analiza se ne moze iskljucivo zasnivati na licnom iskustvu zivota u (vecim) gradovima.

Drugo, granicni slucajevi su vazni. Pretpostavimo da se usvoji andrijino resenje i min nadnica se oslobodi poreza. Prvo ce da pocrkaju raznorazne harambase, papaje, mangoi i slicni despoti, sultani, Huremi po drzavnim preduzecima usled nestasice vruce love - sto i nije lose. Medjutim, tako oslobodjena min nadnica poput crne rupe isisace poslednji atom svih ostalih visih neto zarada dok radnici ne postanu roblje placeno min zaradom bez obzira na produktivnost, osudjeno da u starosti bednom crkavicom izdrzava svoju nezaposlene porodice.

I tako, u zelji da pomogne stanovnistvu i smanji nezaposlenost, trazeci sveti gral pune zaposlenosti u prokletoj avliji, andrijapfc otvara Pandorinu kutiju. Ne kazu dzabe: "Put do pakla poplocan je dobrim namerama"

andrijapfc said...

@Nemanja

Očekivao sam upravo ovakvu primedbu :)

,,Dakle, vratimo se na temu, 21k je pravo bogatstvo za jug Srbije i ostale siromasne krajeve, a analiza se ne moze iskljucivo zasnivati na licnom iskustvu zivota u (vecim) gradovima."

Naravno da uvom slučaju može, jer Beograd, Novi Sad i Niš sa svojim okolinama čine već preko 30% stanovništva, a siguran sam da ima još sredina gde 21k nije ,,pravo bogatstvo". Pritom, jasno je koje sredine rastu demografski, a koje opadaju, tako da to što je 21k RSD pozamašna suma u Crnoj Travi ili nekom selu u Šumadiji nije previše relevantno.

No, mislim da ste malo promašili poentu - naravno da će u zemlji koja je neravnomerno razvijena minimalac koji se određuje za celu zemlju uniformno negde biti sasvim dovoljan, negde knap, a negde potpuno nedovoljan za život. Poenta je u tome da ako pređemo na geografski određen minimalac kao što to predlaže autor teksta, dobićemo u svim sredinama minimalac neadekvatan za pokrivanje osnovnih životnih troškova, kao što je ovaj trenutni neadekvatan u BG ili NS. U uz prosečnu platu se teško živi (što pokazuje generalni životni standard naših sugrađana), a tu činjenicu ne menja čak ni činjenica da 43.000 jedva dovoljno da se pokriju troškovi u Beogradu dok je u Aranđelovcu to premija na lutriji. Elem, ako uvedemo geografske minimalce, dobićemo samo to da će minimalac u BG biti isto 21.000 (nedovoljno za život) dok će u Crnoj Travi biti recimo 3000 (opet nedovoljno za život).

Dalje:

,,Medjutim, tako oslobodjena min nadnica poput crne rupe isisace poslednji atom svih ostalih visih neto zarada dok radnici ne postanu roblje placeno min zaradom bez obzira na produktivnost, osudjeno da u starosti bednom crkavicom izdrzava svoju nezaposlene porodice."

Ovde uopšte ne vidim vašu logiku - kako će to oslobođanje minimalca od poreza dovesti do toga da neko ko danas radi za 300 ili 500 evra neto sutra radi za minimalac? Da ste upravu, već bi svi radili za ovaj minimalac, postojeći, jer je on najmanja moguća legalna zarada i predstavlja najniži mogući trošak za poslodavca.

Nemanja said...

"Ako neko misli da je 21k dinara preveliki minimalac, neka taj neko pokusa da zivi sa 21k dinara mesecno (izvodljivo je jedino ukoliko vec imate nekretninu u vlasnistvu za koju ne placate kredit/zivite kod mame i tate a usput ne placate ni komunalije ukoliko ta nekretnina ima centralno grejanje npr.)"

Ja sam ovaj deo kritikovao, to za min nadnicu po regionima cini mi se da su ostali komentatori elaborirali da ne valja. Takodje, potpuno u skladu sa poimanjem numericke vecine kao vrhovnog bozanstva, previdja se da su Novi Sad, Nis i BG samo bedna 3 okruga od ukupno 24 u Srbiji (bez KiM). To sto imaju puno stanovnika potvrda je da vlada tiranija vecine i (komunisticki) centralizam.

Nisu li ostali gradjani podjednako vazni po Ustavu, nisu li ostali regioni jednaki sa ovim brojnima ljudstvom? Nisu. Pa zasto? Zato sto skart sa FPN-a, pogresno nazvan intelektualcima, ne uvidja da u Srbiji nema dvodomne skupstine gde senat ispravlja nejednakost regiona.

Takodje, teorija je jedno a praksa drugo. To sto je drzava izdala dekret minimalne zarade u Crnoj Travi ne mora da znaci da oni "nezvanicno" vec nemaju svoju min zaradu od (npr) 3000 din.. Niti da u praksi bolja nije niza min nadnica jer vise ljudi zaposleno, a znamo da "prazna vreca ne moze uspravno da stoji". Niza min nadnica, veca zaposlenost, pa stoga veca nezavisnost i sloboda gradjana.

"kako će to oslobođanje minimalca od poreza dovesti do toga da neko ko danas radi za 300 ili 500 evra neto sutra radi za minimalac"

Tako sto pojedinac nikada nece biti indiferentan izmedju x1 i (x1+1)*1.6

Pretpostavimo apokalipticni scenario oslobadjanja min nadnice od poreza i doprinosa:

Neto zarada Pere iznosi 21k, a Laze 30k. Trosak poslodavca za Peru iznosi 21k, za Lazu iznosi 48k (60% porezi+doprinosi na neto). Sta poslodavac da radi kad mu treba Laza?

1.Nadrogira se pa u delirijumu zaposljava Lazu sa 30k platom i snosi trosak 48k
2.Racionalno minimizira troskove, te zakljucuje da unajmi Lazu za 21k i na crno mu doda 9k, te snosi trosak 30k (62.5% originalnog)!

Dakle, oslobadjanje poreza i doprinosa min nadnice ne samo da snizava penzije, nego i podstice sivu ekonomiju! Ali, kao sto diskusija pokazuje, mozda povecava zaposlenost na racun poreskih prihoda.

andrijapfc said...

@Nemanja

Poenta je u tome da u vecini ove zemlje (a kada kazem "vecini" mislim na delove zemlje gde zivi vecina stanovnika, kako smo dosli do toga da 30% stanovnistva zivi u 3 najveca grada za ovu diskusiju nije previse relevantno a nije samo ni za nasu drzavu specificno) 21000 nije neko "bogatstvo". Ni prosecna plata nije nikakvo bogatstvo i ako je dvaput veca (opet, pogledati standard Srba pa usporediti ga sa standardom Slovenaca a kamoli Nemaca recimo), a kamoli minimalac.

Dalje poenta je da je minimalac vise socijalna, a manje ekonomska kategorija: minimalac se uvodi kada neko drustvo odluci da svako ko radi puno radno vreme mora da ima dovoljnu zaradu da pokrije osnovne zivotne troskove. I da, naravno, minimalac ne treba da bude veci od te sume osnovnih troskova upravo zbog ekonomskih distorzija koje on uvodi na trzistu rada - ali "minimalni minimalac" treba odredjivati prema troskovima, ne prema nezaposlenosti ili efikasnosti trzista rada (mislim svima nam je jasno da minimalac najmanje utice na nezaposlenost kada je tacno 0 i da je tada teorijski gledano trziste rada najefikasnije).

Dalje, to sto neko u Crnoj Travi radi za 3000 mesecno na crno ne znaci nuzno da je 3000 dovoljno za zivot, znaci samo da je taj neko ocajan.

"Niza min nadnica, veca zaposlenost, pa stoga veca nezavisnost i sloboda gradjana."

Veca zaposlenost - da. Veca nezavisnost i sloboda gradjana - pa ne, ne nuzno. Ove teorije kao da nekada zaboravljaju da ljudi zive u porodicama, te da jedni druge izdrzavaju. Zamislimo neko mesto koje je siromasno i gde je niska zaposlenost. Otac radi za 21000 (minimalac), majka i punoletni sin ne rade. Dakle to je 7000 po osobi. Zamislimo sada da se minimalac snizi na 5000. Otac dobije otkaz jer ga zameni neko ko radi za 5000, pa onda on nadje neki drugi posao za 5000. Majka i sin se zaposle takodje za po 5000. Ukupni prihod domacinstva - 15000, ili 6000 manje. Ko je tu slobodniji ili nezavisniji?

A za ovo:

"Tako sto pojedinac nikada nece biti indiferentan izmedju x1 i (x1+1)*1.6

Pretpostavimo apokalipticni scenario oslobadjanja min nadnice od poreza i doprinosa:

Neto zarada Pere iznosi 21k, a Laze 30k. Trosak poslodavca za Peru iznosi 21k, za Lazu iznosi 48k (60% porezi+doprinosi na neto). Sta poslodavac da radi kad mu treba Laza?"

Ne mogu da verujem kakvu ste pocetnicku (i to veliku) gresku napravili :)

Sta znaci "oslobodjanje minimalca od poreza"? To znaci da se neoporezivi deo zarade povecava sa danasnjih ~8000 dinara na ~21000 dinara. Elem, nije opterecenje nula na 21000 a 60% na 30000. Opterecenje od 60% bi islo na 30000 - 21000 = 9000. Dakle i za Lazu bi bio nizi porez, za njegovih 30k neto nije vise bruto 2 48k nego 35,4k.

Nemanja said...

Pocetnicku gresku nacinio bi i tvorac Enigme u pokusaju da desifruje ono sto se desifrovati ne moze - vas poslednji pasus :D

Prvo smo krenuli da "jedino sto treba uraditi sa minimalcem je osloboditi ga svih poreza i doprinosa", da bismo iznenada dosli do uvecanja neoporezivog dela zarade, sto bi, pak, na volseban nacin znacajno izmenilo proracun svih ostalih bruto2 zarada!?! Da ne pominjem 8k neoporezivi deo zarade i onaj jezivi proracun [neto-neoporezivi]*stopa(x)=bruto!? Zato cu taj deo preskociti, i sacuvati u svojim secanjima andriju kao razumnog coveka :D

Dakle, u manjem delu teritorija (3 od 25) vecinsko stanovnistvo ne moze da zivi sa 21k pa stoga u vecem delu teritorija "manjinsko" stanovnistvo (citaj 70% populacije) treba vecno osuditi na ogromnu nezaposlenost? Ako znamo da min nadnica uvek iznad trzisne, nije li iskaz da ce minimalac "u Crnoj Travi biti recimo 3000" znak da je trzisna nadnica Crne Trave znacajno manja od beogradske? Pa osokoljeni tim saznanjem, u skladu sa filozofijom Markiza de Sada, trebamo zahtevati njeno dalje povecanje, samo da bi se nezasite straznjice beogradskih poturica privremeno zadovoljile?

Povecanje nezaposlenosti usled visoke min nadnice u nerazvijenim regionima treba, dalje, krunisati egzodusom zena u sabirne centre, dok lokalni muskarci poput napustenih kerova ne izumru nad svojim vekovnim ognjistima, sto ponovo, kao po scenariju Mefistofelesa, sve vise povecava jaz izmedju okruga? A gde je tu bogatstvo razlicitosti koje se trajno urusava. Stoga, posto izaziva genocid nad gradjanima Srbije, minimalnu zaradu treba ukinuti.

Takodje, mozda su troskovi zivota u velikim gradovima pozamasni, al' u gradovima velikim zivot je laksi. Dok se napaceni gorstak spusta niz strme vododerine ne bi li ugledao svog (jedinog) doktora, dotle malogradjani uzivaju u boljoj infrastrukturi, boljem zdravstvu, boljem prevozu, boljem skolstvu, i na kraju, laksem bekstvu iz tamnog vilajeta. Mrezne eksternalije se ocito ne uklucuju u analizu.

"Dalje, to sto neko u Crnoj Travi radi za 3000 mesecno na crno ne znaci nuzno da je 3000 dovoljno za zivot, znaci samo da je taj neko ocajan."

Ili mozda znaci da smo pretpostavili da nasi preci nikada nisu ziveli od poljoprivrede, iako najstariji tragovi agrarne aktivnosti datiraju jos 9000 godina pre Hrista. :D

" Otac radi za 21000 (minimalac), majka i punoletni sin ne rade. Dakle to je 7000 po osobi. Zamislimo sada da se minimalac snizi na 5000. Otac dobije otkaz jer ga zameni neko ko radi za 5000, pa onda on nadje neki drugi posao za 5000. Majka i sin se zaposle takodje za po 5000. Ukupni prihod domacinstva - 15000, ili 6000 manje. Ko je tu slobodniji ili nezavisniji?"

A sta ako otac pijanac ili trosi pare na prostitutke, sta cemo tada? Ko je tu onda nezavisniji, sin ili majka :D

U Srbiji se generalno previdjaju definicije. Definicija pojma nezavistan glasi: Slobodan od uticaja, vodjstva, ili kontrole drugog ili drugih; samodovoljan. Tako "siromasniji" sin koji zaradjuje "bogatiji" je nezavisnoscu od onog na ocevoj milostinji. Stoga, kako diskusija pokazuje, ukidanje minimalne nadnice ne samo da sprecava pomor naroda, nego i unistava diktatore ovaj domacine.

Navuhodonosor said...

Koliki su porezi i doprinosi na minimalnu zaradu? Mnoga preduzeća u Srbiji plaćaju poreze i doprinose na minimalnu zaradu, dok ostatak zarade isplaćuju u kešu, to je svega 12.538 dinara poreza i doprinosa po zaposlenom radniku, a to baš i nije neko veliko opterećenje.

Nemanja said...

Iako je sracunati platu Sizifov posao u Srbiji verovatno iz istih razloga kao sto je nekada bilo desifrovati Ustav SFRJ, ja aproksiram poreze i doprinose sa 60% neto zarade.

NPR. Ciko, ja imam 1000e platu. Ne sinko, ti primas 1600e platu ali ne znas da drzavnim haraclijama automatski placas 600e samo da bi ti u starosti, kad onemocas, mogli smanjivati penziju, da bi ti Nacionalna sluzba za zaposljavanje snove o zaposlenju prodavala, da bi ti izabrani lekar u praksi dokazao kako ilovaca leci sve, posto on vremena nema.

Ali, pored 2 bruto zarade, najveca perverzija je objavljivanje minimalne zarade po satu u neto formi. I onda, sindikalno udruzen, neprosvetljeni radnik gleda 115din/h i kune poslodavca, a zapravo zaradjuje 50% vise oko 170-180din/h a razliku mu pojede rupa bez dna, pardon socijalisticko-kapitalisticki frankenstajn, izvinjavam se, drzava Srbija.

andrijapfc said...
This comment has been removed by the author.
andrijapfc said...

@Navuhodonosor

"Koliki su porezi i doprinosi na minimalnu zaradu?"

Kao sto rekoste, na neto minimalac od ~21000 ukupni porezi i doprinosi (i na teret radnika i na teret poslodavca) su ~12500. Za neke to i jeste veliki trosak, pa ima ljudi koji rade za 20000 (ili manje) na crno.

@Nemanja

"Pocetnicku gresku nacinio bi i tvorac Enigme u pokusaju da desifruje ono sto se desifrovati ne moze - vas poslednji pasus :D"

Vadite se kako hocete, moja racunica je gruba ali u osnovi tacna. Takodje, svako ko se malo pozabavio pitanjima poreske politike zna da kada se kaze da se neki iznos zarade (ili vrednosti) oslobodi od poreza da to NE znaci da je na oslobodjeni iznos X porez 0 a na iznos X+1 porez Y% (poreska stopa) na X+1, vec se Y% zaracunava samo na tih +1 a ne na X. To se zove progresivno oporezivanje, pogledajte definiciju, kada ste im vec toliko skloni :)

" Ako znamo da min nadnica uvek iznad trzisne, nije li iskaz da ce minimalac "u Crnoj Travi biti recimo 3000" znak da je trzisna nadnica Crne Trave znacajno manja od beogradske?"

Pa ne znamo da li je uvek iznad trzisne, negde jeste, negde nije. Sta vi uopste hocete da kazete? Ja hocu da kazem da cinjenica da je negde trzisni minimalac toliki i toliki ne znaci da je taj trzisni minimalac dovoljan za zivot. Ako zakonski minimalac treba samo da prati trzisni minimalac, onda je zakonski minimalac besmislen - treba da bude 0 a trziste ce odrediti minimalac. Sasvim je jasno da je po klasicnoj ekonomskoj teoriji najbolje da minimalac bude 0 tj. da bude potpuno trzisno odredjen (mada postoje odredjeni ekonomisti koji tvrde da zakonski minimalci imaju i blagotvorne efekte po privredu), no uvodjenje zakonskog minimalca nije "ekonomska", vec "socijalna" odluka - kao i uvodjenje maksimalnog radnog vremena, socijalne pomoci za nezaposlene, skola placenih iz poreskih prihoda i slicno.

"
Ili mozda znaci da smo pretpostavili da nasi preci nikada nisu ziveli od poljoprivrede, iako najstariji tragovi agrarne aktivnosti datiraju jos 9000 godina pre Hrista. :D"

Opet ne znam na sta ciljate ovde - da, moguce je i ziveti sa 100 dinara mesecno ako ste poljoprivrednik na stupu razvoja od pre 300 godina. No ne vidim kako je to relevantno za danasnjost i buducnost.


"U Srbiji se generalno previdjaju definicije. Definicija pojma nezavistan glasi: Slobodan od uticaja, vodjstva, ili kontrole drugog ili drugih; samodovoljan. Tako "siromasniji" sin koji zaradjuje "bogatiji" je nezavisnoscu od onog na ocevoj milostinji. Stoga, kako diskusija pokazuje, ukidanje minimalne nadnice ne samo da sprecava pomor naroda, nego i unistava diktatore ovaj domacine."

Definicije cesto nemaju veze sa realnim zivotom - no i da ih se drzimo, mnogi pre biraju lagodnije ropstvo nego nepodnosljivu slobodu.

A ako se tako vec slobodno frljamo procenama, ja lako mogu da kazem da ukidanje minimalne nadnice moze bez problema da ucini diktatore od - gazdi, tj. poslodavaca.

Nemanja said...

"Ako znamo da min nadnica uvek iznad trzisne"

"Pa ne znamo da li je uvek iznad trzisne, negde jeste, negde nije .."

Tuzicu vas Slavisi za ovakvu blasfemiju minimalne nadnice, pa kad se u njemu probudi panslavjanski duh Ivana Groznog svasta ce biti :D Vodite racuna, nije njemu dzabe pobegla kosa sa glave :p

Navuhodonosor said...

Nemanja said...
Iako je sracunati platu Sizifov posao u Srbiji verovatno iz istih razloga kao sto je nekada bilo desifrovati Ustav SFRJ

Kalkulator za obračun plate