Elementarne nepogode koje pokušavaju da podave ovaj deo sveta su nas podsetile na par stvari: da je Srbija zemlja bez institucija i da će političari sve iskoristiti da dobiju malo popularnosti, kao i to da ekonomske zakonitosti uvek deluju. Vidim da na TW pršti od osuda toga što je u pojedinim gradovima poskupela neka roba u prodavnicama (spominju se flaširana voda i gumene čizme, što mi deluje potpuno logično). Ukoliko se vratimo na AS AD grafikon koji pokazuje videćemo da to nije ništa neočekivano. Šta se desilo? Poplave su delovale kako na tražnju, tako i na ponudu. Tražnja za flaširanom vodom i gumenim čizmama se povećala, a ponuda se smanjila ili ostala konstantna (ko ne veruje, neka proveri da li lokalna prodavnica u Osečini može da naruči da joj donesu novu količinu vode kada rasproda zalihe). Samim tim, nova ravnoteža (u smislu ovog teorijskog modela) mora da se nađe na mestu veće cene datih proizvoda i veće količine koja je prodata. Jednostavno, više cene nam daju informaciju da je flaširana voda za piće sada više tražena od strane potrošača nego ranije. Stoga predlažem svima koji iznose mišljenje da je to nemoralno ili pljačka da kupe cisternu vode i odvezu je u poplavljena područja i tamo prodaju - više vode ponuđene za prodaju će oboriti cenu pa će ne samo oni zaraditi nego će i potrošači platiti nižu cenu. Problem je u tome što je to izuzetno teško zbog otežanih pa i skroz prekinutih komunikacija. Zato lokalni trgovci koji imaju već robu na terenu mogu da iskoriste situaciju i malo više zarade prodajući ljudima ono što im je potrebno. Kada se situacija bude stabilizovala cene će padati dok se na kraju ne vrate u normalu. Ovaj je klasičan primer kratkotrajnog šoka tražnje.
40 comments:
Naravno da su poskupljenja logicna i ocekivana - kritika se odnosi na to da se trazi od tih trgovaca da u ovakvim situacijama odustanu od gledanja sopstvenog sebicnog interesa (kao sto inace svi radimo na trzistu u normalnim okolnostima) i da se solidarisu sa ljudima koje je pogodila katastrofa. I mislim da je i to skroz logicno i opravdano.
Andrija, ustvari nije ni to logično i opravdano. Naprotiv, mislim da građani treba da budu zahvalni trgovcima koji dižu cene. Sinoć gledam ofuljene rafove po dućanima, i tipa koji iz Rode iznosi dvoja šoping kolica puna flaširane vode, kao da je bombardovanje počelo.
E, da su u Rodi lepo podigli cene umesto što izigravaju solidarnost, bilo bi dovoljno vode i za ostale zainteresovane građane.
@Zmau Upravo to je i poenta cena, da efikasno alociraju oskudne resurse tamo gde su najpotrebniji (a to vidimo time ko je najspremniji da plati). Kao sto kazes, da je cena vode bila visa, gospodin bi verovatno uzeo manje jer ipak nije u Sahari, pa bi bilo i za ostale da kupe po flasu da ne ostanu zedni.
Malo me sramota za vas što ste u ovom trenutku ovo napisali.
Mihajlo, naravno priča nije baš tako jednostavna, voda je potrošna roba, ali čizme baš i nisu, i za njih verovatno i ne važi ova logika.
Naravno da je ovo tržišno gledano očekivano, ali kad se dešavaju takve specijalne situacije, tržište će samo da reaguje na način koji ne pogoduje većini i koji omogućava malobrojnim srećnicima (koji su imali robu na lageru) da je papreno naplate. Po meni, ne treba da se očekuje od pojedinca, nego da se donese blokada menjanja cena tih i tih proizvoda u sledećih par dana, i da se uvedu limiti na količinu..tako bi svi mogli da kupe po normalnim cenama, ovako ako povećaš cenu, nesrećnik koji je sve izgubio u poplavi još mora litar vode da plati 200 din, a ako ne podigneš onda baba Mirka ode i kupi 200 litara i stavi u podrum...
Da smo neka civilizovana drzava, i da je bilo koja vlast do sada gledala malo dalje od svog nosa ili dzepa, onda bismo imali i predvidjenu strategiju za odbranu od poplava koja bi podrazumevala dostavu najosnovnijih potreba ugrozenim podrucjima. Verovatno to vec i placamo ali ide ko zna gde. Takav vid drzavne intervencije bi bio i opravdan i pozeljan, nemam nista protiv da placam porez za takve stvari...
A cene je trziste samo odredilo. Naravno da tu ima i malo bezobrazluka tipicnog trgovca-geaka, ali uostalom ako je kod Pere voda jeftinija nego kod Zike, ti doplivaj do Pere pa uzmi od njega :)
Nije da i prethodnih godina nije bilo poplava, jedino sto su sad vece nego inace.
Ovo sad je mnogo veće nego inače. A za 2-3 dana može biti još mnogo veće, kad se Sava prošeta kroz Šabac.
Elementarna ekonomska logika nalaze poskupljnje. Medjutim, treba uzeti u obzir sud javnosti koji moze trajno ili bar znacajno, da ugrozi kompaniju koja neeticki postupa. Internet prenosi informacije veoma brzo, a one lose jos brze.
Iako Friedman kaze da je jedina obaveza kompanija da maksimiziraju dobit akcionara/vlasnika,kompanije nastoje da budu "dobri gradjani" i primenjuju CSR kako bi dugorocno ostavrivale gore pomenuti cilj.
Neka me neko ispravi ako grešim, al u ovakvim vanrednim situacijama mi deluje logično da se smanjuje promet svega ostalog osim neophodnih stvari, tako da i ako trgovci zarade dosta npr. na vodi, ne znači da će ukupno ostvariti veće profite nego uobičajeno (ako ih uopšte ostvare).
Esktremna logika nekih komentora podseća na primer hirurga u zagrebačkom Kliničko bolničkom centru "Rebro" koji ostavio pacijenta usred operacije abdomena, jer mu je istekla smena, sa obrazloženjem da mu prekovremene sate ne plaćaju. Po uzoru na “Tokvilove Amerikance “…vi vrednost svega na ovom svetu tražite u odgovoru na jedno pitanje: koliko to novca može da donese?” Tako plasiran libertarijanizam, sveden na puku ekonomsku računicu, postaje Zlatno tele. Žalosno za sajt i nimalo dobro po reputaciju libertarijanizma.
Interesantno je da ovde neki pisu kako je nemoralno da trgovci sada podizu cene. Upravo je suprotno. Nemoralno je da cene ostanu na ovom nivou. Nemoralno je, jer ce usled toga bez robe ostati neki od ljudi kojima je ta roba najpotrebnija. Traznja je porasla, i nece biti dovoljno robe za sve koji hoce da je kupe. Nisu bas svi zivotno ugrozeni. Neki jesu, a neki bi robu kupili iz predostroznosti ili nekog drugog razloga. Visoke cene odbijaju takve kupce, one kojima roba nije bas neophodna. Oni ce doci do zakljucka da nekome u njihovoj situaciji roba nije bas toliko vredna da bi za nju placali toliko vecu cenu. Visoke cene osiguravaju da ce roba otici samo onima kojima je bas frka, kojima je roba neophodna, i koji su zbog toga spremni da plate visu cenu.
Ako se silom sprecava podizanje cena, robu ce kupovati i oni kojima je roba zaista neophodna, kao i oni kojima nije neophodna.Zbog vece traznje roba ce se brzo rasprodati, pa ce praznih saka ostati mnogi kojima je roba zaista neophodna. Prema tome, nemoralni su oni koji hoce da ogranicavaju cene, i time ostave bez robe ljude kojima je ona najpotrebija.
@ Grim Fandango said...
Od vašeg objašnjenjačovek da crkne od smeha. Znate li vi čoveče UOPŠTE šta je moral!
Hajte lepo uzmite knjigu u šake pa malo prostudirajte problematiku.
@L2
Po Vama je, izgleda, moralna i pozeljna situacija u kojoj ce ljudi kojima roba, poput hrane i flasirane vode, treba ostati bez nje. Evo imate vesti, kako su i ljudi koji nisu ugrozeni navalili da prave zalihe, i ispraznili rafove u prodavnicama. Cene moraju da budu budu dovoljno visoke da oteraju takve kupce, ako hocete da budete sigurni da ce robu dobiti ljudi kojima je ona najpotrebnija.
Vi se zalazete za potpuno suprotnu politiku, koja garantovano dovodi do toga da ce bar neki od ugrozenih ljudi izvisiti, jer zbog nestasice nece imati gde da kupe nesto sto im je neophodno. Da li je moralno da ugrozeni ljudi nemaju to sto im treba? Bice da su ipak Vama potrebne lekcije o moralu.
Iz sveg srca zelim autoru clanka da bude u situaciji bez vode, hrane, struje, benzina... da potvrdi zakone trzista na sebi
@Bravo
Pa da ostao bi bez toga jer bi sve več kupili drugi jeftino. Za svaki slučaj. Eto zbog toga bi ostao bez vode...
@L2
Za tebe je očito bolje, da neki ostane bez vode jer su kupili oni koju baš i ne trebaju tolike vode. Evo ti moral. A obično je to tako da pričajo oni o moralu, a sami najgori oko toga...
Da je poskupljenje tih osnovnih namirnica u ovakvoj vanrednoj situaciji u ugroženim područjima nemoralno, mislim da jeste ako se radi o namirnicama koje su trgovci kupili po nekoj "uobičajenoj" ceni kad situacija nije bila kritična pa su prodavci iskoristili situaciju smanjene ponude da tu robu neophodnu za život ljudi prodaju sa velikim maržama. Ali ako je nemoralno ne mora da znači da je ekonomski neefikasno.
Ekonomija kao nauka se, ako se ne varam, po mom nekom laičkom vidjenju bavi najefikasnijim modelima uredjenja tržišta. Tržište ima za cilj da izvrši najoptimalniju moguću raspodelu dobara i usluga tako da u proseku gledano društvo ima najviše benefita od tog tržišta. Naglasak je na "u proseku" a ne recimo u svakom mogućem slučaju da odredjeni ekonomski model daje najoptimalnije rezultate jer takav idealan model nije niti će biti smišljen.
Tržište se sastoji od skupa pojedinaca različitih osobina ličnosti. Neki su saosećajni sa drugima, spremni da pomognu, osećaju se lepo kad drugima pomognu dok postoje i oni koji nemaju takve osećaje prema drugima već se vode samo sebičnim interesima, samoživi su i spremni da iskoriste druge a da ne osete grižu savesti. Kod pravljenja optimalnog ekonomskog modela treba se voditi tim činjenicama tj model treba prilagoditi tim osobinama ljudi a nikako nije izvodljivo prilagoditi ljude ekonomskom modelu. To je pokazao i eksperiment komunizam koji je i kod nas sprovodjen.
Ali čak i ovaj slučaj poskupljenja za vreme poplava nije greška modela slobodnog tržišta gde cene formira sitem ponuda-potražnja jer on dopušta slobodu u smislu da svaki trgovac koji oseti potrebu da pomogne ugroženima može spustiti cene namirnica ili ih čak pokloniti ugroženima. Ključ je u slobodi, imaš prava da budeš "nemoralan" tj nemaš obavezu da pomažeš drugima i bilo kakva odluka vlade o bilo kakvom regulisanju cena je kontraproduktivna jer prosvećivanje pojedinaca nije moguće from top to down već je stvar individuacije.
Pošto kod nas vlada veliko neznanje u narodu i narod ima svest da država mora nešto duradi ovakvi potezi političara će donositi jeftine političke poene. Takvo smo društvo sa duhom "kolektvizma" koji je alibi za našu individualnu pasivnost jer je lakše uvek se tako postaviti da će neko drugi po bilo kom pitanju nešto umesto nas duradi, veoma često je to država. Dok se ta svest ne promeni, mislim da nam neće biti bolje.
Mihajlo, znači ne slažem se da povećanje cena nije nemoralno ali je nemoguće prisiliti veliki broj ljudi da budu moralni pa je "nemoralnost" sloboda izbora sve dok direktno ne ugrožava druge ljude.
@zmau
To je možda tačno za Rodu u Beogradu gde se širi neosnovana panika, za teško pogođene predele poput Šapca ili Obrenovca nije. Inače to može da se reši i na drugi način - ograničavanjem proizvoda po kupcu. Dakle Roda ne treba da digne cene već da kaže - svaki mušterija može kupiti jedan paket vode i kraj (npr.).
@Mihailo Gajić
,,Upravo to je i poenta cena, da efikasno alociraju oskudne resurse tamo gde su najpotrebniji (a to vidimo time ko je najspremniji da plati)."
Pa neće biti baš tako - u ovakvim situacijama vidimo samo ko je imao dovoljno sreće da kod sebe ima najviše para. Neko u Obrenovcu je možda igrom slučaja podigao 5000 din. sa bankomata pre nego što je isti potopljen, a neko drugi je ostao sa 500 din. u džepu i nemogućnosti da plati kartiom jer je nestalo struje.
U ovakvim situacijama je više nego opravdana suspenzija tržišnih mehanizama i prelaz na racioniranje tj. dirigovanu raspodelu resursa.
@Grim Fandango
,,Visoke cene osiguravaju da ce roba otici samo onima kojima je bas frka, kojima je roba neophodna, i koji su zbog toga spremni da plate visu cenu."
Opet, to možda samo u nekom teoretskom, savršenom svetu. Na terenu, u ovakvoj situaciji, visoka cena osigurava da roba ide kod onog koji se zadesio sa dovoljno para da je isprati. Uostalom, mogu se kladiti da su većinu vode pokupovale boljestojeće porodice nego recimo romske porodice sa više dece od proseka kojima je ta voda objektivno potrebnija (ali nemaju dovoljno para).
Moj stav je da u krugovima libertarijanaca pitanjima morala ne bi trebalo biti mesta na način na koji to čine neki komentatori. Zašto? Po meni ključno načelo modernog libertarijanizma , poštivanje individualne slobode, u startu isključuje bilo kakvu etičku osudu moralnosti, odnosno nemoralnosti nekog čina. Objašnjenje Vladimira Radovanovića je u tom smislu sasvim korektno : “Ključ je u slobodi, imaš prava da budeš "nemoralan" tj nemaš obavezu da pomažeš drugima…” Ovakvo poimanje individualne slobode (podsetimo se npr. Rotbarda koji je ovom pitanju dao teorijsku težinu ) zasnovano je na biološkoj raznolikosti među ljudima. Moralni normativ uspostavlja svaki čovek po sopstvenom nahođenju po sistemu procena– odluka – postupanje, ili što reče, ponovo citiram V.Radovanovića , “trgovac koji oseti potrebu da pomogne ugroženima može ( će ) spustiti cene namirnica ili ih čak pokloniti ugroženima.. ali NE MORA .
To nije samo stav libertarijanaca ( da ne bi bilo zabune) već I stav ostalih eminentnih stručnjaka . Svaki čovek ima svoje moralne norme prema njima se ravna, prosuđuje ispravnost svojih sopstvenih postupaka Dakle, po prirodi našeg bića, moralna refleksija je, hteli to mi ili ne, lična.
Sve diskusije oko morala vode se oko toga ko je u “pravu” , čije je viđenje moralnog- nemoralnog ispravno, društveno opravdano itd.
U načelu libertarijanizam promoviše “apsolutno” poštivanje individualne slobode, to jest mog, Vašeg pojedinačnog stava. Ovo libertarijansko načelo nije univerzalno. To znači da se sa njim smogu i ne moraju usaglasiti ostali pojedinci ili interesne grupe npr. ekonomisti drugačijih pravaca, da ne spominjemo filozofe, sociologe, i na kraju država. Tu se stvar i komplikuje, u momentu kada drugi , bilo pojedinci, grupe, na kraju država, uzimaju sebi za pravo da nametnu svoje moralne normative, pogotovo kada se to čini moćnim institucionalnim sredstvima. Tada se sloboda pojedinca , a to znači lična, moja, Vaša procena -odluka – postupanje, dovedu u pitanje. U tom slučaju nastupa MORANJE- PRISILA.
Zbog svega toga mi se čine nepotrebnim , (ponavljam na ovom mestu) opredeljivanje za ovu ili onu varijantu formiranja cene ( a pogotovo ne daj Bože uplitanja države ). Neka svako čini po svom nahođenju. Ni jedan hotel u Nišu nije hteo da primi 70 ruskih dobrovoljaca koji su došli da pomognu, beogradska marina puna čamaca, niko neće da ih da na uslugu. Neka svako sudi po svom nahođenju.
Moj životni princip je zlatno pravilo koje kola i u krugovima etičara :“čini drugima ono što želiš da oni čine tebi”, odnosno, “ne čini drugima ono što ne želiš da oni tebi čine”. Taj stav je najpribližniji mom viđenju liberala ( namerno koristim ovu reč) nekoga ko se protivi mešanju u tuđe poslove: tolerantnog prema drugačijim stavovima i nekonvencionalnom ponašanju ukoliko…mislim da znate kraj .
Zar nece kontrola cena (bez ogranicenja kolicine) da napravi i crno trziste vrlo brzo?
A i uz ogranicenje kolicine, samo sto ce biti povlasceni samo oni koji 'imaju vezu' da ignorisu ogranicenje.
...mada, uz crno trziste, oni koji imaju novca ce placati skuplje (uz verovatno manje cimanja tipa cekanje u redu ili bez ukupne neizvesnosti u vezi sa dostupnoscu proizvoda), pa tako mozda ostane vise u prodavnicama za one siromasnije.
ovo naravno uz pretpostavku da crno trziste nece progutati i kupiti bas 100% resursa, ili toliko da ne ostane dovoljno za sve ostale.
@L2
"srce" ove rasprave o cenama nije u samim cenama, niti cak njihovoj (ne)moralnosti, vec o posledicama konkretnih odluka.
ovi komentari analiziraju ocigledne, i sto je vaznije, manje ocigledne, posledice odluke A nasuprot odluci B.
Neko ce naci "pravi" moral u stvaranju situacije da pojedinacni izmisljeni covek kupi vodu, neko ce ga naci u zaradi prodavca, neko treci ce ga naci u pronalazenju statisticki/logicki verovatnog modela da vode ima za teoretski maksimalan broj porodica, itd. Ovi morali ce cesto biti suprotstavljeni u svojim konkretnim resenjima.
Ako primenim Zlatno pravilo na ovu situaciju, resenje sta je "moralno" nije nista ociglednije.
Cinjenica da ja ne bih volela da meni poskupi voda, niti da ja sama da sam prodavac ne bih poskupela vodu koju prodajem, ne znaci skoro nista ako je potraznja tolika da ce vode nestati.
Ako neko razumnim argumetima hoce da pokaze da odluka A, koja na povrsini zvuci moralno, ipak ima posledice koje su u suprotnosti sa podrazumevanim vrednostima same odluke, valjda je potrebno reci, da ne kazem valjda je moralno reci, "cekajte, ova odluka ce doneti i X i Y, koje niste predvideli."
Drzava treba da poveca ponudu, ili iz sopstvenih resursa ili jednostavno da naredi svim distributerima da se voda dostavi po trzisnim cenama uspostavljenim pre ovog soka, na koje trziste NEMA ODGOVOR!!!. Nazalost situacija je takva da su svi trzisni mehanizmi suspendovani. Ako je firma imala zaradu sa flasom vode od 50 dinara do srede, sada ce uz povecanu prodaju po ISTOJ ceni opet sebi obezbediti super profit. Jedno je odgovor trzista na spekulacije i krizu unutar njega samog, a potpuno druga krajnost je ovako nesto. Povecaj ponudu i obori cenu, a ne drzi malu ponudu uz ogromnu traznju i na taj nacin PUMPAJ cenu i profit. Homo economicus nije lihvar vec MORALNA osoba! Zelim da verujem u to...
A o tome sto su nam izdajnici i svetske protuve unistili vojsku, pa sada nema ko na profesionalan nacin da pomogne sa odgovarajucim resursima mozemo raspravljati drugom prilikom. Voleo bih sada da vidim te olose koji su zagovarali politiku kako Srbija vise nema neprijatelje i da joj vojska i ne treba. Mali bi zatvor bio koliko bi njih moglo da stane... Znam da ovo nije ekonomsko pitanje, ali se delom tice i svih ovih prica o nestasicama...
Trgovci bi trebali da znaju da će ih potrošači i javnost osuđivati ukoliko podignu cene zbog toga što im se ukazala trenutna šansa za profit, a to može da im nanese dugoročnu štetu u poslovanju; mada to je uobičajena stvar u Srbiji, ovde je akcijenat u poslovanju uvek na trenutnoj, lakoj i brzoj zaradi, pre nego na gradnji pozitivne reputacije na tržištu na duže staze i gradnji poverenja između preduzeća i potrošača, klijenata, kupaca, dobavlja i zaposlenih; generalno, obmanjivanje kupaca, dobavljača, zaposlenih, javnosti i države se ovde smatra poslovnom veštinom, dok se redovno izmirenje obaveza prema istima smatra poslovnim promašajem.
@ jouissance
…..srce ove rasprave.. ( je ) o posledicama konkretnih odluka”, sa malom nadopunom , nije uvek a trebalo bi. I tu ste apsolutno u pravu.
Dodala bih da odluke finansijske prirode ( u koje su ugrađene i moralne ) u društvu u kome nije došlo do odgovarajućih institucionalnih promena u javnosti imaju uglavnom suprotne efekte. Ljudi su nezadovoljni što se građani prepuštaju “surovom” delovanju tržišta jer su do nedavno živeli u drugačijim društvenim odnosima, u njima su odgojeni. Vrednosni stav takve većine, u dugoročnom pogledu, može biti ( već jeste) od presudnog značaja za uspeh ekonomske i političke tranzicije.
I u tom smislu, opet se slažem sa Vama, moralno je objasniti ljudima (valjda je moralno reci, "cekajte, ova odluka ce doneti i X i Y, koje niste predvideli jer odluka A, koja na povrsini zvuci moralno, ipak ima posledice koje su u suprotnosti sa podrazumevanim vrednostima same odluke) . Da, to je to.
U konkretnom slučaju imamo neograničene potrebe, a ograničene resurse i dve mogućnosti : tržišni mehanizam, ili društveni (alokacije ograničenih resursa). Stvar se utoliko komplikuje što je u Srbiji I tržišna alokacija pod uticajem različitih društvenih i političkih snaga. Jednom rečju tržišna utakmica nije slobodna i fer, već često sa „nameštenim“ rezultatom koji proizilazi iz povlašćenog položaja određenog broja pojedinaca. O tome ponešto piše Navuhodonosor.
Mihailo ratni profiter :-D
Moj savet za svakog ko misli da je podizanje cena nemoralno je da uzme malo kesa, ode u neku fabriku u Vojvodini ili negde de ima fabrika koja nije potopoljena, kupi kamion vode, odnese u neki poplavljen grad i prodaje po normalnoj ceni.
Upravo je ovih dana najvaznije da oni koji se bune protiv podizanja cena prestanu da pricaju o tome. Sada je vise nego bilo koji drugi dan najbolje pustiti da trziste alocira resurse. Svako mesanje laznih moralista i drzave ce samo dodatno pogorsati situaciju.
Onaj Andjelina Vucic pohapsio ljude koji su podigli cenu namirnica u svojim radnjama. I gde ce sada ljudi da kupuju vodu kada te prodavnice ne rade? Svaki normalan trgovac kada vidi to ce da rasproda sta ima od zaliha i da vise ne nabavlja nista.
Важно је додати да више цене спречавају и нагомилавање неке робе, куповину без потребе у условима слабе понуде.
Другим речима, куповаће они којима је потребно и колико је у том тренутку потребно.
Racionalan izbor podrazumeva percepciju toga kako drugi ljudi dozivljavaju odredjene postupke i kako to utice na tvoju poziciju na kratki, srednji i dugi rok. Ako si prodavac u malom mestu i koristis vrlo efikasnu strategiju podizanja cene da bi bilo vode za sve, a 90% ljudi smatra da je to vrh amorala, pametno je da to ne radis jer ces u najboljem slucaju fasovati informativni razgovor, mogu ti polupati prodavnicu i tvoj ugled kao prodavca ce da padne sto ima reperkusije na dugorocne rezultate. Stoga je bolje resavati problem oskudice tako sto bi kupovina do jednog pakovanja vode bila po nepromenjenim cenama, dok bi kupovina vise od toga u privatne svrhe bila po znatno visim cenama ili je ne bi bilo uopste. Na ovo ne bi bilo primedbi. Ovde je rec o soku koju moze trajati najduze nekoliko dana, tako da analiza koja se odnosi na trajnu oskudicu i prednosti racionalizacije putem visih cena ne pije vodu.
Moram samog sebe da demantujem jer sam u prošlom komentaru na ovu temu rekao da je naš narod pasivan i da očekuje od nekog drugog da obavi posao umesto njih, na primer od države. Pokazalo se totalno suprotno i drago mi je zbog toga.
U ovom slučaju je samoorganizacija naroda daleko nadmašila u uradjenom kompletne institucije države: vojsku, policiju, robne rezerve, lokalne vlasti itd... Time je postavljena na mesto uloga političara i države u našem društvu. Pokazalo se da su neefikasni, nesposobni, neorganizovani, nesaosećajni sa narodom izuzimajući naravno časne izuzetke. Čak i u ovoj nesreći su neke pozitivne stvari isplivale na površinu.
@ Vladimir Radovanovic
Juce sam bila na jednom od mesta gde se sakuplja pomoc, ljudi su sve vreme dolazili i donosili razne stvari. I to je bilo oko 9pm.
Prijatelji mi kazu da je slicno bilo i na drugim mestima. Zaista impresivna reakcija.
@ jouissance
Ma da, svuda je bilo izgleda tako. U početku sam mislio da će celu priču upropastiti razni političari, kvazi navijači, televizije sa svojom propagandom ali ideja je izgurana do kraja i još traje. Ujedinili su se ljudi oko iste ideje, samo da pomognu koliko mogu i to je to. Na stranu su stavili i kritiku vlasti i razlike u odnosu na ljude sa kojima su zajedno sarađivali u pomoći.
Samo je šteta što je samo ta ugroženost u stvari kohezioni faktor u narodu i da će se stvari vratiti na staro kada ugroženost prodje. Poznata je stvar da prirodne katastrofe i ratovi ujedinjuju ljude a to političari znaju i često zloupotrebljavaju. Ima jedan Američki novinar Chris Hedges koji je napisao knjigu War is a force that gives us meaning o tome kako se ratovi koje Amerika pokreće koriste da se njihovo javno mnjenje ujedini oko osećaja ugroženosti nacije. Na primer cela priča oko ugroženosti oko Al Kaide a verovatno statistika pokazuje da je više Amerikanaca u Americi pobijeno u uličnim obračunima bandi ili saobraćajkama nego od strane al Kaide. Kad držiš ljude u osećaju egzistencijalne ugroženosti možeš da ih "okrećeš" kako ti je volja.
U situaciji kada nauka ne poznaje vrednosnu kategoriju morala, deluje sumanuto kada se argumenti te nauke koriste za argumentaciju besmislenosti moralne osude javnosti dotičnih trgovaca. Naime, osnovni udžbenik ekonomije sugeriše da manjak ponude vodi rastu cena. I to nije sporno. Međutim, budući da se ekonomija ne bavi samim moralom, pozivanje na AS-AD model u opravdavanju moralnosti postupaka pojedinaca mi deluje neozbiljno i jednodimenzionalno. Ima jedna izreka koju volim da citiram: "Budimo ljudi iako smo ekonomisti." Makar intimno strogo verovali u ekonomske zakonitosti.
Možda klasična ekonomska teorija iz 19. veka ne poznaje kategoriju morala, počevši od 1970-ih ekonomija se bavi i marketingom kao poslovnom filozofijom, a ta filozofija znači da preduzeće uvek u fokus svega stavlja potrebe svojih potrošača, dok profit dolazi samo kao nagrada za zadovoljenje tih potreba; u fokusu nisu interesi preduzeća, već su to interesi potrošača i akcenat je na dugoročnim odnosima sa potrošačima (tzv. relationship marketing); i što su potrošači nekog preduzeća zadovoljniji, to je i profitabilnost tog preduzeća veća. I ta poslovna filozofija obavezno podrazumeva između ostalog i socijalno odgovorno poslovanje. A to je danas u razvijenom svetu dominantna poslovna filozofija.
Iz ovih par slucaja za koje sam cuo, nisu prodavnice podigle cenu (jer znaju da nikad niko vise ne bi kod njih kupovao), vec se radilo o preprodavcima koji su robu prodavali na pijaci ili na ulici, a koji ne moraju da razmisljaju na duzi rok...
Andrija, reč je upravo o šabačkoj Rodi, i o par sitnijih šabačkih dućana koje sam obišao u četvrtak uveče. I, da je situacija stvarno bila kritična, ta nestašica bi napravila ozbiljan problem.
Ne bih imao ništa protiv ograničenja kupovine, ali je poskupljenje i dalje bolje nego ništa, a desilo se - ništa.
U situaciji u kojoj imamo problema sa strujom opravdano je da se podigne cena struje dok traje ovo stanje. Na taj nacin bi ljudi koji zive u neugrozenim delovima Srbije vise stedeli i smanjena ponuda bi se bolje rasporedila.
pijacu vodu zaista treba demistifikovati - postoje relativno jeftini water filtration/purification kits koje domacinstva treba da poseduju ili bi drzava mogla da nabavi milion komada pa ih helikopterima baca u ugrozena podrucja - nalik helicopter Ben-u sa novcem
Post a Comment