Sećam se još uvek jednog od najboljih članaka pokojnog Stojana Cerovića iz "Vremena" tokom 1990ih, u kome je dao genijalnu analizu suštine srpskog nacionalizma i njegovih ratnih avantura: to je za njega bio jedan umetnički projekat, neka vrsta "konceptualnog slikarstva" koje odbija da definiše svoje realne konture, da ima neke ciljeve i racionalnu logiku: srpski nacionalizam i Miloševićeva ratna politika kao njegov krunski izraz su oblik bezumne, frenetične aktivnosti, nasilja, smrti i haotičnog rušenja bilo kojeg stabilnog referencijalnog okvira. Nacionalisti ne žele da ostvare nekakve ciljeve putem rata, već žele rat kao samom sebi cilj, kao ekspresivnu formu, kao estetski doživljaj i eksperiment. Žao mi je što ne mogu sada da precizno citiram Cerovića jer je tekst iz pred-internet ere i nisam ga mogao naći, ali verujem da je moj sažetak u osnovi veran originalu (iako je lucidni, klasicistički, hladno-logični Cerovićev stil nemoguće preneti).
Razlog zašto se na ovo pozivam je da pokušam objasniti sledeći fenomen; potpuni cinizam srpskih nacionalista, njihovu blaženu nezainteresovanost ne samo za ideologiju nego i za svaku logiku i konzistentnost. Mnogo puta smo slušali kako Milošević nije bio "pravi" srpski nacionalista nego je samo glumio i zloupotrebljavao nacionalizam da bi opstao na vlasti. Njegova vrdanja, nedoslednosti, njegovi razni salto mortalei koje je činio tokom karijere se uzimaju kao dokaz ovoga. Kakav je to nacionalista koji uvodi sankcije na Drini? I tako redom. Ali, najdublji problem je u tome što je sam srpski nacionalizam zapravo niz sličnih ciničnih saltoa mortale, niz epizoda glumatanja, ciničnog manipulisanja, nedoslednosti; nema nikakve "supstance", nikakvog "tvrdog jezgra" iza nacionalističke ideologije o koje bi se neko mogao ogrešiti. Nacionalizam nije ideologija, u smislu Veberove etike ubeđnja, on je pre jedna bolesna estetika delovanja, estetika bivanja delom jedne apstraktne kolektivističke "duhovne zajednice" i političke mašinerije koja u njeno ime govori i koja se uvek usmerava na neprijatelja, propagandom i verbalnim nasiljem, ili ratom i pravim nasiljem ako treba. Nacionalizam je samo jedna od malignih manifestacija etatizma: država, državni aparat, institucionalne strukture i otelotvorenja "nacije" i njihovi interesi i prestiž su ključni faktor, a tačan razlog u ime koga se taj aparat koristi nije odlučujući, i može se dramatično menjati.
Jedino tako se, recimo, može objasniti fakat da srpski nacionalni vođa postaje Slobodan Milošević, prosvećeni tehnokrata i njujorški bankar, čovek koga Stambolić kao sposobnog menadžera "operisanog" od nacionalističkih gluposti šalje da zavede red na Kosovu 1987. Samo tako možemo shvatiti kako Titov general koji i dan danas ne voli četnike, Ratko Mladić, preko noći postaje navodni srpski genocidni manijak koji gradi Veliku Srbiju na kosturnicama bošnjačkih civila pošto je celog prethodnog života gradio komunizam i bratstvo i jedinstvo (a u julu 1995 preti da će se "jednom zasvagda na ovim prostorima osvetiti Turcima zbog bune na dahije"). Samo tako možemo razumeti kako Mihailo Marković i Ljuba Tadić, radikalni marksistički filozofi pristaju uz srpsku ratnu, "nacionalističku" politiku. Ili kako Momo Kapor, zagrebački urbani pisac lakih nota postaje obožavalac krvi i smrti, koji Vukovar naziva "provincijskim barokom" za koji i nije šteta što je uništen. Kako su takve transformacije moguće? Jedino ako nikakve transformacije zapravo i nema.
Cinizam nacionalističkog "diskursa" jedna je od njegovih određujućih osobina, koja je u dosluhu sa njegovim morbidnim "estetizmom" i "konceptualizmom". Sećam se izjave Tome Nikolića od pre 5 ili 6 godina kako "Srbija nažalost neće biti ruska gubernija". To je bilo u jeku kampanje na "izdajnike" koji ne smatraju da je ''otimanje Kosova'' dovoljan razlog za samo-izolaciju Srbije od zapadnog sveta, a u ime "nacionalnog ponosa" i nezavisnosti.Tako jedan od glavnih čuvara tog kukavnog nacionalnog ponosa otvoreno prostituiše i nudi svoju zemlju drugoj zemlji, i žali se što ti stranci neće da prihvate rečeno prostituisanje (pretavaranje Srbije u rusku "guberniju", tj puku administativnu jedinicu). Mislite da se neki "srpski nacionalista" zgrozio nad time? Ne. Zato što je priča o "nacionalnom dostojanstvu" ionako čista glupost u koju ni "pravi" nacionalisti ne veruju, ništa više nego što je verovao Milošević, već je koriste kao propagandno sredstvo antizapadne politike i mobilizacije protiv trenutno odabranog neprijatelja države.
Ili pogledajte groteskni spektakl kome prisustvujemo ovih dana i nedelja u kome isti ti srpski nacionalisti svesrdno podržavaju Putinovu aneksiju Krima. Pomislićete da je to vrlo iracionalno sa stanovišta samih srpskih nacionalnih interesa koje oni, jelte brane, posebno u kontekstu Kosova. Godinama slušamo naricanja i kukamavke o "teritorijalnom integirtetu i suverenitetu", "rušenju međunarodnog prava" kojim se otima Kosovo, zaklinjanje da se nikad neće pristati na to, uz proklinjanje i napljuvavanje svakog ko nije spreman da se odrekne ulaska u NATO i EU zbog Kosova, i sad odjednom, puf. Podržavamo identično "nasilno prekrajanje granica" u slučaju Ukrajine, iako smo svesni da će to za sva vremena zacementirati nezavisnost Kosova od Srbije. Umesto šoka i neverice što su nas Rusi tako okrutno ostavili na cedilu legitimišući princip nasilnog otcepljenja, vlada oduševljena podrška Putinovoj avanturi u Ukrajini.
Naravno, sve ovo ima savršenog smisla ako pođemo od pretpostavke da su svi nacionalisti, po definiciji, identični Slobodanu Miloševiću u njegovom slavnom cinizmu, da oni ne daju ni pet para za naciju, nacionalne interese i bilo šta slično, već obožavaju moć, nasilje i akciju za koje je etno-nacionalni interes samo jedan od mogućih okvira i poželjnih objekata.Nije bitan cilj, nego uživanje u putovanju do bilo kog cilja. Sam cilj se može menjati, ponekad i drastično, ali bitno je da žurka traje, da se obračunavamo sa ustašama, balijama, šiptarima, domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima, novim svetskim poretkom, uopšte nije važno ko je i šta je tačno "target". Lista srpskih neprijatelja u poslednjih 25 godina seže od slovenačkih šporeta do Nataše Kandić. Ako može, palićemo Vukovar. Ako ne može, palićemo američku ambasadu: ako ne može ni to, navijaćemo da Putin negde nešto zapali i potpali, uinat Zapadu. Emocija da je Vladimir Putin pokazao srednji prst Zapadu kome mi nažalost ne možemo ništa je mnogo važnija od fakta da je sa Rusijom kao saveznikom u pogledu Kosova završeno, kao i sa svakom pričom o Kosovu u Srbiji. Ali, pošto ostanak Kosova u Srbiji nikad nije ni bio cilj, onda je sve to očekivano, i u opisanom, poremećenom i morbidnom smislu, "racionalno". Pošto je nacionalizam umetnički žanr a ne racionalni "diskurs", jasno zašto je taj Putinov srednji prist Zapadu vrhunski srpski nacionalni interes, mnogo važniji od Kosova: zato što je umetnički dojam koji on ostavlja na tužnog srpskog Kalimera u neprijateljskom svetu mnogo bolji nego bilo šta konkretno što srpska vlada može uraditi na unapređenju stvarnog srpskog interesa.
Moji desničarski prijatelji koji znaju filozofiju 20 veka ovde će me verovatno optužiti da navodim vodu na vodenicu Hane Arent koja je napisala ceo treći tom "Izvora totalitarizma" da dokaže kako je manje-više irelevantno šta Hitler i Staljin kažu, a jedino važno ono što rade. A to što rade je identično: frenetična, neprestana, bolesna aktivnost izmišljanja i uništavanja neprijatelja, koji se menjaju dan za danom. Iako je većina konzervativaca jako volela i voli ovu teoriju jer u fundamentalnom smislu izjednačava nacizam i komunizam (što je razlog zbog koga je levičari ne vole), neki smatraju da ona abolira komunističku ideologiju, i svodi priču o nacizmu i o komunizmu na nekakvu materijalističku "tehnologiju vlasti" i analizu funkcionisanja državnog aparata moći: moj "nacionalizam" kako ga ovde prikazujem je jedan derivativ analize Arentove: ja isto kažem da je irelevantno šta nacionalisti kažu, nego je važno šta rade. A to što rade se ni po čemu ne razlikuje od toga šta komunisti, ili fašisti, ili nacisti rade. Nacionalizam kao kategorija je vrlo plitak, zapravo irelevantan. Adam Mihnjik je jednom napisao da je on samo poslednji stadijum komunizma. Ja mislim da je on samo jedan vrlo specifičan, razvodnjen, provincijski oblik totalitarizma 20og veka, zaogrnut u poraz, nemoć, dezorijentaciju i fantazije o prošlosti kao kompenzaciju za osećaj inferiornosti u realnom svetu. Prosta formula nacionalizma je etatizam plus malo sociopatije i ljubavi prema nasilju i "ćeranju" neprijatelja. Ali, kao što vidite, ta mreža je dosta "sitna", hvata i mnogo toga što nije puki etnički nacionalizam.
Razlog zašto se na ovo pozivam je da pokušam objasniti sledeći fenomen; potpuni cinizam srpskih nacionalista, njihovu blaženu nezainteresovanost ne samo za ideologiju nego i za svaku logiku i konzistentnost. Mnogo puta smo slušali kako Milošević nije bio "pravi" srpski nacionalista nego je samo glumio i zloupotrebljavao nacionalizam da bi opstao na vlasti. Njegova vrdanja, nedoslednosti, njegovi razni salto mortalei koje je činio tokom karijere se uzimaju kao dokaz ovoga. Kakav je to nacionalista koji uvodi sankcije na Drini? I tako redom. Ali, najdublji problem je u tome što je sam srpski nacionalizam zapravo niz sličnih ciničnih saltoa mortale, niz epizoda glumatanja, ciničnog manipulisanja, nedoslednosti; nema nikakve "supstance", nikakvog "tvrdog jezgra" iza nacionalističke ideologije o koje bi se neko mogao ogrešiti. Nacionalizam nije ideologija, u smislu Veberove etike ubeđnja, on je pre jedna bolesna estetika delovanja, estetika bivanja delom jedne apstraktne kolektivističke "duhovne zajednice" i političke mašinerije koja u njeno ime govori i koja se uvek usmerava na neprijatelja, propagandom i verbalnim nasiljem, ili ratom i pravim nasiljem ako treba. Nacionalizam je samo jedna od malignih manifestacija etatizma: država, državni aparat, institucionalne strukture i otelotvorenja "nacije" i njihovi interesi i prestiž su ključni faktor, a tačan razlog u ime koga se taj aparat koristi nije odlučujući, i može se dramatično menjati.
Jedino tako se, recimo, može objasniti fakat da srpski nacionalni vođa postaje Slobodan Milošević, prosvećeni tehnokrata i njujorški bankar, čovek koga Stambolić kao sposobnog menadžera "operisanog" od nacionalističkih gluposti šalje da zavede red na Kosovu 1987. Samo tako možemo shvatiti kako Titov general koji i dan danas ne voli četnike, Ratko Mladić, preko noći postaje navodni srpski genocidni manijak koji gradi Veliku Srbiju na kosturnicama bošnjačkih civila pošto je celog prethodnog života gradio komunizam i bratstvo i jedinstvo (a u julu 1995 preti da će se "jednom zasvagda na ovim prostorima osvetiti Turcima zbog bune na dahije"). Samo tako možemo razumeti kako Mihailo Marković i Ljuba Tadić, radikalni marksistički filozofi pristaju uz srpsku ratnu, "nacionalističku" politiku. Ili kako Momo Kapor, zagrebački urbani pisac lakih nota postaje obožavalac krvi i smrti, koji Vukovar naziva "provincijskim barokom" za koji i nije šteta što je uništen. Kako su takve transformacije moguće? Jedino ako nikakve transformacije zapravo i nema.
Cinizam nacionalističkog "diskursa" jedna je od njegovih određujućih osobina, koja je u dosluhu sa njegovim morbidnim "estetizmom" i "konceptualizmom". Sećam se izjave Tome Nikolića od pre 5 ili 6 godina kako "Srbija nažalost neće biti ruska gubernija". To je bilo u jeku kampanje na "izdajnike" koji ne smatraju da je ''otimanje Kosova'' dovoljan razlog za samo-izolaciju Srbije od zapadnog sveta, a u ime "nacionalnog ponosa" i nezavisnosti.Tako jedan od glavnih čuvara tog kukavnog nacionalnog ponosa otvoreno prostituiše i nudi svoju zemlju drugoj zemlji, i žali se što ti stranci neće da prihvate rečeno prostituisanje (pretavaranje Srbije u rusku "guberniju", tj puku administativnu jedinicu). Mislite da se neki "srpski nacionalista" zgrozio nad time? Ne. Zato što je priča o "nacionalnom dostojanstvu" ionako čista glupost u koju ni "pravi" nacionalisti ne veruju, ništa više nego što je verovao Milošević, već je koriste kao propagandno sredstvo antizapadne politike i mobilizacije protiv trenutno odabranog neprijatelja države.
Ili pogledajte groteskni spektakl kome prisustvujemo ovih dana i nedelja u kome isti ti srpski nacionalisti svesrdno podržavaju Putinovu aneksiju Krima. Pomislićete da je to vrlo iracionalno sa stanovišta samih srpskih nacionalnih interesa koje oni, jelte brane, posebno u kontekstu Kosova. Godinama slušamo naricanja i kukamavke o "teritorijalnom integirtetu i suverenitetu", "rušenju međunarodnog prava" kojim se otima Kosovo, zaklinjanje da se nikad neće pristati na to, uz proklinjanje i napljuvavanje svakog ko nije spreman da se odrekne ulaska u NATO i EU zbog Kosova, i sad odjednom, puf. Podržavamo identično "nasilno prekrajanje granica" u slučaju Ukrajine, iako smo svesni da će to za sva vremena zacementirati nezavisnost Kosova od Srbije. Umesto šoka i neverice što su nas Rusi tako okrutno ostavili na cedilu legitimišući princip nasilnog otcepljenja, vlada oduševljena podrška Putinovoj avanturi u Ukrajini.
Naravno, sve ovo ima savršenog smisla ako pođemo od pretpostavke da su svi nacionalisti, po definiciji, identični Slobodanu Miloševiću u njegovom slavnom cinizmu, da oni ne daju ni pet para za naciju, nacionalne interese i bilo šta slično, već obožavaju moć, nasilje i akciju za koje je etno-nacionalni interes samo jedan od mogućih okvira i poželjnih objekata.Nije bitan cilj, nego uživanje u putovanju do bilo kog cilja. Sam cilj se može menjati, ponekad i drastično, ali bitno je da žurka traje, da se obračunavamo sa ustašama, balijama, šiptarima, domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima, novim svetskim poretkom, uopšte nije važno ko je i šta je tačno "target". Lista srpskih neprijatelja u poslednjih 25 godina seže od slovenačkih šporeta do Nataše Kandić. Ako može, palićemo Vukovar. Ako ne može, palićemo američku ambasadu: ako ne može ni to, navijaćemo da Putin negde nešto zapali i potpali, uinat Zapadu. Emocija da je Vladimir Putin pokazao srednji prst Zapadu kome mi nažalost ne možemo ništa je mnogo važnija od fakta da je sa Rusijom kao saveznikom u pogledu Kosova završeno, kao i sa svakom pričom o Kosovu u Srbiji. Ali, pošto ostanak Kosova u Srbiji nikad nije ni bio cilj, onda je sve to očekivano, i u opisanom, poremećenom i morbidnom smislu, "racionalno". Pošto je nacionalizam umetnički žanr a ne racionalni "diskurs", jasno zašto je taj Putinov srednji prist Zapadu vrhunski srpski nacionalni interes, mnogo važniji od Kosova: zato što je umetnički dojam koji on ostavlja na tužnog srpskog Kalimera u neprijateljskom svetu mnogo bolji nego bilo šta konkretno što srpska vlada može uraditi na unapređenju stvarnog srpskog interesa.
Moji desničarski prijatelji koji znaju filozofiju 20 veka ovde će me verovatno optužiti da navodim vodu na vodenicu Hane Arent koja je napisala ceo treći tom "Izvora totalitarizma" da dokaže kako je manje-više irelevantno šta Hitler i Staljin kažu, a jedino važno ono što rade. A to što rade je identično: frenetična, neprestana, bolesna aktivnost izmišljanja i uništavanja neprijatelja, koji se menjaju dan za danom. Iako je većina konzervativaca jako volela i voli ovu teoriju jer u fundamentalnom smislu izjednačava nacizam i komunizam (što je razlog zbog koga je levičari ne vole), neki smatraju da ona abolira komunističku ideologiju, i svodi priču o nacizmu i o komunizmu na nekakvu materijalističku "tehnologiju vlasti" i analizu funkcionisanja državnog aparata moći: moj "nacionalizam" kako ga ovde prikazujem je jedan derivativ analize Arentove: ja isto kažem da je irelevantno šta nacionalisti kažu, nego je važno šta rade. A to što rade se ni po čemu ne razlikuje od toga šta komunisti, ili fašisti, ili nacisti rade. Nacionalizam kao kategorija je vrlo plitak, zapravo irelevantan. Adam Mihnjik je jednom napisao da je on samo poslednji stadijum komunizma. Ja mislim da je on samo jedan vrlo specifičan, razvodnjen, provincijski oblik totalitarizma 20og veka, zaogrnut u poraz, nemoć, dezorijentaciju i fantazije o prošlosti kao kompenzaciju za osećaj inferiornosti u realnom svetu. Prosta formula nacionalizma je etatizam plus malo sociopatije i ljubavi prema nasilju i "ćeranju" neprijatelja. Ali, kao što vidite, ta mreža je dosta "sitna", hvata i mnogo toga što nije puki etnički nacionalizam.
34 comments:
Može se izvršiti redukcija srpskih komunista na samo dve grupe. Titoisti i Rankovićevci. Titoisti vole socijalizam i mrze Srbe. Rankovićevci vole socijalizam i ne vole Srbe.
Po naslovu sam prvo pomislio da je tekst o Beogradskom Sindikatu...
Jankoviću,
Ako sam vas dobro razumeo, kad reči i dela nemaju cilj, onda je to nacionalizam. Međutim, meni nije jasno kako se definišu reči i dela sa ciljem. Npr. rusko zauzimanje Krima, sa ciljem sprečavanja instaliranja NATO sistema "odbrane" u Ukrajini, a pod "izgovorom" zaštite ruske nacionalne manjine, za mene su reči i dela sa ciljem. Ili npr. američko zauzimanje Iraka sa ciljem preuzimanje kontrole nad naftnim resursima i stezanja obruča oko Irana, a pod "izgovorom" postojanja postrojenja za proizvodnju oružja za masovno uništenje. Takođe reči i dela sa ciljem. Ili npr. američko zauzimanje Kosova, pod "izgovorom" postojanja sistematskog nasilja nad albanskom nacionalnom manjinom, a sa ciljem izgradnje najveće američke vojne baze u Evropi i stezanja obruča oko Rusije. Takođe reči i dela sa ciljem. Arapsko proljeće u Siriji, Egiptu, Tunisu i Libiji. Takođe reči i dela sa ciljem. Prema tome, kako se to tačno zove? Sa izuzetkom arapskog proljeća, Krim, Kosovo i Irak, imaju jednu zajedničku vezivnu nit, a to je intervencija na osnovu medijski iskonstruisanih laži. Krenimo redom. Krim: ruska intervencija, koje inače, de jure nije ni bilo, odnosno nemoguće je dokazati pred MSP-om, je nastala na osnovu pretpostavke da će ukrajinski nacionalisti izvršiti pogrom nad ruskom nacionalnom manjinom. Kosovo: američka intervencija je nastala pod izgovorom postojanja operacije "Potkova", "operacije" nastale u kuhinji bugarske i hrvatske obaveštajne službe, čije postojanje nije uopšte dokazano pred MSP-om. Irak: američka intervencija je nastala pod izgovorom postojanja iračkog oružja za masovno uništavanje, za koje i vrapci na grani zanju da je najobičnija izmišljitina. Rusi uopšte ne povlače paralelu između Kosova i Krima, samo kažu da ako je Kosovo bio poseban slučaj, onda je i Krima poseban slučaj. Pri tome, smatrajući da Krim ima daleko više prava da se otcepi od Ukrajine i pripoji Srbiji, nego što je to bilo slučaj sa Kosovom. Ja se u potpunosti slažem sa tom tezom i posebno u slučaju Krima ne vidim ništa sporno. Većina stanovništva su Rusi, Krim je imao status autonomne republike, stanovnici su poželjeli da se pripoje Rusiji, bio je referendum i završena priča. Na sličan način gledam i na Kosovo. Međutim, tu ima jedan problem. Krim je imao referendum, a Kosovo nije. Bila je skupštinska deklaracija koju su bojkotovali srpski i goranski predstavnci. Čak i da nisu, referendum je ipak veći stepen od demokratije od izjašnjavanja u skupštini. Prema tome, osim u smislu da se radi o posebnim slučajevima, paralela između Kosova i Krima se ne može povlačiti. Naime, američka intervencija na Kosovo, koje je sastavni deo Srbije, pod izgovorom zaštite albanske nacionalne manjine, ne može biti isto što i ruska "intervencija" u Ukrajini koja se graniči sa Rusijom, sa ciljem zaštite ruske nacionalne manjine, u trenutku dok se legalno izabrani ukrajinski predsednik nalazi u egzilu u Rusiji. Inače, hteli mi to da priznamo ili ne, ruska vojska je od ranije, prema sporazumu sa Ukrajinom bila prisutna na Krimu, dok su sam referendum organizovali predstavnici legalno izabrane vlasti, uz asistenciju tzv. snaga samoodbrane, a ne ruske vojske. Nijedan sud na svetu ne može dokazati suprotno. To naravno nije tačno, ali mi govorimo o pravu, a ne o pravdi. U slučaju Kosova i pravo i pravda su pogaženi. I zbog toga je Putin daleko bolj političar od Obame i svih predhodnih američkih predsednika. Podvlačim ovo bolji političar, a ne bolji čovek, iako se za Klintona ne može bilo šta dobro reći.
Što se tiče Slobodan Miloševića, za mene on nikada nije bio srpski nacionalista, nego oduvek najobičniji komunjara i "wannabe" Tito, što je podjednako naopako kao i da je bio nacionalista. Međutim, potreba da se Srbi zaštite itekako je bila opravdana, jer je pretnja bilo više nego realna, ali to uopšte nije bio njegov cilj, nego je imao nameru da homogenizacijom srpskog faktora u SFRJ, preuzme poluge vlasti i da postavi sebe kao medijatora i zaštitnika jednih od drugih. Kako on nije Tito, to mu nije uspelo i vrlo brzo je napustio nacionalističku retoriku, koja je njemu uvek bila strana, a nije više bilo ni SFRJ, tako da je bila i suvišna. S druge strane, Karadžić je npr. bio najgori mogući nacional-šovinista, zato su se na kraju i posvađali, jer je došlo do sukoba između dva sveta, pri čemu je Karadžićev svet, bio potpuno stran Miloševiću. Dok je Karadžić bio specijalista za srpsko-bošnjačko neprijateljstvo i posebno brutalan prema Bošnjacima, Milošević je bio specijalista za srpsko-srpsko neprijateljstvo i posebno brutalan prema Srbima. Naime, na spisku žrtava Miloševićevog režima nalazi se najviše istaknutih srpskih političara, biznismena i novinara, a neuporedivo manje albanskih, skoro zanemarljiv broj, na nivou statističke greške, dok je kod Srba u pitanju pravi uzlazni trend. Albanci sa Kosova nisu nisu imali tako masovne demonstracije protiv Miloševićevog režima, a imali su svaki osnov, dok su Srbi to uradili, ali je Milošević izveo tenkove na sopstveni narod. Prema tome, izgovor za kosovsku intervenciju ne stoji, budući da je Milošević podjednak krvnik bio i sopstvenom narodu, ako ne i veći, a to je bilo moguće jer je bio komunjara, pa mu je nacionalna pripadnost bila potpuno nebitna. Naravno, kad je Karadžiću ponestalo bošnjačkih neprijatelja, on se posvetio svojoj drugoj strasti, a to je tamanjenje Srba, u čemu bi bio jednako uspešan da nije bilo međunarodne zajednice.
Od kad je Momo Kapor "obozavalac krvi i smrti"? Vukovar i jeste provincijski barok, mislim da se i u strucnoj literaturi tako naziva barok u predelima Vojne krajine. Sigurno nije barok visine Erlaha ili Levoa.
Sto se tice Ruske gubernije mene to najvise podseca na situaciju pred pad Carigrada, kada se uzvikivalo bolje i turski turban nego papska tijara. Nije tu pitanje nikakve casti, vec straha i beznadja. Treba da biramo izmedju toga da li da nam vladaju ruski oligarsi ili evrotitoisti tipa Kandicke i Latinke i kompanije. Sto se mene tice bolje i lopov nego manijak, znaci poen za Ruse od mene. Vecina u Srba danas gleda na Rusiju sa istim onim romanticarskim zanosom Vuka Isakovica u Seobama. Ali ne zaboravimo da je posle Francuske revolucije dosta tadasnjih evropskih plemica i konzervaticava gledalo isto tako na Rusiju. De Mestr je otisao u Rusiji misleci da je to drzava koja nije ustrojena po piskaranju filozofa, nadao se da ce pobeci od socijal-progresivistickih ideja Rusoa i francuskih prosvetitelja. Mislim da je to tako i danas. Kada kazemo Evropa asocijacija su Teofil Pancic, Pera Lukovic, Sonja Biserko, Biljana Srbljanovic, a Rusija nam se cini kao obecana zemlja gde ovakvi ljudi nemaju nikakvu politicku moc. I zaista koju zdravorazumsku osobu sa minimumom dostojanstva mozemo osuditi sto ne zeli da ovakve osobe cine njenu svakodnevnicu. Sigurno bi nam drugacije bilo da je "Evropa" stizala u tomovima Berka, Loka, Mizesa, a ne u Helsinskim poveljama ili E-novinama.
@Milos Milicevic
"Vecina u Srba danas gleda na Rusiju sa istim onim romanticarskim zanosom Vuka Isakovica u Seobama."
Konačno da se neko seti i Crnjanskog. Taj je bio rasni srpski nacionalist. :)
Inače, odnos Srba prema Rusima najbolje je opisao Momčilo Ninčić. Citiram po varljivom sećanju - "Između nas i naših politika stoji nepremostiva provalija. Oni su boljševici. Ali bez obzira na sve, oni su ipak naši dragi Rusi koji su skrenuli sa puta."
"Umesto šoka i neverice što su nas Rusi tako okrutno ostavili na cedilu legitimišući princip nasilnog otcepljenja, vlada oduševljena podrška Putinovoj avanturi u Ukrajini."
Bojim se da ova ambivalentnost nije eksluzivno obelezje "nacionalista", vec (dugo) postoji i medju zivljem. Jovan Ducic pise u eseju Petar Kocic (zbirka Moji saputnici):
"Odista, ništa nije bilo čudnije nego Srbija iz vremena poslednjih Obrenovića, niti je igde bilo više književnih kontrasta i sukoba među karakterima. Sve protivurečnosti i sve antinomije. Narod duboko monarhističan, a večiti sukobi krune i naroda. Zemlja najvećih slobodnjaka, a država uvek policijska, globe i batine. Zemlja puna sviju bogatstava, a čovek stalno ubog. Zemlja svetog Save, a sveštenik svetosavlja najgrlatiji partijski bukač"
"svako je demokrat u državi, a tiranin u kući"
Ja bih dodao:
zagovora libertarijanske vrednosti a dozivotni predsednik kluba Libek :D
"ove kontraste i paradokse, koji toliko bodu oči, nije uočio nijedan pripovedač iz doba rađanja našeg realizma, a to je u doba Obrenovića. Nikad nisu opisivali ono u šta su gledali, i nikad nije potpuno govorena istina, niti je naš pisac imao do kraja hrabrost svoje reči"
Jasno je da tada nisu imali Ivana Jankovica da im (raz)otkrije istinu :)
Sa druge strane, ponasanje Putina potvrda je stare crnogorske poslovice: Ne treba vjerovati osmijehu mocnog i nebu, jer se brzo promijene.
"Tako jedan od glavnih čuvara tog kukavnog nacionalnog ponosa otvoreno prostituiše i nudi svoju zemlju drugoj zemlji"
U definiciji nacionalizma stoji: teznja za nacionalnom nezavisnoscu u zemlji koja je pod stranom okupacijom. Sa druge strane, nasi "nacionalisti" pozivaju na rusku okupaciju svoje zemlje i naroda. U najboljem slucaju, to ih cini ruskim nacionalistima. U najgorem, srpski "nacionalisti" su ruski placenici, koji su prodali veru za veceru.
A ako novinari u RS jos uvek imaju obraza i casti, te skupe i izuzetno retke robe u Srbiji, Jankovicev tekst trebaju da objave.
I još nešto Jankoviću,
krajnje je neukusno kao dokaz Kaporovog navodnog obožavanja krvi i smrti i sociopatije navoditi mišljenje drugog čoveka o tome što je ovaj možda njemu rekao (ili nije) u nekom neobaveznom razgovoru, koji su vodili u prolazu. Krajnje degutantno. I Arsenijevićevo mišljenje, a i vaše "potezanje" njegovog mišljenja kao nekakvog argumenta. E sad, ja kapiram da pisanje posta nije pisanje naučnog rada, ali barem ste mogli navesti neki Kaporov snimak ili neki njegov intervju. Pri tome, meni ne pada napamet da nešto posebno branim Kapora, u životu sam pročito samo jednu njegovu knjigu, ali vam je potez sa linkom na Arsenijevićevu izjavu u rangu navođenja kredibilnih izvora onih što se prikupljaju po internet forumima tipa Srbi narod najstariji i Hrvati su pali sa Marsa! U svakom slučaju dno dna! Arsenijević je inače tipičan autošovinista koji boluje od manije veličine. Tip misli da je veliki pisac, prezira narod kome pripada i zemlju u kojoj živi, a gle čuda još je tu. Ja da gajim toliku količinu mržnje prema svom narodu, ja bih se odavno odselio na Island i ne bih se više nikad vratio. Međutim, Arsenijiviću to ne pada napamet jer ne može živi bez lokalnih veza i vezica, zato što u inostranstvu takvih pisaca ima na milione i nikoga u principu ne interesuje previše njegovo lokalno piskaranje. Jer da intereseuje, on bi davno otpirlitao odavde, kao što je Dubravka Ugrešić uradila, kao što je David Albahari uradio, koji btw nije Srbin, ali koji ni izbliza nije davao ovakve izjave o svom narodu i svojoj zemlji. Čak se i vratio u rodni kraj kad su oluje prestale da duvaju, a nije morao, jer je i tamo živeo sasvim lepo od svog pisanja.
"Između nas i naših politika stoji nepremostiva provalija. Oni su boljševici. Ali bez obzira na sve, oni su ipak naši dragi Rusi koji su skrenuli sa puta." Mnogo mi se svideo citat Vladimire :)
Mozemo li reci onda za Zapad: "Između nas i naših politika stoji nepremostiva provalija. Oni su TROCKISTI. Ali bez obzira na sve, oni su ipak naši dragi zapadni saveznici koji su skrenuli sa puta."
Ja bih svakako to rekao, jer da zaista ne vidim nigde u EU ili SAD nekadasnje saveznike JVuO, niti NATO kao sredstvo odbrane od komunistickog zla, vec naprotiv EU i SAD diplomate uveliko podrzavaju komuniste obucene u odela demokrata, a najveci zastupnici NATOa u javnosti su slepi obozavaoci AVNOJa i cisti komunisticki srbofobi. Sa druge strane Rusija i dalje nije raskrstila sa etatistickom i komunistickom prosloscu i imperijalistickim teznjama. U celoj situaciji mogu da ostanem ambivalentan. Ono sto treba napustiti jeste hladnoratovski koncept Rusija-komunizam, Zapad-antikomunizam jel to veze sa realnoscu nema.
Mislim da malo masite poentu nacionalizma. Nacionalisti nisu nuzno i patriote. Ukoliko srpski nacionalisti misle da je u interesu srpskog naroda da srpska drzava udje u sastav Ruske Federacije, to nije nedosledno. Ukoliko misle da je u interesu srpskog naroda da Kosovo bude u sastavu Srbije a Krim u sastavu Rusije, ni to nije nedosledno. Cilj je interes naroda, ne interes drzave.
"Ukoliko misle da je u interesu srpskog naroda da Kosovo bude u sastavu Srbije a Krim u sastavu Rusije, ni to nije nedosledno"
Nedosledno nije u psihicki poremecenom umu koji vidi interes na tudjoj zemlji ukrajinskoj kao srpski, koji trazi spas nacije u asimilaciji od strane tudjina, koji trazi cast i rec a obraza nema.
Pseudonacionalisti mozda jesu losi sofisti ali su dobre sluge Rusa.
Srpski nacionalisti koji bi zeleli da Srbija bude u sastavu Rusije vide Ukrajince kao bratski slovenski narod i takodje bi zeleli da i Ukrajina bude u sastavu Rusije, pri cemu je Krim samo prvi korak ka tome. Takodje, ne smatraju da bi ulazenje u sastav Rusije bila asimilacija, ne vide Ruse kao tudjine itd. itd.
@Vladimir
@Milos Milicevic
Умешаћу се у преписку цитатом Ивице Дачића:
"Сви смо ми помало социјалисти!"
@Ivan Jankovic
Није ли национализам дериват националне државе?
Nikola, sta je to interes naroda?
@Mad Max Manus
Odgovoriću Vam citatom.
"Sve te komuniste i socijaliste bi trebalo poslati u SSSR o državnom trošku. Pa ako se neko bude vratio neka tada slobodno propagira svoje ideje."
A Vi pogodite ko je to izjavio. :)
Iako nemam nameru da ispravljam krivu Drinu, jer se eho moze popraviti kada se Tantal najede voca (citaj nikad), uocavamo da kao nekakav monstruozni lajt motiv cesto provejava pojam slovenska braca.
Posto pseudonacionalisti diskriminisu teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine u odnosu na teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, tako isto vrse diskriminaciju slovenske brace.
Postoje drugorazredna i prvorazredna slovenska braca. Ovi sto su katolici to su mutirani izrodi, a ovi sto su pravoslavni to su prvorazredna braca. Ali, nisu ni oni svi nasa slovenska braca, jer Crnogorci, Makedonci i Bugari su zlotvori i neprijatelji, a Rusi su jedina slovenska braca.
Sa druge strane u filmu Chekist vidimo kako pravoslavna slovenska braca, ovaj boljsevici i intelektualci, resavaju nesuglasice. U istorijskom spektaklu zvanom Americka revolucija vidimo bracu Anglosaksonce kako resavaju nesuglasice..
Ali, Rusi su nam braca isto kao sto su braca nam pravoslavni Etiopljani. Moze danas svako prisvajati demokratiju, ali u korenu imena sacuvani su jedini tvorci - stari Heleni. Otud, u korenu DNK razlikujemo bracu:
Slika
Na slici vidimo da Srbi nisu braca sa Ukrajincima i Rusima, dok su Ukrajinci i Rusi medjusobno slicni (daleko od isti). Na zalost lokalnih talibana, Srbi su veca braca sa Crnogorcima i Hrvatima.
Medjutim, dok pseudonacionalisti imaju dvostruke arsine, oni jednoglasno rade u skladu sa ruskim interesom. Zato su srpski "nacionalisti" dobri suznji Rusa, a protivnici srpskog naroda.
Да ли је Стојан Церовић рођен у Титограду или Подгорици и није ли то још једно ем паметно ем морално дете неког зликовца тајне полиције?
Први пут пишем коментар на блогу,а пратим га ево већ пуне три године. На овакав текст напросто нисам могао остати равнодушан. Аутор текста очигледно има неки проблем са српским национализмом, који је нажалост као такав врста у изумирању. Узимати Милошевића као пандан српском националисти је потпуни парадокс и очито неразумевање појма национализам. Комунисти и социлајлисти могу бити све само не националисти. Жао ми је што се овај блог позива на либерализам, а при том заборавља да су скоро сви српски либерали били патриоте и националисти. О европским либралима да не говорим. О поистовећивању Косова и Метохије са Кримом имам два образложења: 1. аутор текста се служи преписивачком политиком страних плаћеника и србомрзаца попут дотичне Соње Бисерко или Јелене Милић чија размишљања и знања на пољу политике и економије не прелазе праг стручног или 2. аутор текста једноставно не разуме ситуацију око поменуте теме са Косвом и Метохијом и Кримом.
Majore, za tri godine koliko pratite blog da li ste videli ijedan afirmativan tekst o nacionalizmu ili bilo kom drugom obliku kolektivizma? Mi upravo i pisemo blog da sirimo ideju individualizma.
@Lazar Antonic
Ово је афирмативни текст о национализму, овде се није лоша реч о национализму per se, ако би се пре тога дефинисао, него о некаквом "srpskom nacionalizmu".
Могуће да овај текст није написао Иван, него жена му :)))
У тексту се врши арбитража међу умобилним типовима, следбеницима Броза и клике. Наводи се мишљење једног "НКВД" типа као мериторно те се на крају дијагностификује тренутно стање национализма.
Изгледа да код друга Јанковића долази на наплату дружење са другарицама :)))
Економски, национализам се дефинише ограничавањем слободе кретања људи, робе и капитала. Из тога угла, СФРЈ је националистичка те није могуће да један буде за СФРЈ а против национализма па зато измишља стилске фигуре...
@мајор Гавриловић
Ове без аршина,
лечити куршумима!
Samo bih hteo da podsetim posetioce bloga da liberalizam u Srbiji nije izmislila Latinka Perović, već Vladimir Jovanović.
Sve više sam sklon da mislim da i naše vođe imaju određene frustracije kao i svi drugi samo njima manipulišu veštije.
A psihopatologija koju oni potpiruju kod elektorata jeste potreba individua da pripadaju grupi i shvatanje nacije kao najtvrdokornije verzije te grupe,jer psiholozi definišu identitet kao sklop psihokarakteristika pojedinca koji služi kao sredstvo samoodbrane u stresnim situacijama a koje se što je najbitnije što se više podleže naglim i čestim promenama jače utvrđuje. Dakle nacionalisti koriste samo veoma očigledan način za usmeravanje masa,time što im daju mogućnost da se na osnovu elementarnih komunikacijskih i pojavnih sličnosti prepoznaju,potpiruju se najniže strasti tipa mržnja,formira se horda koju je onda u principu moguće povesti bilo kuda.
@Mad Max Manus
"У тексту се врши арбитража међу умобилним типовима, следбеницима Броза и клике. Наводи се мишљење једног "НКВД" типа као мериторно те се на крају дијагностификује тренутно стање национализма."
Ako Vas interesuje kako je nastao nedeljnik Vreme, imam informaciju iz prve ruke. :)
Novinari NIN-a su se izjašnjavali ko je za Miloševića, a ko je za Stambolića. Ovi što su bili za Stambolića su otišli i osnovali Vreme.
Evo nekih linkova koji će Vam zasigurno biti interesantni:
http://www.borislavpekic.com/2011/03/nacija-i-demokratija.html
http://www.borislavpekic.com/2011/03/vanbracni-zivot-nacije-i-demokratije.html
@мајор Гавриловић
"аутор текста се служи преписивачком политиком страних плаћеника и србомрзаца попут дотичне Соње Бисерко или Јелене Милић"
Kako si smeo zaboraviti Nikolu Djuricka, tog krvozednog srbomrzca, bezumnu azdaju, otelotvorenje Antihrista, Belzebubovog pomocnika i zapadnu rospiju zeljnu srpske nejaci. :D
Ruski noz u ledja Srbima i mnogo veci sofisti nisu uspeli spinovati, pa ce tesko to uciniti neki anonimni komentator.
Inace, fenomen o kome pise autor mnogo je zlokobniji i stariji od "zvezdinog cetnika Putina". O ambivalentnosti ovdasnjeg naroda pise i Radoje Domanovic u satiri Kraljevic Marko po drugi put medju Srbima:
(radnja: na patriotskom zboru, nakon besede o zlim Arnautima koji otimaju Kosovo, Kraljevic Marko je za akciju)
"Досади ми ваша кукњава и непрестано зивкање. Претурах се у гробу, претурах се више од
пет векова, па баш се не могаше више трпети!
- Ама, то песме певају, брате слатки! То се само тако пева. Ти не знаш за поетику!
- Лепо, молим те, пева се, али тако сте и говорили! Ето, ти сад баш тако исто говораше!
- Немој бити простодушан, молим те, брате, није то све тако као што се говори. То се тако
говори да је стил лепши, китњастији! Види се да ни реторику не знаш. Старински си ти
човек, брате слатки, па не знаш многе ствари! Наука је, драги мој, далеко дотерала. Говорим,
разуме се; али ти треба да знаш да по правилима реторике говорник треба да има леп,
китњаст стил, да уме да одушеви слушаоце, да помене и крв и нож и ханџар и ропске ланце и
борбу! Све је то само лепоте стила ради, и нико не мисли озбиљно као то ти да треба одмах
засукати рукаве, па деде, удри се истински. Тако исто и у песми се баца фраза: "Устани,
Марко..." и тако даље, али је то лепоте ради... Не разумеш, брате, глупо си урадио, види се да
си прост човек, старог кова! Примаш још речи у буквалном значењу, а не знаш да литерарни
стил настаје тек појавом тропа и фигура.
Da albanci krenu sa juga najglasnije zmije, htedoh reci beskicmenjaci, koji sebe nazivaju nacionalistima prvi bi se dali u bekstvo a narod bi ostavili da gine za njihove fotelje. Stojan Cerovic je to lepo primetio pre 22 godine:
"Milošević celom svetu poručuje da se do njega može doći samo preko naroda mrtvog"
Немања, најискреније бих те замолио да ми објасниш појам забадања ножа у леђа Србима од стране руске потпуно оправдане акције на Криму? Са друге стране претерано наглашавање индивидуализма и његово потпуно не спајање са концептом национализма нема неки смисао. Све ми више делује да ствари о којима се овде пише представљају чисту утoпију, ништа мању од оне о бескласном друштву о коме су нас затровали другови и другарице. Морам признати да далеко више афирмативних ставова делим са вашим идејама, али ми увек засмета до танчина изведено подсмевање сопственом народу. Зашто нико није написао неки текст о национализму САД пре свих, Немачке, Француске, Италије... Друго, изјава "звездиног четника Путина" је мало у стилу хелсиншког одбора и сличних групација те врсте. Вероватно и Ви Немања као и побројано друштво мало шта знате о историји четника и Путину, али нека сте Ви казали, то је ваше право зар не?
@major Gavrilović
"Све ми више делује да ствари о којима се овде пише представљају чисту утoпију, ништа мању од оне о бескласном друштву о коме су нас затровали другови и другарице."
Majore, zašto ćutite cele tri godine? :)
Пуштам времену да суди... најобјективнији је судија зар не?
@Vladimir
"Novinari NIN-a su se izjašnjavali ko je za Miloševića, a ko je za Stambolića. Ovi što su bili za Stambolića su otišli i osnovali Vreme."
Јасно к'о дан.
Остаје питање како један Иван Јанковић, који чак и не живи у Јевропи, сузи свој избор на једну од две групе умоболника?
Три су опције:
- утицај непосредног окружења,
- сећање на бунтовну младост у окружењу одбаченик комуниста,
- рекапитулација говора Скојевке у ситним часовима.
Дакле, очито је да ја аутору целу ствар припусујем некаквој слабости, пошто искреном либералу ништа друго није могуће :)
"Све ми више делује да ствари о којима се овде пише представљају чисту утoпију, ништа мању од оне о бескласном друштву о коме су нас затровали другови и другарице."
Мајор Гавриловић никада о слободи није говорио као о утопији а чак да га је таква слабост привремено сустизала, није га напуштало уверење да за ту утопију вреди гинути, што му је између осталог и био посао.
@Nikola
Srpski nacionalisti koji bi zeleli da Srbija bude u sastavu Rusije vide Ukrajince kao bratski slovenski narod i takodje bi zeleli da i Ukrajina bude u sastavu Rusije, pri cemu je Krim samo prvi korak ka tome. Takodje, ne smatraju da bi ulazenje u sastav Rusije bila asimilacija, ne vide Ruse kao tudjine itd. itd.
Они заправо нису ни српски националисти већ руски националисти :)
Na kugli zemaljskoj samo su dva naroda istinski slobodna. Slobodna u smislu klasicnog liberalizma. Slobodan je ruski narod i slobodni su Jevreji.
Svi ostali, u vecoj ili manjoj meri, trpe ili pod jarmom stranog zavojevaca, kao na primer Srbi, ili su zrtve totalitarizma, kao na primer Amerikanci.
Ruski narod slobodan u smislu klasicnog liberalizma? :)
Post a Comment