Danas smo imali prilično dramatičan slučaj poziva na linč preko Fejsbuka, a pre nekog vremena je bio aktuelan slučaj "golišave savetnice" u Ministarstvu spoljnih poslova, čiji je jedini greh, koliko sam shvatio, to što je dobro izgledala i što je stavila neke nazovi provokativne slike na Fejsbuk.
Elem, ne želim da se bavim sa ova dva konkretna slučaja, već da postavim načelno pitanje - šta tačno državni službenici smeju, odnosno šta ne smeju da postave na svoj Fejsbuk profil, u svoje slobodno vreme? Gde počinje privatnost, a završava se službenost? Koliko slobode govora oni uopšte imaju? Tu, čini mi se, postoje dva različita primera.
Prvi je kritika državne politike. Zamislimo nekog pomoćnika ministra, recimo spoljnih poslova, koji smatra da Srbija sada treba da se jasno opredeli povodom krize u Ukrajini, tako što će da podrži pravo na samoopredeljenje Krima. Da li on može da snosi posledice ukoliko na svoj lični FB nalog stavi neki članak iz ruskih novina, uz komentar "Podrška braći Rusima!" On sigurno to sme da kaže na slavi, među prijateljima. i sigurno ne sme da kaže na televiziji, ali da li sme da stavi na FB profil? Jel ima on uopšte pravo da kaže šta misli na FB o nečemu što mu je u opisu posla? A šta ako mu nije u opisu posla, jel sme on da kritikuje recimo Ministarstvo energetike? Nemam pojma.
Drugo je pitanje javnog morala. Recimo, kakvim sankcijama može da bude izložena učiteljica koja na FB nalog postavi slike sa letovanja na kojima je očigledno pijana? Mislim, učiteljima nije zabranjeno da budu pijani na letovanju, nije im zabranjeno da se slikaju dok su pijani, nije im zabranjeno da svojim prijateljima pokazuju svoje slike kada su pijani - da li im je zabranjeno da na FB postavljaju svoje slike kada su pijani? A šta ako nije sama postavila te slike, već ih je postavio neko drugi?
Primer sa Počučom koji je danas pozvao na linč je ekstreman, ali šta je tačno definicija "ekstrema"? Da li je recimo smeo da postavi link na vest i da napiše komentar "Sramota da se ovo dešava u Beogradu"? Da li je smeo da napiše "Sramota, neko treba da ih spreči!"? Gde je tačno granica nakon koje treba da izgubi posao? Gde je granica nakon koje treba i krivično da odgovara? Ko i kako to uopšte utvrđuje? Ne znam, ali bih voleo da mi odgovori neko ko zna.
Elem, ne želim da se bavim sa ova dva konkretna slučaja, već da postavim načelno pitanje - šta tačno državni službenici smeju, odnosno šta ne smeju da postave na svoj Fejsbuk profil, u svoje slobodno vreme? Gde počinje privatnost, a završava se službenost? Koliko slobode govora oni uopšte imaju? Tu, čini mi se, postoje dva različita primera.
Prvi je kritika državne politike. Zamislimo nekog pomoćnika ministra, recimo spoljnih poslova, koji smatra da Srbija sada treba da se jasno opredeli povodom krize u Ukrajini, tako što će da podrži pravo na samoopredeljenje Krima. Da li on može da snosi posledice ukoliko na svoj lični FB nalog stavi neki članak iz ruskih novina, uz komentar "Podrška braći Rusima!" On sigurno to sme da kaže na slavi, među prijateljima. i sigurno ne sme da kaže na televiziji, ali da li sme da stavi na FB profil? Jel ima on uopšte pravo da kaže šta misli na FB o nečemu što mu je u opisu posla? A šta ako mu nije u opisu posla, jel sme on da kritikuje recimo Ministarstvo energetike? Nemam pojma.
Drugo je pitanje javnog morala. Recimo, kakvim sankcijama može da bude izložena učiteljica koja na FB nalog postavi slike sa letovanja na kojima je očigledno pijana? Mislim, učiteljima nije zabranjeno da budu pijani na letovanju, nije im zabranjeno da se slikaju dok su pijani, nije im zabranjeno da svojim prijateljima pokazuju svoje slike kada su pijani - da li im je zabranjeno da na FB postavljaju svoje slike kada su pijani? A šta ako nije sama postavila te slike, već ih je postavio neko drugi?
Primer sa Počučom koji je danas pozvao na linč je ekstreman, ali šta je tačno definicija "ekstrema"? Da li je recimo smeo da postavi link na vest i da napiše komentar "Sramota da se ovo dešava u Beogradu"? Da li je smeo da napiše "Sramota, neko treba da ih spreči!"? Gde je tačno granica nakon koje treba da izgubi posao? Gde je granica nakon koje treba i krivično da odgovara? Ko i kako to uopšte utvrđuje? Ne znam, ali bih voleo da mi odgovori neko ko zna.
20 comments:
Bas sam danas citao o slucaju gde je skola koja je naterala ucenicu da otkrije svoju FB sifru kaznjena sa 70,000 dolara. Znam da nije isti slucaj ali izgleda da je sud procenio da komunikacija preko FB nije javna komunikacija.
http://www.nydailynews.com/news/national/school-pays-70-000-forcing-student-reveal-facebook-password-article-1.1736528
Uopšte ne izgleda dobro, pre bih rekao da izgleda kao neka fufa sa neukusnim oblačenjem i manirima - to joj je prvi greh, drugi greh joj je što studira na Megatrendu; ovo je primer dobrog izgleda, ukusa, ambicioznosti, obrazovanja i inteligencije.
Iz Markovog i Navuhodonosor-ovog posta naucili smo da je lepota relativan pojam.
Iako, moram priznati ova nasa podseca me na glavnu vesticu iz filma Hensel i Gretel :D Ili ko da je pobegla iz one turske serije Sila :D
Basara je dao zanimljivo objasnjenje vezano za problem fejsbuka:
"Gledao sam svojevremeno film posvećen životu i radu te majke apokaliptične invencije i na osnovu viđenog mogu reći da je izumitelj Fejsbuka teški mufljuz i jajara. Pre svega, tip je na ideju o patentiranju „socijalne mreže“ došao tako što je (bez odobrenja, naravno) poturao kompromitantne fotografije neke devojke, koja beše blagoizvolela ne podleći njegovim čarima. Potom je našao nekog veselnika, entuzijastu koji je uložio pare u pronalazačevo pokvarenjaštvo, da bi na kraju ispalio i investitora i ušao u istoriju. E, to hoću da vam kažem: kakve su nam istorijske ličnosti takva nam je i istorija.
Još nešto hoću da vam kažem. Budući da smo u kratkim crtama apsolvirali mufljuskojajarski karakter izumitelja, možda je suvišno reći da Fejsbuk, kao takav, najviše ide na ruku mufljuzima i jajarama."
U prevodu, ako si slobodan da koristis fejsbuk, onda si odgovoran za posledice koriscenja.
"Šta sme državni službenik da stavi na Fejsbuk?"
Право је питање. Погрешно за државне службенике је шта не сме :)
Иначе, постоји и та идеја левосрбијанаца да држава, тј. порезки обвезници има да плаћа културне раднике на пример, а да ови могу и морају да причају шта год желе а да држава, тј. порезки обвезници немају права нити да се побуне против такве праксе нити да да престану да плаћају. Ваљда им је дворска луда послужила за узор, шта ли
A ovi sto ih placaju poreski obveznici da rade sta god hoce, citaj politicari, steta su manja od ovih sto pisu i govore?!? :d
Znaci onaj sto govori ili pise o ubistvu veci je krivac od onoga sto ubija? :D
@Nemanja
"A ovi sto ih placaju poreski obveznici da rade sta god hoce, citaj politicari, steta su manja od ovih sto pisu i govore?!?"
Изгледа да је неки неспоразум у питању - поента јесте баш у томе да они који плаћају порезки обвезници немају ту слободу обзиром да представљају некакав намјањи заједнички садржалац. Са друге стране, и те 'Жене у црном' плаћа држава, тј. порезки обвезници што доводи овог који је додуше непосредан службеник у исту раван.
Pa zenturace u crnom bas imaju takvu metodologiju.pozive na linc i slicno .inace radi se hrpi olosica cije je djelovanje odavno trebalo bit predmet sudske istrage
@Navuhodonosor
ne shvatam kakav Vi imate problem sa Megatrendom, i sto bi to bio njen greh. Ono sto mogu sa 90% sigurnosti da tvrdim je to da ni Vas fakultet koji stdirate, koji ste zavrsili ili koji cete sutudirati nije mnogo bolji od Megatrenda. Mozda i gresim, ali male su sanse, ako gresim dobicete moje izvinjenje.
A šta sme bilo koji službenik? Da li se u privatnim firmama toleriše pres službama (i zaposlenima koji rade u istim) da javno iznose svoje mišljenje ili se, obzirom da su im mediji posao i da običnim ljudima nije lako da razluče lični stav od stava firme, od njih očekuje da u MEDIJIMA iznose isključivo stavove i mišljenja koja su u liniji sa zvaničnim stavovima firme?
Inače, postoji velika razlika između ličnog i privatnog. Sve što se objavi na tw, FB i slično možda ostaje lično, ali više nikako nije privatno.
Stvar je u kriterijumima, Saša Radulović je lepo objasnio da privatni fakulteti u Srbiji nemaju nikakve kriterijume i da služe samo za štancanje diploma koje su potrebne za dobijanje posla preko veze u državnoj administraciji i javnim preduzećima (ozbiljne privatne firme u 99% slučajeva neće ni da čuju za kandidate sa privatnih fakulteta). A istina je da na mom (državnom) fakultetu imate sasvim dovoljan broj budala od profesora koji npr. ne razumeju i ne govore engleski jezik, ne objavljuju publikacije u relevatnim međunarodnim časopisima i uopšte ne učestvuju na relevantnim naučnim konferencijama (Radulović reče da bi svi takvi profesori dobili šut kartu da se on pita nešto), a od studenata traže bubačenje beskrajnih nizova kojekakvih definicija, podela/nabrajanja, šema i tabela (studenti su naročito alergični na te podele/nabrajanja, to više i nije obrazovanje, to je ZAGLUPLJIVANJE), ali ipak npr. ja bih znao da nacrtam i obrazložim Laferovu i Filipsovu krivu, da objasnim osnove kejnzijanizma, monetarizma, ekonomije ponude, životni ciklus preduzeća po čika Adižesu, menadžment prema ciljevima po čika Drakeru (Toma Nikolić to ne zna), znao bih da objasnim koja je razlika između funkcionalne, projekte i matrične organizacije, šta je to SWOT analiza, koji su instrumenti marketing miksa i šta je marketing kao poslovna koncepcija, znao bih da kažem par reči o komercijalnom i investicionom bankarstvu, osiguranju, prostom i složenom kamatnom računu, znao bih detaljno da objasnim sve vrste poreza i sve vrste hartija od vrednosti koje postoje (uključujući i većinu onih složenijih - derivata)... itd; sumnjam da oni koji završe Megatrend znaju išta od toga.
@Navuhodonosor,
Gde je Radulovic objasnio da privatni fakulteti nemaju nikakve kriterijume, a drzavni imaju?
Ne verujem da je to rekao, jer je to kolosalna glupost koja nema dodira sa realnoscu. Imamo mnogo drzavnih fakulteta koji stancuju diplome (beogradski univerzitet nije jedini univerzitet u drzavi), kao sto imamo privatne koji drze neke standarde.
Upotrebio je reč standardi, a ne kriterijumi, ali to je to:
Utisak nedelje
Dakle, Radulović lepo konstatuje da ljudi završavaju kojekakve privatne fakultete sa nikakvim standardima, ulaze u stranke i dobijaju poslove u javnim preduzećima, državnoj i opštinskim administracijama i na kraju imaju veće plate nego zdravi deo ekonomije (privatni sektor).
Da, al to ne znaci ono sto si ti rekao, nije objasnjavao da "privatni fakulteti u Srbiji nemaju nikakve kriterijume i da služe samo za štancanje diploma", to bi bila pogresna generalizacija. Samo je bio neprezican, verovatno zbog toga sto je objasnjavao potpuno drugu stvar, jer stancanje rade i drzavni fakulteti.
Da pojasnim, kad kazes:
"privatni fakulteti" - to znaci svi privatni fakulteti,
dok,
"kojekakvi privatni fakulteti" - znaci podskup privatnih fakulteta.
Pogledajte ovaj video.
A onda pročitajte ovaj tekst.
Ključna rečenica:
U visokoobrazovane se, međutim, danas ubrajaju i osobe koje ne znaju gde je Kip slobode ili koji broj označava četvrtinu od 2.000.
:)))
Ha, ha, bolje mi opsuj nesto nego da mi kazes "procitaj tekst".
:)
"I was shooting heroin and reading “The Fountainhead” in the front seat of my privately owned police cruiser when a call came in."
Невезано за тему, али морао сам са неким да поделим, кад ме већ нико не прати на тивтеру. =)
L.P.D.: LIBERTARIAN POLICE DEPARTMENT
@Milan -- fenomenalno :)
Kada sam pisao komentar o slobodi i odgovornosti, ponajmanje sam mislio da covek zbog par karakteta na svom fejsbuk nalogu treba da zavrsi u pritvoru. Ovo podseca na Saudijsku Arabiju gde za tvit dobijes 10 godina robije..
Post a Comment