Od pre izbora nam je ostala jedna rasprava nedovršena. Ministarski mandat i dobar deo predizborne kampanje Saše Radulovića obeležilo je protivljenje subvencijama koje je država prethodnih godina dodeljivala raznim investitorima mimo svake računice. U isto vreme, međutim, Radulović se zalaže za subvencije u vidu podrške venture capital (VC) fondovima. Prema ovom planu, država bi sa privatnim fondovima koji ulažu u IT sektor i druge inovacije koinvestirala u iznosima od 20-40% ulaganja.
Ovo bi, nekako, trebalo da bude potpuno drugačije od Dinkićevih subvencija. Argument u prilog tome je da je ovo tržišna alokacija sredstava jer privatni fondovi, a ne država, odlučuju gde ulaganje ide. Država samo dotira fond.
Ovaj argument ne stoji. Subvencije po definiciji ne mogu biti tržišna alokacija resursa. Tržišna alokacija u predlogu subvencija postoji samo u finalnom segmentu, kada fond odlučuje da li da finansira firmu Alfa ili firmu Beta. Ali sama odluka da se sredstava plasiraju u fond je na prvom mestu netržišna. Uzima se novac poreskih obveznika, oporezuju se pekari i lekari, da bi se novac dao VC fondovima. To je po sebi birokratska alokacija resursa. Šta bi sa devizom da je smanjenje poreza najbolja subvencija?
Činjenica da VC fondova nema na srpskom tržištu po sebi znači da su investitori širom sveta procenili da takvo ulaganje nije poželjno. U Srbiji ima mnogo ljudi sa nešto novca, na berzi, u bankama, fondovima, u inostranstvu i mnogi od njih traže povoljne prilike za ulaganje. Ako i pored toga malo ko finansira start-up firme, prva pretpostavka ekonomiste bi trebalo da bude da postoji neki valjan razlog zašto privatni novac to ne radi. Radulovićeveva prva pretpostavka je, obrnuto, da privatni novac greši što ne ulaže u start-upe.
Subvencije se mogu opravdati čak i ako se prizna da njihova alokacija nije tržišna, argumentom da je u pitanu neki vid "tržišne greške" -- koja se definiše kao nešto što tržište propušta da uradi, a za šta mi možemo nekako objektivno utvrditi da bi bilo u kolektivnom interesu uraditi. Taj argument je Radulović izneo u nekim raspravama, kao i ranije kada je prvi put govorio o ovom fondu:
"Problem je u tome što ulaganja u inovacije obično imaju prvih nekoliko godina gubitke i potrebno je vreme dok počnu da stvaraju profit, zbog čega banke ne mogu da finansiraju takve projekte."
Ovo bi, pretpostavljam, trebalo da bude ta tržišna greška. Ona to jasno nije, čak i ako prihvatimo intervencionističku definiciju tržišne greške. Prvo, banke mogu da finansiraju i projekte koje ne donose odmah profit, niko ih u tome ne sprečava. Samo je možda procena konkretnih banaka u Srbiji da to ne treba raditi. To je tržišna procena, tržišna alokacija. Drugo, banke nisu jedini niti glavni finansijeri ovakvih stvari. Ima mnogo privatnog novca, u Srbiji i inostranstvu koji je rad da rizikuje i da čeka. To širom sveta postoji i ako vide interes investitori ulažu. Ako u Srbiji takav novac ne ide u start-upe, to nije tržišna greška -- to je procena hiljada potencijalnih ulagača, gomile dobro inforimasnih ljudi koja se javlja još i pod imenom "tržište".
Otkud ovakav raskorak kolektivne procene tržišta i procene Radulovića i drugih koji podržavaju ove subvencije? Implicitna pretpostavka koju zagovarači subvencija imaju je da je kapital jedini faktor koji Srbiji nedostaje za razvoj inovativnih start-upova. Zato svu pažnju usmeravaju na privlačenje kapitala, jer valjda podrazumevaju da je sve ostalo na mestu. Ja situaciju čitam drugačije -- činjenica da nema privatnog kapitala u tom sektoru je najbolji znak da neke druge stvari nedostaju. Kapital je ovih godina rekordno jeftin. Novac u svetu ne zna gde će da ide pa odlazi u američke i nemačke obveznice sa negativnim realnom prinosom. Ide na svetske berze, čiji indeksi, od američkih do ruskih, indijskih, čak i grčkih sada godinama rastu. Kapitala ima i kada bi srpsko start-up tržište bilo toliko perspektivno nema sumnje da bi ga kapital našao. Treba srediti sve drugo, od tržišta rada preko sudova do obrazovanja; a privlačenje kapitala je poslednje o čemu treba brinuti.
Ovo bi, nekako, trebalo da bude potpuno drugačije od Dinkićevih subvencija. Argument u prilog tome je da je ovo tržišna alokacija sredstava jer privatni fondovi, a ne država, odlučuju gde ulaganje ide. Država samo dotira fond.
Ovaj argument ne stoji. Subvencije po definiciji ne mogu biti tržišna alokacija resursa. Tržišna alokacija u predlogu subvencija postoji samo u finalnom segmentu, kada fond odlučuje da li da finansira firmu Alfa ili firmu Beta. Ali sama odluka da se sredstava plasiraju u fond je na prvom mestu netržišna. Uzima se novac poreskih obveznika, oporezuju se pekari i lekari, da bi se novac dao VC fondovima. To je po sebi birokratska alokacija resursa. Šta bi sa devizom da je smanjenje poreza najbolja subvencija?
Činjenica da VC fondova nema na srpskom tržištu po sebi znači da su investitori širom sveta procenili da takvo ulaganje nije poželjno. U Srbiji ima mnogo ljudi sa nešto novca, na berzi, u bankama, fondovima, u inostranstvu i mnogi od njih traže povoljne prilike za ulaganje. Ako i pored toga malo ko finansira start-up firme, prva pretpostavka ekonomiste bi trebalo da bude da postoji neki valjan razlog zašto privatni novac to ne radi. Radulovićeveva prva pretpostavka je, obrnuto, da privatni novac greši što ne ulaže u start-upe.
Subvencije se mogu opravdati čak i ako se prizna da njihova alokacija nije tržišna, argumentom da je u pitanu neki vid "tržišne greške" -- koja se definiše kao nešto što tržište propušta da uradi, a za šta mi možemo nekako objektivno utvrditi da bi bilo u kolektivnom interesu uraditi. Taj argument je Radulović izneo u nekim raspravama, kao i ranije kada je prvi put govorio o ovom fondu:
"Problem je u tome što ulaganja u inovacije obično imaju prvih nekoliko godina gubitke i potrebno je vreme dok počnu da stvaraju profit, zbog čega banke ne mogu da finansiraju takve projekte."
Ovo bi, pretpostavljam, trebalo da bude ta tržišna greška. Ona to jasno nije, čak i ako prihvatimo intervencionističku definiciju tržišne greške. Prvo, banke mogu da finansiraju i projekte koje ne donose odmah profit, niko ih u tome ne sprečava. Samo je možda procena konkretnih banaka u Srbiji da to ne treba raditi. To je tržišna procena, tržišna alokacija. Drugo, banke nisu jedini niti glavni finansijeri ovakvih stvari. Ima mnogo privatnog novca, u Srbiji i inostranstvu koji je rad da rizikuje i da čeka. To širom sveta postoji i ako vide interes investitori ulažu. Ako u Srbiji takav novac ne ide u start-upe, to nije tržišna greška -- to je procena hiljada potencijalnih ulagača, gomile dobro inforimasnih ljudi koja se javlja još i pod imenom "tržište".
Otkud ovakav raskorak kolektivne procene tržišta i procene Radulovića i drugih koji podržavaju ove subvencije? Implicitna pretpostavka koju zagovarači subvencija imaju je da je kapital jedini faktor koji Srbiji nedostaje za razvoj inovativnih start-upova. Zato svu pažnju usmeravaju na privlačenje kapitala, jer valjda podrazumevaju da je sve ostalo na mestu. Ja situaciju čitam drugačije -- činjenica da nema privatnog kapitala u tom sektoru je najbolji znak da neke druge stvari nedostaju. Kapital je ovih godina rekordno jeftin. Novac u svetu ne zna gde će da ide pa odlazi u američke i nemačke obveznice sa negativnim realnom prinosom. Ide na svetske berze, čiji indeksi, od američkih do ruskih, indijskih, čak i grčkih sada godinama rastu. Kapitala ima i kada bi srpsko start-up tržište bilo toliko perspektivno nema sumnje da bi ga kapital našao. Treba srediti sve drugo, od tržišta rada preko sudova do obrazovanja; a privlačenje kapitala je poslednje o čemu treba brinuti.
18 comments:
Ko je malo duze pratio blog SR zna da se on zalaze za ovekve ideje.
Stari post sa vise detalja:
http://blog.b92.net/text/15618/Fond-za-razvoj/
A usput, i da stranim VC Fondovima das 40% fonda, sa standarnom 'fee structure', oni opet ne bi dosli da ulazu.
Mislim da Radulovic nema podrzsku za VC fondove ljudi koji se razumeju u ekonomiju, a takodje, nema ni podrsku ljudi koji nemaju veze sa ekonomijom jer takvi ljudi nece podrzati ono sto ne znaju sta znaci. Ono sto je Srbiji potreno je trzisna privreda, a ne ad hoc resenja.
Ali, ako osnovano pretpostavimo da AleSte slično razmišlja kao SlaTa, da li to znači da je SaRa :) autokrata koji ne usvaja ni ubedljivo obrazloženo mišljenje najbližih saradnika?
Sve politike se vode u realnom vremenu i prostoru. Ako si ministar privrede, a znas da se nece ispuniti neke pretpostavke jer znas kako misli ostatak vlade, onda gledas da neke stvari maksimiziras na najmanje los nacin i napravis najbolje pocetne korake da bi gurao neke druge stvari. Kolosalna je razlika izmedju dam ti subvenciju za 30% i ja i samo ja cu da odlucim ko moze da istu dobiju i ulozicu u svaki VCF 40% kapitala ako dodje u Srbiju i necu mu se mesati na bilo koji nacin u posao. Cak i sa ovim za VCF ti treba i nulto oporezivanje kapitalne dobiti i jak pipeline (koji smo takodje skoro sacinili), tako da je Lazar u pravu. Inace, scenario u kome su ispunjene pretpostavke iz posta (sto volimo reci trzisna privreda pod institucijama i vladavinom prava) se nece desiti u Srbiji u narednim godinama. Dakle, start-ups mogu da imaju gotovo nista ili da imaju nesto, s tim da ce u novoj konstelaciji snaga imati nista. Odnosno imace sporadicne korumpirane drzavne sheme koje nikada nece zavrsiti gde treba.
Ista je stvar i kod preuzimanja 25-75% rizika banaka. I jedno i drugo je bilo pitanje sta mozemo uraditi u datim okolnostima jer istorijski niska cena kapitala u ovom momentu nista ne znaci dok se ne otkloni istorijski nagomilan idiotizam srpske ekonomske i jos poneke politike.
A istinski trade-off u realnom zivotu je da li cemo uloziti 4 milijarde RSD u podrsku VCF ili cemo te pare bilansno prebaciti nekom od drugih ministarstava. Sav novac koga se Ninistartvo privrede odreklo u budzetu za 2014. je otisao drugim ministarstvima, nije cak ni upotrebljen za smanjenje deficita. To vam je realna politika, ostalo je suva teorija.
Okej, ima smisla.
Za pocetak, ne slazem se bas sa sledecom recenicom:
"Novac u svetu ne zna gde će da ide pa odlazi u američke i nemačke obveznice sa negativnim realnom prinosom. Ide na svetske berze, čiji indeksi, od američkih do ruskih, indijskih, čak i grčkih sada godinama rastu. Kapitala ima i kada bi srpsko start-up tržište bilo toliko perspektivno nema sumnje da bi ga kapital našao."
Tacno je da "novac ne zna gde ce" ali ne zato sto ga ima toliko puno po niskoj ceni, vec zato sto se ogromni delovi privrede izbegavaju za investiranje zbog krize. Ukratko, vlasnici kapitala se plase gubitaka kakve smo videli 2007.-2009. Novace ide u obveznice sa negativnim prinosom jer investitori radije uzimaju mali ali zagarantovan gubitak nego potencijalni gubitak svega ili ogromnog dela svoje sume. Igraju na sigurno. Svajcarska (a u jedom trenutku i Nemacka) je pre koju godinu mogla da proda obveznice sa negativnom kamatom jer je trziste procenilo da je sigurnije "parkirati" novac u obveznicama makar sa gubitkom od 0,75% (ili koliko je vec bilo, 0,25%) nego drzati pare u nekoj banci koja nudi neku pozitivnu kamatu ali potencijalno moze da propadne.
Tako da nije bas da ima jeftinog kapitala koji ulaze gde stigne a nas zaobilazi jer smo eto medju najgorima...mi mozda jesmo medju najgorima ali kapital zaobilazi i mnogo sigurnija i uredjenija trzista jer se trenutno plasi rizika. Korporacije sede na kesu jer procenjuju da ne vredi investirati, itd.
"Korporacije sede na kesu jer procenjuju da ne vredi investirati, itd"
Mozda su skroz u pravu. :)
@Marko
Mozda jesu, a mozda su se samo usrali :)
Ja se principijelno slazem sa Slavisom recimo, ali ovo sa drzavno potpomgnutim VCF gledam kao neko prelazno resenje - kod nas su privrednici, i domaci i strani, naviknuti na svakojake drzavne subvencije, podsticaje, beneficije, itd. Mogu samo da zamislim koliki jauk dolazi sa njihove strane ako im se kaze - sve se ukida. Ovo sa VCF je nacin da im se u nekom prelaznom periodu da "nesto" a da to "nesto"
1) ne bude samo bespovratno bacanje drzavnih para, vec nesto sto je investicija i sto moze generisati neki povracaj i sto ce podstaci privrednike da rade
2) nauci domacu privredu na jedan nacin finansiranja koji joj uglavnom nije poznat
3) manje kosta drzavu nego prethodni sistem subvencija
4) rezultira boljom alokacijom resursa nego prethodni sistem subvencija.
Korporacije u americi imaju dosta kesa u velikoj meri iz poreskih razloga. Taj kes je cesto zaradjen od poslovanja u inostranstvu, kada bi ga uneli u US morali bi da plate oko 35% poreza.
Ali ono sto je vaznije, ja mislim da ti real-politik izgovori za VCF koje koriste Sasa i Andrija jednostavno ne stoje. Radulovic ne deli Aleksandrovo misljenje da treba ulagati u VCF zato sto bi inace taj novac bio potrosen na gore programe. Ne, Radulovic tvrdi da je u pitanju trzisna greska koju on treba da resi. Znaci stvar je u principu. Ko kaze da sutra Radulovic nece da se probudi i da kaze da imamo manje turista nego Izrael i da je to zato sto nemamo izgradjenu turisticku infrastrukturu i da krene da ko-investira u gondole i bogomolje po Srbiji?
Ja mogu da se slozim sa Aleksandrom i Andrijom da je predlozeni VCF paket manje los nego subvencija po radnom mestu (iako Andrija preteruje u prednostima), ali nikako da je pozeljan. Naprotiv, mislim da svi koji podrzavaju Radulovica zbog liberalnih stavova treba da budu zabrinuti a imaju i obavezu da na vreme skrenu paznju da lista DJB i Radulovic nemaju bezrezervnu podrsku vec samo podrsku za trzisne elemente svog programa. Nema heroja.
Ja mogu deo programa o VCF da podrzim tj. da mi ne smeta na osnovu pragmaticnih razloga koje sam naveo (a koje je naveo i Aleksandar) - nisam u Radulovicevoj glavi i vrlo je moguce da on jednostavno razmislja drugacije (market failure, itd.), sto je i vrlo verovatno po onome sto pise.
No, i moja je pretpostavka da on to gleda kao prelazno resenje (sumnjam da mu je stav da drzava treba da finansira 40% VCFova u nedogled) pa mi i da je vlast nakon nekog vremena ili ukinuo drzavno potpomognuti VCF (nakon sto se dovoljno 100% privatnih "zapati" kod nas) ili bi jednostavno odustao od toga kada bi video da taj "market failure" ne moze da ispravi.
Btw, mislim da DJB i Radulovic zasluzuju podrsku za mnogo vise od trzisnih elemenata svog programa - jednako vazno kao i to ako ne i vaznije je njihovo zalaganje za transparentnost, kraj partokratije i privrednog drzavno-tajkunskog burazerstva.
Slazem se da bi resio tu pricu oko burazerskog kapitalizma i da bi bilo vise transparentnosti. To je radio i u ministarstvu privrede i odradio sjajan posao. Zato ga svi mi i podrzavamo.
Ono u sta ne verujem previse je da bi uspeo da otpusti 100 - 150 hiljada ljudi, i to partijski zaposlenih, iz javnog sektora. Kako bi se utvrdjivalo ko je partijski zaposljen a ko ne? Koja bi to komisija radila? Svidja mi se ideja ali mislim da nije realna. Verovatno bi mogao da spreci zaposljavanje pa da prirodnim odlivom smanji broj zaposlenih ali neko veliko otpustanje mi zvuci malo verovatno. Pogotovu otpustanje koje cilja partijske kadrove. Moguce je da gresim jer je to kljucna stavka progrma. Bez tih usteda tesko bi se platio velikodusan socijalni program koji predlaze.
Mislim da nije bitno ko je "partijski" zaposlen a ko nije, vec ko je potreban u nekom javnom sektoru (jp, jkp, ministarstvu, agenciji). Siguran sam da ima ljudi koji nisu "partijski" zaposleni (mozda rade tamo od 1985.) ali su beskorisni i treba da dobiju otkaz; opet sigurno ima onih koji su preko stranke dobili posao ali su kvalifikovani i dobri u svom poslu i znaju ono sto treba da znaju i rade ono sto treba da rade. Dakle selekcija treba da bude po principu potreban/nepotreban - razlucivati ko je zaposlen po kom osnovu i kada je slazem se, nemoguca misija. Mislim da je Radulovic to i sam nagovestio kao svoju ideju kada je rekao (valjda na tw) kako je prvi korak u tome sistematizacija radnih mesta. Kako to sprovesti? Mislim da to nije nista sto je nemoguce, dovede se strana konsultantska kompanija npr. koja je specijalizovana za te stvari (ne znam da li ima domacih) - svetske korporacije ih redovno unajmljuju.
Dalje, neke delove javnog sektora jednostavno treba ukinuti (raznorazne agencije i druga tela sa nadleznostima koje se preklapaju ili koje uopste i ne treba da postoje) pa je tu jos lakse, nema potrebe za selekcijom, samo otkaz i cao.
postoji li neko opravanje da se zemljište ne prodaje imaocima stranog pasoša? meni to, neupućenom, zvuči dosta glupavo...
Jedno opravdanje je da zelis da se vlasnici zemlje ucine siromasnijim posto im limitiras traznju.
Drugo opravdanje je da zelis da lokalnim tajkunima omogucis odlicnu priliku za arbitrazu, da kupe zemlju jeftino pa da kada se zabrana ukine mogu lepo da zarade.
Zemlja je proizvod kao i svaki drugi, pogotovu sto u Srbiji mineralna prava pripadaju drzavi. Ova ideja ima smisla kao i zabrana izvoza automobila, psenice ili sportista.
Pa čekajte malo, da razjasnimo nešto. Dinkićeve subvencije su POKLON, dakle država bespovratno daje privatnim subjektima novac poreskih obveznika. Ono što Radulović predlaže nije poklon već ULAGANJE. Država učestvuje sa 30 ili 40% u vlasništvu investicionog fonda što znači da POSEDUJE 30 ili 40% portfolia VCA fonda. Dakle, država nije ništa poklonila, već je konvertovala u vlasnički udeo u start-up firmama. Recite mi šta vidite tu da nije tržišno?
Ministarstvo je napravilo pipeline projekata u koje bi VC fond ulagao? Po cemu se to onda razlikuje od Fonda za razvoj?
Ili je autor ideje o VC fondu istovremeno planiran i za menadzera takvog fonda? Ne razumem kako se moze podrazumevati nemesanje u politiku fonda, ako se pre osnivanja zna o kojim se projektima radi?
Post a Comment