Pages

11 March 2014

Krimski rat

Ovo je velika pobeda i za Obamu i za Putina, zato što su na moje veliko iznenađenje mnogi slobodoljubivi i misleći ljudi našli za neophodno da izaberu stranu. Umesto da razmišljamo na nivou principa, previše inteligentnih ljudi je zagrizlo mamac i napadajući jednu stranu se korak po korak svrstalo uz drugu. Sad su za jedne NATO i američka spoljna politika garant mira i svetionik slobode, za druge je Putin konstitucionalni demokrata. Ne zna se ko je gore prolupao.

Svakome ko nije unapred odabrao stranu trebalo bi da bude očigledna hipokrizija obe države. Kritike SAD upućene Rusiji su gotovo komične jer sve za šta ga optužuju rade već odavno i oni sami. Ambasada SAD u Kijevu danas objavljuje saopštenje koje počinje sa "Prilikom svake vojne intervencije, prvo strada istina." -- kao da nije SAD ta koja prva interveniše u svakom ćošku sveta. Keri je pre neki dan rekao "Ne možete okupirati državu na osnovu isfabrikovanih optužbi, jer ovo nije 19. nego 21. vek." -- ali upravo je SAD to uradila Iraku, na osnovu isfabrikovanih optužbi, u 21. veku. Rusija sa svoje strane nevešto upošljava istu ljudskopravašku retoriku kada govori o intervenciji na Krimu, dok u isto vreme redovno krši osnovne slobode sopstvenih građana. U Moskvi je dan posle početka okupacije par stotina ljudi pokušalo da održi mirni antiratni skup -- i policija ih je skoro sve uhapsila. Mirni protest protiv rata! Zbog ovakvih stvari su Rusi na Krimu pod bilo kakvom zamislivom ukrajinskom vlašću slobodniji od Rusa u Rusiji. To ne znači da neće ujedinjenje sa Rusijom -- sloboda nije svakome prioritet -- ali znači da ruska retorika zaštite Krimljana nikoga sa zrnom soli u glavi ne bi smela da zavara.

Problem sa američkom spoljnom politikom u poslednjih dvadesetak godina je što nije zasnovana na interesima već je podržana mesijanstvom. SAD je sebe stavila u ulogu svetskog policajca, obični ljudi su na to navikli i sada iskreno osećaju odgovornost da reaguju na sve i svašta u svetu. Vide da se negde nešto dešava i traže da država "uradi nešto". Međutim, kao i u stvarima ekonomske regulacije, država se ponaša nespretno, pojednostavljuje stvari, ne razume lokalne probleme i zato uglavnom ne zna šta radi, politike imaju nepredviđene posledice, nameravane kratkoročne intervencije se završe dugoročnim angažmanom i takve greške se ponavljaju iz pokušaja u pokušaj a da pri svakoj sledećoj intervenciji ni političari ni javno mnjenje ne razumeju da je država problem a ne rešenje. Nade za promenu ovakve politike ima jer mi se čini da mladi ljudi razmišljaju drugačije; možda jer su uvideli posledice, ali verovatnije zato što imaju manje mesijanskih kompleksa i ustvari su sebičniji i više samozainteresovani od starije generacije. Kao i u ekonomiji, gledanje sopstvenih interesa u spoljnoj politici bi bila dobra stvar. Ne može nikako biti u američkom interesu da se zadužuje od Kine da bi demokratizovala Irak i mešala se u egipatske izbore, ma šta vam oni rekli. U sebičnom ekonomskom interesu joj je bilo da sve vreme trguje sa Sadamom i Gadafijem i gleda svoja posla, umesto da spiskava bilione dolara na uklanjanje diktatora i onda saniranje nepredviđenih posledica. Ali prevoladali su interesi idealista koji hoće da o tuđem trošku popravljaju svet.

Kod Putina sam se takođe nadao sebičnosti i racionalnosti u sebične svrhe; u njegovom sasvim ličnom interesu je da drži ruke dalje od Ukrajine i ostavi je prirodno podeljenom da oscilira između istoka i zapada. Ali izgleda da je i on počeo da se bavi idealima, ljudskim pravima ili Velikom Rusijom svejedno. Možda ulogu igra i javno mnjenje koje većinski podržava njegove skorašnje poteze, mada je sa državno kontrolisanim medijima teško reći šta bi inače bila prava slika.

Šire gledano, nezavisno od ruskih i američkih reakcija, u krimskoj krizi nema lakih odgovora jer su problemi dublji i stariji od Putina i kijevskih revolucionara, pa i od Hruščova i njegovog sada čuvenog pripajanja Krima Ukrajini. Srž problema je u samom konceptu nacionalne države. Istorijski sasvim nov, koncept nacionalne države je danas toliko dominantan da smo nesposobni da razmišljamo u drugim okvirima. I zato u ovakvim situacijama nemamo jednostavnih odgovora. U modernim okvirima nacionalne države u pravu je i Ukrajina, jer to su njene granice, tu ima suverenitet, ali i Rusija ima legitimnih interesa jer većina građana Krima smatra Rusiju bližom. Ali na celom prostoru današnje Ukrajine ljudi do pre stotinak i nešto godina nisu sebe zvali ni Ukrajincima ni Rusima nego hrišćanima ili seljacima. U ruskom jeziku je "hrišćanin" evoluiralo u "krestjanin" sa značenjem seljak. Ni nacionalni oslobodioci koji su širom Evrope ovo sprovodili, od Goce Delčeva do maršala Pilsudskog, u svoje vreme nisu za sebe znali šta su, Makedonac ili Bugarin, Poljak ili Litvanac. Ali onda smo iscrtali jasne granice, izmislili pasoše, uveli "zvanične" jezike i nacionalno se opredelili. Onda je, da stvar bude gora, ceo koncept prenet u ostatak sveta pa su od Afrike do bliskog Istoka Evropljani izmišljali nacionalne države i lenjirom crtali granice uvereni da to mora tako. To je u pozadini serijskih građanskih ratova i okrutnih diktatura u ovim delovima sveta.

Dugoročnije rešenje je u pravcu postepenog raspada sadašnjih nacionalnih država, a usitnjavanje država je korak prema tome. Zato ja u principu podržavam svako otcepljenje -- nezavisnost Krima (od Ukrajine i Rusije), nezavisnst Kosova, Republike Srpske, Katalonije, Škotske, a uskoro nadam se, negde, i gradova i okruga. Ne moramo biti simetrični i imati samo jedan model. Mogu da postoje Srbija ili Hrvatska ili Francuska ako hoće; ali stvarno bih voleo da pored toga vidim i možda autonomni Pijemont, ili slobodan grad Dubrovnik ili Hamburg ili Alepo ili Novgorod ili Odesu. (Svi oni su jednom postojali kao takvi i bili mnogo prosperitetniji nego sada, naročito poslednja dva u Rusiji i Ukrajini.) I naravno poneki 'seastead'. Ovo nije tako nemoguće kao što možda izgleda jer, zapamtite, suverene nacionalne države su istorijska novina, stara svega par vekova. Nisu kraj istorije. Znam da ovim nisam rešio krimsku krizu, ali ono što ja vidim je da se u biti isti tip krize ponavlja širom sveta i uvek se vraćamo na stare rasprave tipa ko je prvi počeo i ko gde ima većinu. Takve rasprave ne vode rešenju; trajno rešenje mora da bude institucionalno -- razbijanje nacionalnih država na paramparčad.

28 comments:

Милан said...

"Kod Putina sam se takođe nadao sebičnosti i racionalnosti u sebične stvrhe; u njegovom sasvim ličnom interesu je da drži ruke dalje od Ukrajine i ostavi je prirodno podeljenom da oscilira između istoka i zapada. Ali izgleda da je i on počeo da se bavi idealima, ljudskim pravima ili Velikom Rusijom. Možda ulogu igra i javno mnjenje koje većinski podržava njegove skorašnje poteze, mada je sa državno kontrolisanim medijima teško reći šta bi inače bila prava slika."

Чини ми се да су са Путинове стране људска права само изговор, а никако неки идеали и сл.

Крим је, стратешки, сувише важан за Русију да би био препуштен вихорима револуција у Украјни сваких неколико година. Можда би некој будућој, екстремнијој Влади у Кијеву пало на памет (уз подршку Запада који је и овај пут помогао у поларизацији земље) да откаже гостопримство руској флоти. Онда би се Путин нашао у небраном грожђу.
Ово је била одлична прилика да се тај проблем реши једном за свагда.
Богу хвала, овај пут када се цареви играју рата, нико није повређен.

Milos Milicevic said...

Dobar tekst. Mislim da samo teziste nije trebalo da predje na kritiku iskljucivo nacionalnih drzava. Nacionalna ili multinacionalna drzava sve jedno, vazno je da se uvek posmatra kao servis gradjana i da treba da bude onakva i u granicama takvim da odgovara njenim gradjanima. Ipak mislim da su granice vazne, jer u neku ruku definisu domen vlasti, ali definisu i jednu politicku celinu, a u demokratskim drustvima to predstavlja izvor sukoba, jer svi odlucuju o sudbini svih na neki nacin, a ako izmedju odredjenih grupa postoji nepremostiv jaz to koci bilo kakav napredak i onemogucava normalno funkcionisanje drzave. Tada drzava postaje svojevrstan "spomenik" ili predmet obozavanja nekih grupa (kao npr. Republika Bosna drugosrbijancima i Bosnjacima ili Velika Srbija nacionalistima ili SFRJ titoistima) i prestaje da bude servis i drustveno korisni aparat.

Saša said...

Tasiću, lepo ste diplomatski uvili ovaj post nema šta. Međutim, paralela između američkih intervencija po svetu i potencijalne ruske intervencije u Ukrajini uopšte ne stoji. Prvo, u Ukrajini živi značajna ruska manjina. Drugo, Ukrajina se graniči sa Rusijom. Treće, Ukrajina duguje Rusiji grdne novce. Četvrto, u Ukrajini je izršen državni udar. Legitimno izabrani predsednik je proteran iz zemlje, mimo svih dogovora koji su prethodno potpisani. Peto, među značajnom populacijom Ukrajinaca postoji snažno antirusko opredeljenje, naročito usmereno prema sopstvenim građanima koji gaje ruske simpatije. Da su SAD na mestu Rusije, davno bi okupirali Ukrajinu. Nego da ja vama postavim par jednostavnih pitanja. S ozbirom da mnogo bolje poznajete prilike u Ukrajini. Zašto aktuelne vlasti ne raspišu referendum sa jednostavnim pitanjem Da li ste za EU ili ZND (kako god)? I zašto su raspisani samo predsednički izbori, a ne i parlamentarni? Ja to prosto ne razumem. Zar nije bilo normalno, s obzirom na revoluciju i vanrednu situaciju da se raspišu i predsednički i parlamentarni izbori? I zašto se protiv Janukoviča ne pokrene sudski postupak u Ukrajini, posebno zato što je pucao iz snajpera na svoje sopstvene građane. Mislim, zašto međunarodni sud, zašto ne domaći sudovi, kad su već ovi što su sada na vlasti legitimni nosioci vlasti? Ili mogu lepo parlamentarno da ga strpaju u bajbok, kao što su parlamentarno oslobodili Timošenkovu... I još u jednoj stvari mislim da niste u pravu. Putin će dobiti i ovu šah partiju sa Obamom, jer Putinov cilj nije da rasparča Ukrajinu, niti da vojno interveniše, nego da strah od navodne vojne intervencije iskoristi da Krim de jure ostane u sastavu Ukrajine, a de facto nezavisan. Ako se to ne ostvari, nikad više neću prokomentarisati ništa na ovom blogu. Priznaću da nemam blage veze o životu. Razlog je vrlo jednostavan. Ukrajina je duboko podeljena zemlja, a rat sa Ukrajinom bi ih udaljio od Rusije. Dugoročno. Američko vojno prisustvo u Ukrajina ne vredi ništa, ako Rusi imaju Krim iza leđa. Na kraju je opet donja Ukrajina, kojoj je bilo bolje, i tu se čini mi se slažemo, da je muzla i jedne i druge.

Igor said...

Slavisa:

"U sebičnom ekonomskom interesu joj je bilo da sve vreme trguje sa Sadamom i Gadafijem, umesto da spiskava bilione dolara na njihovo uklanjanje i onda saniranje nepredviđenih posledica. "

Znaci ni u Prvi i Drugi Svetski rat se SAD nisu trebale mesati? Regan je bio budala sto je verovao u zlu imperiju. I uopste, kako se moze tacno odrediti sta je sebican interes a sta ideal? Ko to odredjuje? Osim toga, sa jedne strane cini se da zagovaras neku realpolitiku a sa druge strane ideal multipolarnih, razvodnjenih polisa. I ko ce te polise da stiti od novih Persijaca i Bonaparti? Sebican interes ili neki novi NATO (tj. Americki poreski obveznik)?

Željka Buturović said...

prvi počeo i ko gde ima većinu. Takve rasprave ne vode rešenju; trajno rešenje mora da bude institucionalno -- razbijanje nacionalnih država na paramparčad."

Ne znam zasto misliš da bi ovo resenje bilo trajno - to resenje, kao i sto sam kažeš, je postojalo, pa su ga zamenile nacionalne drzave. Nema trajnog resenja, samo zamene jedne grupe problema drugom. Ja ne bih volela da zivim u tom svetu feuda gde mi treba pet viza svakih 100km. Ne znam ni zasto bi to bila neka garancija mira, kao da bi odjednom isparili svi ti zaludjeni misionari i beskrupulozno osvajači.

Speaker said...

Odličan tekst, Slaviša, slažem se sa većinom stvari u principu, osim što će, na prvom mestu, ti procesi, rekao bih, još poprilično potrajati, a u međuvremenu treba živjeti i pjevati, :) odnosno, što reče Igor, ipak imati neki NATO, pa makar i minarhistički, :) sve dok je na svetu Putina i Pekinga, i, na drugom, uprkos svim budalaštinama sa dementnim uterivanjem demokratije bliskoistočnoj čobaniji koje su Amerikanci poslednjih par decenija napravili, ne može se nikada postaviti znak jednakosti i na isti način tretirati jedna država koja je za poslednjih sto godina nekoliko puta spasla svet od najgorih političkih psihopatija u istoriji, i iza čijeg trpavog intervencionizma i galopirajuće etatizacije na kraju krajeva stoje kakve-takve dobre namere (što, naravno, ništa od toga ne opravdava, ali ipak predstavlja nekakav estetski i moralni plus) sa jednim eklatantno kriminalnim i autokratskim režimom koji vodi direktno poreklo, i koga čak održavaju i njime upravljaju isti ljudi ili porodice kao drugu najsuludiju ubilačku mašineriju otkad je sveta i veka (zlato je uzeo Mao, a Hića je morao da se zadovolji samo bronzom :) ). Tu za mene nema i ne može da bude izjednačavanja, čak ni ovog indirektnog i implictinog kao u vašem postu.

Vladimir said...

"Takve rasprave ne vode rešenju; trajno rešenje mora da bude institucionalno -- razbijanje nacionalnih država na paramparčad."

Videli smo na primeru Srbije. Srbija je razbijena na paramparčad. BJR Makedonija, koja je pripala Srbiji nakon Balkanskih ratova, samostalna je država. Crna Gora je samostalna država. Kosovo nije deo države Srbije. Bosna je protektorat. U Kninu žive neki drugi klinci. Dubrovnik? Baranja? Ne znam šta će biti sa Sandžakom. Vojvodina? Sada bi trebalo malo da i naši susedi budu razbijeni na paramparčad.

Borislav Ristić said...

Čekao sam danima tvoj novi post o Ukrajini, Slaviša. Hvala što si odvojio vrijeme za to.

Mislim da ti nije najsretniji ovaj prijekor koji upućuješ intelektualcima, jer dužnost intelektualaca nije da ne izabiru strane - to svi uvijek radimo, a i "ne držanje strana" znači suzdržati se od mišljenja i imanja stava, a to ide u prilog onome tko raspolaže "argumentima sile" - nego se pretpostavlja da intelektualci raspolažu većom sposobnošću iznošenja argumenata za svoje stavove, pa je njihova dužnost da to rade kako treba i da budu pritom što jasniji.

Tvom argumentu o propasti nacionalnih država, mislim da nedostaje jedan posredni član, a to je da probleme imaju uglavnom nacionalne države čiji je nacionalni, točnije, etnički, identitet upitan, tj. one koje su zasnovane na nekom nadnacionalnom ili nadetničkom principu. Problem Ukrajine je u tome što su komunisti stvorili Ukrajinu, kao umjetnu tvorevinu (da ne ulazimo sad u raspravu zašto su komunisti imali potrebu stvarati vještačke nacije), pa je ostao problem samo da još stvore Ukrajince. Slično kao što su kod nas stvarali Jugoslavije, ali je malo zapelo kad su trebali stvoriti Jugoslavene. Ukrajina je nešto uspjeliji projekt stvaranja umjetnih nacija od Jugoslavije, ali vidimo nedovoljno uspio. Dakle, ne bih ja otpisao na smetlište povijesti nacionalne države, nego one koje se zasnivaju na tom umjetnom, a ne etničkom, nacionalnom principu.

Jovan said...

@Speaker,
Ne vidim kako slavisina optuzba za hipokriziju dve strane implicira ekvivalenciju izmedju njih u bilo cemu drugom.

Игор Јарамаз said...

Mirni protest protiv rata! Zbog ovakvih stvari su Rusi na Krimu pod bilo kakvom zamislivom ukrajinskom vlašću slobodniji od Rusa u Rusiji.

Под претпоставком да би нова пучистичка власт чији веома агресивни и гласни спиритус мовенс и +20% чине отворени љубитељи нацизма (Десни сектор и Свобода) дозволили мирне протесте популацији којој би врло радо ограничили и службену употребу језика тамо где су већина. Јако оптимистично да не употребим другу реч ;)

Игор Јарамаз said...

Иначе се слажем са Бориславом гледе националних држава. Моноетничке националне државе или оне у којима једна група има доминацију су функционалне. Зато још постоје и мањинска права (службеност мањинског језика) како би та одрживост била на највишем нивоу. Ово што остаде од Србије након отуђења КиМ (где није поштован принцип воље људи на терену јер би Поморавље и Ибарски Колашин остали Србији) не трпи неке значајне претње етничког сепаратизма.

Мађари су задовољни својим положајем, као и Бошњаци, ето чак и бивши радикални сепаратиста Зукорлић је у коалицији са националном странком (ЛДП) и заједно се ткамиче за цензус од 5% уместо да самостално иде на природни праг од 0,4%.

Slaviša Tasić said...

@Borislav,

Ok je zauzimanje strana u odbranu principa i ideja, ali ovom slučaju se strane zauzimaju da bi se odbranili Amerika ili da bi se odbranila Rusija i Putin. A pošto su oni sami u sukobu sa idejama koje inače zagovaramo, onda upadamo u disonancu pa vrdamo i izmišljamo da bi sebi stvorili privid doslednosti.

@Svi,
što se nacionalnih država tiče, svi ste u pravu; to nije nešto o čemu se može olako raspravljati i tu sam u dva pasosa otvorio više pitanja nego što sam ih odgovorio. Niti su one jedini uzrok, niti unapred znamo da je nešto drugo održivo; činjenica da su kako-tako univerzalno nastale govori da je njihov raspad možda utopija, sve to važi. Ali dobro je barem da imamo alternative u vidu i mislim da sa otcepljenjima u poslednjih desetak godina, sa pokušajima referenduma i sa pokretima kao što su seasteading i charter cities ima prvih naznaka da će možda jednom biti drugačije.

@Speaker,
Znam da se tu ne slažemo, ukupno gledamo ja mislim da od celog tog NATO biznisa ima daleko više štete nego koristi. Da je Amerika nastavila svoju prvobitnu izolacionističku politiku mislim da bi danas bila bezbednija, manje života (domaćih i stranih) bi bilo protraćeno i mnogo manje bi ih koštalo.

Slaviša Tasić said...

Evo tipičnog primera:

"Под претпоставком да би нова пучистичка власт чији веома агресивни и гласни спиритус мовенс и +20% чине отворени љубитељи нацизма (Десни сектор и Свобода) дозволили мирне протесте популацији којој би врло радо ограничили и службену употребу језика тамо где су већина. Јако оптимистично да не употребим другу реч ;)"

Desni sektor, Ukrajinci su još gori, ovo i ono, i sad je zbog toga OK da policija u Moskvi uhapsi 250 ljudi sa transparentima protiv rata. Zato što njegove protivnike ne volim, Putin je konstitucionalni demokrata. Užas od argumenta.

Borislav Ristić said...

Slaviša,

Ja sam za sebe bio uvjeren da nikada neću držati stranu Putinu, ali eto u ovom slučaju držim, i ne mislim da sam zbog toga postao "putinovac". Kao što ne mislim niti da si ti "putinovac", jer podržavaš secesiju Krima. Stvar je u tome da hladnoratovske dualističke formule više ne važe. Ako nam je stalo do povijesne pobjede ideja 1989., onda stvari danas moramo ocjenjivati prema tim principima, a to su pobjeda ideje nacionalnih država nad nadnacionalnim imperijama, pobjeda demokracije nad jednopartizmom i pobjeda ideje tržišne ekonomije nad planskom privredom. Ako gledamo tatri principa, očevidno je da je Zapad taj koji pokušava revidirati zaključke vlastite pobjede, i da ide sve više ka stvaranju nadnacionalnih imperija, ka rušenju demokratskih poredaka koji im se ne sviđaju i instaliranju neizabranih predstavnika na osnovu pukog ideološkog a ne demokratskog legitimiteta i ka više ekonomske kontrole. Ako gledaš ovu situaciju na Krimu danas, onda moraš vidjeti i to da je Rusija tu mnogo bliže obrani principa 1989. od Zapada.

Nemanja said...

"U Moskvi je dan posle početka okupacije par stotina ljudi pokušalo da održi mirni antiratni skup -- i policija ih je skoro sve uhapsila. Mirni protest protiv rata!"

Sta ti je Slavisa, za Igora bin Jaramaza i njemu slicne talibane, to je ideal slobodnog drustva, ti sto protestvuju su (ocigledno) separatisti i ekstremisti :D

Duboko sam uveren da je to zlo usadjeno u genetici, kod nas je dominantan taj e1b1b haplotip iz Afrike iliti boga pitaj odakle, i mracna sila, mislim plemenski duh kod nekih je isuvise jaka. Njima nema spasa :D

Sa druge strane, Sasa mi deluje kao Anakin Skajvoker, za njega jos uvek postoji nada, jer pokazuje obrise kritickog razmisljanja. Medjutim, zaboravlja da su SAD "zakletvom" obavezane da stite celovitost Ukrajine, zaboravlja da se Ukrajina odrekla nuklearnog naoruzanja i predala slobodu u narucje tudjina, zaboravlja da je stanovnistvo u Srbiji predalo slobodu pandurima i udbaskom olosu da brinu o njihovoj slobodi..

Ko se ne seca istorije, istorija ce mu se ponoviti! Ako je Hitler aneksirao teritorije sa etnickim nemcima radi zastite, zbog cega nije dobio rat? Ako je 60.000 stanovnika vojvodine uzelo madjarsko drzavljanstvo, zasto madjari ne bi aneksirali vojvodinu? Ta etnicka logika nije pogresna nego je zlonamerna i smrtonosna, i jedina zasluzna za smanjivanje teritorija Srbije.

Sto se tice ostalog, iako cenim Ristica cini mi se da je debelo zalutao u svojoj kontemplaciji o etnicki cistim drzavama kao jedinim uspesnim. Kontraprimeri su mu Amerika zemlja doseljenika, i Svajcarska zemlja etnickih Nemaca, Italijana, i Francuza.

Dakle, Borislave, vlada je bozanskoga porekla a Ustav pisu ljudi. Kako su neimari gresni, onda drzava ne funkcionise kad ima los Ustav.

Borislav Ristić said...

Nemanja, nisam govorio o etnički čistim državama, nego o nacionalnim državama zasnovanim na etničkom a ne građanskom principu. Takve države preferiram kao sigurnije i bolje kandidate za slobodu (ili manju vladu) od onih građanskih, od etniciteta čistih država, koje se često nalaze u stanju građanskog rata sa svojim stanovništvom. Što se tiče SAD i Švicarske, one izvorno prije pripadaju Srednjem vijeku, secesionizmu i borbi za slobodu vjeroispovijesti, nego modernom demokratskom konstitucionalizmu nacionalnih država. To što je Lincoln od Amerike napravio građansku državu, umjesto ugovorne zajednice različitih konfesija, druga je stvar, koja, doduše, ima dosta veze sa sumrakom američke demokracije, jačanjem centralne vlade i njenim preobraćanjem u imperiju čiji je zadatak da širi demokraciju po svijetu (često i postavljanjem neizabranih diktatora na vlast, poput ovih u Kijevu).

Saša said...

Slaviša,

zahvaljujem Vam na odgovoru.

Slaviša Tasić said...

@Saša,

Ne znam zašto to revolucionari ne rade i ne pada mi na pamet da ih branim u vezi toga. Ja odavno govorim da ni oni ništa ne kapiraju. Prvi potez im je bio ukidanje ruskog jezika da tetkice na Krimu ne bi mogle da popunjavaju formulare na ruskom nego moraju na ukrajinskom jeziku koji ne znaju. To je skandalozno. Još od svog vremena u Ukrajini se svađam sa Ukrajincima oko poštovanja jezičkih prava ruske manjine. I ovde na blogu od samog početka ne branim ni jednu stranu, mada branim pojedine postupke raznih strana. Janukovič je potupno zaslužio to što se desilo; ljudi su bili u pravu što su ustali protiv diktatora u najavi koji je kršio ustav i menjao pravila igre u svoju korist; nove vlasti su se jednako obrukale i ne pokušavaju da razumeju drugu stranu; američka spoljna politika je odavno skandalozna, ali ni Putin nije smeo tako da reaguje, krimski referendum takođe mora biti legitiman, itd... Vidite dokle sam dogurao da zagovaram raspad država zbog razočarenja u sve aktere.

@Bora,

U krupnim stvarima si u pravu i pažljivo čitam šta kažeš pvde i na drugim mestima. Ali spadaš u one koji su se malo zaneli i oprostili Putinu neke stvari koje drugima ne bi. Evo ti primer, neki dan si pisao kako bi Pussy Riot za desakraciju crkve bilo gde u Americi dobili isto što su dobili u Rusiji. A dobro znaš da to nije tačno. Dobile bi kaznu za ometanje javnog reda i mira i to je to, ne tri godine zatvora. Shvatam da vidiš Putina kao protivtežu zapadnoj spoljnoj politici i da to ima dobre strane, ali ne moramo opravdavati baš sve što on uz to radi.

Borislav Ristić said...

Slazem se, Slavisa, to je bilo pretjerivanje da bih digao tlak Obama-talibanima kojima je Putinneprihvatljiv zbog mantijanja, zabrana gay parada i progona cestitih ljevicara. Sigurno si primijetio da sam na vise mjesta, pa i u onom tekstu o Ukrajini rekao da je Putinov rezim izborna autokracija i da to nikako nije za pohvalu. Ja pri tome stojim i nemam nikakve simpatije za njegovo gasenje medija, corave kutije i politicki autoritarizam. Mimo toga, ne mogu a da mi se ne okesi brk kad vidim koliko nervira ljevicarsku Obama-Holande pastvu zato sto nije gay friendly i ne jase popove.

Игор Јарамаз said...

Desni sektor, Ukrajinci su još gori, ovo i ono, i sad je zbog toga OK da policija u Moskvi uhapsi 250 ljudi sa transparentima protiv rata.

Нетачно, никада то нисам написао, само да не стоји ова тврдња: Zbog ovakvih stvari su Rusi na Krimu pod bilo kakvom zamislivom ukrajinskom vlašću slobodniji od Rusa u Rusiji.

Дакле власт у Украјини и те како има потенцијал (по некима остварени) да буде далеко гора од Путинове Русије. Уосталом, доживљај слободе је субјективан и пустимо саме Русе на Криму да одлуче о томе.

Мада овде није реч о томе која је држава слободнија (Русија је према званичним показатељима нешто мање корумпирана је ли) већ да ли Москва има право да штити своје интересе и успоставља ред и мир када то затражи и даље легални председник Украјине кога је пучистичка власт најурила кршењем устава и гласањем за смену а ла Бојан Пајтић (Бодрум - Неда Арнерић)?

Колико ја видим руска интервенција није однела ниједан живот док је Мајдан револуција 80, уз основану сумњу да су они сами пуцали на сопствене демонстранте, уз чињеницу да су државе попут Пољске, Литваније, САД стале иза пучиста.

Питање које се намеће је ко је заправо извршио агресију?

Navuhodonosor said...

Kakav je to rat kada još uvek ni jedan vojnik ili civil nije ubijen ili ranjen?

Игор Јарамаз said...

To је последња диктаторска мода! Окупираш државу уз допуштење становништва и легитимне власти да би те светски гарантори територијалног интегритета и суверенитета оптужили да кршиш нератификовани уговор из 1994. док они крше сопствени закон дајући финансијску помоћ режиму који је дошао на власт пучем.

А становништво излази да поздрави и да се слика са окупационим снагама које су ту присутне неколико векова...

Nemanja said...

Igor Jaramaz - autokratska verzija februar 2014:

"Брисел и Вашингтон подржавају Вучића да би завршио de jure признање отуђења 15% суверене територије Србије"

A onda, Igor Jaramaz - liberalna verzija mart 2014:

"Уосталом, доживљај слободе је субјективан и пустимо саме Русе на Криму да одлуче о томе"

Nagradna igra: pogodi koji je pravi :D

Nemojte misliti da je slucajnost, ako izgovorite njegovo ime unazad ukazace vam se njegov nalogodavac i pravi gospodar: Rog(at)i :D

Medjutim, za razliku od sofiste, dobar govornik mora biti moralno ispravan. Ali, moralno ispravni nisu oni koji prizeljkuju obavezujuce referendume a ne zele ih u Ustavu.

Sto se ostalog tice, los ustav - slaba drzava.

Saša said...

Svakim danom se potrekpljuje moja tvrdnja da o sudbini sveta odlučuju mediokriteti. Obama, Oland, Sarkozi, Merkelova manje-više, Kameron... Birokrate bez mozga i vizije. Obama je verovatno najgori predsednik SAD još od Niksona, al' su ga Ameri dva puta izabrali. Meni nešto strašno smrdi na globalu. Janukovič je bandit, to je svima jasno, al' ovi su imali svoju priliku, pa nisu ništa uradili. Otkud nekome ideja da će sada biti bolje, to mi samo nije jasno. Problem je doktrina prema kojoj ne možeš u EU, a da prethodno nisi u NATO i što članstvo u EU podrazumeva da suverenitet po pitanju spoljne politike prenosiš na nekakve komisije ili šta god već. Ukrajina ne može u EU, zato što je otprilike pola ljudi ZA, a pola protiv i nijanse odlučuju u oba slučaja. U takvoj situaciji najbolje rešenje je de facto podela Ukrajine što će se i desiti tj. Rusi će dobiti Krim, tako da strateška prednost koju NATO dobija od članstva Ukrajine ne znači ništa. Krajnji rezultat, bez rata, Rusi ostvarili svoj cilj, Ukrajina "celovita", Obama opet izgubio. Kosovo nije nikakav presedan, nego novo pravilo koje se zasniva na primeni sile. Ne znam samo što svi dižu glas protiv toga, kada je monopol na primenu sile u samoj prirodi države. Osim toga, EU nema kapaciteta da ekonomski pomogne Ukrajini, jer niti ima dovoljno novca, niti Ukrajina, sa ovakvom vlašću, može stvoriti uslove da se taj novac vrati. Ukrajinci će biti najveći gubitnici, a mogli su da budu najveći dobitnici. Mogli su da uzmu kredit od Rusa, a da stvaranjem povoljnog ambijenta sebe pozicioniraju kao interesantnu destinaciju za strane investicije iz EU. Vuk sit, ovce na broju, al' samo u teoriji. I jedni i drugi, tj. i EU i Rusi, se ponašaju kao siledžije i koriste staru komunističku doktrinu il' si sa nama il' si protiv nas, onemogućavajući tako malim zemljama da ostvare svoj puni potencijal i tako počnu da vode nezavisnu politiku, tj. politiku koja je u njihovom najboljem interesu.

Saša said...

A garnitura Ešton, Pak, File, Barozo, Van Rompej je posebna priča. To ne da su birokrate bez mozga i vizije, nego ekipa potpunih morona koja zna samo kako se dobro popunjava neki formular.

Saša said...

I dok ovo pišem, klovn Jacenjuk, najavljuje potpisivanje sporazuma sa EU pre predsedničkih izbora zakazanih za 25. maj. Ko će stavititi potpis na sporazum? VD predsednika? Ovo što EU i SAD rade u Ukrajini, po mom skromnom mišljenju je katastrofa i predstavlja vrhunac u kršenju međunarodnog prava. Presedan bez premca.

Игор Јарамаз said...

Саша, спреман сам да потпишем све што си написао уз измену једне речи

Kosovo nije nikakav presedan, nego novo pravilo koje se zasniva na primeni sile.

Уместо ново бих ставио старо, то је правило откако је света и људи (и међународних односа):


Athenian: "Of the gods we believe, and of men we know, that by a necessary law of their nature they rule wherever they can. And it is not as if we were the first to make this law, or to act upon it when made: we found it existing before us, and shall leave it to exist forever after us; all we do is to make use of it, knowing that you and everybody else, having the same power as we have, would do the same as we do" (5.105.2)

Saša said...

Igore,

poptuno ste u pravu, previd.