Pages

15 February 2014

Povećanje minimalca na 230 RSD

Udruženje sindikata Sloga danas su zatražili od Vlade Srbije da poveća minimalnu neto zaradu po radnom času na 230 RSD/h (dvesta trideset dinara po radnom času). Kako je sada minimalna zarada 115 RSD/h to je dupliranje minimalne zarade odnosno povećanje od 100%. Ovo bi bio katastrofalno štetan potez ukoliko bi se na njega Vlada odlučila, koji bi u potpunosti razvalio tržište rada i prihode socijalnih fondova. Evo i zašto.

Minimalna zarada danas je, za uobičajeni radni mesec od 185 radnih sati, oko 21.275 RSD. Zaista ova cifra je izuzetno niska i svakako je veoma teško živeti sa ovako niskim dohotkom. Međutim, i danas oko 200 hiljada radnika u Srbiji radi za manje od tog iznosa a još oko 150 hiljada je na samoj granici. To su uglavnom istovremeno ljudi koji rade u sivoj zoni. Sigurno se u stotinama hiljada meri i broj onih koji su prijavljeni na minimalac a ostatak dobijaju keš na ruke. Predloženo povećanje bi minimalnu neto zaradu podiglo na 42.550 RSD (oko 370 EUR) što je veoma blizu sadašnje prosečne zarade! Nemam precizne podatke ali pretpostavljam da ispod te zarade prima oko 400 hiljada ljudi u javnom sektoru i oko 500 hiljada u privatnom sektoru.

Dodatno zbog neoporezivog dela za socijalne doprinose, nivo bruto troška poslodavca za zaposlenog na minimalcu bi skočio za 130%, sa sadašnjih oko 235 evra na 540 evra. To znači da bi legalno zapošljavanje na minimalac poskupelo više nego duplo iz ugla poslodavca.

E sad, ljudi su u stanju da dobiju posao isključivo zbog toga što za njihovim radom postoji potreba. Ovo se dešava kada poslodavac proceni da bi zapošljavanje nekog radnika moglo da doprinese ukupnoj proizvodnji dobara ili usluga, mereno u novcu, više nego što je sam trošak rada. Poslodavca mnogo više zanima koliko njega randnik košta ukupno (bruto 2) a manje kolika je neto zarada, sve dok pod datim uslovima zaposleni želi da radi.


Povećanje troška rada od 130% ne bi uticala na zaposlenost, samo ukoliko bi produktivnost radnika koji danas primaju platu ispod 370 evra neto, porasla za istih 130%. Pošto je to apsolutno nemoguće došlo bi do sledećih efekata:

1. Ogroman broj radnika, u stotinama hiljada, izgubio bi posao zato što je trošak legalnog rada toliko visok da ne opravdava njihovo zapošljavanje. Produktivnost rada ne može da isprati ovakav skok troškova. Mnogi ljudi prosto ne znače za prodaju poslodavca dovoljno da opravdaju 540 evra troška. A gde je još sav ostali operativni trošak koji je potreban da se rad zaposlenog opremi. U takvoj situaciji, softveri, mašine, ili ilegalni rad postaju mnogo povoljnija opcija.

2. Posao bi izgubili i mnogi ljudi koji deo zarade primaju na ruke, jer je poslodavcu skupo, i zbog rizika i poreskih nameta, da izvlači pare iz firme. Duplirati iznos novca koji treba da se opere ili izvuče je izuzetno teško, gotovo nemoguće, i verovatno bi mnogi poslodavci odustali od takvih pokušaja i otpustili radnike.

3. Mnogi mali preduzetnici, koji su paušalci ili imaju niske prihode iako vode knjige, morali bi da zatvore svoje preduzetničke radnje jer je nivo doprinosa koji moraju da plate previsok. Za jednog zanatliju ili agenciju, preko 20.000 RSD mesečnog troška samo za poreze i doprinose, bez ikakve trenutne koristi za poslovanje i prodaju, je prosto neizdrživo.

4. Kod poslodavaca koji pretežno zapošljavaju ljude koji primaju neto između 190 i 370 evra, a mogu da operu pare i plaćaju u kešu, zaposleni bi verovatno primali nešto malo manje, ali bi poreski prihod bio mnogo manji. Sa nerazumnim porezom, ljudi bi prosto pobegli u sivu zonu. Pretpostavljam da bi u trenutnoj situaciji konsolidovani poreski prihodi od poreza na zaradu i socijalnih doprinosa opali za 20% do 30%. To bi uništilo janve finansije i povećalo deficit potreban za finansiranje države.

5. Troškovi plata u javnom sektoru značajno bi skočili zbog toga što postoje mnogi referenti, kafe kuvarice i sekretarice koje primaju ispod 370 evra, i njihova plata bi morala da se poveća. Dakle, ne samo da bi se smanjili prihodi države, već bi se i troškovi države povećali značajno za više plate oko pola miliona radnika u javnom sektoru.

Izbori jesu politički povoljan momenat za podizanje minimalne nadnice ali ne i za samoubistvo koje predlaže sindikat Sloga. Naravno, oni to govore pre svega jer znaju da je ovakva promena nemoguća, pa pokušavaju da privole novoj koaliciji glasače koji ne razumeju kako minimalna nadnica utiče na tržište rada. Povećanje troškova rada porezima i regulaciom, uvek i svuda utiče na rast nezaposlenosti u kratkom roku - složiće se apsolutno sve ekonomske teorije i ekonomisti.

U situaciji stop nezaposlenosti od oko 25%, nezaposlenosti mladih od oko 50%, potpuno je besmisleno podizati minimalnu nadnicu i troškove poreza i doprinosa koji se plaćaju. Legalno zapošljavanje postaje toliko skupo da bi moglo da se dogodi da stotine hiljada radnika izgubi posao a da se javne finansije se uruše. Ovo je toliko besmisleno da možemo samo da nagađamo (besmisleno je računati) koliki bi deficit bio potreban da se finansira država u 2014, a realni sektor bi svakako trpeo zbog ogromnog šoka na proizvodnju i dohodak u zemlji. 

4 comments:

Mad Max Manus said...

"Izbori jesu politički povoljan momenat za podizanje minimalne nadnice ali ne i za samoubistvo koje predlaže sindikat Sloga."

Их, зар није штета што је ово вероватно тачно:

"Naravno, oni to govore pre svega jer znaju da je ovakva promena nemoguća, pa pokušavaju da privole novoj koaliciji glasače koji ne razumeju kako minimalna nadnica utiče na tržište rada."

Десио би се догађај који би у црну књигу економских потеза ушао, по принципу покушаја и промашаја те би генерацијама остало у памети:

"Povećanje troškova rada porezima i regulaciom, uvek i svuda utiče na rast nezaposlenosti u kratkom roku - složiće se apsolutno sve ekonomske teorije i ekonomisti."

Marko Paunović said...

Neki standard je da minimalna zarada iznosi 35-40% od prosecne plate. U Srbiji je sada skoro 50% (zavisi od meseca do meseca).

Imajuci u vidu stopu nezaposlenosti (posebno medju mladima), minimalna zarada verovatno treba da se smanji, a ne da se poveca. Recimo, mogla bi da se zadrzi opsta minimalna zarada kakva je sada, ali da se smanji na recimo 70% postojece vrednosti za mladje od 21 godine, ili tako nesto.

Pavle Mihajlović said...

Marko, dobri mehanizmi su i npr. da minimalna zarada za studente ne postoji, da za ljude ispod 27 g. bude 50% minimalne zarade za ostale, možda je i dobra opcija oslobađanje plaćanja doprinosa na penziono za ljude do 27, 28 godina ukoliko žele. Sve te mere imaju i druge distorzivne efekte koji su štetni, ali bi direktno targetiralo najugroženiju grupu - mlade nezaposlene.

Nemanja said...

Koji to student moze da mi zaradi 34.300 din koliko moram da uplatim za njegov minimalac?

Ah da, setih se, otvorim salon za masazu, angazujem studentkinju, prijavim je na minimalac, 100e sat vremena i postanem MAKROekonomista ahahaha :D

Salu na stranu, pogledajte kako Republicki zavod za statistiku zlokobno prikazuje bruto platu no ne i bruto 2 platu alijas trosak poslodavca. Ako racunamo bruto 2, min zarada je oko 42% njene vrednosti.

Sto se ostalog tice, Ivana Janukovica bi trebalo unistiti jer ne pise o vladavini dela naroda nad celokupnim narodom alijas neustavnim vladama kao u npr Ukrajini ili bratu blizancu Sirbistanu. :P