Mnogo ideja u malo reči

Vrlo dobar članak Borisa Begovića u Politici.

15 comments:

ziggy said...

komentari su pravo ludilo :(

Конзервативац said...

Овом тексту фале бројке. Своје пропале индустрије штите и Европљани (соларни панели који не могу да издрже утакмицу са Кином) и Американци (пољопривреда). Када се пак погледа висина пореза, висина јавног дуга, јавни дефицит и јавна потрошња, све ове ставке су драматично веће у ЕУ земљама или САД, него у Русији. Парадкос, али данас је земља коју води бивши КГБовац много мање комунистичка од САД или ЕУ.

Његова реторика која има оваква ''лева скретања'' је свакако за осуду, али не треба заборавити да у Русији има много левих и комунистичких струја које су наслеђене од СССР-а и које је потребно некако умирити, макар вербално. И наравно да се Русија не противи повезивању Украјине са ЕУ из економских разлога, већ пре свега безбедносних и геополитичких (ниејдна земља бишег источног блока није ушла у ЕУ пре не го што је ушла у НАТО...).

Marko Paunović said...

Naravno da EU i SAD tu i tamo stite po neku svoju propalu industriju, ali makar imaju neku privredu koja je globalno konkurentna. Rusku industriju ce nafta i gas potpuno ubiti, jaka rublja ih sve cini nekonkurentnim, klasican primer holandske bolesti.

Svi primeri koje navodite (javni dug, porezi, javna potrosnja) sve je to iskljucivo posledica visoke cene nafte i gasa. Vise od polovine budzetskih prihoda (10% BDP) cine prihodi od nafte i gasa.

http://www.eeg.ru/pages/148

To moze da potraje neko vreme, ali nije bas dobra osnova za dugorocni prosperitet.

Vladimir said...

@Konzervativac

Vi razmišljate potpuno isto kao i komentator Politike "Edmund Berk". :)

Slaviša Tasić said...

Poenta je što Rusija nema nikakvog razloga da štiti svoje tržište robe široke potrošnje. Nema nijedna zemlja, ali kod Rusije je očigledno da je to čist minus. Ionako izvoze naftu i gas, najbolje što mogu da urade je da uvoze potrošačku robu iz inostranstva.

Navuhodonosor said...

Nakon ulaska u STO najteži nokaut su doživele industrije kao što su crna metalurgija, auto industrija, proizvođači poljoprivredne mehanizacije, vozova i nameštaja:
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/411687/Ulazak-u-STO--nokaut-za-rusku-privredu

Lazar Antonić said...

Dobra poenta Slavisa. U Saudijskoj Arabiji na primer nema poreza na promet ili PDV a uglavnom nema ni carina. Ferarri je na primer jeftiniji u SA nego u Italiji.

Doduse, nema ni prava glasa, za razliku od Rusije gde je to pravo zagarantovano jos Staljinovim ustavom.

Nemanja said...

"najbolje što mogu da urade je da uvoze potrošačku robu iz inostranstva"

Ili mozda, Slavisa, da holandsku bolest rese norveskim lekom :P

Ali, avaj, diktatori ne mare za odrzivi razvoj, oni su poput "skakavaca" kojima je zivot danas najvazniji, a buduca pokolenja neka crknu.

Medjutim, Lazar nas podseca da i kada postoji pravo glasa, imamo autokrate - objedinjena sudska, zakonodavna i izvrsna vlast. Stoga, pravo glasa je neophodan uslov demokratije, ali ne i dovoljan!

Navuhodonosor said...

Marko Paunović said...
Naravno da EU i SAD tu i tamo stite po neku svoju propalu industriju, ali makar imaju neku privredu koja je globalno konkurentna. Rusku industriju ce nafta i gas potpuno ubiti, jaka rublja ih sve cini nekonkurentnim, klasican primer holandske bolesti.
Svi primeri koje navodite (javni dug, porezi, javna potrosnja) sve je to iskljucivo posledica visoke cene nafte i gasa. Vise od polovine budzetskih prihoda (10% BDP) cine prihodi od nafte i gasa.


A koliki udeo budžetskih prihoda čine prihodi od nafte i gasa u zemljama OPEK-a? Evo npr. ovo su podaci CIA Factbook za Saudijsku Arabiju:
Saudi Arabia has an oil-based economy with strong government controls over major economic activities. It possesses about 17% of the world's proven petroleum reserves, ranks as the largest exporter of petroleum, and plays a leading role in OPEC. The petroleum sector accounts for roughly 80% of budget revenues, 45% of GDP, and 90% of export earnings.

Rusija ima međunarodno konkurentnu energetsku industriju (ta industrija obuhvata ne samo proizvodnju sirove nafte nego i preradu nafte i nuklearnu energetiku) i nešto manje konkurentnu tešku industriju koja sada najviše trpi zbog ulaska u STO (to su kompanije kao što su Severstal, Mechel, Sukhoi, Almaz-Antei, Uralvagonzavod, Transmasholding, Silovye Mashiny,...).

Mad Max Manus said...

Dva su ugovora i samo jedan dozvoljava izuzetke.
Pametnom dosta, da upotrebim izreku dragu rečitom komentatoru... ali problem je u pameti :)))

andreas breme said...

mislim da i u slucaju rusije vazi ono o crnom prokletstvu, da ih nisu zavele pare od nafte, gasa i dr. prirodnih bogatstava mozda bi se vise fokusirali na neke druge stvari, mozda bi prolazili kroz neku transformaciju.. mada, pitanje je s obzirom na nasledje da li bi tako nesto u bilo kojoj opciji bilo moguce...

Meni rusofilija u najvecem broju slucajeva lici na zlonamernost ili licemerje ili neznanje. Prvo, najveci broj rusofila su to sto jesu zbog projekcije tj. prizeljkuju da srbija bude isto sto i rusija, da se nadju neke rezerve nafte (u srpskoj verziji verovatnije nekoh skupih minerala ili metala), da drzava bude bogata, da postoji vodja, cvrsta ruka, da drzava onda svima daje neke pare za koliko toliko lagodan zivot, da zaposljava.. a na drugom mestu su ti kompleksi velicine, srbije kao i rusije, izgubljene teritorije itd... rusofilima je san da sami budu neogranicena sila, da mogu da rade sta hoce sa kim god hoce po svojoj volji. I tu vidim zlonamernost, bar sa stanovista mojih interesa i pogleda. Licemerja ima kod onih koji shvataju kako sistem koji prizeljkuju fukcionise, ali i dalje pricaju to sto pricaju, razlika u odnosu na ove prve je sto na nekom nivou shvataju da je sve to lose. A ovi treci koji su tu zbog neznanja, su uglavnom oni koji bi da ih drzava izdrzava ili da povrate izgubljene teritorije, ili zato sto mrze nato, kako ko... naravno, tu ima i sporednih pojava, poput sizofrenije ili nekih neuroza (npr kada je neko u isto vreme obozavalac putinove rusije i zali sa propascu cetnickog pokreta).

Tako da mi se cini da je taj odnos koji neko ima prema rusiji u vezi sa generalnim odnosom prema svetu. naravno, ima izuzetaka, i svako je prica za sebe, ne zelim zaista da
vredjam neke komentatore ovde. Samo me ta opsesija putinom i rusijom prilicno iritira ponekad, valjda mi je tesko da prihvatim da je srbija nekako u tim shvatanjima na pogresnoj strani i da se tako malo naucilo iz istorije... ajde ljudi koji nisu toliko obrazovani, ali novinari, akademija, to je strasno...

Mad Max Manus said...

da li se filija pronalazi u datom opisu ili je to pogrešna upotreba reči je zanimljivo razjasniti. Naime, filija nije isto što i obsesija ili zilotstvo - reči koje bi našle lako svoje mesto u datome opisu. Ali da budemo ispravno, nije ni samo Rusija ta koja je 'predmet' divljenja u Srbiji - ovde se ljudi dive svakojakim državama i državnim projektima (vredi naglasiti da su države u pitanju) te da je razlog obično nesavestan a koren izuzimanje savesti iz duskursa ali i shodno tome interesa. Zato je 'priča' navijačka, lišena podataka, razuma, interesa, promatranja, rasprave pa i demokratske odluke. Zato što takav način može štetiti ovima desno ali čak i više ovima levo... gledajući artik.

jouissance said...

David Simon o tome zašto se treba vratiti Marksu:
http://www.theguardian.com/world/2013/dec/08/david-simon-capitalism-marx-two-americas-wire?CMP=twt_gu

Slaviša Tasić said...

@j,

nije valjda ovo preporuka?

jouissance said...

heh, naravno da nije preporuka :D

Tekst mi je fascinantan, pošto je to najduže diskurzivno otelotvorenje sintagme "hoće da se kara a da mu ne uđe" koje sam pročitala u poslednje vreme.

Ja inače pratim njegov blog, pošto je stvarno dobro napisan, na stranu to što mi krv često prokuva na sam sadržaj. Važno je da mogu da izbegnem maksimalno moguće đubrad poput huffP i Slatea.