Sve češće gubim živce čitajući novine/sajtove:
1. Svetu
preti nestašica vina (sajt RTS
preneo vest iz Tajma)
Ukratko, ponuda vina opada, a tražnja (prevashodno zbog Kine)
raste što će, navodno, dovesti do nestašice.
Mislim, šta reći na ovako nešto, osim da, čudnom igrom slučaja,
postoji jedna stvar koja se zove CENA i koja, takođe nekom čudnom igrom slučaja
(neki bi rekli "kao nevidljivom rukom") raste baš u situaciji kada
ponuđena količina opada, a tražena količina raste, tako da utiče na to da se
ponuda poveća, tražnja smanji i tako uspostavi nova ravnoteža. Nestašice vina
svakako neće biti, možete biti poptuno sigurni u to.
2. U Politici je objavljen članak na temu novog Zakona o zaštiti
potrošača koji sadrži sledeće dve genijalne rečenice:
Jedna od važnih izmena jeste i
to da će građani ubuduće imati i pravo na raskid ugovora sa trgovcem u roku od
15 dana od njegovog potpisivanja. Ova odredba je postojala i u prethodnom zakonu,
ali nije funkcionisala, i to je jedno od prava potrošača koje se često nije
poštovalo.
Dakle, jedna od važnih izmena je to što će novi zakon sadržati
odredbu koju sadrži i prethodni zakon? Uz to, do sada ta odredba nije
funkcionisala, a sada će da funkcioniše zato što će se, za razliku od sada,
takođe nalaziti u zakonu?
3. Novosti, naslov članka: Za hranu nam treba plata i po!
Prva rečenica istog tog članka: Za
standardnu potrošačku korpu u Srbiji, prema poslednjem statističkom merenju,
treba gotovo jedna i po prosečna zarada ili oko 66.000 dinara.
OK, urednici (koji valjda daju naslove) ne moraju da znaju šta
je BDP ili inflacija ili budžetski deficit, ne moraju čak ni da budu trezni
kada daju naslove, ali treba da znaju da "standardna potrošačka
korpa" ne sadrži samo hranu, već i poneki toalet papir i pastu za zube. U
stvari, ne moraju čak ni to da znaju, dovoljno je da pročitaju članak kojem
daju naslov, jer u njemu jasno piše da u potrošačku korpu ulaze i komunalije i
razne druge neprehrambene stvari. Uz tekst čak ide i okvir pod naslovom
"Komunalije sve paprenije" i u kojem piše "Najviše novca u
trgovinskim radnjama ostavljamo za hranu i bezalkoholna pića, oko 40% kućnog
budžeta". Uzgred, slutim da je i tom okviru naslov dao isti urednik, pošto
se u njemu uopšte ne pominje bilo kakav rast cena komunalnih usluga.
4. Takođe
Novosti:
Većina auto-škola u Srbiji ne
radi, jer je rok za usklađivanje njihovog poslovanja sa novim propisima istekao
26. oktobra.
NE! Većina auto-škola u Srbiji ne radi jer je neki pametnjaković
propisao takve minimalne uslove za poslovanje auto-škola da niko
ne može da ih ispuni:
Prema novom Pravilniku o
osposobljavanju kandidata za vozače, sve škola moraju da obezbede: učionicu od
najmanje 25 kvadrata, prostoriju za administrativne poslove od osam kvadrata,
najmanje jedno vozilo za svaku kategoriju (ukupno 17) i poligon dugačak 51 i
širok 7 metara, ali i licencirane predavače i ispitivače. Administrativna taksa
koju moraju da uplate iznosi 80.230 dinara.
5. Ipak, glavna nagrada ide naslovu "Devojčica koju zovu novim Stiv Džobsom". Radi se o izuzetno siromašnoj devojčici iz Meksika kojoj dobro ide matematika. Kakve veze ima matematika sa Stivom Džobsom, nemam ni blagu predstavu. Mogli su da je prozovu i novim Majklom Džordanom ili novom Lejdi Gagom, imalo bi isto smisla koliko i ovo.
8 comments:
Ovo sa auto-skolama (17 vozila!) smrdi na to da je neki tajkun bacio oko na to trziste i da zeli da ga monopolizuje (ili je bar tako bilo u vreme sastavljanja zakona, a gde je taj tajkun sada, i da li ga uopste interesuje bavljenje auto skolama, Bog te pita), kao onomad sa novim zakonom o opticarskim radnjama (koji bi zatvorio 80% nezavisnih opticarskih radnji isto tim odredbama o kvadraturi, i ostavio samo lance prodavnica optike na trzistu).
Vjerojatno nije u pitanju nikakav tajkun, nego koluzija postojećih (i imućnijih) vlasnika auto-škola kako bi izlobirali zakon koji će otežati/smanjiti konkurenciju. Da se ne bi događalo kao sada da instruktorima vožnje padaju na pamet ideje da se osamostale i otvaraju svoje škole...
U Hrvatskoj im je to uspjelo upravo spektakularno, do razine da i cijene propisuje ministar unutarnjih poslova.
Čak i odredba o 25 kvadrata mi nekako poznato zvuči, moguće je i da su doslovno prepisali hrvatski zakon. Ako se negdje potkrala ijekavica to je to ;-)
Polemika profesorke Popović i direktorke Tanjuga u Politici je na sličnu temu kao i Markov post. Govori o teškom neprofesionalizmu u novinarskoj profesiji.
Nevezano za to ali već dva puta za zadnja dva dana pokušavam da postujem odgovore na tekst,jedan povodom smrti Tijanića i kakav je zaista bio a drugi na tekst dotične direktorke Tanjuga i sve se recenzira. Nije da je moje mišljenje nešto pa bitno,al cenzura mišljenja je stvarno velika sramota za najstarije novine na Balkanu.
Svaki put kad se neka nova nacionalna vlast pojavi u Srbiji Ljilja Smajlović se pojavi kao feniks iz pepela,da ih latentno brani,skoro nebuloznim i nebitnim argumentima kao i Đorđe Vukadinović.
Pravi naslednik Aleksandra Tijanića,nema šta.
Lično mi se sviđa pravac u kojem se Vučić promenio i u kom smeru ide ekonomska mu misao,razumem ga i da ne može na sto strana,ali muka mi je više od silnih političkih poltrončina u nas Srbalja,bi njih i ranije podosta al brate uvek se nekako prilagode promenama i izgamižu da nam i ono malo posađene pameti zapate.
@usporedbe
Bratstvo i jedinstvo se pojavljuje tamo gde ga niko ne očekuje - u 25 kvadrata. :)
U BiH je isto donešen jednak zakon o auto-školama. Bratstvo i jedinstvo ftw!
Ja ne znam koja to auto skola u Beogradu poseduje 17 vozila. Mozda neka poseduje tih famoznih 25 kvadrata, pa racuna da ce moci da pokrije trosak nabavke 17 vozila nakon sto zakon ubije konkurenciju.
Ako drzava insistira na primeni pravilnika za auto-skole, tj sprovodjenju zakona, zasto je onda Zakon o lustraciji umro a primenu doziveo nije? Mozda zato sto je Srbija pravna drzava te se zakoni selektivno primenjuju..
Kojekude, valja poboljsati poslovno okruzenje, pa razvijati biznis u banana drzavi.
Gasi se SIEPA, a otvara se drzavni venture capital fond.
Da li to mozda ima veze sa ministrovom biografijom?
Post a Comment