Posebne čestitke Radulović i ekipa zaslužuju na hrabrosti da nezavisno misle. Za srpsku ekspertsku elitu "izvoz" i "investicije" su svete krave i kada u njih dirate rizikujete sve vrste diskvalifikacija. Potrebno je nešto samopouzdanja i vere u ispravnost sopstvenih stavova da bi se usprotivili konsenzusu elite. Kao kada bi sada neko rekao da spoljnotrgovinski deficit nije problem ili da dinaru treba fiksni kurs.
U delu javnosti koji odobrava ukidanje SIEPA, ovo odobravanje je kvalifikovano. Kaže se, izvoz i investicije svakako treba podsticati, samo što SIEPA nije dovoljno efikasno ili odgovorno obavljala ovu funkciju. Nema razloga za ovu kvalifikaciju. Izvoz nema magična svojstva, nije ništa bolji ni gori od bilo koje domaće proizvodnje. Strane investicije nisu ništa bolje od domaćih ulaganja. Velike i vidljive investicije, investicije za naslovne strane, nisu ništa bolje od malih ulaganja. Nisu bolje od proširenja lokalne apoteke ili rasta obrta pekare. Dinar stvoren na bilo koji od ovih načina vredi apsolutno isto. A politika podsticanja izvoza i investicija upravo oduzima dinar od pekara i apotekara da bi posle birokratskih troškova i distorzija dala 90 para izvozniku ili stranom ulagaču. Korupciju na stranu - ovo je rasipnička poitika čak i kada nema rasipanja.
Povodom najave ukidanja SIEPA pretdhodnih dana moglo se čuti nešto ovako: ako su izvozni i investicioni podsticaji loša ideja, kako to da sve zemlje imaju ovakve agencije? Evo kako. Prvo, ako mi nekada u usmenoj raspravi iznesete argument da nešto treba uraditi zato što "sve zemlje to rade", zalepiću vam šamar. Drugo, nije tačno da sve zemlje imaju iste agencije ili rade iste stvari. Daleko od toga. Mnoge zemlje to uopšte nemaju, mnoge druge muljaju na slične načine ali u mnogo manjoj meri. A razlog zašto mnoge zemlje to ipak rade je što i u njima postoji slična politička ekonomija kao i u Srbiji. I one imaju"eksperte" i stranke, i oni su korumpirani, i u njima su podložni neznanju, populizmu i merkantilističkim zabludama. Ali u proseku, razvijenije zemlje mnogo manje pate od takvih stvari. I posebno su njihove stručne elite imune od toga. Uzmite udžbenik jednog Krugmana, omiljenog srpskog ekonomiste, pa ćete videti da i on lepo objašnjva da su politike podsticanja izvoza neto šteta za ekonomiju zemlje. Krugman. Ne Hayek, ne Friedman. Krugman.
Prema tome, sva podrška ministru Raduloviću, na dosadašnjim potezima i na hrabrosti da misli svojom glavom. Negde sam video da mu prebacuju da nije ekonomista nego inženjer. Šta god bio, po ovome što je do sada pokazao kvalifikovaniji je od kompletne dosadašnje ekspertske elite.
U delu javnosti koji odobrava ukidanje SIEPA, ovo odobravanje je kvalifikovano. Kaže se, izvoz i investicije svakako treba podsticati, samo što SIEPA nije dovoljno efikasno ili odgovorno obavljala ovu funkciju. Nema razloga za ovu kvalifikaciju. Izvoz nema magična svojstva, nije ništa bolji ni gori od bilo koje domaće proizvodnje. Strane investicije nisu ništa bolje od domaćih ulaganja. Velike i vidljive investicije, investicije za naslovne strane, nisu ništa bolje od malih ulaganja. Nisu bolje od proširenja lokalne apoteke ili rasta obrta pekare. Dinar stvoren na bilo koji od ovih načina vredi apsolutno isto. A politika podsticanja izvoza i investicija upravo oduzima dinar od pekara i apotekara da bi posle birokratskih troškova i distorzija dala 90 para izvozniku ili stranom ulagaču. Korupciju na stranu - ovo je rasipnička poitika čak i kada nema rasipanja.
Povodom najave ukidanja SIEPA pretdhodnih dana moglo se čuti nešto ovako: ako su izvozni i investicioni podsticaji loša ideja, kako to da sve zemlje imaju ovakve agencije? Evo kako. Prvo, ako mi nekada u usmenoj raspravi iznesete argument da nešto treba uraditi zato što "sve zemlje to rade", zalepiću vam šamar. Drugo, nije tačno da sve zemlje imaju iste agencije ili rade iste stvari. Daleko od toga. Mnoge zemlje to uopšte nemaju, mnoge druge muljaju na slične načine ali u mnogo manjoj meri. A razlog zašto mnoge zemlje to ipak rade je što i u njima postoji slična politička ekonomija kao i u Srbiji. I one imaju"eksperte" i stranke, i oni su korumpirani, i u njima su podložni neznanju, populizmu i merkantilističkim zabludama. Ali u proseku, razvijenije zemlje mnogo manje pate od takvih stvari. I posebno su njihove stručne elite imune od toga. Uzmite udžbenik jednog Krugmana, omiljenog srpskog ekonomiste, pa ćete videti da i on lepo objašnjva da su politike podsticanja izvoza neto šteta za ekonomiju zemlje. Krugman. Ne Hayek, ne Friedman. Krugman.
Prema tome, sva podrška ministru Raduloviću, na dosadašnjim potezima i na hrabrosti da misli svojom glavom. Negde sam video da mu prebacuju da nije ekonomista nego inženjer. Šta god bio, po ovome što je do sada pokazao kvalifikovaniji je od kompletne dosadašnje ekspertske elite.
19 comments:
Ministar Radulovic jeste po obrazovanju inzenjer (valjda ETFovac ako sam dobro zapamtio) ali je kao takav, po njegovim recima, ucestvovao kao preduzetnik u tech boom-u 90ih u nekoliko navrata (osnivao firme, vodio start-up-e itd.) i to sve valjda u Nemackoj, Kanadi, i SAD (gde je ziveo), a nakon dolaska u Srbiju radio je prvo (ja mislim ne bas uspesno) kao konsultant za inovativne start-up-e (tj. one koji bi hteli to da budu) a posle kao licencirani stecajni upravnik (i to valjda najuspesniji u Srbiji po ostvarenom prihodu). Dakle, covek zna privredu, jer iz privrede - i inostrane i domace. Sigurno je kvalifikovaniji za to mesto od prosecnog srpskog ekonomiste.
"Negde sam video da mu prebacuju da nije ekonomista nego inženjer."
Pa i Tito nije bio ekonomista nego bravar. Pa mu to nije smetalo da uspešno vodi državu Jugoslaviju i ceo nesvrstani blok pride. A malo mu je falilo da unapredi i buvlju pijacu pod nazivom Trst.
Slaviša,
Druga tema ali ako te zanima,budeš hteo da komentarišeš ili slično voleo bih čuti tvoje mišljenje o ovom članku Dejvida Gordona sa Mizes Instituta
http://mises.org/daily/6575/Inflation-Has-Not-Cured-Icelands-Economic-Woes
ima na početku samog teksta i duža verzija kao što ćeš i sam videti. Poredi Island i Irsku i njihove suprotne monetarne politike,kao reakcije na krizu 2008. Poenta je čini mi se da u mnogome dijametralno suprotne mon politike nisu dale toliko različite rezultate,što me neodoljivo podseća na onu Hajekovu da ne postoji ni jedna dobra monetarna politika,da su sve loše,ima li mesta takvom razmišljanju na osnovu ovog članka...
Poredi dve potpuno razlicite krize. Moze se cak reci da je Irska upala u tu krizu jer nije imala plivajucu valutu, da je bila vise kao Island mozda toga ne bi bilo. Mislim da je ovo uradio Krugman osulo bi se po njemu drvlje i kamenje -- poredjenje gde ga nema, uz pomoc nekoliko selektivnih podataka i grafikona, samo da bi unapredio svoju agendu. A agenda mu je evro je ok, cene su fleksibilne, prema tome zlatni standard bi bio ok.
Ukidanje SIEPA i razvojnog fonda nazalost nece imati materijalnog efekta na privredni rast. Za godinu dana ako ne dodje do povecanog zaposljavanja ili priverdno rasta Radulovic i njegov 'neoliberalni' koncept ce se dokazati kao neuspesni u ocima ekspertske elite.
Smanjivanje poreza na rad, sto je Raduloviceva stara ideja, koja bi imala materijalne efekte na privredu je nazalost odlozena.
Svaka cast na ukidanju SIEPA i razvojnog fonda ali -- keep your eyes on the ball
Lazare,
Ponoviću samo ono što je meni,vama i ostalima verovatno očigledno ali privredni rast zahteva sveobuhvatnu promenu države,kako se modernim a opet stručnim jezikom kaže poslovnog okruženja. Ovo smanjivanje poreza na rad je suštinski bitno al bi deficit budžeta eksplodirao,a da ne govorim da bi i ostali porezi morali drastično da se smanje,ne toliko PDV koliko bezobrazno velike akcize na gorivo(skupo gorivo naročito usporava privredu) i ostali parafiskalni nameti. Ovo se sve može preko noći odlučiti i sprovesti,koliko god bolno bilo,ako jedan takav program dobije podršku elektorata,ali korenitije reforme sudstva,gde ako sam dobro informisan 5 miliona nerešenih slučajeva čami ili unapređenje dinamičnosti radne snage,kako strukovne tako i geografske su promene za koje treba vreme i nemaju očigledna rešenja,a verovatno ni jednostavna. Po meni je pravni sistem rak rana,jer ne razumem nezavisnost sudstva kada sudije biraju stranački vojnici u parlamentu. Mada neke modernije promene,poput uvođenja privatnih arbitraža koje bi u potpunost overavale i sprovodile ugovore,je nešto što će teško pasti na pamet našim političarima. Suma svega treba biti veća integracija srpske priverde u svet,bez gluperanja o deficitima što trgovinskim što platnobilansni,a evroizacija i u zvaničnoj formi bi privukla i strane i naše investitore jer bi im dala poverenje i predvidljivost poslovanja. Takođe ne razumem ni porez na dividende,ta teorija nasilnog teranja preduzeća u investicije je posledica nerazumevanja suštine ekonomije,koja treba da bude u slobodi formiranja i sprovodjenja poslovnih ugovora i ostalih odluka u biznisu. Sve evropske i azijske zemlje koje su se posle WWII narasle u gigante su ove stvari imale u suštini svog rasta,veća inetgracija na strana tržišta,naročito ona velika sa velikom kupovnom moći,stabilnost valute a pre svega liberalizaciju svih segmenata ekonomije koje treba da joj poveća dinamičnost da bi se brže i bolje prilagođavala uslovima svetske privrede.To jest smanjivanja svih mogućih ingerencija države u privredi,sem onih koja joj poboljšavaju ove performanse. Adenauer i Erhard su u zapadnoj Nemačkoj sproveli upravo to 48e,totalnu liberalizaciju ekonomije,imali su za 14 godina ukupnu inflaciju 14 posto,a toliko su povukli gasterbajtera da su smanjili nezposlenost na 0,2 posto,a zapadna nemačka je postala 2 put ekonsmki jača od Hitlerove iz 37 pre rata,duplirajući svoj udeo u svetskom izvozu. Onda dođe Vili Brant i era socdemokrata. Od tada nema značajnijeg rasta nemačke privrede,Erhard je nasledio sa mesta ministra finansija Adenauera na mesto kancelara i sve zasluga za snagu njihove ekonomije pripada samo njima. Pravna država im je već bila tradicija,i u dobru i u zlu,samo su poboljašli vladavinu prava što posle nacist i nije bio tako težak zadatak. Teorije o Maršalovom planu su glupost,Francuska je dobila više para a gde je sad ekonmski u odnosu na njih. Identičan model zapadnonemačkom primenila je Austrija.
Pa necemo valjda protiv coveka koji zaposljava kolege... Podsticaji su 3% njihovog posla. Ako je tu bilo problema, ako je koncept los treba ga promeniti, odmah. Ali ukidati nesto a nemati predstavu o kompletnom radu je cisto neznanje.
Još jedan razlog zašto "sve zemlje" pribegavaju podsticajima, za izvoz, za investicije, za ovo ili za ono: rezultati državnih ulaganja su vidljivi. Problem je u tome što postoji nevidljiva cena. Kada ministar preseče vrpcu nove fabrike sponzorisane iz budžeta, to se, kao i nasmejana lica 90 novozaposlenih radnika, vidi na TV. Ne vidi se 100 zbog prevelikih poreza zatvorenih one-man radnji i tužna lica bez svoje krivice propalih preduzetnika. Oni su puka statistika, za koju se čak u čudu pitamo odakle izvire. Eto odakle.
@Lazare
Jasno je da Radulovicevi osnovni predlozi (smanjenje poreza na rad) nisu prosli. Medjutim izgleda da su mu date odresene ruke da sece rashode u svom resoru (SIEPA, Fond za razvoj, subvencije gubitasima itd.). Ako uspe da razbuca te Dinkicevske seme koje sljakaju godinama na nasu stetu do kraja, mnogo je uradio.
Slavisa,
Argument "to rade i drugi" nije uvek glup. Uzmi na primer ulaganje u vojsku. Jasno je da je to u nekom apsolutnom smislu bacanje para. Ali, ako tvoji susedi krenu da trose pare na vojsku, bolje bi ti bilo da i ti to pocnes da radis. Iskljucivi razlog je "to rade i drugi". :)
Ali to je potpuno drugaciji argument, samo se izrazava istim recima.
U slucaju vojske "to rade drugi" znaci "drugi se naoruzavaju i zato predstavljaju pretnju koju treba neutralisati".
A u slucaju npr. ovog izvoza i drugih politika argument "to rade drugi" znaci "kad svi to rade onda mora da je u redu" ili "to je nesto normalno, hajde da budemo normalni".
Dva potpuno razlicita argumenta slucajno izrazena istim recima; u prvom slucaju to je reakcija na akciju drugih, u drugom je ugledanje na druge.
Sad vidim da si stavio :) a ja se raspisah da obrazlozim.
U pravu si, to su dva razlicita argumenta izrazena istim recima, ali otkud ti znas na koji argument se pozivaju? :)
Recimo, kada se radi o subvencijama za privlacenje investicija (ili recimo o subvencijama poljoprivredi), argument "To rade i drugi" moze da znaci "To je onda nesto normalno pa i mi treba da radimo" (verovatno zasluzuje samar), ali moze i da znaci "Znam ja da bi bolje bilo bez toga, ali ako svi to rade moramo i mi, ako zelimo da nam dodje neki investitor ili da prezivi neki poljoprivrednik".
Naravno, pitanje je koliko su takvi argumenti ispravni, ali nisu nuzno glupi.
Ako svi nesto rade onda to nesto je trzisno verifikovano. NPR. Svi idu na Cecin koncert, Ceca prosecna pevaljka ali Cecu trziste bira.
Neugledanjem na "ostale" ide se protiv trzista. NPR. Ceca nije nikakva pevacica, a tolike mase odvajaju od usta i idu na njen koncert. Tu pada Ivan Jankovic sa njegovim anti EU stavom, on svesno ide protiv trzista, on svesvo ide protiv inteligencije celokupnih naroda, makar to bila i manifestacija urodjene greske.
Medjutim, jedan mudri Don Kihot rece:"Slobodno trziste nije savrsen alokator resursa, ali je najbolji koga imamo" hihi
Nema veze ovo sa trzistem, u svim zemljama su to politicke odluke.
"A u slucaju npr. ovog izvoza i drugih politika argument "to rade drugi" znaci "kad svi to rade onda mora da je u redu" ili "to je nesto normalno, hajde da budemo normalni".
A zašto isti argument znači različito.Može i da se tumači ako to rade drugi, moram i ja, da bih opstao na tržištu, a ne zbog normalnosti.
Npr imamo 3 države po svemu jednake,dve subvencionišu jedna ne.Ove što subvencionišu će preuzeti "celo" tržište jer im je sada jeftinije,i treći odlučuje da krene sa subv. kako bi opstao.
Da li može sistem subvencija da se objasni teorijom igara,kao trka u naouružanju, tako i trka za dominacijom, širenjem i preuzimanjem tržišta.
Da li postoji takav sistem podsticaja,mišljenje?
"To drugi takodje rade" bih prvo primenio na:
- funkcionalno sudstvo
- brzo resavanje sporova
- postovanje ugovora
- manje oporezivanje zarada
- efkasnost birokratije
a ne na troskaranje tudjih para
@Stanislav,
Postoji taj argument, iz teorije igara.
Jedan problem sa njim je sto na investicije posmatra kao na fiksnu sumu koju samo treba podeliti. To je pogresno -- investicije su tok, one se generisu. Moze u regionu da ih bude 2 milijarde, a moze i 200 milijardi dolara.
Dakle to sto ce nas sused potrositi na privlacenje investicija uopste ne umanjuje (ili samo neznatno umanjuje) celokupni obim investicija koji je nama na raspolaganju i koji se moze privuci dobrim investicionim okruzenjem.
vecina tih subvencija od 10.000 EUR je podeljena stranim firmama u delatnostima sa ekstremno malom dodatom vrednoscu, npr neka dorada tekstila, kablova itd gde su zarade radnika ekstremno niske (obicno minimalac ili malo vise). sa druge strane niko ne vidi trosak svega toga (porez ili buduci porez zbog zaduzenja), niti oportunitetni trosak u smislu drukcije upotrebe para.
ozbiljni investitori (ne kazem da su ovi drugi neozbiljni nego da je mala korist od njih tj da su to industrije sa niskom dodatom vrednoscu) su dosli i dolaze i bez subvencija, a u svakom slucaju su za investicije mnogo vaznije stvari koje pominje moj imenjak po inicijalima :) nego sama subvencija. subvencija samo pokazuje koliko je sistem los kada investitorima treba da se plati da bi dosli.
Post a Comment