"Ministar trgovine Alehandro Fleming rekao je da je nestašica toalet papira proizvod "preterane potažnje" nastale zbog medijske kampanje koja se vodi radi destabilizacije zemlje."
Ja sam rodjen 1982, te godine je bilo nestasice toalet papira, deterdzenta, betonskog gvozdja... Matorci obicno zaborave da kazu takve stvari kad pricaju o SFRJ. Valjda su prihvatili stabilizaciju...
"Ja sam rodjen 1982, te godine je bilo nestasice toalet papira, deterdzenta, betonskog gvozdja... Matorci obicno zaborave da kazu takve stvari kad pricaju o SFRJ. Valjda su prihvatili stabilizaciju..."
Ja sam rođen nešto ranije, valjda već spadam u kategoriju matoraca, ali dobro pamtim i još dosta sličnih epizoda iz veselih osamdesetih: restrikcije struje (i do 12 h dnevno), nestašice goriva (famozni "par-nepar"), ulja, šećera, kafe...
Off-topic: Zamolio bih blogere da objasne malo otkud toliki hejt koji čak i umereni libertarijanci gaje prema javno-privatnim partnerstvima, čak i kao tranzicionim rešenjima sa 100% transparentnom procedurom. Mislim, razumem suštinu, ali mislim da ga baš preteraše u principijelnosti, barem tako zaključujem s obzirom na web izvore (sa izuzetkom Reason fondacije). Hvala unapred.
Evo jos offtopica: Postavio sam pitanje Slavisi na drugom postu, ali posto on izgleda nije aktivan na blogu, nije mi odgovorio, pa bih hteo da to pitanje uputim blogerima I komentatorima. Dakle, da li smatrate prakseologiju ispravnom teorijom. Ako ne, koje su zamerke?
Drugo pitanje je vezano za ovaj Tuckerov prikaz knjige " Makers" Andersona lfb.org/today/be-your-own-manufacturer/
Sta mislite, kakve ce posledice nastupiti u svetu kada 3D printing bude bio dostupan svakom? Koliko li ce se fabrika ugasiti u svetu I Kini? Kakva ce to nova dimenzija zivota nastati?
Ja ti necu lično odgovoriti jer prvo nije domen mog interesovanja (vec duze vremena sam liberal praktičar, teorijom se slabo bavim jer ne stižem između ostalog), ali sigurno da ostali blogeri imaju sta da kazu na tu temu.
Ko ima odgovor na drugo pitanje imaće i mnogo para u životu, baš kao i kod bilo kog tehničko-tehnološkog proboja u začetku. Kako ja nisam uložio nešto svog novca u bilo koji projekt koji ima 3D štampu u svojoj osnovi, nisam ni vlasan da pričam o ekonomskim posledicama istog, ex-ante.
jedino partnerstvo te vrste koje vodi bilo cemu dobrom jeste privatni ulazak u javnu kucu :) [[mada sad podrazumevam da tamo ima i neke muske celjadi]]
[[[nadam se da ce Vam neko ozbiljnije odgovoriti, posto se moj licni stav zasniva samo na cinjenici da ne verujem ni trunku nijednom obliku Zajednickog Odlucivanja, a u ime nekoga drugog, a pogotovo od strane Politickih institucija, i pogotovo kada je rec o vaznim resursima]]
Sve dok se 3d stampom moze praviti samo plastika, primena ce biti ogranicena. A cak i kod plastike, nisam siguran da home made stvari mogu da budu jeftinije od Kineza...
Recimo, meni bi dobro doslo da napravim nekoliko Lego delova koje su deca pogubila po kuci, ali mi ne pada na pamet nesto pametnije od toga, a da ne mogu da ga jeftino kupim u radnji,
hasd said... Sta mislite, kakve ce posledice nastupiti u svetu kada 3D printing bude bio dostupan svakom? Koliko li ce se fabrika ugasiti u svetu I Kini? Kakva ce to nova dimenzija zivota nastati?
Prema Gartnerovom hype ciklusu 3D printig je sada u 'Peak of Inflated Expectations' fazi, drugim rečima previše očekujemo od te nove tehnologije, precenjujemo je, očekivanja su nam prilično nerealna. link
A kakve su samo katastrofalne bile posledice kada je izmisljen traktor pa svi oni radnici sa motikama izgubili posao? Da ne govorimo o citavim privrednim granama koje su unistene vezano za proizvodnju i odrzavanje motika... Katastrofa...
3D 'printing' nije samo plastika vec i metalne legure. U sustini jako male kolicine lepka se dodaju na poseban (proprietary) prah koji onda dobija oblike metala. Evo jedan primer:
http://www.shapeways.com/materials/steel
Znaci, nije samo plastika, mada je prakticna primena verovatno par godina ispred nas.
Prema procenama Gartnera praktična primena je 5 do 10 godina ispred nas, uglavnom suština je da se 3d printing danas nalazi tamo gde su se 1960-ih godina nalazili svemirski programi, veštačka inteligecija i nuklearna energija, konkretno prema tadašnjim nerealnim očekivanjima do 2000. godine smo trebali da imamo kolonije na Mesecu, astronaute na površini Marsa i u orbiti Jupitera, sisteme veštačke inteligencije opšte namene, robote u svakom domu, aute na nuklearni pogon, besplatnu energiju iz nuklearne fuzije i fisije umesto iz fosilnih goriva,... itd.
Budući da svi skreću sa zadatog pravca, evo da i ja skrenem. Aleksandre, da li sam ja sanjao da ste pre par dana napisali još jedan tekst, tekst o učinku vlade i internet komentarima o tome? Jer tog teksta sada nema.
Jeste, nisam nesto bio pri vremenu ali evo kratko o prakseologiji.
Tacna ili netacna su malo jaci izrazi za ovo, mozda je bolje govoriti o tome koliko je korisna. Ako prakseologiju poredimo sa alternativama, logickim pozitivizmom ili istoricizmom, onda je prakseologija bolji metod. Ali sama po sebi Mizesova prakseologija je malo zatvorena, tautoloska (sve sto covek radi je uvek racionalno, jer racionalnost definisemo kao to sto covek bira da uradi) i zato malo ogranicena. Daje nam jedan broj ociglednih istina ali malo preko toga.
Dobra stvar je da u praksi ni sam Mises nije bio takav prakseolog kakvim se predstavlja. On je usvari dosta empirijski orijentisan, samo je to drugaciji nacin empirizma: gledanje u cinjenice a ne u izolovane podatke. Tako da ni prakseologiju ne treba shvatiti kao zmurenje pred svetom, vec vise kao primenu logickon zakljucivanja na ono sto vidimo.
Da prakseologija nije svemocna govori i to sto su mnogi intervencionisti i kejnzijanci (pa i sam Kejns) takodje deduktivno dolazili do svojih teorija. Oni bi takodje to svoje mogli da podvedu pod prakseologiju.
Sve to treba staviti u kontekst, Mises je pomalo zrtva svog istorijskog konteksa, on se formirao pod uticajem Metodenstreita, debata sa anti-teoretskim nemackim ekonomistima, koji su poricali vrednost teorije i gledali samo u istorijske podatke. I Mises kad pise o prakseologiji se pre svega obraca njima pa prenaglasava ulogu dedukcije.
Da sumiram, po meni najmanje los metod je polazak od logickih premisa, uz kobminovanje (da ne kazem testiranje) tih premisa sa empirijskim cinjenicama; ali uz svesnost da su cinjenice koje vidimo takodje varljive (posebno ako ih nekriticki svedemo na podatke).
"Sve dok se 3d stampom moze praviti samo plastika, primena ce biti ogranicena. A cak i kod plastike, nisam siguran da home made stvari mogu da budu jeftinije od Kineza..."
Moje skromno inzenjersko misljenje je da 3D stampanje (bar u nekih prvih 20 godina intenzivne primene, a ta intenzivna primena nam je 10ak godina od sada recimo) nece dovesti do intenzivne kucne manufakture svega i svacega, ali hoce mozda dovesti do re-lokalizacije proizvodnje raznoraznih plasticnih artikala...
Znaci necete vi i vasi ukucani praviti plastiku za vasu potrebu u vasem domu umesto da kupujete istu takvu kinesku robu, vec ce vas komsija koji drzi radnju sa plastikom na cosku ili tezgu sa plastikom na pijaci shvatiti da mu se vise isplati da kupi 3D printer i izradjuje po potrebi sta mu treba na npr. mesecnom nivou umesto da te stvari uvozi iz Kine. A verovatno pre njega (koji bi investirao u jedan 3D printer) ce neko na nivou npr. Beograda shvatiti da moze da potuce kinesku konkurenciju ako investira u 10, 20, 30 3D printera.
A Kinezi ce, umesto gotove plastike, onda stancovati 3D printere, i lepak i sirovine za isti :)
Ali ostaje glavno pitanje - da li 3D printeri mogu da budu cenovno konkurentni masovnoj proizvodnji?
Hocu da kazem da je, teorijski, i do sada mogao neko da pravi plasticne igracke na nivou Beograda, umesto da ih uvozi iz Kine, ali je opet nekako jeftinije ako se uveze iz Kine. :)
Sve u svemu, moje misljenje je da, kao sto stampac nije unistio knjige i novine, nece ni 3D stampac da unisti industriju. Tu i tamo ce biti pogodjenih industrijskih grana (recimo, proizvodnja igracaka ili nakita), ali ne verujem da ce posledice biti revolucionarne. Naravno, vrlo je moguce da gresim.
mislim da je to pogresno pitanje - ne da li 3D stampaci mogu da budu konkurentni masovnoj proizvodnji vec kako 3D stampaci mogu biti iskorisceni u masovnoj proizvodnji. Kao sto rekoh, u nekakvo prosireno kucno koriscenje istih ne verujem.
3D stampaci su potencijalno revolucionarni jer su, opet potencijalno, univerzalno sredstvo proizvodnje. Sada, ako sam proizvodjac i hocu da presaltujem fabriku sa proizvodjne plasticnih tacni na proizvodnju plasticnih soljica, moram da investiram u nove kalupe, da mehanicki napravim izmene na masinama za proizvodnju, i sl. Sa 3D stampacem, samo se unese nova "skica" u softver, et voila, nesto sto je upravo zavrsilo pravljenje tacne krece da pravi soljicu.
E sad, upravo to moze dovesti do relokalizacije proizvodnje. Ukoliko 3D stampaci budu konkurentni "obicnoj" industrijskoj opremi po ceni, oni ce biti daleko isplativija investicija: kupis sad, i koristis dok im ne istekne vek trajanja, a u medjuvremenu pravis bilo sta. Ako mi ne ide proizvodnja X, lako cu preci na proizvodnju Y; a ako mi i to ne ide prodacu stampace nekome ko zna da pravi pare koristeci ih za proizvodnju Z. Bilo bi isplativo da se nesto proizvodi npr. samo 6 meseci, ili smao mesec dana, pa da se onda ne proizvodi dok se opet ne pokaze potreba, a ti za to vreme iste masine koristis za nesto drugo. Mogu cak i da zamislim "blanko" univerzalne proizvodjace, kojima samo posaljes skicu, a oni ti ga nastancuju u zeljenim kolicinama. Nesto kao foundry model iz elektronske industrije primenjen na komplet industrijsku proizvodnju.
Sad, da li ce se to desiti, zavisi od toga da li ce 3D stampaci biti dovoljno jeftini, brzi, i versatilni da konkurisu tradicionalnim metodama proizvodnje. Trenutno su preskupi, prespori, i suvise im je ogranicen broj materijala sa kojim mogu da rade, da bi bili ozbiljna konkurencija masovnoj proizvodnji.
E sad, opet, drugo pitanje je - i da jesu konkuretni, da li ce biti dovoljno konkurentni da isplate povratak proizvodnje iz Kine i sl. u razvijenije zemlje, ili ce ih jednostavno samo koristiti Kinezi da i dalje snabdevaju svet sa svim i svacim, ali uz nize cene/veci profit.
O tome svemu naravno pojma nemamo jer ne znamo kako ce se dalje ova tehnologija razvijati :)
"E sad, opet, drugo pitanje je - i da jesu konkuretni, da li ce biti dovoljno konkurentni da isplate povratak proizvodnje iz Kine i sl. u razvijenije zemlje, ili ce ih jednostavno samo koristiti Kinezi da i dalje snabdevaju svet sa svim i svacim, ali uz nize cene/veci profit. "
Povratak proizvodnje iz overseas je već otpočeo i bez 3D. http://www.theatlantic.com/magazine/archive/2012/12/the-insourcing-boom/309166/?single_page=true
Nedavno je započeta izgradnja Nano centra u Beogradu i Centra za matične ćelije u Kragujevcu, šta kažete na to? Da li će Srbija imati koristi od toga ili ne?
32 comments:
"Ministar trgovine Alehandro Fleming rekao je da je nestašica toalet papira proizvod "preterane potažnje" nastale zbog medijske kampanje koja se vodi radi destabilizacije zemlje."
:)
Ah, da, umalo da zaboravim. Verovatno su Amerikanci stavljali ricinus u hranu iz Mekdonaldsa.
A šta kažeš na to da SUBNOR ima komisiju za podmlađivanje članstva :)))) Ludilo!:))
http://www.subnor.org.rs/o-subnoru/organi-subnor-a/komisije-subnor-a/podmladjivanje-cla
Da nisam i sam proziveo nestasicu toalet papira, nasmejao bih se. Doduse, ne mogu da gresim dusu, onih listica je uglavnom bilo, cak i '93. :)
Ja sam rodjen 1982, te godine je bilo nestasice toalet papira, deterdzenta, betonskog gvozdja... Matorci obicno zaborave da kazu takve stvari kad pricaju o SFRJ. Valjda su prihvatili stabilizaciju...
"Ja sam rodjen 1982, te godine je bilo nestasice toalet papira, deterdzenta, betonskog gvozdja... Matorci obicno zaborave da kazu takve stvari kad pricaju o SFRJ. Valjda su prihvatili stabilizaciju..."
Ja sam rođen nešto ranije, valjda već spadam u kategoriju matoraca, ali dobro pamtim i još dosta sličnih epizoda iz veselih osamdesetih: restrikcije struje (i do 12 h dnevno), nestašice goriva (famozni "par-nepar"), ulja, šećera, kafe...
Off-topic: Zamolio bih blogere da objasne malo otkud toliki hejt koji čak i umereni libertarijanci gaje prema javno-privatnim partnerstvima, čak i kao tranzicionim rešenjima sa 100% transparentnom procedurom. Mislim, razumem suštinu, ali mislim da ga baš preteraše u principijelnosti, barem tako zaključujem s obzirom na web izvore (sa izuzetkom Reason fondacije). Hvala unapred.
Jeste malo off topic, ali je zabavno i uklapa se u naslov "Mala socijalistička groteska". Mozda nekom bude interesantno.
Evo jos offtopica:
Postavio sam pitanje Slavisi na drugom postu, ali posto on izgleda nije aktivan na blogu, nije mi odgovorio, pa bih hteo da to pitanje uputim blogerima I komentatorima. Dakle, da li smatrate prakseologiju ispravnom teorijom. Ako ne, koje su zamerke?
Drugo pitanje je vezano za ovaj Tuckerov prikaz knjige " Makers" Andersona
lfb.org/today/be-your-own-manufacturer/
Sta mislite, kakve ce posledice nastupiti u svetu kada 3D printing bude bio dostupan svakom? Koliko li ce se fabrika ugasiti u svetu I Kini? Kakva ce to nova dimenzija zivota nastati?
@ Hasd
Ja ti necu lično odgovoriti jer prvo nije domen mog interesovanja (vec duze vremena sam liberal praktičar, teorijom se slabo bavim jer ne stižem između ostalog), ali sigurno da ostali blogeri imaju sta da kazu na tu temu.
Ko ima odgovor na drugo pitanje imaće i mnogo para u životu, baš kao i kod bilo kog tehničko-tehnološkog proboja u začetku. Kako ja nisam uložio nešto svog novca u bilo koji projekt koji ima 3D štampu u svojoj osnovi, nisam ni vlasan da pričam o ekonomskim posledicama istog, ex-ante.
Dorcolac
jedino partnerstvo te vrste koje vodi bilo cemu dobrom jeste privatni ulazak u javnu kucu :)
[[mada sad podrazumevam da tamo ima i neke muske celjadi]]
[[[nadam se da ce Vam neko ozbiljnije odgovoriti, posto se moj licni stav zasniva samo na cinjenici da ne verujem ni trunku nijednom obliku Zajednickog Odlucivanja, a u ime nekoga drugog, a pogotovo od strane Politickih institucija, i pogotovo kada je rec o vaznim resursima]]
@hasd
Ugasiće se stare fabrike, ali će se i otvoriti nove fabrike 3d printera i ko zna čega drugog. Neki bi to zvali 'kreativna destrukcija' :)
Sve dok se 3d stampom moze praviti samo plastika, primena ce biti ogranicena. A cak i kod plastike, nisam siguran da home made stvari mogu da budu jeftinije od Kineza...
Recimo, meni bi dobro doslo da napravim nekoliko Lego delova koje su deca pogubila po kuci, ali mi ne pada na pamet nesto pametnije od toga, a da ne mogu da ga jeftino kupim u radnji,
hasd said...
Sta mislite, kakve ce posledice nastupiti u svetu kada 3D printing bude bio dostupan svakom? Koliko li ce se fabrika ugasiti u svetu I Kini? Kakva ce to nova dimenzija zivota nastati?
Prema Gartnerovom hype ciklusu 3D printig je sada u 'Peak of Inflated Expectations' fazi, drugim rečima previše očekujemo od te nove tehnologije, precenjujemo je, očekivanja su nam prilično nerealna.
link
A kakve su samo katastrofalne bile posledice kada je izmisljen traktor pa svi oni radnici sa motikama izgubili posao? Da ne govorimo o citavim privrednim granama koje su unistene vezano za proizvodnju i odrzavanje motika... Katastrofa...
3D 'printing' nije samo plastika vec i metalne legure. U sustini jako male kolicine lepka se dodaju na poseban (proprietary) prah koji onda dobija oblike metala. Evo jedan primer:
http://www.shapeways.com/materials/steel
Znaci, nije samo plastika, mada je prakticna primena verovatno par godina ispred nas.
Prema procenama Gartnera praktična primena je 5 do 10 godina ispred nas, uglavnom suština je da se 3d printing danas nalazi tamo gde su se 1960-ih godina nalazili svemirski programi, veštačka inteligecija i nuklearna energija, konkretno prema tadašnjim nerealnim očekivanjima do 2000. godine smo trebali da imamo kolonije na Mesecu, astronaute na površini Marsa i u orbiti Jupitera, sisteme veštačke inteligencije opšte namene, robote u svakom domu, aute na nuklearni pogon, besplatnu energiju iz nuklearne fuzije i fisije umesto iz fosilnih goriva,... itd.
Budući da svi skreću sa zadatog pravca, evo da i ja skrenem.
Aleksandre, da li sam ja sanjao da ste pre par dana napisali još jedan tekst, tekst o učinku vlade i internet komentarima o tome? Jer tog teksta sada nema.
Jesam, ali sam ga greskom izbrisao dok sam editovao. Nije bilo nista posebno epohalno.
Obradovao sam se da je intervenisala služba.
hasd,
Jeste, nisam nesto bio pri vremenu ali evo kratko o prakseologiji.
Tacna ili netacna su malo jaci izrazi za ovo, mozda je bolje govoriti o tome koliko je korisna. Ako prakseologiju poredimo sa alternativama, logickim pozitivizmom ili istoricizmom, onda je prakseologija bolji metod. Ali sama po sebi Mizesova prakseologija je malo zatvorena, tautoloska (sve sto covek radi je uvek racionalno, jer racionalnost definisemo kao to sto covek bira da uradi) i zato malo ogranicena. Daje nam jedan broj ociglednih istina ali malo preko toga.
Dobra stvar je da u praksi ni sam Mises nije bio takav prakseolog kakvim se predstavlja. On je usvari dosta empirijski orijentisan, samo je to drugaciji nacin empirizma: gledanje u cinjenice a ne u izolovane podatke. Tako da ni prakseologiju ne treba shvatiti kao zmurenje pred svetom, vec vise kao primenu logickon zakljucivanja na ono sto vidimo.
Da prakseologija nije svemocna govori i to sto su mnogi intervencionisti i kejnzijanci (pa i sam Kejns) takodje deduktivno dolazili do svojih teorija. Oni bi takodje to svoje mogli da podvedu pod prakseologiju.
Sve to treba staviti u kontekst, Mises je pomalo zrtva svog istorijskog konteksa, on se formirao pod uticajem Metodenstreita, debata sa anti-teoretskim nemackim ekonomistima, koji su poricali vrednost teorije i gledali samo u istorijske podatke. I Mises kad pise o prakseologiji se pre svega obraca njima pa prenaglasava ulogu dedukcije.
Da sumiram, po meni najmanje los metod je polazak od logickih premisa, uz kobminovanje (da ne kazem testiranje) tih premisa sa empirijskim cinjenicama; ali uz svesnost da su cinjenice koje vidimo takodje varljive (posebno ako ih nekriticki svedemo na podatke).
@Marko Paunovic
"Sve dok se 3d stampom moze praviti samo plastika, primena ce biti ogranicena. A cak i kod plastike, nisam siguran da home made stvari mogu da budu jeftinije od Kineza..."
Moje skromno inzenjersko misljenje je da 3D stampanje (bar u nekih prvih 20 godina intenzivne primene, a ta intenzivna primena nam je 10ak godina od sada recimo) nece dovesti do intenzivne kucne manufakture svega i svacega, ali hoce mozda dovesti do re-lokalizacije proizvodnje raznoraznih plasticnih artikala...
Znaci necete vi i vasi ukucani praviti plastiku za vasu potrebu u vasem domu umesto da kupujete istu takvu kinesku robu, vec ce vas komsija koji drzi radnju sa plastikom na cosku ili tezgu sa plastikom na pijaci shvatiti da mu se vise isplati da kupi 3D printer i izradjuje po potrebi sta mu treba na npr. mesecnom nivou umesto da te stvari uvozi iz Kine. A verovatno pre njega (koji bi investirao u jedan 3D printer) ce neko na nivou npr. Beograda shvatiti da moze da potuce kinesku konkurenciju ako investira u 10, 20, 30 3D printera.
A Kinezi ce, umesto gotove plastike, onda stancovati 3D printere, i lepak i sirovine za isti :)
andrija,
Ali ostaje glavno pitanje - da li 3D printeri mogu da budu cenovno konkurentni masovnoj proizvodnji?
Hocu da kazem da je, teorijski, i do sada mogao neko da pravi plasticne igracke na nivou Beograda, umesto da ih uvozi iz Kine, ali je opet nekako jeftinije ako se uveze iz Kine. :)
Sve u svemu, moje misljenje je da, kao sto stampac nije unistio knjige i novine, nece ni 3D stampac da unisti industriju. Tu i tamo ce biti pogodjenih industrijskih grana (recimo, proizvodnja igracaka ili nakita), ali ne verujem da ce posledice biti revolucionarne. Naravno, vrlo je moguce da gresim.
Marko,
mislim da je to pogresno pitanje - ne da li 3D stampaci mogu da budu konkurentni masovnoj proizvodnji vec kako 3D stampaci mogu biti iskorisceni u masovnoj proizvodnji. Kao sto rekoh, u nekakvo prosireno kucno koriscenje istih ne verujem.
3D stampaci su potencijalno revolucionarni jer su, opet potencijalno, univerzalno sredstvo proizvodnje. Sada, ako sam proizvodjac i hocu da presaltujem fabriku sa proizvodjne plasticnih tacni na proizvodnju plasticnih soljica, moram da investiram u nove kalupe, da mehanicki napravim izmene na masinama za proizvodnju, i sl. Sa 3D stampacem, samo se unese nova "skica" u softver, et voila, nesto sto je upravo zavrsilo pravljenje tacne krece da pravi soljicu.
E sad, upravo to moze dovesti do relokalizacije proizvodnje. Ukoliko 3D stampaci budu konkurentni "obicnoj" industrijskoj opremi po ceni, oni ce biti daleko isplativija investicija: kupis sad, i koristis dok im ne istekne vek trajanja, a u medjuvremenu pravis bilo sta. Ako mi ne ide proizvodnja X, lako cu preci na proizvodnju Y; a ako mi i to ne ide prodacu stampace nekome ko zna da pravi pare koristeci ih za proizvodnju Z. Bilo bi isplativo da se nesto proizvodi npr. samo 6 meseci, ili smao mesec dana, pa da se onda ne proizvodi dok se opet ne pokaze potreba, a ti za to vreme iste masine koristis za nesto drugo. Mogu cak i da zamislim "blanko" univerzalne proizvodjace, kojima samo posaljes skicu, a oni ti ga nastancuju u zeljenim kolicinama. Nesto kao foundry model iz elektronske industrije primenjen na komplet industrijsku proizvodnju.
Sad, da li ce se to desiti, zavisi od toga da li ce 3D stampaci biti dovoljno jeftini, brzi, i versatilni da konkurisu tradicionalnim metodama proizvodnje. Trenutno su preskupi, prespori, i suvise im je ogranicen broj materijala sa kojim mogu da rade, da bi bili ozbiljna konkurencija masovnoj proizvodnji.
E sad, opet, drugo pitanje je - i da jesu konkuretni, da li ce biti dovoljno konkurentni da isplate povratak proizvodnje iz Kine i sl. u razvijenije zemlje, ili ce ih jednostavno samo koristiti Kinezi da i dalje snabdevaju svet sa svim i svacim, ali uz nize cene/veci profit.
O tome svemu naravno pojma nemamo jer ne znamo kako ce se dalje ova tehnologija razvijati :)
Ovo je jedna od mogućih primena 3D štampe:
BUILDING A LUNAR BASE WITH 3D PRINTING
"E sad, opet, drugo pitanje je - i da jesu konkuretni, da li ce biti dovoljno konkurentni da isplate povratak proizvodnje iz Kine i sl. u razvijenije zemlje, ili ce ih jednostavno samo koristiti Kinezi da i dalje snabdevaju svet sa svim i svacim, ali uz nize cene/veci profit.
"
Povratak proizvodnje iz overseas je već otpočeo i bez 3D.
http://www.theatlantic.com/magazine/archive/2012/12/the-insourcing-boom/309166/?single_page=true
Ja predlažem da naša vlada subvencioniše proizvodnju 3D štampača.
Nedavno je započeta izgradnja Nano centra u Beogradu i Centra za matične ćelije u Kragujevcu, šta kažete na to? Da li će Srbija imati koristi od toga ili ne?
@Navuhodonosor
Izgradnja Nano centra u Beogradu je istinska onanija.
Smehotresno
http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2013&mm=05&nav_id=715665
Cista parapsihopatologija
Post a Comment