U komentarima na post ispod Hasd pita:
Zanima me kakav je vas stav povodom slobode kretanja ljudi, ne samo kapitala? Znam da ste nacelno i za to, medjutim da li ima tu neko ali? Sta kaze ekonomska teorija - da li bi ukidanje granica donelo pad zivotnog standarda bogatih zemalja ili ne?
Naprotiv, ekonomska teorija kaže da bi slobodan protok ljudi doneo rast živnotnog standarda u svim zemljama. Slobodan protok bilo kog faktora proizvodnje, rada jednako kao i kapitala bi poboljšao njegovu alokaciju i povećao efikasnost upotrebe.
Međutim, ekonomska teorija kaže i da u tom slučaju dolazi do izjednačavanja cena faktora proizvodnje, u ovom slučaju rada. Priliv jeftine radne snage iz inostranstva pojeftiniće i domaću radnu snagu -- što se delovima radne snage neće svideti.
Priliv velikog broja Meksikanaca u SAD bi povećao američki GDP i na dugi rok čak povećao i GDP po stanovniku, odnosno kupovnu moć i životni standard u proseku. Ali to je samo prosek -- za jedan broj Amerikanaca koji su danas u zemlji, pripadajući deo proizvoda bi svakako pao. Ako u zemlju otvorenih granica dolazi nekvalifikovana radna snaga, to je ekonomski korisno za one koju radnu snagu unajmljuju ili koji kupuju proizvode koje takva radna snaga stvara. Ali postojeći nekvalifikovani radnici gube. Plata za nekvalifikovan rad se smanjuje.
Slično je sa bilo kojom grupom, sa superkvalifikovanim radnicima jednako. Priliv evropskih košarkaša je dobar za NBA, ali zbog tog priliva neki američki koledž igrači ne budu izabrani na draftu a ostalima plata pada.
Što nas dovodi do zaključka da su ukupni ekonomski efekti otvorenih granica nesporno pozitivni, čak i za zemlju primaoca, ne samo za imigrante, ali je politička ekonomija malo teža. Slično kao i kod slobodne trgovine. Zemlja u celini sa slobodnom trgovinom dobija; ali neki sektori gube.
Ovde ima još mnogo dilema o kojima se može razgovarati. Recimo Bryan Caplan stalno govori o moralnim razlozima za otvorene granice. Ima li država pravo da sprečava strance da dođu da rade, samo da bi zaštitila privilegovano domaće stanovništvo? Ili, moje omiljeno pitanje -- kako su navodni politički liberali toliko zabrinuti za klasu "siromašnih" u zemljama kao što su SAD, dok u isto vreme misle da je opravdano zabraniti mnogo siromašnijim strancima da uđu u zemlju? I pritom ti stvarno siromašni imigranti ne traže milostinju i beneficije, već hoće pošteno da zarade.
Jedan protivargument je politički. Institucije izviru iz vrednosti, morala i preferencija stanovništva. Meksikanci su u Meksiku stvorili antitržišne institucije koje ih drže u siromaštvu. Ako sada pustite sve njih da dođu u zemlju, kad za nekoliko godina ili najkasnije u sledećoj generaciji to postane glasačko telo i vi ćete dobiti nešto mnogo bliže meksičkim institucijama. Ako pogledate glasače ili političke preferencije po manjinama u Americi, videćete da su stari anglo-saksonci oni koji uglavnom glasaju za tradicionalne tržišne i konzervativne institucije. Imigranti, makar i u drugoj i trećoj generaciji, i makar bili među najbogatijim grupacijama (npr. Indijci) i dalje glasaju za veliku državu i time stare američke tržišne institucije postepeno nestaju. To je kultur-politički argument protiv imigracije, ali on je gotovo neupotrebljiv, jer čim ovako nešto pomenete budete optuženi za rasizam.
Milton Friedman je govorio da država blagostanja ne ide zajedno sa slobodnom imigracijom (to su Šveđani dobro naučili, a sada izgleda da shvataju i Englezi). Ja bih dodao i da je nacionalna demokratija u tenziji sa slobodnom imigracijom.
Da sumiram, moralni argument je u prilog otvorenim granicama; ukupni ekonomski efekti otvorenih granica su takođe pozitivni; raspodela efekata prema grupacijama radne snage je već sporna; a političke posledice otvorenih granica u demokratiji još spornije.
Jedino rešenje svih ovih pitanja, koje nećemo doživeti ali na dugi rok nije isključeno, je u raspadu nacionalnih država i nastanku asimetričnog uređenja slobodnih gradova, udruženja gradova, manjih država ili nešto većih mekih federacija i konfederacija. Sve je to u srednjem veku već postojalo i tada je protok ljudi bio slobodan.
Onda su od seljaka nastali Francuzi, od hrišćana Rusi, izmislili smo kolektivizam, nacije, države, pasoše, Olimijadu, Evroviziju, makroekonomsku politiku i sve ostalo što nam danas greškom izgleda kao da je prirodno i neminovno.
Zanima me kakav je vas stav povodom slobode kretanja ljudi, ne samo kapitala? Znam da ste nacelno i za to, medjutim da li ima tu neko ali? Sta kaze ekonomska teorija - da li bi ukidanje granica donelo pad zivotnog standarda bogatih zemalja ili ne?
Naprotiv, ekonomska teorija kaže da bi slobodan protok ljudi doneo rast živnotnog standarda u svim zemljama. Slobodan protok bilo kog faktora proizvodnje, rada jednako kao i kapitala bi poboljšao njegovu alokaciju i povećao efikasnost upotrebe.
Međutim, ekonomska teorija kaže i da u tom slučaju dolazi do izjednačavanja cena faktora proizvodnje, u ovom slučaju rada. Priliv jeftine radne snage iz inostranstva pojeftiniće i domaću radnu snagu -- što se delovima radne snage neće svideti.
Priliv velikog broja Meksikanaca u SAD bi povećao američki GDP i na dugi rok čak povećao i GDP po stanovniku, odnosno kupovnu moć i životni standard u proseku. Ali to je samo prosek -- za jedan broj Amerikanaca koji su danas u zemlji, pripadajući deo proizvoda bi svakako pao. Ako u zemlju otvorenih granica dolazi nekvalifikovana radna snaga, to je ekonomski korisno za one koju radnu snagu unajmljuju ili koji kupuju proizvode koje takva radna snaga stvara. Ali postojeći nekvalifikovani radnici gube. Plata za nekvalifikovan rad se smanjuje.
Slično je sa bilo kojom grupom, sa superkvalifikovanim radnicima jednako. Priliv evropskih košarkaša je dobar za NBA, ali zbog tog priliva neki američki koledž igrači ne budu izabrani na draftu a ostalima plata pada.
Što nas dovodi do zaključka da su ukupni ekonomski efekti otvorenih granica nesporno pozitivni, čak i za zemlju primaoca, ne samo za imigrante, ali je politička ekonomija malo teža. Slično kao i kod slobodne trgovine. Zemlja u celini sa slobodnom trgovinom dobija; ali neki sektori gube.
Ovde ima još mnogo dilema o kojima se može razgovarati. Recimo Bryan Caplan stalno govori o moralnim razlozima za otvorene granice. Ima li država pravo da sprečava strance da dođu da rade, samo da bi zaštitila privilegovano domaće stanovništvo? Ili, moje omiljeno pitanje -- kako su navodni politički liberali toliko zabrinuti za klasu "siromašnih" u zemljama kao što su SAD, dok u isto vreme misle da je opravdano zabraniti mnogo siromašnijim strancima da uđu u zemlju? I pritom ti stvarno siromašni imigranti ne traže milostinju i beneficije, već hoće pošteno da zarade.
Jedan protivargument je politički. Institucije izviru iz vrednosti, morala i preferencija stanovništva. Meksikanci su u Meksiku stvorili antitržišne institucije koje ih drže u siromaštvu. Ako sada pustite sve njih da dođu u zemlju, kad za nekoliko godina ili najkasnije u sledećoj generaciji to postane glasačko telo i vi ćete dobiti nešto mnogo bliže meksičkim institucijama. Ako pogledate glasače ili političke preferencije po manjinama u Americi, videćete da su stari anglo-saksonci oni koji uglavnom glasaju za tradicionalne tržišne i konzervativne institucije. Imigranti, makar i u drugoj i trećoj generaciji, i makar bili među najbogatijim grupacijama (npr. Indijci) i dalje glasaju za veliku državu i time stare američke tržišne institucije postepeno nestaju. To je kultur-politički argument protiv imigracije, ali on je gotovo neupotrebljiv, jer čim ovako nešto pomenete budete optuženi za rasizam.
Milton Friedman je govorio da država blagostanja ne ide zajedno sa slobodnom imigracijom (to su Šveđani dobro naučili, a sada izgleda da shvataju i Englezi). Ja bih dodao i da je nacionalna demokratija u tenziji sa slobodnom imigracijom.
Da sumiram, moralni argument je u prilog otvorenim granicama; ukupni ekonomski efekti otvorenih granica su takođe pozitivni; raspodela efekata prema grupacijama radne snage je već sporna; a političke posledice otvorenih granica u demokratiji još spornije.
Jedino rešenje svih ovih pitanja, koje nećemo doživeti ali na dugi rok nije isključeno, je u raspadu nacionalnih država i nastanku asimetričnog uređenja slobodnih gradova, udruženja gradova, manjih država ili nešto većih mekih federacija i konfederacija. Sve je to u srednjem veku već postojalo i tada je protok ljudi bio slobodan.
Onda su od seljaka nastali Francuzi, od hrišćana Rusi, izmislili smo kolektivizam, nacije, države, pasoše, Olimijadu, Evroviziju, makroekonomsku politiku i sve ostalo što nam danas greškom izgleda kao da je prirodno i neminovno.
14 comments:
Bravo Slavisa, kad sam poceo da citam tekst, pre nego sto sam dosao i do pola, pomislio sam na istu stvar.. uticaj emigranata iz latino drzava na postojece institucije u USA...
Par anarhističkih kontraargumenata slobodnom protoku ljudi: http://www.lewrockwell.com/hoppe/hoppe10.html
Odgovor na moralni argument je da nema nista nemoralno u preferiranju sunarodnika u odnosu na strance. Naravno, to americkim levicarima nije lako reci.
"Odgovor na moralni argument je da nema nista nemoralno u preferiranju sunarodnika u odnosu na strance. Naravno, to americkim levicarima nije lako reci."
Moralni argument u stvari i nema mnogo veze sa moralom. Tačno, svaki pojedinac ima pravo da preferira "sunarodnike", baš kao što ima pravo da preferira plavuše ili crnke. Ovde nije pitanje da li država treba da natera nekoga da voli strance, nego da li ima pravo da zabrani nekome slobodu kretanja. Na primer, ja imam fabriku i hoću da zaposlim nekoliko stranaca. Na koju foru onda bilo koji liberal opravdava to da neki činovničić iz ambasade ne odobri vizu onima koje ja hoću da zaposlim?
"The ultimate ideal envisioned by liberalism is the perfect cooperation of all mankind, taking place peacefully and without friction. Liberal thinking always has the whole of humanity in view and not just parts. It does not stop at limited groups; it does not end at the border of the village, of the province, of the nation, or of the continent. Its thinking is cosmopolitan and ecumenical: it takes in all men and the whole world. Liberalism is, in this sense, humanism; and the liberal, a citizen of the world, a cosmopolite." (Ludwig von Mises)
Slaviša, hvala na iscrpnom odgovoru.
Da li možeš da postaviš
te ekonomske članke o posledicama slobodog protoka ljudi?
Hoppe-ovi članci su odlični.
Nikakvi posebni članci, samo osnovna teorija, međunarodna ekonomija posebno. Pretraži blog Bryana Caplana za argumente u prilog otvorenim granicama, ili radove George Borjas za konkretnije posledice imigracije (on je protivnik).
Ima i dobar pro-imigracioni blog/sajt:
www.openborders.info
"Onda su od seljaka nastali Francuzi, od hrišćana Rusi, izmislili smo kolektivizam, nacije, države, pasoše, Olimijadu, Evroviziju, makroekonomsku politiku i sve ostalo što nam danas greškom izgleda kao da je prirodno i neminovno."
Slavisa, ides u odlicnom smeru. :)
@Dorćolac
evo, također anarhističkog, odgovora na Hoppeov restriktivni stav.
http://mises.org/journals/jls/21_3/21_3_2.pdf
Autor: Walter Block
@Slaviša
Totalno off-topic, ali zanimljivo, šta kažete na ovo? :) Mada, kao detaljista moram da primetim, iako nije jasno da li je to prepričano iz originalnih materijala ili je plod ingenioznosti vrlog novinara, dovođenje tax evasion u vezu sa konceptom tragedy of the commons ne miriše na ogromne količine zdravog razuma :))
http://www.sciencedaily.com/releases/2013/03/130320115105.htm
Speaker,
To je realno, ali nije baš novina kakvom je predstavljaju. Još pre 20-30 godina je Robert Axelrod radio takve eksperimente sa živim ljudima (tada u okviru teorije igara) i rezultat igara je bio da oni koji sarađuju više profitiraju od sebičnih. Sebičnost se isplati samo na vrlo kratak rok, ali u igrama sa više iteracija kooperacija pobeđuje. A život i tržište su takve igre. Matt Ridley takođe ima knjigu Origins of virtue koja celu tu evoluciju objašnjava.
Inače ni raniji ekonomisti kao Adam Smith nisu čoveka videli kao sebičnjaka, samo su se u poslednjih 50-ak godina malo više uneli u teoriju i počeli da pojednostavljuju ljudsko ponašanje kako bi mogli da ga prikažu kao maksimiziranje nečega, Max U (utility). Ali to niti je tako u stvarnosti niti je kao pretpostavka potrebno da se objasni tržište.
Naravno, tanka je linija razdvajanja -- ovo ne znači da ljudi slede kolektivne ciljeve (na šta ovaj članak pomalo miriše, u pravu ste), već samo da su nesebičnost, ljudskost i kooperacija normalne evolutivne posledice tržišnog ponašanja koje je naizgled usmereno samo na profit.
Donekle sam upoznat sa Akselrodovim istraživanjima, ali mi Ridlijeva knjiga nažalost nikada nije došla do ruku, međutim, ovde mi je, moram da priznam, najsmešniji bio "naučni" wishful thinking pristup, kao, sad ćemo da postuliramo fiktivnu genetsku karakteristiku, pa ćemo simulacijama dokazati da ona, eto, kad bi postojala (a mi to očigledno strašno želimo :) ) može da se zapati i napreduje :)) Pri tom, naravno, niko ne spori opravdanost prirodnog altruističkog ponašanja tamo gde ima smisla, odnosno u prirodnim i spontanim ljudskim zajednicama i po slobodnom izboru pojedinaca, socijalno-inženjerski mrak počine upravo tamo gde se pravi ničim stvarnim potkrepljena generalizacija na apstrakcije kao što su "društvo", "država" ili, čak, "čovečanstvo", čudo da već, kao što su mnoge socijalističke vlade zloupotrebom novca poreskih obveznika fabrikovala vlastito industrijsko ili činovničko biračko telo na štetu date privrede, ne govore i o "pomaganju" prirodi da ljude pretvori u mrave po ukusu kolektivističkih pseudointelektualaca i pseudonaučnika :)))
Slavisa, zanima me kako bi na primer, otvaranje granice, recimo, Spanije, doprinelo tome da se nominalno prolagodjavanje plata brze odigra?
Trebalo bi da pogura plate nadole, mada sa tolikom nezaposlenošću i bez imigranata pitanje je zašto u Španiji plate već odavno ne idu nadole. Očigledno ima ogromnih prepreka i rigidnosti.
Post a Comment