Financial Times počinje da shvata stvari -- jedan od glavnih urednika i kolumnista Gillian Tett prenosi istraživanje ekonomista sa Princetona koji tvrde da bankari pre i tokom finansijske krize nisu znali šta se sa spornom aktivom dešava, da su i sami verovali u kvalitet hipotekarnih obveznica i druge AAA aktive.
Odlično, ali o tome ste na ovom blogu mogli da čitate od 2009. godine (evo samo nešto direktno o tome, da ne linkujem poznate postove; a sve to opširnije imate i u mojoj knjizi). Svetska finansijska kriza je proizvod sistematski pogrešnog verovanja, uzrokovanog pre svega bazelskom regulacijom, da su neke vrste hartija manje rizične nego što su zaista bile.
Finansijski sistem i rizici u njemu su užasno kompleksni i zbog toga smo osuđeni na zablude i neznanje, na tumaranje u mraku kad je reč o rizicima i posledicama. To neznanje se može rešiti samo na jedan način, mobilizacijom individualnih i decentralizovanih znanja -- pustanjem ljudi da kupuju, prodaju i drže aktivu koju žele, da rizik procenjuju sami za sebe i da u tom procesu neki propadaju a neki profitiraju. Kao i sva tržišna ekonomija, to nije savršeno rešenje ali je daleko bolje od alternativa.
Međutim, svet radi potpuno suprotno -- regulacijom se odlučivanje centralizuje i ponašanje u finansijskom sistemu homogenizuje. Gomili koja tumara u mraku naznačen je vođa, pa se sada svi kreću zajedno što ih kolektivno dovodi u još veću potencijalnu opasnost. Svi su kupovali iste hartije koje je regulator proglasio kvalitetnim (od hipotekarnih obveznica do državnih hartija Grčke i Kipra) i niko, do pred sam kraj, nije imao pojma koliko je tu bilo rizika.
Odlično, ali o tome ste na ovom blogu mogli da čitate od 2009. godine (evo samo nešto direktno o tome, da ne linkujem poznate postove; a sve to opširnije imate i u mojoj knjizi). Svetska finansijska kriza je proizvod sistematski pogrešnog verovanja, uzrokovanog pre svega bazelskom regulacijom, da su neke vrste hartija manje rizične nego što su zaista bile.
Finansijski sistem i rizici u njemu su užasno kompleksni i zbog toga smo osuđeni na zablude i neznanje, na tumaranje u mraku kad je reč o rizicima i posledicama. To neznanje se može rešiti samo na jedan način, mobilizacijom individualnih i decentralizovanih znanja -- pustanjem ljudi da kupuju, prodaju i drže aktivu koju žele, da rizik procenjuju sami za sebe i da u tom procesu neki propadaju a neki profitiraju. Kao i sva tržišna ekonomija, to nije savršeno rešenje ali je daleko bolje od alternativa.
Međutim, svet radi potpuno suprotno -- regulacijom se odlučivanje centralizuje i ponašanje u finansijskom sistemu homogenizuje. Gomili koja tumara u mraku naznačen je vođa, pa se sada svi kreću zajedno što ih kolektivno dovodi u još veću potencijalnu opasnost. Svi su kupovali iste hartije koje je regulator proglasio kvalitetnim (od hipotekarnih obveznica do državnih hartija Grčke i Kipra) i niko, do pred sam kraj, nije imao pojma koliko je tu bilo rizika.
5 comments:
A koje je tvoje objašnjenje Slaviša,zašto se oni koji raspolažu monopolom sile nisu opametili ni sad ni posle dot.com krize ni nikada...mislim jednostavno je reći e oni su samo centralni planeri slepo uvereni u sopstvenu moć rasuđivanja i sposobnost da stvore idealan finansijski sistem...bar bi se među njima potkrao jedan pametan i rekao ljudi dal ste vi zdravi u glavi...
Razlog tome je,po mom skromnom uverenju,je novčani sistem koji je direktno povezan sa negativnom veličinom,instrumentom duga,umesto pozitivnom veličinom zlatom...
Nikakva pamet nije reći da su institucionalni sistemi podsticaja jedan od važnijih parametara kako ti koji stvaraju regulacije i institucije utiču na realnu ekonomiju,a koji jači sistem podsticaja postoji od suštine novčanog sistema kad je novac bar polovina svake transakcije a na finansijskom tržištu i 100 posto svake transakcije. Kako to da su sve moderne krize imale nekakvo izvorište u finansijskom sistemu...zato jer nije toliko loš?
Novčani sistem je možda problem sam po sebi, ali nije direktan uzrok krize. Bilo je i vremena mnogo veće inflacije u svetu, npr. od 60-ih do 80-ih, pa je to prošlo bez ovakvih kriza. Bilo je inflacije, recesije i drugih problema, ali ne finansijskih slomova.
Za 10-15 godina više se niko neće sećati ove poslednje finansijske krize (osim šačice posvećenih ekonomista), niko se neće sećati da je nekada na Wall Streetu postajala firma koja se zvala Lehman Brothers, isto kao što se danas niko ne seća da je početkom 1980-ih ekonomija SAD prošla kroz "najgoru recesiju još od WW2" ili kroz savings&loan krizu 1980-ih i 1990-ih ili da je nekada na Wall Streetu postojala velika firma koja se zvala Drexel Burnham Lambert.
Navuhododnosor,
Verovao ili ne ali Lehman polako izlazi iz bankrota...
Koliko ja znam od svih banaka sa Wall Streeta jedino je Lehman propao, svi ostali su opstali: Citi, BoA, AIG,... GM i Chrysler su takođe opstali, inače da li se neko danas seća da je Chrysler 1979. godile bailout-ovan na potpuno isti način kao i 2009?
Chrysler And The 1979 Bailout
Post a Comment