Širenje mitova se nastavlja. Kori Udovički piše u NIN-u:
Kao što sam naglasila u razgovoru sa novinarkom NIN-a, na koji se G. Đilas (nedovoljno precizno) poziva: paket fiskalnih rezova nikako nije dovoljan uslov za održivost fiksnog kursa. Rezovi će povećati konkurentnost privrede na neko vreme, ali promene moraju biti mnogo dublje ako želimo privredu sposobnu da potom ostane konkurentna, bez promena kursa.
Kao što smo naglasili u Fiksni kurs za dinar manifestu, održivost fiksnog kursa nije zavisna ni od fiskalne politike ni od konkurentnosti privrede. Održivost fiksnog kursa je uvek i svuda monetarni fenomen. Ona zavisi jedino od ponašanja centralne banke.
Fiskalna politika sa tim ima veze samo utoliko šte se u fiksnom kursu ona nađe ograničenom. Ali uzročnost ide u suprotnom smeru: kad se poštuju pravila fiksnog kursa onda fiskalna politika nema gde pa mora da postane malo odgovornija. Ne mora se i drastično promeniti, mogu se i dalje imati budžetski deficiti koji se finansiraju tržišnim zaduživanjem. Razlika je samo što se sa fiksnim kursom zna da centralna banka neće ni u slučaju nužde moći da pomogne, pa se onda ponašate malo odgovornije.
Ali da su fiskalna politika ili konkurentnost privrede nekakvi kriterijumi za održivost fiksnog kursa jednostavno nije tačno. Još jednom: Održivost fiksnog kursa je uvek i svuda isključivo monetarni fenomen.
Kao što sam naglasila u razgovoru sa novinarkom NIN-a, na koji se G. Đilas (nedovoljno precizno) poziva: paket fiskalnih rezova nikako nije dovoljan uslov za održivost fiksnog kursa. Rezovi će povećati konkurentnost privrede na neko vreme, ali promene moraju biti mnogo dublje ako želimo privredu sposobnu da potom ostane konkurentna, bez promena kursa.
Kao što smo naglasili u Fiksni kurs za dinar manifestu, održivost fiksnog kursa nije zavisna ni od fiskalne politike ni od konkurentnosti privrede. Održivost fiksnog kursa je uvek i svuda monetarni fenomen. Ona zavisi jedino od ponašanja centralne banke.
Fiskalna politika sa tim ima veze samo utoliko šte se u fiksnom kursu ona nađe ograničenom. Ali uzročnost ide u suprotnom smeru: kad se poštuju pravila fiksnog kursa onda fiskalna politika nema gde pa mora da postane malo odgovornija. Ne mora se i drastično promeniti, mogu se i dalje imati budžetski deficiti koji se finansiraju tržišnim zaduživanjem. Razlika je samo što se sa fiksnim kursom zna da centralna banka neće ni u slučaju nužde moći da pomogne, pa se onda ponašate malo odgovornije.
Ali da su fiskalna politika ili konkurentnost privrede nekakvi kriterijumi za održivost fiksnog kursa jednostavno nije tačno. Još jednom: Održivost fiksnog kursa je uvek i svuda isključivo monetarni fenomen.
6 comments:
Labus vs Jorgovanka:
"Dinar je precenjen, takva politika može da opstane do 10 godina. Imamo još četiri godine da promenimo tu politiku, rekao Labus. On je kazao da se precenjenost kursa dinara povećavala u prethodna dva meseca, kao i da je kurs precenjen još od 2006. godine.
"Sa visokim kamatama i nerealnim kursom nema privrednog rasta. Kurs treba da se vrati na ravnotežni nivo", rekao je on."
"Tvrdim, naš cilj nije fiksni kurs i ne trudimo se da bude 111 ili 112 dinara (za evro), ali ne dozvoljavamo da neko zaradjuje na oscilacijama na plitkom tržištu, koje u Srbiji može da se ljulja sa najmanjim novčanim iznosima i pritiskanjima", istakla je Tabaković.
Spominjao si Hrvatsku kao jedan od primera stabilnog kursa. MOžda je i ovo jedan od razloga:
Mnogi ne znaju da se kune ne tiskaju u Hrvatskoj, i da je čak hrvatski dinar bio domaći proizvod za razliku od uvo zne aktualne nacionalne valute, jer je dio novčanica nižih apoena HRD-a dolazio iz tiskare Zrinski u Čakovcu. Kad okrenete naličje novčanice kune okomito, shvatit ćete da je hrvatski novac od svog uvođenja europski, na njima sitnim slovima piše: Gieseke&Devrient, Germany, ili Oebs, Austria.
možda bi i mi trebali da uradimo outsorcing :))
To je ustvari dobra ideja, može da se uvede eksteni arbitar koji centralnoj banci daje novac jedino kad pokaže da ima deviznog osnova za to. Tako ni teorijski ne bi mogli da štampaju i naruše kurs.
Ja se pitam sta uopste vredi stabilan kurs ako ce drzava u tom slucaju kreditorima delovati ozbiljnije, imati nize kamate kod zaduzivanja i samim tim se preterano zaduziti (vidi pod Grcka).
Pitanje je da li je benefit privrede od stabilnog kursa veci od bremena prekomernog duga?
Nesto ne verujem, niti vidim da ce biti fiskalne odgovornosti dok se ne nadje nacin da se ogranici zaduzivanje, najbolje na nulu. :)
Jovane,
zasto onda izdvajati politiku kursa, po istom principu bolje je da ne smanjujemo inflaciju, da ne uvodimo red u javne finansije, da ne smanjujemo politicki rizik, jer kad sve to dovede do pada kamata onda cemo se jos vise zaduzivati...
Slavisa, slazem se, ono sto mislim je da bez stvarne kontrole zaduzivanja bilo kakvi pomaci na bolje nece biti dovoljno veliki ni dovoljno brzi. Svejedno da li je u pitanju kurs, inflacija, red u javnim finansijama, sta god.
Pitanje je da li ima snage za bilo kakve pomake, ali ako bih mogao birati koju bitku cu voditi to bi bilo vezano za dug.
Deo komentara sa kojim ces se sigurno sloziti, knjiga o svetskoj ekonomskoj krizi ti je odlicna. :)
Post a Comment