U poslednjih nedelju dana podigla se velika prašina oko procesa pred američkim Vrhovnim sudom, gde je na tapetu Propozicija 8, zakon izglasan na referendumu u Kaliforniji kojim se brak definiše kao zajednica "jednog muškarca i jedne žene". Vrhovni sud Kalifornije je to proglasio neustavnim i sad je, kao po običaju, sve stiglo do federalnog Vrhovnog suda.
Ako pročitate američki Ustav, kratak i relativno jasno pisan dokument, federalnoj vladi nigde nije dato pravo da donosi zakone iz oblasti porodičnog prava. To spada u domen saveznih država. Kao i krivični zakonik i sve ostalo, što nije pobrojano u Članu 1, odeljak 8 Ustava. Deseti amandman kaže da sve što nije na toj listi rezervisano je za savezne države.
Ovo bi trebalo da bude pametnome dosta, ali kao što znamo, u Americi Ustav više nema nikakvo značenje, on je parče papira. On je ono što 5 ajatolaha danas kaže da jeste. 95% onog što federalna vlada danas radi je direktno i flagrantno protiv slova Ustava. Ne treba onda da nas čudi što je i ovako očigledan primer lokalne teme predmet odlučivanja Vrhovnog suda. Od 14 amandmana, dokumenta koji nikad nije propisno usvojen, ali ipak jasno napisanog i sa vrlo jasnim i ograničenim značenjem, sudije su 50 godina po njegovom "usvajanju" napravile oruđe kojim mogu da federalizuju bilo šta. Reč je o doktrini "inkorporacije" po kojoj nekoliko klauzula ovog amandmana inkorporira Bill of Rights i čini ga primenljivim na države. Tako se na mala vrata, sve ono što je tekstom Ustava i desetim amandmanom ostavljeno u ingerenciji država pretvara u federalnu ingerenciju.
Da bih pojasnio evo teksta 14 amandmana (najvažniji stav):
Funkcija ovog amandmana je bila jasna: zaštiti osnovna ljudska prava na pravično suđenje novooslobođenih crnih robova. Prva rečenica zapravo kaže: "crnci su građani kao i belci". Prva odredba naredne rečenice, "privileges and Immunities" odnosi se na stare garancije običajnog prava, naredna precizira da i ponavlja garancije 5 amandmana da crnci ne mogu biti stavljeni u zatvor bez pravičnog suđenja, i poslednaj precizira da se zakoni moraju jednako primenjivati na sve.
Ova poslednja fraza je ključna u argumentaciji zagovornika gej brakova. Pošto sva država mora da da jednaku zakonsku zaštitu svim građanima, argument je da države (39) njih koje zabranjuju gej brakove krše ovaj deo 14 amandmana.
Naravno za zagovornike "Living Constitution" sve je ovo irelevantno, ali je stvar malo škakljivija za konzervativce i libertarijance koji bi hteli da zadrže političku korektnost. Naime, rasna desegregacija na američkom Jugu je izvršena direktno protivustavno, tvrdnjom da je "jednaka zaštita zakona" 14 amandmana zabranjuje segregirane škole. Ipak, nikome od sastavljača 14 amandmana 1868 nije padalo na pamet da bi ovaj amandman mogao da služi kao izgovor za rasnu desegregaciju, štaviše u samom Vašingtonu gde se debata vodial postojale su segregirane škole, i nastavile su da postoje se do 1950ih. 14 amandman nije obuhvatao čak ni pravo crnaca da glasaju, da ne govorimo o nečem višem: on je smao štitio njihova osnovna prava na postojanje kao građana. Američki čuveni istoričar Forrest McDonald je najbolje to sumirao:
Dakle, 14 amandman je originalno trebalo samo da zaštiti pravo crnaca da imaju pravo na fer suđenje, pravo da stiču imovinu i naseljavaju se. Ništa više. Ali američki desničari ne žele da to priznaju, jer bi onda, između ostalog, ispalo da je rasna desegregacija koju je 1950ih izveo Vrhovni sud pozivajući se na 14 amandman bila protivustavna (kao što jeste). Oni su u ovom domenu potpuno prihvatili doktrinu Living Constitution i napustili orginalizam. Najodurniji primer je naravno Cato institut, kao i obično: oni otvoreno podržavaju Vrhovni sud da donese federalni dekret kojim bi se države koje sada zabranjuju gej brakove prisilile da ga odobre. Možete pročitati moju kritiku vodećih teoretičara ovog libertarijansko-centralističkog usmerenja (Richard Epstein, David Bernstein, Randy Barnett) ovde.
Do sada je 14 amandman korišćen za sve i svašta: da se dokaže da je zabrana abortusa protivustavna, da smanjenje socijalne pomoći krši jednakost pred zakonom, da je smrtna kazna protivustavna, da je molitva u školama protivustavna, i tako redom. Gej brakovi su samo poslednje poglavlje iste farse.
Ako pročitate američki Ustav, kratak i relativno jasno pisan dokument, federalnoj vladi nigde nije dato pravo da donosi zakone iz oblasti porodičnog prava. To spada u domen saveznih država. Kao i krivični zakonik i sve ostalo, što nije pobrojano u Članu 1, odeljak 8 Ustava. Deseti amandman kaže da sve što nije na toj listi rezervisano je za savezne države.
Ovo bi trebalo da bude pametnome dosta, ali kao što znamo, u Americi Ustav više nema nikakvo značenje, on je parče papira. On je ono što 5 ajatolaha danas kaže da jeste. 95% onog što federalna vlada danas radi je direktno i flagrantno protiv slova Ustava. Ne treba onda da nas čudi što je i ovako očigledan primer lokalne teme predmet odlučivanja Vrhovnog suda. Od 14 amandmana, dokumenta koji nikad nije propisno usvojen, ali ipak jasno napisanog i sa vrlo jasnim i ograničenim značenjem, sudije su 50 godina po njegovom "usvajanju" napravile oruđe kojim mogu da federalizuju bilo šta. Reč je o doktrini "inkorporacije" po kojoj nekoliko klauzula ovog amandmana inkorporira Bill of Rights i čini ga primenljivim na države. Tako se na mala vrata, sve ono što je tekstom Ustava i desetim amandmanom ostavljeno u ingerenciji država pretvara u federalnu ingerenciju.
Da bih pojasnio evo teksta 14 amandmana (najvažniji stav):
All persons born or naturalized in the United States, and subject to the jurisdiction thereof, are citizens of the United States and of the state wherein they reside. No state shall make or enforce any law which shall abridge the privileges or immunities of citizens of the United States; nor shall any state deprive any person of life, liberty, or property, without due process of law; nor deny to any person within its jurisdiction the equal protection of the laws.
Funkcija ovog amandmana je bila jasna: zaštiti osnovna ljudska prava na pravično suđenje novooslobođenih crnih robova. Prva rečenica zapravo kaže: "crnci su građani kao i belci". Prva odredba naredne rečenice, "privileges and Immunities" odnosi se na stare garancije običajnog prava, naredna precizira da i ponavlja garancije 5 amandmana da crnci ne mogu biti stavljeni u zatvor bez pravičnog suđenja, i poslednaj precizira da se zakoni moraju jednako primenjivati na sve.
Ova poslednja fraza je ključna u argumentaciji zagovornika gej brakova. Pošto sva država mora da da jednaku zakonsku zaštitu svim građanima, argument je da države (39) njih koje zabranjuju gej brakove krše ovaj deo 14 amandmana.
Naravno za zagovornike "Living Constitution" sve je ovo irelevantno, ali je stvar malo škakljivija za konzervativce i libertarijance koji bi hteli da zadrže političku korektnost. Naime, rasna desegregacija na američkom Jugu je izvršena direktno protivustavno, tvrdnjom da je "jednaka zaštita zakona" 14 amandmana zabranjuje segregirane škole. Ipak, nikome od sastavljača 14 amandmana 1868 nije padalo na pamet da bi ovaj amandman mogao da služi kao izgovor za rasnu desegregaciju, štaviše u samom Vašingtonu gde se debata vodial postojale su segregirane škole, i nastavile su da postoje se do 1950ih. 14 amandman nije obuhvatao čak ni pravo crnaca da glasaju, da ne govorimo o nečem višem: on je smao štitio njihova osnovna prava na postojanje kao građana. Američki čuveni istoričar Forrest McDonald je najbolje to sumirao:
the authors of the Amendment, far from contemplating a social and political revolution, as defenders of judicial activism maintained, intended only to protect the freedmen from southern Black Codes that threatened to return them to slavery. More specifically yet, Berger found that the two key passages in the Fourteenth Amendment—privileges or immunities of citizens and due process of law—far from being vague and elastic, as activists maintained, were “terms of art” that had precise, well-understood, and narrow legal meanings. “Equal protection,” a new concept, was identified by the framers with the right to contract, to own property, and to have access to the courts.
Dakle, 14 amandman je originalno trebalo samo da zaštiti pravo crnaca da imaju pravo na fer suđenje, pravo da stiču imovinu i naseljavaju se. Ništa više. Ali američki desničari ne žele da to priznaju, jer bi onda, između ostalog, ispalo da je rasna desegregacija koju je 1950ih izveo Vrhovni sud pozivajući se na 14 amandman bila protivustavna (kao što jeste). Oni su u ovom domenu potpuno prihvatili doktrinu Living Constitution i napustili orginalizam. Najodurniji primer je naravno Cato institut, kao i obično: oni otvoreno podržavaju Vrhovni sud da donese federalni dekret kojim bi se države koje sada zabranjuju gej brakove prisilile da ga odobre. Možete pročitati moju kritiku vodećih teoretičara ovog libertarijansko-centralističkog usmerenja (Richard Epstein, David Bernstein, Randy Barnett) ovde.
Do sada je 14 amandman korišćen za sve i svašta: da se dokaže da je zabrana abortusa protivustavna, da smanjenje socijalne pomoći krši jednakost pred zakonom, da je smrtna kazna protivustavna, da je molitva u školama protivustavna, i tako redom. Gej brakovi su samo poslednje poglavlje iste farse.
14 comments:
Loophole. Ali dok god postoji, legitimno je i koristiti je. Kao i drugi amandman.
Суштина овог Уставног амандмана је да федерална влада уређује однос између некадашње државе (овим актом су државе престале да постоје) и грађана, за разлику од периода пре када су релације између држава установљене, као и релације између држава и (кон)федералне власти.
Наравно, не може се једноставно подвући црта и рећи то је тај амандман, то је та година, али од тог тренутка је успостављено историјско усмерење ка централизацији које је резултирало покрајинама на месту држава.
Дакле ауторе, то што видиш је пена на врху таласа. А талас је велики, путује дуго и како се приближава копну, убрзава.
@Ivan Janković
Koliko su Cato i Reason ideološki slični i postoje li neka institucionalna/personalna/finansijerska preklapanja između njih?
Dorcolac, ne samo da su Cato i Reason vrlo slicni ideoloski, nego imas i jedan jos zabavniji trend: imas osobe koje pisu za Cato ili za Reason (ponekad i za Cato i Reason) a istovremeno imaju kolumnu ili su blogeri na National Review, sa neokonovima. Recimo Veronique de Rugy i Micheal Tanner. Jonah Goldberg, glavni urednik National Review, stalno govori kako on voli prave libertarijance sa Reasona i Catoa a ne ove lazne oko Ron Paula. :)
Bill Buckley mora da se prevrće u grobu. Sem ako je i on light varijanta za Alabamance. :)
Najruznije lice ovog bloga pomalja se u trenucima kada osecam da se negde sasvim blizu formira komitet pred kojim cu morati da branim Moralno-Politicku Podobnost da samu sebe identifikujem kao libertarijanca.
Ovo nije blog samo za libertarijance, oni su čak i manjina među autorima. Sloboda tržišta i pojedinca je dovoljno rastegljiv pojam koji može obuhvatati nekoliko sličnih, mada ne istovetnih ideoloških stanovišta. Ivan je u ovom postu samo pokušao da ukaže na potrebu razgraničenja između njih, kako zbog strogo akademskih razloga, tako i zbog njima saobraznih različitih političkih praksi i hermeneutičkog metoda, tako da bi svaka od njih zablistala svojim autentičnim, a ne lažnim, tj. tuđim sjajem. ;)
Ivane,
Svaka čast na kompetentnim polemikama s tako krupnim imenima, ali moje mišljenje je da ne treba da se trošiš na Constitutional Law. To je tema za pravnike-teoretičare, ali još važnije - to je potpuno IRELEVANTNA tema.
I sam kažeš da je američki ustav mrtvo slovo na papiru i da ga odavno potpuno netačno (i bestidno) interpretira njihov vrhovni sud. Slažem se. Ali od kog je onda značaja šta stvarno piše u dokumentu koji odavno niko više nema razloga da čita?
Lično mislim da je mnogo zanimljivije pitanje kako i zašto ustavi postaju mrtva slova na papiru, kao i šta je onda vrhovni politički autoritet ako to očigledno nije ustav?
Meni to ovako izgleda:
Ustav je samo jedna vrsta UGOVORA (američki ustav je bio ugovor između tadašnjih saveznih država). Ugovor je iskazana volja ugovornih strana, ali ni jedan ugovor mnogo ne znači ako nema ko da garantuje njegovo sprovođenje. Uninforcable contract je bačen papir. To je i suština problema američkog ustava.
U vreme kad je američki ustav izglasan on jeste bio inforcable jer članice koje su ga potpisale bi i stale u odbranu dogovorenih principa. Ali život mrda dalje i okolnosti se s vremenom menjaju. Konkretno federalna vlast je sve više jačala i počela da prevazilazi svoja ustavom dobijena ovlaštenja, usput i kupujući naklonost severnih država. Verovatno su južne države u neko prvo vreme mogle koristiti pravo na otcepljenje - da je postojao dovoljno jak interes njihovih političkih elita. Ali sami temelji demokratije sazdani su na bukvalno smrtonosnom problemu – demokratski politički proces ne daje lideriima dovoljan razlog da se ponašaju u skladu s principima “savesnog domaćina” i da brinu za dugoročnu dobrobit ekonomije kojom upravljaju. Posledica ovog problema je nužna i neizbežna stalna atrofija svakog demokratskog sistema. U američkom slučaju politički lideri južnih država trpeli su nedopustive faule federalnih vlasti nad SUVERENITETOM svojih država sve dok nije postalo prekasno da se ugovor raskine izlaskom juga iz unije. Prekasno jer im je protivnik previše ojačao pa je stari ugovor (ustav) izgubio jedine garancije koje je imao: prestao je da bude VOLJA ugovornih strana. A novi odnos snaga stvara novu volju, pa zahteva nove odnose i nove uslove ugovora. Pozivanje na stari dil je potpuno neumesno, detinjasto. Šta piše na nekom (starom) papiru je nebitno ako nema jakih, pravih garancija za ta slova.
Jug se pozvao na mrtva slova ustava koja mu FORMALNO garantuju pravo na izlazak iz dobrovoljne unije, a posledica je bio rat protiv STVARNO jačeg, što se uvek završava na isti način.
I ko je onda vrhovni politički autoritet kad ustav postane mrtvo slovo na papiru? Uvek je to onaj što STVARNO upravlja nadmoćnom SILOM, a to najčešće ne piše u pravnim aktima. Papir trpi sve, ali ugovore bez pravih garancija nema smisla ni čitati, a kamoli studirati.
Skroz pojednostavljeno i ukratko: U svim zemljama sveta, za pitanja od iole važnosti najjači siledžija uvek prethodno javi časnim sudijama časnog ustavnog suda šta treba da misle da piše u ustavu, a posle njihove “odluke” gomila phd cvikeraša specijalizovanih za Constitutional Law kreće da pravda svoju neopravdivu platu tako što odmah počnu da dalje komplikuju to “mišljenje” i dižu ga na nivo pravne Nauke. Učestvovanje u toj farsi od rasprave samo im pomaže u mazanju očiju svih nas – nemoćnih posmatrača koji se iznemoglo grče po slobodnom fucken tržištu (dosta mi ga je za ceo život – oću i ja više neku rentu!!!).
Ivane, kad sledeci put vidis Toma Woodsa, odrecituj mu ovo:
There was a land of Cavaliers and Cotton Fields called the Old South. Here in this pretty world, Gallantry took its last bow. Here was the last ever to be seen of Knights and their Ladies Fair, of Master and of Slave. Look for it only in books, for it is no more than a dream remembered, a Civilization gone with the wind...
Da ga razgalis i impresioniras.
Pest,
da, kazacu mu i da odbacujem Obamacare jer mrzim Obamu sto je crnac. I onda cemo zajedno da produzimo na sesiju Kju Kluks klana.
@Dusan
Ko o čemu, baba o uštipcima, a ja o Kosovu. Premijer Srbije je izjavio kako u Ustavu piše da Kosovo jeste Srbija, ali da ako neko u to veruje treba da uzme ustav pod mišku pa da ode na Kosovo.
Svi imamo probleme sa Ustavom, a ponajviše problema imaju "PhD cvikeraši", časne sudije. Zamislite kako se oseća časni sudija kada mu priđe najjači siledžija i kaže - "U ustav ga vista!"
@Vladimir
Takoreći, ustav pod Miška? :)))
@jouissance
Imate potpuno pravo, najodbojniju stranu "pravih" libertarijanaca, tj. "alabamaša" i hard-core "ronpolista" koji misle da je Rand prodana duša, :) jeste taj dogmatski, puristički zelotizam, koji napada i inače izuzetno repektabilne aglomeracije neurona, poput one žitelja ovdašnjeg štovanog gospodina Jankovića, i zbog koga (uz njihove naivne, pubertetsko-cvikeraške :) stavove u sferi odbrane, a, bogami, i napada :) ) ja konzistentno odbijam da se definišem kao ma kakav libertarijanac, da sutra slučajno neko siroto prenačitano dete ne bi badava rizikovalo skupu dentalnu protetiku tako što bi sirotog, starog Speakera, koji je luđi od svih njih zajedno, pokušavalo da napravi na umerenjaka i revizionistu :)))
@Speaker
Razumemo se, razume se. :)
Post a Comment