Fiksni kurs za dinar.
To je manifest koji smo upravo napisali Pavle Mihajlović i ja. U njemu ćete naći sve o fiksnom kursu, kako ovaj režim kursa funkcioniše, koje su njegove prednosti, zašto je idealan za Srbiju, kao i poseban osvrt na mitove i zablude o fiksnom kursu prisutne u srpskoj javnosti.
Širite dalje.
To je manifest koji smo upravo napisali Pavle Mihajlović i ja. U njemu ćete naći sve o fiksnom kursu, kako ovaj režim kursa funkcioniše, koje su njegove prednosti, zašto je idealan za Srbiju, kao i poseban osvrt na mitove i zablude o fiksnom kursu prisutne u srpskoj javnosti.
Širite dalje.
54 comments:
Odličan tekst.
Na 8. strani ste na nekoliko mesta napisali da se za 1000 EUR dobija 12.000 din umesto 120.000 pa ako hoćete ispravite.
Hvala, ispravljeno.
Prvo kazu ovo:
"fiksni
kursevi su propalli u zemljama poput Argentine 2000"
"Za sve ove propale pokušaje fiksiranja kurseva zajedničko je da
centralne banke nisu poštovale valutno pravilo"
pa onda:
"U krajnjem slučaju, čak i ako se fiksni kurs uvede ali njegova pravila naruše, dobija se samo ono
što već imamo danas – samovoljnu emisija novca i poigravanje sa kursom dinara."
Danasnje "veselo gubitnistvo" se izjednacava sa bankrotom Argentine.
Iako nisam licno okusio krah Argentine, te sam lisen subjektivnog dozivljaja, nekako mi se cini da se bankrot drzave nalazi na visem stepenu Mefistofelesove ordinalne skale patnje od sadasnje situacije u Srbiji, zar ne :D
Ne, bankrot na dug je jedna stvar, propast fiksnog kursa (devalvacija) je druga. To nema veze jedno s drugim, osim što im je zajednički imenilac neodgovornost, pa se ponekad istoj vladi dogode oba.
Zasto se bespotrebno komplikuje sa fiksnim kursom i uz to rizikuje da se politicari umesaju u ceo proces i upropaste sve? Zasto niste za jednostrano uvodjenje evra?
Osim Crne Gore nijedna zemlja nije bila u stanju da to jednostrano uradi čak i kada je želela. Mislim da pored svih otvorenih pitanja, nije potrebno dodavati probleme na listu za pristupanje EU. S druge strane, verujem da bi, jednom kada se uvede fiksni kurs, opozicija kršenju valutnog pravila odnosno kursa bila veoma jaka
hasd,
To se i ja stalno pitam, stalno nešto osciliram između politički mogućeg i onog što mislim da je najbolje.
Kod ovog konkretnog pitanja nisam za "uvođenje evra" već za jednostavno ukidanje zakona o dinaru kao monopolskom novcu -- pa neka svako plaća u čemu god hoće. Što bi se u praksi pretvorilo u skoro potpunu evroizaciju, ali ni drugo ne bi bilo zabranjeno, dolar, rublja, srebro, zlato. A država kao jedan od učesnika sa svoje strane može da kaže porez obračunavamo npr. u evrima.
Na osnovu cinjenice da su samo Crna Gora i Kosovo jednostrano uveli evro, izgleda da je nepisano pravilo da moras prvo da se otcepis od Srbije kako bi na to imao pravo. :)
Meni je, kao prilicnom duduku za ekonomiju, ova tema sada prilicno jasnija.
Moram da postavim i jedno pitanje, kao posledica mog neznanja, ako nekome nije tesko da mi odgovori: kako se tacno izracunava ta masa od 3 milijarde dinara i 10 milijardi evra, koje su u opticaju i u deviznim rezervama?
Jel su te devizne rezerve literally paketi novca ili neka teorijska brojka?
Na kraju, ko ima ingerenciju da promeni karakter kursa? Po tekstu se cini da bi Vlada morala da donese odluku, parlament da je usvoji i da se onda svi zajedno pridrzavaju tog zakona?
Da li je moguce da je u vecini zemalja koje su nacinile skok ka fiksnom kursu postajala politicka volja, a samo kod nas ne postoji? Ne kazem da bih bila iznenadjena i da jeste tako.
Ovaj primarni novac, dakle dinarska protivrednost 3 milijarde evra, je najvećim delom bukvalni novac, u njega spadaju sve dinarske novčanice koje cirkulišu po Srbiji. Osim novčanica u njega (manjinski) spada i fiktivni novac banaka koje one drže na svojim računima kod NBS, ali za koji mogu u svakom trenutku da traže novčanice.
Devizne rezerve (ovih 10 milijardi) su u potpunosti bukvalni novac u paketima, mada pod "novcem" u ovom slučaju podrazumevamo i razne devizne obveznice, koje su ipak veoma likvidne da se mogu odmah i bez gubitka prodati u zamenu za bukvalni novac (evre, dolare, itd.)
"Na kraju, ko ima ingerenciju da promeni karakter kursa?"
Može i CB sama to da radi, nije joj zabranjeno. Ali pošto onda može sama i da prestane, najbolje je da se donese zakon koji nalaže CB da to radi. To se onda zove valutni odbor (mada nije u pitanju nikakav bukvalni odbor.)
"Da li je moguce da je u vecini zemalja koje su nacinile skok ka fiksnom kursu postajala politicka volja, a samo kod nas ne postoji?"
Ja mislim da je delom politička volja, ali najvećim delom jednostavno nerazumevanje ove stvari u medijima i javnosti -- zato smo i pisali tekst. Delom je i aktivno protivljenje u i oko NBS, jer oni imaju najviše interesa da budu protiv.
Slavisa, odlicno sto ste napisali ovaj rad... taj plivajuci kurs je jedna od stvari koja najvise ubija zdravu privredu, naravno posle javnog sektora, komplikovanih procedura za gradnju koje omogucavaju arbitrarnost vlasti i korupciju, sprege pojedinih tajkuna sa politicarima isl, ali svakako je pri vrhu...
Izvinjavam se sto skrecem sa teme, ali me zanima da li neko ovde ima iskustva sa bankama, posebno u domenu deviznog poslovanja.
I ako ima, zamolio bih za preporuku banke koja ima dobar servis za korporativne klijente tj. za pravna lica, sa naglaskom na devizno poslovanje (uplate iz inostranstva i placanje inostranim pravnim i fizickim licima isl...).
Kod postojece banke nam u poslednje vreme servis bas zapinje, posebno kod deviznog poslovanja.
Pre par meseci je jedan moj drug bio na nekoj konferenciji centralnih banaka iz regiona centralne i istocne Evrope. Pitam ga ja sta kazu po pitanju kursa, koji rezim se bolje pokazao tokom krize...
Kaze mi on: "Neverovatno, ali svi su zadovoljni svojim rezimom, ne bi ga nikada menjali i kazu da im uopste nisu jasni one budale koje imaju drugaciji rezim."
Status quo bias je ocigledno veoma jak.
Slaviša i Pavle, sjajno ste dekonstruisali mnoge mitove, ali ste opasno zaribali na pitanju broj 5, tzv. mitu broj 5, tobož mitu političke neodrživosti, ili bar činjenice da je za uvođenje fiksnog kursa potrebna gigantsko mentalitetsko, civilizacijsko, ideološko i drugo preumljenje u Srbiji, kakvo uopšte nije na vidiku niti ima svrhe i sanjati da će skoro biti moguće. U protivnom, uvođenje fiksnog kursa bi bilo samo saučestovavanje u još jednoj velikoj prevari građana i poštenih preduzetnika. Moje argumente za ovo ću izneti u više narednih uzastopnih komentara.
Odnos države prema novcu je naličje odnosa prema svojini kao takvoj, jer je novac valjda najčistiji oblik svojine. Na ovim prostorima, a u Srbiji pogotovo, notorno je nepoštovanje privatne svojine, njeno bagatelisanje, tretiranje kao javnog dobra samo uslovno i privremeno poverenog "vlasniku". Posebno slatko je državi na ovim prostorima oduvek bilo da kraducka građane putem varanja na novcu koji štampa. Nerealno je očekivati da država na ovim prostorima od toliko lošeg preko noći postane dobar momak, pa ni dobar monetarni momak. I, kad kažem "država", ne mislim uopšte na neku udaljenu grupu zlih političara, nego i na društvo koje takve oblike države stalno iznova porađa. A kad kažem društvo, mislim i na mentalitet, politička očekivanja i moralni stav prema svojini većine građana. Političari su nam baš takvi, kradljivi, posebno na moneti, jer to većina nas od njih upravo očekuje, jer većina nije u stanju da se skrasi s posledicama striktnog poštovanja svojinskih prava i vladavine prava uopšte. Dakle, ako se uvede valutni odbor, političari će i dalje kraduckati "na moneti", ali će biti zabranjeno da se to u početku prizna, tojest u početku neće biti ni vidljivo. A kad postane vidljivo, onda će hinjeno navodno novostvoreno poverenje da se stropošta u prah i pepeo gore od sadašnjeg blagog cinizma prema domaćoj valuti. Posle nove 1991. neće (odmah) doći neka (ipak, naivna) 2013, nego nova 1993. Kako, zašto? O tome u narednom komentaru.
Od ranih 1980-tih, prvo pametniji pa onda svi građani u glavi su ugradili kalkulator, koji preračunava dinare u marke odnosno evre. I taj kalkulator radi kao švajcarac bez obzira menja li se kurs 10% za godinu ili 10% svakih sat vremena. Svaka priča o fiksnom kursu demontira taj kalkulator, ljudi se opuštaju. Kad mi neki Zagrepčanin kaže koliko košta neka vila na Tuškancu u kunama, ja ga gledam belo, ali nevolja je u tome što i on mene gleda belo jer ne ume čak ni to da brzo preračuna u evre. Ja se bojim za njega, jer ako se tamo ikad pojavi monetarno neodgovorna vlast, njegov mozak je razoružan za borbu i odbranu vlastite svojine od takvih političara. Kad sam o tom famoznom kalkulatoru pričao grupi studenata ekonomije iz Indije, nisu uopšte razumeli o čemu pričam. Čak ni jedan PhD prava iz Indije koga sam pitao kako se indijski vlasnik brani od konstantnog inflatornog kraduckama koje traje decenijama, nije znao uopšte o čemu pričam, a verujte, nije problem bio u meni da nisam znao da objasnim i teorijski i veoma, veoma praktično i plastično. Ni temišvarski taksista koji mi se hvalio kako je oročio leje s kamatom od 10% nije razumeo šta mu govorim kad sam mu rekao da je moguća inflacija od više od 10% i kakve to veze ima. Znači, i ono malo mozga koji smo zamučili tokom ovih 30 godina treba da rastopimo i da budemo goli pred nekom novom operacijom štampanja novca bez pokrića i krađe. Kako to, zašto, u narednom komentaru.
Pavlu i Slaviši svaka čast, ali kad političari, a oni napadno deklarisani kao "socijaldemokratski" naročito (u zemlji gde se "neoliberalizmom" naziva sve što nije ogoljeni komunizam, internacionalistički ili nacionalistički, svejedno, ali komunizam, gde je i francuski predsednik "neoliberal" jer "ostavlja" bogatima čitavih 25% njihovih milijardi) prednjače u zalaganju za fiksni kurs, kako da mi se ne upale sve crvene lampice? Ono što ti političari hoće, jeste da na prevaru suzbiju evroizaciju, da otupe odbrambene mahanizme koje je svako od nas tokom proteklih 30 i kusur godina razvio da se odbrani od inflatornog kraduckanaja i inflatornih pljački. Danas meni ne pada na pamet da s vama zaljučim desetogodišnji ugovor s cenama fiksiranim u dinarima, nego uvodimo deviznu klauzulu. Političari koji traže fiksni kurs hoće da nas prevare i namame da ugovor na 20 godina zaključimo u dinarima, a onda da nas već u prve četiri godine prevare. Ili ako to ne učine oni, učiniće javnost (egalitaristička i potpuno gluva za argumente zaštite privatne svojine) posle prvih ili najkasnije drugih narednih izbora, birajući baš takve koji će to bez zazora da urade. Zato treba prvo, što bi rekao Boža Đelić, "obezbediti uslove", ali stvarno, ne na njegov/njihov način, pa će onda čak biti svejedno kakav je režim kursa (Poljska je dobar kontraprimer!). Na kraju, u sledećem komentaru, i o socijalno-političkoj (ne)održivosti, to jest o tome je li srpsko društvo zrelo da podnese iole ozbljnije "realno prilagođavanje" nekoj novoj eventualnoj krizi koja bi došla spolja.
Lighthouse,
Sve to ja razumem, ali da li je Srbija bas toliko razlicita od Crne Gore, Bosne, Makedonije i Bugarske?
Pri fiksnom kursu, a kad dođe do veće recesije, država mora da skreše svoje troškove u roku od nekoliko meseci, za četvrtinu ili trećinu. To znači, prvo, penzije ili da se smanje ili da se neredovno isplaćuju. Tamo gde je penzioner svaki deseti građanin (BiH) nije isto kao tamo gde je to svaki treći (Srbija). Tamo gde su penzije četvorocifrene (Grčka) nije isto kao tako gde su nisko trocifrene (Srbija). Dalje, momentalni otkazi za svakog desetog državnog službenika, i/ili smanjenje plata, s odgovarajućim padom motivacije i korupcijom, a i štrajkovima i pojavom Sirize, Zlatne zore ili još gorih, jer ovo nije "kolevka evropske demokratije" nego nešto mnogo gore. Dalje, u privatnom sektoru takođe otpuštanja (ko će da poplaća tolike otpremnine?) i/ili kresanje plata protivno kolektivnim ugovorima i shodno tome štrajkovi i/ili pad motivacije, produktivnosti, sukobi i omraza svih vrsta, kako to samo u ovakvoj zemlji ume da bude. Rasprodaje (šta je lepo u tome, rasprodaja samo znači da je neko pukao, kad svi rasprodaju znači da su svi pukli), bankrotstva ... Ne, ovo društvo to ne bi podnelo a da ne porodi nekog diktatora koji će da ga dodatno unazadi za idućih pola veka or so. Prvo treba reformisati to društvo, izmeniti mentalitet, uvesti vladavinu prava i poštovanje privatne svojine, pa i novčane, učiniti tržište rada fleksibilnim, reformisati sistem ugovaranja nadnica, reformisati penzijski i uopšte socijalni sistem, pojednostaviti birokratske procedure na ne manje mesta i detalja od toga koliko ima varijacija, odnosno kombinacija od sedam miliona, pa onda uvodite režim kursa kakav god hoćete. U stvari, tad bi Srbija bila bolja od EU i mogla bi da očekuje da EU veže svoju valutu za njenu a ne obrnuto :) To je to, over.
Ukoliko bi se sav iznos deviznih rezervi koji nije potreban kao podloga za dinar iskoristio za vracanje dugova, da li to znaci da bi Srbija odmah mogla da otprilike prepolovi iznos javnog duga?
Da li je to po vasem misljenju najbolje ili mislite da je novac bolje iskoristit za nesto drugo, npr. pocetak reforme penzionog sistema.
Marko, odlično pitanje, ali moj odgovor je: da, i hiljadu puta DA, Srbija je potpuno različita i u relevantnom smislu znatno gora od Bugarske, Makedonije, Crne Gore, pa i BiH.
" Prvo treba reformisati to društvo,
izmeniti mentalitet, uvesti vladavinu
prava i poštovanje privatne svojine, pa
i novčane, učiniti tržište rada
fleksibilnim, reformisati sistem
ugovaranja nadnica, reformisati
penzijski i uopšte socijalni sistem,
pojednostaviti birokratske procedure
na ne manje mesta"
Zar uvodjenje fiksnog kursa/evra ne bi dalo podsticaj se sve to uradi?
Lighthouse,
Jeste sve lepo rečeno, ali kao i Marko sumnjam da je Srbija baš toliko različita od okruženja. I ne samo okruženja, već u tekstu pominjemo i afričke zemlje sa fiksnim kursevima. Nismo valjda od svih gori.
A i ovaj evolucioni argument je dosta čudan: loš dinar je nešto što nas jača, pa je zato bolje da tako ostane. Onda je bolje da ne izlazimo iz 90-ih, jer nas je to naviklo na mnogo teže stvari i postali smo šampioni u preživljavanju. A ne bi nas poboljšanje kursa naprasno odviklo od svega, mislim da bi fiksni kurs još i učvrstio ovaj kalkulator jer bi znali šta je cena.
I konačno, pokušaj ne košta mnogo. Raspad fiksnog kursa je jednostavna stvar, vidi se da ne ide, da je neko štampao dinare i kurs padne -- nema smaka sveta. Ali će se bar znati ko je to uradio i koja vlada je odgovorna.
ridjobradi,
Moguće da je to bolje, samo je vraćanje duga očigledniji i direktniji izbor. Posle se za reformu penzionog sistema možemo opet zadužiti, svejedno je.
Mada ja mislim da se većina tih penzionih sistema nikad i neće reformiati, već će se samomarginalizovati. Penzije će u dugom roku lagano opadati, ljudi će polako očekivati sve manje od toga i početi da štede u privatnim fondovima.
Ajde sada da se slozim sa Lighthousom, ja ne mislim da je raspad fiksnog kursa bas "jednostavna stvar", jer kurs tada ne ode za 1, 2 ili 5%, vec ode za recimo 30% odjednom, sto je svakako veci sok nego kada polako "odkliza", a narocito u situaciji u kojoj se narod vec navikao na neku stabilnost.
Sto se penzijskog sistema tice, ja bih voleo da si ti u pravu, ali sa 35% birackog tela koje cine penzioneri, ja ne vidim kako ce se PIO fond marginalizovati. Sta vise, ja ocekujem da ce udeo penzija u BDP na dugi rok nesumnjivo rasti. Jedino pitanje je da li ce rasti na racun vecih poreza, ili manjih rashoda na ostale stavke...
Posle ove vaše rasprave dođe mi da raspalim sebi jedan metak u čelo. :)
Zimbabwe multi-currency system je superiorno resenje u odnosu na bilo koje bilo gde drugde, osim naravno u odnosu na abolishing legal tender laws
Lighthouse,
Dakle,konciznije rečeno,postavlja se samo pitanje jel treba prvo fisirati kurs pa reformisati se ili obrnuto. Mene to pitanje isto tištilo,ali mislim da je bespotrebno. Ako se vrše reforme,vrše se na svim nivoima simultano,kako zbog sinergetskog efekta tako i zbog poštovanja vremena za reforme koje treba da je što kraće... Istina je da bi se to fiksiranje bezbolno moglo izvršiti tek na kraju procesa,jer ovde i onako svi razmišljaju u eurima...ali to nije toliko bitno,taj redosled.
Najpre treba demontirati javnu imovinu(i preduzeća i zemlju i sve ostalo),moja neka amaterska ideja je prinudnom likvidacijom,mislim da bi tad popularni plebiscit mnogo više počeo da ceni privatnu(čitaj svoju) imovinu i prirodno bi težio ka rešenjima koja je efikasno štite. Ne deleći im besplatne akcije i slične gluposti koje isprobavamo od 89e,već svim novcem što pretekne smanjiti momentalno javni dug...Nije svako za vlasnika,čak nije većina,ali svako zaslužuje minimalnu državu,u ovom ekonmskom kontekstu minimalnu fiskalno(pa i monetarno).
Što se tiče uopšte tog komunističkog mentaliteta,indoktriniranog na časovima samoupravnog socijalizma,u potpunosti si u krivu kad misliš da se prvo mogu ljudima demontirati nakaradne decenijske ideje iz glave pa onda implantirati neke zdrave. Suporotno tome,ljudi su racionalna bića,reaguju na podsticaje vrlo brzo i u treptaju oka bi se preobrazili...
Slaviša, nažalost, ne samo JIE nego i zapadnoafričke zemlje su u tom, ponavljam tom, pogledu, bolje od Srbije. Burkina Faso na primer, u kojoj svi misle da je zapadnoafrički franak vezan za evro koji dele sa 17 drugih zemalja bolje rešenje od monetarnog suvereniteta, čak i oni koji inače veruju u AGW ili da je voda ljudsko pravo a ne roba.
Marko, slažem se da posledice sloma fiksnog kursa mogu biti strašne. Daš ljudima da poveruju da je od sutra dinar sutra jednak dinaru prekosutra, a onda cvrc, to je gore nego da zadrže današnji cinizam i bar ne pobacaju svoje evro-pojase za spasavanje.
Pavle, nema razloga za očaj, uradio si fenomenalnu stvar, ti i Slaviša ste razvejali 5 od 6 mitova o fiksnom kursu. Malo li je? Ostaje da svi zajedno domozgamo kako to sve politički ostvariti.
Mekmilane, kolektivizam u Srbiji i omraza na imućne nije od 1945, nego je 1945 posledica te omraze.
Napokon, nešto konstruktivno: čak i u slučaju uvođenja fiksnog kursa nikako ne dozvoliti da dinar bude jedino sredstvo plaćanja nego se boriti i rukama i nogama za pluralizam valuta i slobodu ugovaranja. Jednostavno rečeno: dinarizacija slobodno neka bude DOPUNA, ali nikako ne ZAMENA za sadašnji položaj evra. Neka uvedu slobodu štednje i zaduživanja, i ugovora, u zlatu i srebru (s odgovarajućim zakonskim garancijama zaštite svojine), a onda neka vezuju šta hoće za šta hoće koliko im je volja.
Ukidanje legal tender law bi bio totalni šou program. Uzeo bih kokice i seo pred televizor. Mislim da bi to bilo rešenje političkih rizika koji bi pretili. Dobilili bismo de facto evroizaciju mada ni evro čak ne bi bio obavezan. Pogotovo ukoliko bi javni sektor ostao u dinarima, onda bi država mogla samo svoje zaposlene da podkrada sa inflacijom, što daje odlične političke podsticaje.
Slavisa, veoma sam zahvalna na odgovorima.
" Tokom 2009. i 2010. ove zemlje imale su oštrije
padove nego slične zemlje sa plivajućim kursevima, ali su se zato i brže oporavile i krenule
putanjom rasta. "
Да ли под вишим (пост-кризним) растом мислите на раст у односу на кризни ниво или на пред-кризни?
Igore,
Pa nisu ni mogle da imaju rast kao pre krize,jer je ceo svet bio tad u konjukturi,ali za ovu kriznu Evropu oni imaju impresivne stope rasta,uz naravno ogradu da im je i pad bio nominalno veliki.
Poenta je da je danas ekonomija globalna,ne možeš briljirati kad svi oko tebe ili stagniraju ili opadaju,ali ove stope rasta su sasvim pristojne čak odlične.
Mилане, раст је релативан а не апсолутан појам колико се сећам математике.
Да појасним питање, да ли државе са фиксним курсом бележе (већи) раст (ако узмемо предкризно доба као индекс) од држава које немају фиксни курс?
Da za tranzicione zemlje
Narodnooslobodilacka revolucija je jasno definisana o strane onih koji su je sproveli.
ŠTA SE TAČNO DOGODILO U ARGENTINI?
U aprilu 1991. godine Argentina je uvela fiksni kurs pezosa prema dolaru. To je bila ideja MMF-a, kao način disciplinovanja domaće politike. To je praktično suspendovalo centralnu banku Argentine. Takođe, to je dovelo do toga da su dolari morali da budu zarađeni preko neto izvoza da bi domaća ekonomija mogla da raste.
Fiksiranje kursa pratila je široka privatizacija, smanjenje socijalnih davanja, i deregualcija finansijskog sektora. Ove reforme dovele su do rasta argentinskog dolarskog duga i time do zahteva za neprestanim povećanjem neto izvoza da bi se taj dug mogao otplaćivati. Krajem 90-tih, Argentini je postalo je nemoguće povećavati unedogled izvoz. U tom periodu dolazi i do precenjenosti dolara, što, zbog vezanosti sa pezosom, smanjuje kompetitivnost Argentinskog izvoza.
Veliki devizni državni dug pri fiksnom kursu, ispostavio se kobnim. Argantinska privreda je pred kraj 90-tih godina zapala u duboku recesiju i visoku nezaposlenost. To je dovelo pre svega do velikog porasta prinosa na obveznice državnog duga. Nastupila je panika.
Godine 2000. vlada Argentine je pokušala da sprovede plan fiskalne štednje i povećanja poreza, nadajući se da će to umiriti tržište obveznica. To je bilo po nagovoru od strane MMF-a, koji je tvrdio da će to povećati priliv stranog kapitala. Međutim, bilo je jasno da će vezanost pezosa za dolar biti neodrživa. Niko nije hteo da ulaže strani kapital u privredu koja je u recesiji.
U decembru 2000. dogovoren je paket pomoći sa MMF-om, i nova štednja je nametnuta. Ali nikakav priliv stranog kapitala nije uočen. Čak je vladi nametnuto da u tom periodu fiksira pezos ne samo za dolar, nego i za evro. Ekonomija je nastavila da usporava, a spoljni devizni dug da raste.
JURIŠ NA BANKE. U aprilu 2001. godine vlada primorava lokalne banke da kupuju državne obveznice, što je te banke izložilo problemu spoljnog duga. Klijenti su se uspaničili da će banke zbog toga propasti, i kreće "juriš na banke".
NEMIRI. Visoka nezaposlenost i grčevita borba stanovništa da prehrani svoje porodice je dovela do nemira u decembru 2001. S početka 2002. Argentina je proglasila bankrot. Ukinuta je fiksiranost pezosa za dolar. Dug je denominovan u pezosima.
Ceo ovaj mehanizam počeo je uvođenjem fiksnog kursa pezosa, koji je vezan za dolar.
Nakon bankrota, uvedena je strategija bazirana na domaćem rastu. Pezos je oslobođen veze sa dolarom, uspostavljen je plivakući krus. Predsednica Kričner je donela program masovnog zapošljavanja koji se pre svega odnosio na nosioce domaćinstva siromašnih porodica.
U PERIODU OD 4 MESECA ZAPOSENO JE 2 MILIONA LJUDI, ŠTO JE PREDSTAVLJALO 13% UKUPNE RADNE SNAGE ARGENTINE.
Već smo u tekstu objasnili, Argentina nije imala fiksni kurs jer nije sledila valutno pravilo. Imala je samo privid fiksnog kursa, fiksirani kurs sa samostalnom monetarnom politikom. To je uvek recept za propast (Argentina, Jugoslavija 1991. pa 1994, pola jugoistočne Azije 1998, itd.)
Osnovni razlog za nerazumevanje fiknsog kursa je nerazumevanje ove ključne razlike.
Pritom, treba dodati da se primeti da su sve tranzicione zemlje sa fiksnim kursom bile vezane za evro koje je jačao više od odlara devedesetih pa opet nisu imale te probleme koje Rakas navodi. Izgleda da je ključ u monetarnom pravilu zar ne?
Koliko su ovakvi protivargumenti validni?
http://pescanik.net/2010/02/jednostrana-evroizacija/
http://www.slobodanjovanovic.org/2012/01/05/aleksa-milojevic-bih-kolonija-eu/?lang=lat
Slaviša, da li se računaju samo papirne novčanice ili M1+M2+M3?
Dorćolac,
Pa šta da ti kažem, proceni sam, ovaj dr Milojević je na nivou Dušanića i Dragoša Kalajića.
A Prokopijević se bavi drugom temom, pravnim aspektima evroizacije -- ja mislim da to nije toliki problem.
Vlado,
Ne, samo primarni novac, novčanice i obavezne i druge rezerva banaka. M1 i M2 mogu da budu i veći od toga. Može se zbog toga držati i nešto veća obevezna rezerva, ako se bojiš da M1 ne premaši primarni novac (devizne rezerve) značajno.
Ili se primarni novac može pokriti sa preko 100% deviznih rezervi za svaki slučaj, 120% recimo.
Argentina je od 1991. godine imala status koji se u tekstu naziva Valutni odbor. Odnosno Zakonom je bila propisana obavezujuca veza pezos-dolar. To je rigorozna forma fiksnog kursa.
Posto je ovo krucijalno, predlazem da svi proverimo svoje podatke, kako bi otklonili mogucnost pausalnog tumacenja onoga sto je krucijalno.
Nije imala, imala je nešto što se zvalo "konvertibilnost". Zakonom je garantovala da možeš da zameniš pezo za dolar, ali to nije zakon o kojem govorimo, takav zakon je mrtvo slovo na papiru ako se ne poštuje valutno pravilo. A nije se poštovalo, štampao se novac sa strane, devizne rezerve su pale ispod primarnog novca i zato je došlo do krize.
Godine 1991. godine Argentina je dobila "Valutni odbor" (Currency Board), što je rigorozna forma fiksnog kursa, kako ste opisali u Vašem tekstu. Dokaz:
http://en.wikipedia.org/wiki/Argentine_Currency_Board
Milan Rakas,
pogledajte malo bolje taj link(deo "Flaws in implementation") i videcete da pise da je Argentina prekrsila sva pravila valutnog odbora sem fix exchange rate. Znaci stampali su pare, a nisu smeli prema pravilu. U tim okolnostima kurs mora da pukne. Zato sam ja pre za uvodjenje evra ili za valutnu slobodu, nego za fiksni kurs. Jer ako pravilo zavisi od ljudske volje onda tu ima mesta muckanju politicara. Mogu na razne nacine da ucene ljude u valutnom odboru da stampaju vise dinara nego sto udje evra. Fiksni kurs je samo bespotrebna imitacija evra. Elem, mislim da niste shvatili i pored ovog manifesta kako fiksni kurs funkcionise.
Vi ste u Vašem tekstu tvrdili da je režim Valutnog odbora najčvršća forma fiksnog kursa.
Zatim, ja sam tvrdio da je Argentina imala upravo tu, rigoroznu formu fuksnog kursa, još od 1991. godine.
Onda ste Vi naveli da "(Argentina) Imala je samo privid fiksnog kursa, fiksirani kurs sa samostalnom monetarnom politikom". Međtim, tu imamo protivrečnost jer je to nespojivo sa postojanjem Zakonom postavljenog Valutnog odbora.
Onda smo našli dokaz da je Argentina ipak imala Valutni odbor, kao najstroži režim fiksnog kursa, koji je Zakonom isključivao mogućnost "prividnog fiksnog kursa" i "samostalne monetarne politike".
Drugim rečima, nije postojala zakonska mogućnost da Argentina štampa novac.
Upravo u odeljku "Flaws in implementation", na koji ste me uputili, stoji:
"...Governments cannot print money, and can only tax or borrow to meet their spending commitments."
Prema tome, nema nigde navoda da je Argentina štampala novac, kako ste vi tvrdili. I to je sasvim logično zato što Zakon nije ostavljao tu mogućnost.
Prema tome, za sada smo izneli dokaze za dvoje:
1. Argentina je ipak imala Valutni odbor, kao rigoroznu formu fiksnog kursa.
2. Argentina po Zakonu nije mogla da štampa novac tada, i nema navoda da je to činila.
Milan Rakas,
Znači vi negirate mogućnost da su političari i centralni bankari uopšte mogli da prekrše zakon o valutnom odboru.
Srećno sa tim,daleko ćete dogurati rezonovanjem kako su političari anđeli bezgrešni ovaploćeni na Zemlji kako bi nas grešne rabove Božije vospitali,bilo gde a naročito u Argentini
"Onda smo našli dokaz" i "sada smo izneli dokaze"...
Nemoj te fore ovde da prodaješ, svaki dan nešto debatujemo i izvežbani smo u tim trikovima. Nisi našao nikakve dokaze, već čak i taj tvoj link sa Wikipedije potvrđuje sve što mi ovde i u tekstu govorimo.
Evo ti samo ovo sa tvog linka:
"The Argentine currency board violated all these rules at one time or another, except that of a fixed exchange rate."
Upravo o tome govorimo -- fiksirali su kurs, ali onda su kršili pravila.
Ako hoćeš da vidiš i kako tačno su kršili pravila, kako su im DR padale (drugim rečima kako su štampali novac van deviznih tokova), imaš npr. ovde. Pogled na grafik je dovoljan (doduše znam da tebe neće ubediti, ali za ostale zainteresovane). Niti im je zakon, koji se zvao Zakon o konvertibilnosti, to zabranjivao (a i da jeste ne bi bilo razlike ako su ga kršili).
Poštovani,
Reči u debati "nomoj te fore" i "znamo te trikove", možda i ima nekog smisla, ali
a) sasvim sigurno protivreči veštini debate
b) takve rečenice ne predstavljaju baš nikakav argument ni za šta.
Naime, gore ste eksplicite rekli da Argentina nije imala Valutni odbor, nego "nešto što se zvalo konvertibilnost".
Link na koji sam Vas uputio dokazuje da je Argentina ipak imala Zakonom utvrđen Valutni odbor i da Vi ne tvrdite tačno.
Ovom prilikom da ukažem na činjenicu da postoje u javnosti mnogi doktori ekonomskih nauka koji osuđuju, čak ismevaju ideju fiksnog kursa koju Vi zagovarate. Možda ono nisu u pravu. Ali molim Vas da dozvolite mogućnost, da možda Vi niste u pravu. Naime, smisao debate je da ne verujemo nikome prosto "na reč".
Jednostavno, Argentina je imala fiksni kurs i on je doveo do ogromne nezaposlenosti, gladi i na ivicu socijalne eksplozije. Danas, Argentina ima plivajući kurs, i njena ekonomija ima bolje ekonomske pokazatelje nego EU. (Nadam se da me nećete prinuditi da ponovo navodim linkove, pošto ih, verujte, imam).
Svakako, u ovoj debati ponestaje argumenata, i javljaju se čudne rečenice kao "nemoj te fore". Međutim, kada ponestane argumenata - vreme je da debata prestane, jer bi pretila da postane festival taštine, što, ne želimo.
Prvo kažete da
1."Drugim rečima, nije postojala zakonska mogućnost da Argentina štampa novac."
i
2."Prema tome, nema nigde navoda da je Argentina štampala novac, kako ste vi tvrdili. I to je sasvim logično zato što Zakon nije ostavljao tu mogućnost"
a onda kada vam Slavisa prekopira tekst iz vaseg linka koji govori da Argentinci jesu stampali pare i da su prekrsili sva pravila valutnog odbora a samim tim i zakon, i da samim tim to što vi pričate nema nikakvog smisla, vi onda glumite nekakvu uvređenost, prebacujete nam da nemamo argumente itd., jednom rečju menjate temu. Tako ne može da se vodi rasprava. Prvo naučite šta znači fiksni kurs(a ne fiksirani) pa onda možemo da raspravljamo.
Rakas,
Ne sumnjamo da ćeš kao dokaz argumentaciji da Argentina prosperira u odnosu na Eu,neku svoju dalju ili bližu budućnost planirati u Argentini pa da nam se javiš otuda,a za nas neargumentovane oni silni milioni Argentinaca koji svakodnevno pristižu u zaista raspalu Španiju,od čistača do vrhunskih fudbalera,ostaće naučno nedokučiva tajna.
Doktori ičega jako je labav pojam,mogu oni da ismevaju šta god hoće,ali je misterija kako je ismevanje ikakva naučna argumentacija...Doktori ekonomije su i smislili užase poput radničkog samoupravljanja,samo im je jako velika misterija ostala kako su svi ti ekonomski agenti u SFRJ trčali za Levisom,Mercedesom i ostalim dekadentnim zapadnim proizvodima a ne za Jugom i sl...
Mnogo polažeš na svoju efikasnost,misliš da ćeš sa dva komentara razuveriti ljude koji već 5+ godina pišu i komentarišu hiljade postova o ekonomskim sistemima ovim i onim,al ako ti kažeš da si Mesija koji će nas prosvetliti,a ono ti pravac torbe i svoj život prebaciš u Argentinu a mi svi za tobom...
Post a Comment