Jedno od pitanja na koje nemam odgovor jer mi se suprotstavlja više dobrih argumenata je šta raditi sa socijalnim slučajevima koji najočiglednije neodgovorno štancaju decu kojoj gotovo ne mogu išta da pruže. S jedne strane deca nisu kriva i ne treba da gladuju zato što roditelji nisu čuli za kontracepciju i to da je poželjno ulaziti samo u ono za šta imaš novca da isfinansiraš. S druge strane, pitanje je koliko je to novca? Užasno je ako dobiju baš mrvice jer će vrlo verovatno imati teške probleme u daljoj socijalizaciji i karijerama i stvarati nove probleme, a ako im date previše stvorićete malu armiju kao u Britaniji, istinskog belog smeća koje se razmnožava u najranijim godinama i ceo život živi na teretu poreskih obveznika ogajajući mladunce koji se povremeno ističu akcijama kao što je paljenje britanskih gradova 2011. godine. Pitanje nataliteta me uopšte ne zanima kao takvo jer kod nas nikada nije prošlo bez najočiglednije fašističkih primesa u razmtranju istog - i od strane države i od strana većine građana.
Situacija je dodatno komlikovana jer naš sistem kaže da je primarna porodica gotovo uvek na prvom mestu (što je apsurd, zna to svako ko je iole vidio kakvog polusveta ima), sistem usvajanja nam je do zla Boga komplikovan i odbacuje mnogo ljudi koji bi bili odlični roditelji, državna sirotišta su blagi očaj. Kako deca zaista ne mogu sama da se brinu o sebi ostaje mi otvoreno pitanje. Dobra stvar je da će gotovo uvek ovakve porodice ako su iole uklopljene u svoju zajednicu imati pomoć koja je dominatno privatna, ali ima onih koje su potpuno izopštene i tu ni taj deo priče ne pije vodu.
11 comments:
Moja pokojna baba je zivela sa vukovima na 1200m nadmorske visine, bez struje, sa friziderom koji je bio improvizovani potok, a bilo ih je 12 brace i sestara, pa ljudima nista nije falilo. Da ne govorim pesacenje do skole po sneznim smetovima.
Danas je njen rodni kraj staniste vukova, divljih svinja i medveda, jer poznato je da gde nema ljudi pocinje carstvo zivotinja. A zasto nema ljudi? Pa zbog centralizacije..
Odgovor na pitanje je decentralizacija a la Svajcarska, da ne moraju svi da beze u Beograd, ovaj Mladenovac, trbuhom za kruhom, vec u svom lokalnom kraju razvijaju ekonomiju i pronalaze zaposlenje.
Aleksandre, deca možda nisu kriva, ali po meni nije posao države da pomaže bilo kome, pa ako niko neće dobrovoljno da ih prihvati i vodi brigu o njima, onda neka ih snađe sudbina kakvu su im njihovi roditelji spremili, a ko je previše tankoćutan da tako nešto gleda (mi smo, što se mene tiče, jedna debelo degenerisana i krajnje licemerna civilizacija, pa bi se takvih našlo koliko hoćete), neka sam odreši kesu, pa neka ih spasava, to je potpuno legitimno. To je jedno rešenje, ono najprirodnije i, po meni, najbolje. Drugo rešenje, mnogo gore, jer nužno uključuje državu, birokratiju, proliferaciju propisa, nadgledanje i razne troškove s tim povezane, bilo bi trpati roditelje u zatvor sa prinudnim radom (koji bi i inače trebalo ponovo uvesti ako kriminalci nemaju novac ili imovinu iz legalnih izvora da plate troškove boravka u zatvoru, ne vidim nikakav razlog da neko normalan i odgovoran plaća da bi zločinački ološ plandovao), do punoletstva te dece. Plus reverzibilna sterilizacija oba roditelja (reverzibilna samo da čovek ne greši dušu za neverovatni slučaj da se takav šljam prosvetli i u nekom trenutku počne da privređuje i živi normalan život).
@Nemanja
Ja bih u nekom idealnom svetu pozdravio decentralizaciju, ali decentralizacija a la Švajcarska košta gomilu novca, koju ti koji se decentralizuju treba ili da sami imaju (što uglavnom nije slučaj) ili da preko državne represije otmu nekom drugom (što vodi u začarani krug socijalističke socioekonomske destrukcije), i nije baš najjasnije šta bi svi ti ljudi radili na selu i od čega bi živeli (današnja poljoprivreda, ako se radi kako treba, to jest tako da generiše nekakav profit, iziskuje minimum radne snage, a nema baš mnogo poslova koji mogu da se u dovoljnoj meri rade preko interneta od kuće, da i ne govorim o tome da su to danas sve više samo kreativni poslovi koji iziskuju vrhunske sposobnosti i kvalifikacije koje ima minimalan procenat populacije - naravno, možda će se u nekom trenutku pojaviti i, recimo, "distribuirani" kol-centri, i slične službe gde bi niskokvalifikovan i oglup svet mogao da zaradi za život a da ne mora da fizički sedi negde u Megalopolisu ili okolini, ali za sada toga ima vrlo malo, a trend je očigledno, bez obzira koliko protivprirodne socijalističke barijere usporavaju spontane ekonomske i socijalne procese, da se profiliše preduzetničko-ekspertsko-kreativna elita od nekih 10-20% procenata stanovništva, a da većina ostale populacije u suštini obezbeđuje razne vrste ličnih usluga za one koji generišu većinu dodatne vrednosti, a vrlo je teško biti prodavac, šef sale, asistentka, vrtlar ili maser ako živite usred divljine). Znači, decentralizacija u sadašnjim uslovima bi podrazumevala ili masivne dotacije (što se radi širom EU s poznatim rezultatima, šta je CAP drugo do nagrada iz tuđeg džepa za nefleksibilnost određenih segmenata populacije koji više nisu u stanju da se izdržavaju od sitne zemljoradnje na nivou prihvatljivom u civilizovanoj i bogatoj državi, a sadašnje poimanje demokratije im daje idealan instrument ucene i sinergije sa demagoško-birokratskim kolegama parazitima) ili pad standarda i uslova života otprilike na nivo na kome je živela vaša gospođa staramajka, što je doduše, sasvim legitimno (u SAD ima puno ljudi koji tako žive, najpoznatiji su verovatno tzv. "hillbillies" iz Apalačkih planina i Ozarka, premda ih ima i od raznih drugih fela i na raznim mestima), ali je pitanje koliko bi ljudi koji su okusili neku drugu vrstu života danas htelo da se na taj način vrati korenima, a i jare i pare teško možete imati :))
Sledeci put cu morati da stavim svoju a la Magneto masku, kako Speaker ne bi citao moje misli i postovao u isti minut kad i ja :D
Salu na stranu, stara mudrost kaze: Ako hoces da pomognes gladnom, ne daj mu ribu, nauci ga da peca.
Iako ja predlazem da osmoclana porodica zivi na selu i prehranjuje se sopstvenim radom te postane nezavisna, umesto da pljacka poreske obveznike primanjem socijalne pomoci, cini mi se da sam pogresno interpretiran kao moderni ludista, ciju laskavu titulu prepustam cenjenom Ivanu Jankovicu sa njegovim zlatnim standardom :)
Ne trebamo svi da se popnemo na planine, nego svakog treba prepustiti da sam uredjuje svoje dvoriste kako mu odgovara. Glasaci ce nogama pokazati cije je najlepse.
Sa druge strane, iako se trudim nikako ne vidim pad standarda i uslova zivota u Svajcarskoj, gde je GDP per capita medju najvisima u svetu.
Takodje, ne pronalazim poput vas vezu Brisela, ovaj EU i decentralizacije, osim da su to antonimi.
ono što je još gore od toga što znam par "samohranih majki" koje normalno žive sa likovima, imaju decu sa njima , on ih je priznao ,imaju njegova prezimena ali nisu venčani u opštini i ona je samohrana majka bez posla i pprimanja (on radi , ona ima par apartmana za rentanje ,ali oni su na mami koja ima isto socijalnu jel je puknuta u glavu ( ili je sredila dijagnozu) pa njoj imovia nije zapreka ..
Nemanja,
Malo bočne teme na stranu ali ovakve teme su ključni trenutak da shvatiš da IJ zlatnostandardaš nije ludista,već da uvraženo mišljenje jeste. Kao što istorija ne može da se promeni ali može da se pogrešno interpretira,tako i to uvreženo antizlatnostandardaško mišljenje na najgnusniji mogući način negira da se kapitalizam upravo i zapatio u jednom takvom monetarnom sistemu,gde je rastuća mas proizvodnja svega i svačega stovrila od nepismenog plebsa sa sela,gradsku proizvodno-radničku elitu,da ne govorim da USA u doba Guilded Age-a imala stope rasta ekonomije kakve je u 20om veku mogla samo da sanja i sva je prilika sanjaće i dalje. Upravo je ta novonastajuća građanska klasa,stvorila takav ne samo monetarni već i čitav državni sistem jer su pravilno postavili državu kao barijeru aristokratskoj osionosti,pravedno interpretirajući ponajpre svoju tad još uvek religijsku fanatičku floskuklu da su svi jednaki pred Bogom(a ne rođenjem postavljeni od Boga na neko npr vladarsko mesto). Danas široko-prihvaćene socijalističke tekovine subvencije ili minimalne plate su upravo i izmislile te aristokrate da bi cenu rada veštački podigle kako im bezemljaši vezani za zemlju ne bi nezadrživo odsrljali u progres u gradovima. Ako ne veruješ meni politički nekorektni vodiči su jako dobra serija knjiga o tome,mada je i pored snage ubedljivosti argumenata u ovim serijama,najači hvalospev,po mom skromnom sudu,priredio Hobsbaum,koji važi za najrelevantnijeg istoričara 19og i početka 20og veka,upravo jer se radi o teškom marksisti iz Britanije,koji je i pored svog ubeđenja takve hvalospeve namerno il ne napisao kapitalizmu i u Doba Kapitala(pa i u Doba Revolucije) da to teško da bi i pojedini Austrijanci mogli.
U najkraćem mogućem-zlatni standard je ekonomija blage deflacije,enormnog rasta produktivnosti i ako se poštuje ova ozbiljna socijalna institucija ekonomija enormne akumulacije kapitala.
Fiat sistem je politički proizvod,ekonomija velike inflacije dal brzo dal sporo,ekonomija u kojoj centralni planeri svaki dan sede i vagaju koliko ta naša fiksna plata će sutra da košta i da kupuje,ekonomija redistribucije. Ovakvi socijalni slučajevi su između ostalog rezultat ovakve monetarne strukture,gde država mešajući se u sve sistematski stvara socijalne slučajeve stvarajući strašno jake podsticaje ne samo za nerad već i za sistematskim nerazmišljanjem dalje od sutra.
Tesko je sa ovakvim slucajevima biti pametan. Moze se biti pragmatican, pa reci, ovakvi slucajevi su u Srbiji i onako retkost, natalitet je nizak zbog mnogih faktora i mala je verovatnoca da ce drzavna podrska ovakvim porodicama stvoriti veliku klasu "socijalnih parazita", tako da iz razloga humanosti treba takvim porodicama davati pomoc, samo to ne publikovati u novinama i proglasavati pravljenje dece bez pokrica kao pozitivnu stvar (kao u linkovanom tekstu..."izabrali hrabri put da na svet izvedu osmoro dece"...hrabri? pre bi rekao - glupi).
S druge strane moze da se kaze treba tim ljudima oduzimati decu i davati je na usvajanje (jer deca nisu nista kriva, ali roditelji se ponasaju neodgovorno), no to je tek nehumano ako se dete odvaja od roditelja (osim ako nema nekog zlostavljanja itd.), dakle jedino da se to radi na rodjenju. No tu je problem sto onda neka drzavna agencija odlucuje o necijim zivotima na osnovu pretpostavke da ce neko zauvek biti pre-siromasan da odgaja vise od N dece a to nije nuzno slucaj - mozda ce vec za godinu dana zaradjivati dovoljno, mozda ce dobiti premiju lutriji, itd. Narocito bi bio problem kod "granicnih slucajeva" - ja mogu da izdrzavam petoro, a drzava proceni da da sestoro ne mogu, ali otkud oni znaju da ja kroz godinu dana necu dobiti povisicu koja ce mi to omoguciti? itd. Previse je tu moralnih i etickih klopki i zavrzlama.
Ono što meni lično uvek privuče pažnju kada su ovakvi i slični primeri u pitanju je ta neka pravilnost da upravo ljudi koji su najmanje u stanju da odhrane i odneguju veliki broj dece su biološki, odnosno fiziološki u stanju da ih rode. Svi smo verovatno primetili da situirani, obrazovani i bez ikakvih poroka parovi, imaju sve češće i sve više problema sa začećem i reprodukcijom načelno, dok sa druge strane oni koji imaju neku „manjkavost“ (bilo u vidu krajnjeg siromaštva ili pak alkoholizma, nerazvijene socijalne, pa i mentalne svesti i odgovornosti i slično) bez ikakvih problema izrode tuce dece. Odakle ta prirodna ironija da, primera radi, žene koje imaju sve uslove i svu želju ovog sveta da se ostvare kao majke to ne uspevaju ili uspevaju uz biomedicinsku pomoć i prezive golgotu ne bi li rodile samo jedno dete a žene koje su, po stanju svesti, totalno neodgovorne u odnosu na život, brak, porodicu, društvo, itd sa neverovatnom lakoćom ostaju trudne i još lakše rode, i to po 5, 6, 10 puta.
O muškarcima da ne govorim, imam utisak da što je muškarac više odgovoran prema svojoj ženi/partnerki, svojoj deci a i životu načelno, to ima manji reproduktivni potencijal i obrnuto.
Plastično rečeno, naravno, ne kažem da je to bukvalno i pravilo ali ako pogledamo parove oko sebe (i masovno povećanje broja parova iz urbanih sredina koji su na listi čekanja za veštačku oplodnju) i paralelno neke ovakve primere, neminovno se nameće takav zaključak.
Ne znam da li su ikada igde izvršena neka medicinska ispitivanja koliko i da li uopšte stanje te neke „socijalne“ svesti psihosomatski utiče na reproduktivno zdravlje i kapacitete (i kod muškaraca i kod žena) a ako nisu, smatram da bi trebalo jer nam život pokazuje tu očiglednu uzročno-posledičnu vezu.
Što se tiče intervencije države, malo šta tu ista može da uradi i po pitanju preventive i saniranja „posledica“. Uskraćivanje dečijeg dodatka za 4. i više dece je jedna od preventivnih mera.
A u vezi sa humanitarnom pomoći, stoji ta činjenica da deca nisu kriva i da nisu tražila da se rode od takvih roditelja. Bljutavo je samo što u medijima takvu krajnje neodgovornu reprodukciju predstavljaju kao neko životno dostignuće.
U vezi sa represivnim merama, tu bi najveću ulogu trebalo da preuzmu socijalni radnici i svaki put, po saznanju za takve porodice i njihov način života, istražiti eventualno nasilje u porodici (od strane muškarca) i u skladu sa tim sprovesti mere. Uverena sam da se u velikom broju slučajeva raznovrsne teške stvari dešavaju u sličnim porodicama, počevši pre svega od toga da nekontrolisano i kontinuirano pravljenje dece nekoj ženi koja (očigledno) mentalno nije u stanju da pojmi posledice spada u svojevrsan vid psihofizičkog nasilja, koji je pak često povezan sa drugim klasičnim oblikom nasilja.
Napomena: moj komentar je načelni i nije vezan za konkretni primer i ljude iz njega već za generalnu problematiku.
Nota Bene: Ја имам сасвим површно знање либертаријанске теорије, и свакако немам пуно поверење у механизам тржишта.
šta raditi sa socijalnim slučajevima koji najočiglednije neodgovorno štancaju decu kojoj gotovo ne mogu išta da pruže
Можда овај проблем својом интрактабилношћу (нерешивошћу) указује на нешто што недостаје либертаријанизму - не као таквом, већ савременом либертаријанизму, каквог га познајемо. Како Александар каже:
Dobra stvar je da će gotovo uvek ovakve porodice ako su iole uklopljene u svoju zajednicu imati pomoć koja je dominatno privatna
Слажем се. А стварање и одржавање таквих, конструктивних заједница по свему судећи захтева ентузијазам и нерве који се могу обезбедити једино ослањањем на мање-више мистичне концепте. За такве концепте либертаријанци данашњице (исправите ме ако грешим) по правилу немају слуха или их сматрају несуштинским по здравље једног друштва. То може бити темељни недостатак који сам поменуо.
Ne znam da li su ikada igde izvršena neka medicinska ispitivanja koliko i da li uopšte stanje te neke „socijalne“ svesti psihosomatski utiče na reproduktivno zdravlje i kapacitete
Сјајно питање. Еволуциони психолози су склони успутном помињању да перцепција угрожености (не свака, већ неке врсте) стимулише репродуктивне нагоне.
Što se tiče intervencije države, malo šta tu ista može da uradi i po pitanju preventive i saniranja „posledica“.
Предлажем закон по коме свако дете има дужност да проводи проценат слободног време у одређеном броју других породица, и да има право да у сваком тренутку промени свој дом и породицу на неодређено време у будућности. Родитељима његове нове породице биолошки родитељи морају исплаћивати новац за његово издржавање. Иначе иду у затвор.
Мислим да је довољно добро као почетна скица.
Liberalizam polazi od toga da ljudi rado medjusobno saradjuju i da su spremni da pomazu ljudima koji su u problemu, ali da su te odluke dobrovoljne i nisu nametnute od drzave. Bilo je nekoliko postova u kojima je dokazivano da red neck, tipicni tvrdi konzervativci daju mnogo vise pomoci u odnosu na svoj dohodak od nekih grupa koje su gromoglasne, osim kada treba da se uhvate za svoj novcanik. Zajednice, a vrlo cesto i porodicu najvise razara socijalna drzava.
Post a Comment