Najnovija stvar koju o fiksnom kursu čujem je da ne pogoduje izvoznicima; da je u neskladu sa izvoznom orijentacijom. Na stranu mitologija o izvozu i "izvoznoj orijentaciji" kao nečemu neupitno dobrom, nečemu što se za sve misleće ljude podrazumeva, već ne znam ni odakale je ova ideja da fiksni kurs slabi izvoz iskrsla. Oblik kursa, načelno, nema veze sa izvozom i uvozom. Na primeru Srbije, stvar je još i obrnuta -- ovaj rukovođeno plivajući kurs još i uništava privredu i izvoznike. Fiksni kurs bi, ako išta, popravio izvoz.
Ilustracije radi, pogledao sam neke podatke. Evo grafika o izvozu kao procentu društvenog proizvoda po zemljama. Zemlje sa fiksnim kursom sve redom imaju veći udeo izvoza u GDP-u; da ne pominjem da uglavnom sve imaju i veće stope rasta GDP, pa prema tome i brže rastuće apsolutne iznose izvoza. Srbija sa svojim kursom pliva na začelju.
Evo i omraženog platnobilansnog deficita. Srbija je i ovde, sa plivajućim kursom i depresijacijama koje navodno stimulišu izvoz, na začelju.
Hajde stručnjaci probajte još jednom. Zašto plivajući dinar? Ili bolje, zašto dinar?
Ilustracije radi, pogledao sam neke podatke. Evo grafika o izvozu kao procentu društvenog proizvoda po zemljama. Zemlje sa fiksnim kursom sve redom imaju veći udeo izvoza u GDP-u; da ne pominjem da uglavnom sve imaju i veće stope rasta GDP, pa prema tome i brže rastuće apsolutne iznose izvoza. Srbija sa svojim kursom pliva na začelju.
Evo i omraženog platnobilansnog deficita. Srbija je i ovde, sa plivajućim kursom i depresijacijama koje navodno stimulišu izvoz, na začelju.
Hajde stručnjaci probajte još jednom. Zašto plivajući dinar? Ili bolje, zašto dinar?
19 comments:
Zašto plivajući dinar?
Zato što je fiksni kurs odricanje od valute (koju dodše imamo samo u ograničenom smislu) i svih instrumenata monetarne politike.
Znam da vi kao Libertarijanci imate prirodno afinitet prema fiksnom kursu (ako može zlatni standard još bolje :-).
Znam da je sa našom političkom elitom možda bolje da im se oruđe monetarne politike ni ne daje u ruke, kao što pištolje ne možeš da dobiješ ako ne prođeš proveru i dosijea i mentalnog stanja.
Ali ipak ja smatram da sa pametnom monetarnom politikom (pogotovu ako imaš svoju valutu a da bi je dobili na tome bi trebalo da se radi dugo) možeš mnogo toga da postigneš (pod uslovom da je i fiskalna politika normalna).
Onda zašto ne i komunizam? Jeste u praksi propao, ali sa pametnom politikom bi moglo mnogo toga da se postigne.
Evo i od mene pitanje. Zašto da ne mudra monetarna politika manupulisanja sopstvenom valutom kao na primeru ..... ? (Upišite zemlju i period)
A odakle to da dinar depresira? Od 2000. do kraja 2008. realni kurs dinara je apresirao za 85%. U 2009. i 2010. je bilo nesto malo realne depresijacije (oko 5%), ali je u 2011. i 2012. ponovo apresijacija, pa je na kraju 2012. realni kurs otprilike isti kao 2008.
Izvor: NBS http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/80/ino_ekonomski_odnosi/SBEOI09.xls
U periodu realne apresijacije, znaci do 2008, izvoz robe je bio oko 20% do 22% BDP, a u poslednje dve godine je porastao na skoro 30% BDP...
(Naravno, sama apresijacija nije nuzno problem, npr. i cuvena Slovacka je dok je imala svoju valutu belezila snaznu realnu apresijaciju i brz rast izvoza, ali nije lose prvo proveriti cinjenice...)
Dusko, zavisi šta uzmeš kao početak serije. Godine 2000. kurs dinara je sigurno bio podcenjen, što zbog njegove de facto potpune istisnutosti markom, što zbog povremeno divljačkih monetarnih udara, što zbog neizvesnosti. Nekoliko dana pre kraja diktature kurs je otišao skoro na 40 dinara za marku, kada Dinkić zavrnuo kanale iz NBJ kurs se srozao na 23 dinara za marku, da bi onda nekako došli na 30 dinara za marku. Mislim da je podcenjenost u to vreme bila značajna, bez da ulazim u ona naglabanja koje naši stručnjaci za kurs rado koriste. Ako ćeš uzimati osnovicu, bolje krenuti od 2002. godine kada je situacija ušla u koliko-toliko stabilnu. I tu imamo apresijaciju u realnim terminima, ali ne tako visoku. Drugo, inflacija se računala drugačije u Srbiji i EU (koja nam je reper) dugo godina, mi smo kasno uveli core inflaciju pa možemo pogrešno doći do zaključka o razlikama u stopama inflacije.
Aleksandre, slazem se (prvobitno sam bas zbog toga uzeo 2002 kao baznu), ali poenta je da smo imali apresijaciju, a ne depresijaciju. Ako se uzme 2002. kao bazna, onda je do kraja 2008. bila realna depresijacija 22%, sto je svakako manje, ali jeste depresijacija.
Ups, realna apresijacija od 22%...
Uvek je problem kod kratkih serija punih autlajera. Da si uzeo septembar/septembar 2002-2008 dobio bi opet potpuno drugi rezultat. Kako bilo tesko je bez nekog veceg nasilja nad trzistem izbeci realnu apresijaciju kada dodje do relativno velikog priliva kapitala u odnosu na GDP u rezimu kako-tako fleksibilnog kursa i kako-tako razumne monetarne politike.
Sep02/Sep08 je apresijacija oko 48%. Slazem se da je manje vise nemoguce izbeci apresijaciju (kao sto rekoh, i Slovacka je imala prilicnu apresijaciju). Hocu samo da kazem da je netacna izjava da smo imali depresijaciju i jadan izvoz - imali smo apresijaciju i jadan izvoz. Korelacija ne znaci kauzalnost, ali bar da utvrdimo cinjenice.
Duško, valjda je poenta celog posta u tome da je fiksni kurs bolji za Srbiju zbog predvidljivosti i odsustva drastičnih oscijalacija. Apresijacija od 22% je velika promena koja se desila zbog platnobilansnih kretanja (ogroman kapitalni suficit).
Valutni odbor je najbliže rešenje ograničenoj ili sporo rastućoj ponudi novca te stoga znači najnižu inflaciju, ograničeni prostor za zaduživanje države, nemogućnost monetizacije duga, veće učešće razmene u BGD i predvidljivo okruženje za izvoznike.
Upravo fleksibilni kurs u Srbiji je pogodovao uvoznicima zbog te realne apresijacije a narušavao računicu izvoznicima kada je krenula depresijacija jer kod nas ne važi Maršal-Lerner uslov u depresijaciji.
Dusko,
Ali jesmo imali depresijaciju, nominalnu depresijaciju, jer samo nominalnu i možeš da kontrolišeš. Ne možeš da kontrolišeš realnu depresijaciju.
I kad se kaže da je kurs apresirao ili depresirao misli se na nominalnu depresijaciju.
To što i pored velike nominalne nismo imali realnu depresijaciju je samo argument za FIKSNI kurs. Jer šta će ti plivajući ako ne možeš realno ni da depresiraš? Čemu onda to služi?
Ti si ovim podatkom samo pokazao koliko je plivajući kurs dinara uzaludan, koliko je dinar irelevantan. Baš ga zato treba fiksirati ili ukinuti, da bar ne izaziva neizvesnost i zabunu. A onda sa fiksnim možeš da imaš i realnu apresijaciju i depresijaciju isto kao i do sada.
Da li treba imati fiksni ili plivajuci kurs, nisam kompetentan da kazem...
No, zasto uopste imati dinar?
Pa zato sto, koliko god se prosecnom Srbinu dolar ili evro ili svajcarac cinio kao nekakva vrsta zlatnog standarda, to ipak nije tako. Posto jedna Srbija ne moze sama uvesti zlatni standard (ako niko ne koristi zlato kao valutu, pa ste vi onda jedini, vezali ste valutu - i ekonomiju - za svetsko trziste zlata gde se ono prodaje i kupuje kao sirovina, a ne kao valutna potpora), ukidanje sopstvene valute samo je davanje kontrole nad (jos) jednim delovima svoje ekonomije nekoj drugoj drzavi, nekoj drugoj vladi, nekom drugom guverneru neke druge centralne banke - sve institucije na koji gradjani Srbije nemaju ama bas nikakav uticaj.
Sad, jeste da se to de fakto radi i kada se postavi fiksni kurs, ali mnogo je lakse odluciti da od sutra dinar "pliva" ili da je fiksni kurs promenjen sa X na Y, ili da se fiksira od sada prema valuti A a ne prema valuti B, nego stampati pare navrat nanos kada shvatite da vam postupci nekih dalekih politicara urnisu ekonomiju zato sto ste odlucili da koristite bas njihove sarene papirice kao sredstvo placanja.
Andrija, nama EU nikako ne moze da urnise privredu postupcima svoje monetarne politike vise nego sto to radi NBS. Na stranu da cemo jos dugo i sa EU i sa zemljama koje joj teze i cije su valute usle u ERM imati barem 90% trgovine. S druge strane daje nam ono sto nikada nismo imali, nisku inflaciju i predvidljiv kurs prema glavnimtr govinskim partnerima.
Fiksni kurs (ovaj u obliku valutnog odbora) je inace manje-vise isto sto i eurizacija.
Aleksandre,
Ne polemisem uopste sa time sto ste rekli (nisam ni blizu kompetentan da o tome rasudjujem), i nacelno nemam nista protiv fiksnog kursa.
Ja sam vise odgovarao na Slavisino pitajne "zasto uopste dinar"? Zato sto je to neka vrsta, sta ja znam, osiguranja. Recimo da imamo evro (dakle ne fiksni kurs gde kazemo da je nas sareni papiric jednak u vrednosti sa nekim drugim, nego nemamo nasih sarenih papirica), pa se onda evrozona raspadne (sto u nekim trenucima u proteklih par godina cinilo ne toliko nerealno) - kakve li nam onda to nedace zadaje? Ili ne mora raspad, dovoljno je da recimo Grcka istupi, pa da ECB odluci da 20% mase evra u Srbiji treba konvertovati u neke nove drahme zbog prisutnosti grckih banaka u Srbiji u znacajnom obimu. S druge strane, u tom slucaju sa domacom valutom fiksiranom na evro, to sto jedna clanica evrozone izlazi iz monetarne unije nas ne dotice na taj nacin.
Meni je ovo pitanje jednako onom "zasto imati vojsku, ako necemo ni sa kim da ratujemo, a i onako je Amerika na ovim prostorima glavna, a mi joj se ne mozemo suprotstaviti?" - pa zasto sto se nikada ne zna. A taj stav, opet, ne znaci da ne mozemo da se integrisemo u, recimo, NATO ili sta vec.
andrijapfc,
Ne moramo uopšte da imam evro, možemo jednostavno da kažemo da je svakome dozvoljeno da trguje i računa u čemu god hoće. U Srbiji bi to skoro sigurno značilo automatsku upotrebu evra. U slučaju da se evro raspadne, i dalje bi trgovao ko u čemu hoće -- franku, dolaru, ili najverovatnije u nemačkoj marci kao što smo i radili pre evra.
Ovo je mnogo drugačije pitanje od toga šta će nam vojska. Ovde nije problem što Srbija ima dinar, već što su građani primorani da koriste dinar a upotreba drugih valuta je (uglavnom) zabranjena. Ne uvodimo evro, nego prestajemo da zabranjujemo ljudima da trguju u čemu hoće.
Slavisa,
to je vec nesto drugo (dinar postoji ali nije obavezan - i u sustini jeste plivajuci kurs, samo sto kurs odredjuje trziste skroz slobodno a vi ga mozete ignorisati ako ne poslujete u dinarima) mada mislim da su sanse da to funkcionise sa dobrim ishodima sve dok drzava (koja bi, naravno, u tom slucaju nastavila da placa u dinarima) kontrolise direktno ili indirektno vecinu platnog bilansa u zemlji i dok oko 50% legalno zaposlenih radi na ovaj ili ovaj nacin za drzavu.
Digla bi se kuka i motika cim bi se rasirila praksa da u nekoj radnji nece da prime dinare, nego samo evre ili dolare ili sta vec.
Slavisa,
Ja imam za tebe sledece pitanje - zasto danas ljudi ne stavljaju valutnu klazulu u sve kupoprodajne ugovore gde je isplata odlozena?
Koliko ja znam, tako nesto je skroz legalno...
Ne znam, ali rekao bih da kod odloženog plaćanja u cenu efektivno uračunavaju i predviđene promene kursa. (Ili kod gotovinskog plaćanja imaš popust od tačno toliko, svejedno.) Prodavac je u tom smislu istovremeno i prodavac opcije, jer preuzima rizik promene kursa u zamenu za fiksnu sumu koju dobije.
Post a Comment