Pages

01 February 2013

Energetska efikasnost

Malo stvari može da me izvede iz takta kao navođenje lažnih ili besmislenih podataka. Članak u Blicu je dobar primer. Recimo:

Energetska efikasnost u Srbiji je izuzetno niska u poređenju sa prosekom u zemljama Evropske unije, jer se u našoj zemlji troši 2,5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda u odnosu na svetski prosek i četiri puta više od proseka u EU.

Da bi bilo jasnije šta je ovde problem, navodim sledeći primer:

Energetska efikasnost u stanu moje babe je izuzetno niska u poređenju sa mojim stanom, jer se u njenom stanu troši 2,5 puta više energije po dinaru dohotka nego u mom. Ja sa mojih 100.000 dinara mesečno potrošim samo 2.000 Kwh, a ona sa svojom penzijom od 20.000 potroši čak 1.000 Kwh!

E, koliko logike ima moja izjava, toliko logike ima i citat iz članka u Blicu. Ali, to je tek početak:

Domaćinstva u Srbiji troše 2,5 puta više energije po kvadratnom metru stambenog prostora od nekih zemalja EU.

Koje su to "neke zemlje EU"? Nemam pojma, ne kažu, ali se verovatno misli na Maltu, Kipar, Grčku, Španiju, Portugal i slične zemlje gde se deca rasplaču od sreće (ili straha) kada vide sneg.

Srbija ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi. Države zapadne Evrope po kvadratnom metru potroše oko 100 kWh energije godišnje, a u našoj zemlji je potrošnja od 150 do 180 kWh.
Malo pre je bilo 2,5 puta više, sad je samo 50%-80% više. Ali, ovde se više ne govori o "nekim zemljama EU", već o "državama Zapadne Evrope", tako da opet nije jasno o kojim zemljama se govori. Međutim, šta je zajedničko za "države Zapadne Evrope"? Pa, ako baš gledamo Zapadnu Evropu, u geografskom smislu, zajednička im je klima. A klima u zemljama poput Francuske, Engleske, Belgije i Holandije je mnogo blaža nego klima u Srbiji - niti su zime tako hladne, niti su leta tako topla. A, ako zime nisu tako hladne, a ni leta nisu tako topla, onda su i potrebe za grejanjem zimi, odnosno za hlađenjem leti, manje nego u Srbiji, pa su, samim tim, jeli, te zemlje mnogo "energetski efikasnije".

Evo je ovde dobra klimatska mapa:






Dakle, kao što možete da primetite, "Zapadna Evropa" je prilično irelevantna za nas ovde. Mnogo su relevantnije zemlje Centralne i Istočne Evrope poput Mađarske, Češke, Rumunije ili Poljske.

Trebalo mi je malo vremena da pronađem podatke, ali sam na kraju uspeo. Postoji sajt, na kojem možete naći upravo indikator koji nas zanima - koliko energije se troši po kvadratu stambenog prostora (naravno nema Srbije). Pošto je sajt rađen u Flashu (valjda) ne mogu da stavim link, ali evo print screena (kliknite za veću sliku):




Na mapi vidite koje zemlje su posebno "energetski neefikasne". Igrom nekog vrlo čudnog spleta okolnosti, radi se baš o onim zemljama koje imaju kontinentalnu klimu i vrlo hladne zime.

Na levoj strani možete videti rang listu zemalja sa najvećim utroškom energije po kvadratnom metru - nakon Letonije, Finske i Estonije (koje baš i nisu za nas relevantne), slede upravo Poljska, Češka, Rumunija, Nemačka, Slovenija, Austrija i Mađarska - dakle zemlje sa zimama koje je slične našim.

Pored klime, bitan je još jedan faktor - koliko ljudi živi u stanu, a koliko živi u kući? Sasvim je jasno da su stanovi energetski efikasniji, jer se toplota manje rasipa nego kada se radi o kućama. Procenat stanovništva koje živi u kući veoma varira od zemlje do zemlje, a evo ovde podataka za EU:

Naravno, ovo je delimično rezultat upravo klime, ali mislim da su važniji socio-ekonomski faktori, poput recimo urbanizacije, pošto je jasno da seosko stanovništvo uglavnom ne živi u energetski efikasnim soliterima. Nisam uspeo da pronađem podatke za Srbiju, ali se ne bih iznenadio da se nalazimo negde pri desnom kraju skale, gde su i Hrvatska, Slovenija i Mađarska.

Dakle, imajući u vidu da 1) su zime u Srbiji prilično hladne i 2) ovde dosta ljudi živi po kućama, uopšte ne treba da nas čudi da je ove potrošnja energije po kvadratnom metru relativno visoka. Ali, mislim da nema smisla to nazivati "energetskom neefikasnošću".

13 comments:

Navuhodonosor said...
This comment has been removed by the author.
Navuhodonosor said...

Lepa analiza. A ako je već tema energetika ja bih da napišem nešto što je mene impresioniralo, pogledajte ovu sliku - kako je padala cena solarne energije od 1977. do 2012. i pročitajte ovaj tekst Paula Krugmana, takođe pogledajte ovaj video Michio Kakua, dakle sunčeva toplota i nuklearna fuzija su izvori energije budućnosti. :)

elCoyote said...

Ime i prezime autora članka u Blicu: Tanjug
Reference: Rekla kazala
Zaključak iz članka: Mnogo brojeva sabranih pomoću štapa i kanapa, mnogo stranih imena koje treba navedu na određeni zaključak.

Pavle Mihajlović said...

Marko, evo na primer, Estonija važi za jednu od naj green zemalja, 30% su ispod svoje Kyoto kvote, imaju među najvišim procenitma rasta green energy itd. A imaju među najvišim potrošnjama. Eto još jednog jakog argumenta

tiki said...

No činjenica je da se u Srbiji troši previše energije po jedinici proizvoda. sredinom devedesetih radio sam kao inžinjer u sektoru Energetika i održavanje firme Balkanbelt Suva Reka. znam kolio se ludo enrgija rasipala
i to
jel je bila jeftina
jel se neko "našo" u dobavi nafte
jel su nove tehnologije rušile pozicije nekih metuzalema.
Mislim da nije priča samo u Klimi
švedska troši manje kilovata za grijanje od istre po kvadratu stana. Ključni nedostatci koji se javljaju u zgradarstvu u Srbiji ( recimo da Beograd ponešto i poznam) su Zidovi u NBG koji su termičke rupe, grijanje se ne naplačuje etažno pa sve boli qu... za efikasnost. Čak i sa stanovišta grada isplatilo bio se zadužit i napravit izolirane fasade (minimalno ekvivalent 15 cm stiropora) i stavit troslojna stakla . U starom gradu forsirat dizalice topline i klime umjesto TA peći ( približno 4 puta manje energije za isti efekat) . Rasvijeta po javnim objektima (škole,uredi...) samo zamjena starih fluo cijevi sa starterima i prigušnicom sa novim T5 cijevima sa elektroničkim predspojem donosi veliu uštedu i značajno bolju kvalitetu svijetla ( 4*18W sa prigušnicom troši 92-95W i loš cosFI , a 4*14W T5 troši 62W uz kvalitetnije jelo svijetlo i bez blindanja ). Uopšte nije problem u zelenoj ideologiji . Čisto inžinjerski gledano postoji veliki prostor za porast uštede i kvalitetniji konfor sa stanovištva fizike zgrade. najveći problem za sad je etažiranje kalorimetrije u socijalističkim zgradama i plaćanje prema jedinici energije a ne površine/ volumena. Autor članka je fulao ali postotak cijene energije u jedinici proizvoda ( recimo koliko kilovata po kili orađenog čelika ) je interesantan parametar . Srbija troši sigurno preko 50% energije u zgradarstvu (njemačka oko 40%) i stvarno postoji ogromni prostor u uštedi i to sa povećanjem kvalitete . Malo sam se raspisao ali ponešto znam o tome

Marko Paunović said...

"činjenica je da se u Srbiji troši previše energije po jedinici proizvoda"

Ne sumnjam, ali hajde prvo da razdvojimo grejanje stanova od proizvodnje. Onda, hajde da ostavimo proizvodnju ljudima koji se time bave. To sto neko u proizvodnji cipela (ili bilo cega drugog) trosi previse energije je njegov problem - sam placa energiju vise nego sto mora.

Kada govorimo o grejanju stanova, ja tu problem vidim samo sa daljinskim grejanjem. Kod svih ostalih vidova grejanja svako placa svoj racun i ne vidim sta je problem.

Ali, ajde da sada zanemarimo ovu opstu pricu i da iskoristim blog da nesto naucim od nekoga ko o tome ocigledno zna vise od mene - sta su te "dizalice topline"? Jedan covek mi je pricao o tim nekim "pumpama" koje se ukopaju na valjda 100 metara, pa onda nekako prave toplotu. Nista mi nije bilo jasno.... Sta je to i kako to radi? Unapred hvala...

elCoyote said...

Marko
Uopšteni naziv bi bio "geotermalne toplotne pumpe" ili toplotne pumpe.
Da ne čukam naširoko na youtube ima dosta info na tu temu
Geothermal Heat Pump
Zavisno koliko imaš sreće I ispod tvoje kuće imaš neku topliju vodu (Sela pored Šapca imaju 80°C na površini, Ovčar Banja ima oko 60°C na površini, Jošanička Banja ima oko78°C itd itd I da ne pričamo da tu vodu ljudi koriste da sure praciće) ta voda služi za grejanje ili dogrevanje sistema.
Sada već mogu da se nadju toplone pumpe za manje od 10k € pa se nekoj mojoj računici koju sam svojevremeno radio cela investicija isplati za 15-20 godina. Najskupla stvar u celoj priči su bušači.

tiki said...

Marko
dizalica topline ti je principijelno svaki termički uređaj koji prenosi energiju iz jednog "spremnika" u drugi "spremnik" u većem iznosu nego što potroši energije . i frižider i klima uređaj su dizalica topline , u stanovima se mogu koristiti dizalice topline koje su vazduh vazduh kao klima ( uzima toplinu iz hladnijeg vazduha vani i podiže temperaturu toplijeg vazduha unutra ) i pri tome troši 4 do 6 puta manje energije od one koju prenese ( recimo potrošiš kilovat struje a ubaciš 5 u stan) ali možeš i iz vanjskog vazduha grijat vodu u stanu za snitarnu i za podno grejanje.ali možeš imati sonde zabite u zemlju ( ne mora sto metara) vertikalno ili položene horizontalno na par metara .zemlja je puno toplija zimi od vazduha . kod grijamnja pojedinačnih stanova sa TA i termootpornim grijačima velika potrošnja znači i veče ulaganje u mrežu pa je to opet opći problem . Suština rada na energetskoj efikasnosti su javne zgrade tu se stvara veklika ušteda

tiki said...

el kojot
ne , nisam mislio na geotermalne pumpe, mislio sam na uređaje kao što su inverterski klima uređaji tipa vazduh - vazduh ili vazduh-voda (za podno,ventilkonvektorsko ili radijatorsko grijanje) bilo da koriste energiju tla (ali to nije za grad.korist grada od smanjenja potrošje u el energiji je manja investicija u distributivnu mrežu i kvalitetniju opskrbu el .energijom.

andrijapfc said...

@Marko

"Kada govorimo o grejanju stanova, ja tu problem vidim samo sa daljinskim grejanjem. Kod svih ostalih vidova grejanja svako placa svoj racun i ne vidim sta je problem."

Problem je sa subvencionisanim cenama npr. struje. Sada cete reci - ukinuti subvencije - slazem se, naravno, treba, ali mislim da je na dugi rok to ipak nerealno, bar u nekoj formi (tipa EPSova "tarifa za sirotinju" tj. onih prvih ne znam koliko kilovata). Kada je vec tako, zasto ne malo propagirati i na neki nacin stimulisati energetsku efikasnost - manje ce nas onda kostati te subvencije.

Takodje, kako rece el tiki - javne zgrade su kljuc. Grejanje skola, bolnica, domova zdravlja, opstinskih zgrada, domova kulture, muzeja, vladinih zgrada, ministarstava i svega toga ostalog - placamo svi mi. Investicije u efikasnost se isplate na dugi rok, prema tome zasto bacati na grejanje javnih zgrada vise poreskog prihoda nego sto je neophodno?

Vladimir Dosen said...

Tekstova u Blic-u, B92 ima raznih, narucenih, nepismenih, tendencioznih itd. Nepostojanje dobrog novinarstva je jedan od razloga nase nedemokratije i zaostajanja.
Ali je cinjenica da je Sr. energetski neefikasna bez obzira na klimatsku zonu. To se dobije jednostavnim deljenjem proizvod/utrosak energije. Razlog tome je socijalizovanje cene energije i preraspodela, gde glavni dobitnici ostaju skriveni, a gubitnici su svi. Ulaganjem 1e u energetsku efikasnost se dobije veca korist od ulaganja od 1e u nove kapacitet. Medjutim time se ne povecava GDP, zato nase vlade ne vole ulaganje u energetsku efikasnost. Interesantno je da u Sr. sa toliko kapaciteta za izradu toplotnih pumpi i komponenti, nema ni jednog polu-pristojnog proizvodjaca, vecina TP se uvozi iz Makedonije uz proviziju od 300% kod domaceg distributera.
Osim toga svaka nova dodatna nabavka energije ide preko posrednika koji su jako umrezeni (SPS energetska mreza), sa dilovima koje je jako tesko dokazati, i gde se drzava i gradjani ostecuju za astronomske iznose. Primer Jugorosgas, vetrofarme, solarne elegtrane sa feed-in tarifom od 23c i rokom od 12 godina. Sto se tice zgradarstva sve je tacno sto je tiki napisao, ali za to je potrebna pismena i nekorumpirana drzava.

Marko Paunović said...

Par komentara...

andrija pfc,

Vezano za subvencionisanu cenu struje. Da, subvencionisanje cene je neefikasno, ali problem je sto EPS uopste ne dobija subvencije od drzave. Dakle, u okviru EPS-a se desava interno subvencionisanje, gde oni koji trose vise, placaju visu cenu po Kwh, a oni koji trose malo, placaju manje.

Medjutim, uopste nije ocigledno da bi izjednacavanje cene za sve korisnike dovelo do smanjenja ukupne potrosnje.

Hocu da kazem da iako je prosecna cena struje niska, GRANICNA cena struje nije tako niska. Veliko je pitanje da li bi granicna cena struje u proseku bila visa kada bi se cena ujednacila. A od granicne cene zavisi potrosnja, ne od prosecne.

Sto se investicija u energetsku efikasnost javnih zgrada tice, treba imati na umu da sve te investicije finansiramo zaduzivanjem na koje trenutno placamo kamatu od oko 6%. Da li je investicija u energetsku efikasnost ekonomski opravdana uz toliku kamatu? Takodje, veliko pitanje.

Vladimire,

"cinjenica je da je Srbija energetski neefikasna"

Mozda, ali ja jos ne videh podatak. Zasto mera "proizvodnja/utrosak energije" nije dobra? Vrlo je jednostavno.

Recimo da ja pravim djonove za cipele, a ti pravis vocni sok. Tvoj utrosak energije je 1Kwh na 10 l soka, moj je 1 Kwh na 100 djonova. Ako tvoji sokovi vrede 1000 dinara, a moji djonovi 2000 dinara, u kom smislu sam ja energetski efikasniji od tebe?

To sto sam proizveo vrednost od 2000 dinara na 1 Kwh ne znaci da sam profitabilniji ili bilo sta, jednostavno moze da znaci da je proizvodnja djonova manje energetski zahtevna od proizvodnje sokova... Sad to skaliraj na celu drzavu - zasto bi zemlja koja pravi energetski zahtevnu robu trebalo da se oseca losije od zemlje koja pravi energetski manje zahtevnu? To sto trosi vise energije za proizvodnju manje para, nije nuzno losa stvar, zbog koje treba da je bude sramota.

Vladimir Dosen said...

@Marko
Za en.efikasnost nisu potrebni strani krediti. Kredit moze da da recimo EPS i da ostatak struje izveze po vecoj ceni ili plasira industrijskim potrosacima po vecoj ceni. Za en.efikasnost mogu biti upotrebljeni domaci materijali, komponente i radna snaga sto ima valjda dobar uticaj na privredu zemlje. Sve moze da se izvede i primarnom emisijom u vidu javnih radova po naplati. Trenutno nema povracaja u Sr od 10-20% sto moze da proizvede utopljavanje u kombinaciji sa recimo TP.
Drzava koja gleda samo jedan korak u napred nije zainteresovana jer ne moze trajno da naplacuje VAT i akcize. Sto se tice sokova i djonova. Ko stimulise primitivnu industriju, male dodate vrednost, kao sto rade u Sr. zavrsi tu gde jeste. Postoji jasna korelacija izmedju en.neefikasnosti i siromastva. To nije samo lose danas, to je osuda za buduce generacije, jer se zaostalosti samo radja zaostalost i bezanija kvalitetnih. Ko radi u Juri on ne moze ni finasijski ni vremenski da popravi zube, a kamo li da ima decu i porodicu. Carine i kurs su posebna prica. Ako je cilj da se Sr. industrijalizuje onda ce uskoro da nastane velika potreba za uvozom i odlivom deviza. Zelena industrija pokrece radna mesta vece dodate vrednosti i sa boljom obrazovnom strukturom. Problem je sto je nase trziste previse otvoreno(u ovom trenutku) i nema domacih sampiona, koje treba da potpomogne drzava pazljivim pristupom. To jest nema dobrog upravljanja.