Moja najavljivana knjiga je konačno izašla u izdanju Službenog glasnika. Dobio sam probne primerke a ako već nije onda će biti ovih dana biti u prodaji. Ima oko 160 stranica i teme su svetska ekonomska kriza, kriza evrozone, teorijske bitke oko ovih stvari i posebno sukobi kejnzijanizma, monetarizma i austrijanaca od 1930-ih do danas.
Evo početka:
Evo početka:
U avgustu 2011. godine, Pol Krugman, jedan od
najpoznatijih svetskih ekonomista i nedavni dobitnik Nobelove nagrade za
ekonomiju, u jednoj televizijskoj emisiji izneo je neobičnu ideju: svetsku ekonomiju
bi iz krize najlakše mogla izvući lažna invazija vanzemaljaca. Emisija nije
bila humorističkog tipa i Krugman je iznoseći svoj predlog bio smrtno ozbiljan.
Da bi priča o lažnoj invaziji imala smisla, potrebno
je samo razumeti ekonomski mehanizam iza jednog ovakvog scenarija. Prema Krugmanu
i celoj jednoj ekonomskoj školi mišljenja koju Krugman zastupa, taj mehanizam
bi izgledao ovako. Ako bi se svet uplašio invazije vanzemaljaca, vlade zemalja odjednom
bi počele da troše velike svote novca na oružje za odbranu od invazije. Državna
potrošnja na kupovinu oružja i drugih odbrambenih resursa značila bi prihod za proizvođače
i prodavce ovih stvari i zaposlene u vojnoj industriji.
Ali novac ne bi ostao samo u
vojno-industrijskom kompleksu. Proizvođači oružja takođe kupuju materijal od
nekoga, isplaćuju plate, plaćaju zakupe, kamate i imaju razne druge troškove.
Novac bi putem isplata dobavljačima, plata radnicima i troškova materijala otišao
dalje u ekonomiju. Dobavljači bi novac
prosledili svojim poslovnim partnerima od kojih su oni nešto kupili; radnici bi
plate potrošili na hranu, odeću i druge proizvode i time u nastavku lanca
potrošnje stimulisali grane koje na kraju nemaju nikakve veze sa početnim
troškom za odbranu od invazije. Kao što kamen bačen u vodu još nekoliko sekundi
posle pada pravi sve veće koncentrične krugove, tako bi se prvobitni impuls
potrošnje, podstaknut strahom od lažne invazije vanzemaljaca, postepeno širio
kroz ekonomiju i imao blagotvorne efekte na gotovo sve njene učesnike.
Ako u Krugmanovom predlogu vidite neku logiku, u pravu ste.
...
31 comments:
Da li poklanjate knjigu onom ko prvi prokomentariše ovaj tekst?
Poklanjam onom ko drugi prokomentariše.
Samom sebi? :)
Tako je ispalo, slučajno:)
Nemam više besplatnih primeraka, to nekoliko što sam dobio sam već podelio.
Možda je tako i najbolje - onaj ko je napisao neka i čita.
Hteli bi ste da vam blog "tržišno rešenje" poklanja knjigu?
Te je slučano ili namerno maestralno odrađeno.
Slavisa, da li knjiga moze negde da se kupi online?
Ne može još, ali trebalo bi uskoro.
Javiću sve to na vreme, biće ovde još reklama.
Naši eksperti odavno imaju slično razmišljanje kao Krugman, samo što umesto vanzemaljaca imamo invaziju jaganjaca i službenih automobila, ali se svodi na isto.
Koja je cena knjige? Danas sam vec potrosio oko 500 evra za zeleznice srbije (800 miliona dolara / broj zaposlenih u privatnom sektoru), zasto ne bih jos 5 na knjigu.
Ja samo da kazem da sam citao neku draft verziju i da je stvarno odlicna knjiga.
... i kad sve to prodje, shvaticemo da nema vanzemaljaca, imacemo gomilu oruzja sa kojim necemo znati sta da radimo, ali bar nece vise biti krize. Idila.
Jos bolje resenje je da vlada pusti buvu kako vanzemlajci planiraju da kradu kola, i umesto ulaganja u oruzje "preporod" se obavi kroz proizvodnju automobila. Kad fkra prodje, osim sto nece biti krize svako ce voziti mercedes.
Hocu i ja Nobela.
"Na prvom mestu našao se "Sjaj u oku zvezde" LJiljane Habjanović Djurović. Slede "Kaluđer koji je prodao svoj ferari" Robina S. Šarma, erotski roman E L Džejms "Pedeset nijansi - siva" E. L. Džejms, novi roman Dejana Stojiljkovića "Duge noći i crne zastave" i "Simeonov pečat" Vanje Bulića.
U prvih deset našli su se i "Pismo gospođe Vilme" Jelene Bačić-Alimpić, "Ruska zima" Dafni Kalotaj, "Pedeset nijansi - mračnije" E L Džejms, "Bernardijeva soba" dobitnika NIN-ove nagrade Slobodana Tišme i "Zatočenik nebesa" Karlosa Ruisa Safona.
Ako pogledamo Top-listu najtrazenijih knjiga 2012. u Srbiji, verujem da ce se knjiga gosn. Slavise odlicno prodavati.
Ja cekam kindle verziju, tj. Godoa
Bilo bi super da mozemo knjigu da kupimo u elektronskoj verziji... Sad ce Ljusic to da uvede u SG ^^
Ako dozvoljavate da malo zamutim vodu... :)
Da li bi ovde neko mogao da objasni kakva logika leži iza činjenice da ovu knjigu, bloggeru Tržišnog resenja, objavljuje Javno Preduzeće Službeni Glasnik?
Ako dozvoljavate da malo zamutim vodu... :)
Da li bi ovde neko mogao da objasni kakva logika leži iza činjenice da ovu knjigu, bloggeru Tržišnog resenja, objavljuje Javno Preduzeće Službeni Glasnik?
Logika kolektivne akcije. Neće Srbija procvetati ako ja jedan bojkotujem Jat ili GSP ili RTS ili SG, jedino ću sam sebi nauditi ako platim skuplji prevoz ili propustim utakmicu na RTS-u ili nađem lošijeg izdavača.
Svaki pojedinac radi ono sto misli da je najbolje za njega (ili drugacije, radi sta hoce), to je sva logika liberalizma. A to sto je sistem takvar da ciljevi pojedinca i sistema nisu isti, to je vec problem sistema, koji moze da se menja, a ne pojedinca, koji ne moze.
Ako SG finansiraju poreski obaveznici Srbije, za pretpostaviti je da medju njima postoje i ljudi liberalne orijentacije koji bi voleli da se od njihovih para finansira knjiga gosn. Tasica.
Ako gosn. Slavisa podeli besplatne primerke sirotim i napacenim poreskim obveznicima, htedoh reci komentatorima bloga, mozda ce tako kupiti indulgenciju?
Čestitam, Slaviša, početak obećava, :)) ali sam ja, nažalost, isto kao i draga koleginica Jouissance, neizlečivi elektroničar (već desetak godina čitam uglavnom ebooks, i danas me već klasične knjige nerviraju, teško mi je da ih držim, da okrećem stranice, itd, itd :) ), pa bih jako voleo da knjiga postane dostupna u nekom elektronskom obliku, bilo zvanično, ili nešto na crno, za nas ovdašnje piliće, pošteno ćemo platiti poštovanom autoru :))
Koliko ja znam, Dzordz Soros finansira liberale (libertarijance) u Istocnoj Evropi. Mozda bi on finansijski podrzao akciju da besplatan primerak Slavisine knjige dodje do sto vise Srba.
@400 bad request
Koje to liberale i libertarijance finansira Džordž Soros (ili ako hoćete Šoroš, izgovor odomaćen u Srbiji, kao i tolike druge stvari, :) nema veze s mozgom, mada moram da samokritično priznam da i sam koristim neke njegove izvedenice, recimo, "sorošoidi", jer mi prosto značajno bolje zvuče od obe pravilne varijante :) ) u istočnoj Evropi, poznavao sam i poznajem gomilu spomenutih "sorošoida", to jest, pre svega, produkata CEU i predavača na njemu, kao i zaposlenika Fonda za otvoreno društvo, te neke od najprominantnijih abonenata iz nekoliko evropskih zemalja osim Srbije (recimo, Mađarska, Češka, Slovenija), i nisam zapazio nijednog libertarijanca ili liberala u evropskom smislu termina, već sve same komunjare, bilo od neo-, ljudskopravaške fele, ili, čak, klasični marksistički ološ, koji je, doduše, obično imao ili nekakav "disidentski" pedigre (pseudointelektualni levičarski šljam se, naravno, strogo pazi da ne napravi razliku između, recimo, maoista koje su klasični istočnoevropski staljinisti ili titoisti proganjali jer su bili još luđi nego oni - drugarica Pavićević, jedna od miljenica druga Sorosa u Beogradu je upravo takav primer, ko mi ne veruje da je ova odurna spodoba koja je devedesetih još imala drskosti da nekom popuje sa nekakvih hipokritskih pseudomoralnih pozicija u mladosti bila samoproklamovani maoista, i da se, koliko ja znam, nikada nije ni na koji način javno pokajala ili izvinila za podršku najvećim ubicama u istoriji, te da ne da nije bila jedina, nego je takvih malih smradova šezdesetih i sedmadesetih bilo kao kusih pasa, :) neka se raspita dok stariji geološki slojevi BG-čaršije potpuno ne izumru i ne fosiliziraju se :) - i heroja koji su rizikovali život boreći se za slobodu pojedinca, tržišnu privredu i demokratsko uređenje) ili polagao nekakvo pravo na status "teoretičara" ili "umetnika" (što, valjda, u poimanju rečenog pseudointelktualnog šljama abolira od bilo kakve odgovornosti i za najnenormalnija i najzločinačkija politička uverenja). S druge strane, opet, lično poznajem, i stalno ili povremeno komuniciram sa određenim brojem libertarijanaca i liberala iz istih tih zemalja koji su u nekima od njih, poput Češke ili Slovačke čak i organizovani i u partije sa relativno značajnim uticajem, barem u poređenju sa marginalnošću ovih ideja na balkanskim geografskim koordinatama (Sloboda a Solidarita Riharda Sulika je parlamentarna stranka u Slovačkoj, a Strana svobodných občanů Petra Maha je sve popularnija, naročito među mlađim ljudima u Češkoj i ima pristojne šanse da na sledećim parlamentarnim izborima za dve godine napravi iznenađenje i uđe u parlament), i nikada nisam čuo da je neka akcija koju su organizovali (a stiže mi toga na FB o-ho-ho :) ) bila finansirana od strane Sorosa ili da bilo ko od njih piše ili govori o ovoj štetočinskoj kreaturi makar i za nijansu manje pogrdno nego većina autora i komentatora ovog bloga :)) Dakle, čekam da me prosvetlite, Nevaljali Zahteve, :) nemam pojma šta se dešava u Kazahstanu, Ukrajini ili Letoniji, ali u nešto "standardnijim" i bližim istočno/srednjeevropskim državama koje dobro poznajem stvari stoje tako, to jest, gratis primerku knjige gospodina Tasića sa pečatom Fonda za otvoreno društvo ili neke druge bratske udruge crvenih hohštaplera možete da se nadate u četvrtak po Mitrovdanu :)))
Speaker, ala ste se Vi raspisali. :)
Nego, deder mi recite kakva je bila klopa u onim beogradskim restoranima oko nove godine?
@Vladimir
Dobar dan želim, i sve najbolje u ovoj numerički fatalnoj godini :)) Ovih dana sam prilično dokon, što je dobrodošla promena u odnosu na kraj prošle godine, a, istini za volju, i prilično brzo pišem i u smislu brzine generisanja teksta i u smislu kucanja, pa to što bi nekom drugom, recimo, uzelo četrdeset pet minuta, ja spakujem za petnaest ili dvadeset :) A moram da vas razočaram, ispostavilo se, relativno neočekivano, da sam imao toliko posla, to jest, sastančenja i jurcanja po sudovima, opštinama, katastrima i sličnim đavolovim hramovima,:) i da je noćni život bio toliko intenzivan da je gastronomija pomalo trpela, osim u domaćoj izvedbi, prijatelji i rođaci, među kojima je par istaknutih majstora kućne kuvarske radinosti su prevazišli same sebe, tako da mi se nekoliko puta desilo da planiram večeru u restoranu, i da zbog prežderanosti od malo kasnijeg ručka moram da je otkažem :)) Obišao sam, doduše, par svojih omiljenih narodnih aščinica, tipa "Kosmaja" ili "Orača", uglavnom u pauzama između poslovnih obaveza (mada sam se u "Kosmaju" sa jednim prijateljem gurmanom toliko unakazio od paprika punjenih kiselim kupusom, prebranca, ribića na kajmaku i rolovane džigerice, da sam jedva ustao i dokotrljao se do taksija, pa umesto kod advokata ili već na neko slično akanje, otišao kući da malo prilegnem :)) ) Bio sam i u par "fenseraja", ali ništa novo, sve dobri stari favoriti, a najžalije mi je što i na ovim stranicama i izvan njih preporučenu mi "Homu" nisam stigao da overim, bila je planirana za 30. decembar, ali je parti u subotu bio tako dobar da sam celu nedelju preležao lečeći se ruskom salatom i špikovanom svinjskom pečenicom, :) te uveče nije bilo šanse da preduzmem jedno tako ambiciozno gastronomsko preduzeće (i ovako sam dobio dve-tri kile za manje od dve nedelje :) ), a posle je već bilo kasno jer sam 2. januara već leteo nazad, a 1. uveče sam bio zauzet :))) Ništa, sledeći put :) Ali moram da priznam da sam neočekivano sa sobom poneo prilično dobar utisak: odavde se kuknjava na besparicu i krizu toliko glasno čula, a vesti su izgledale gore nego iz Venecuele ili Gvatemale, da mi se uopšte nije putovalo u Beograd, na kraju sam više naterao sebe zbog dugo odlaganih i novih obaveza dole nego svojevoljno otišao - u praksi, međutim, barem u tom periodu pred Novu godinu, stvari uopšte nisu izgledale tako loše, makar u centru Beograda i u krugovima u kojima se ja krećem, a i žurke su ovog puta nekako bile iznad svih očekivanja, na čelu sa fantastičnim novogodišnjim partijem kod izuzetno simpatične brazilske devojke jednog mog prijatelja sa biranom i izuzetno prijatnom ekipom od pedesetak ljudi (što je po meni prava mera) živom bossa-novom, i satima igranja, skakanja, vrištanja i generalnog šizenja (ja se obično dobro provodim, pa kad krenem da toliko hvalim neku žurku, znajte da je bilo baš wow :) ). Kako ste vi proveli praznike?
@Speaker
Da ne bismo rasrdili domaćine bloga predlažem da se ovaj naš dijalog nazove "Svetska praznična kriza: dileme i rešenja" :)
Praznike sam proveo nervirajući se zbog komšije koji mi je bacao petarde pod prozor 24h dnevno/31.12.12.-14.1.13. Naslućujem da shvatate - sitna deca baš ne mogu mirno da spavaju dok male atomske bombe padaju naokolo.
Uzgred, ne volim masovne performanse i hepeninge (zaboga barem Vi dobro znate da sam konzervativni liberal :)) sa pevanjem i pucanjem, niti sam dovoljno religiozan u smislu onog školskog primera iz bukvara da bih se ložio na loženje badnjaka ili na rođenje nekog jevrejskog deteta. Više volim da slavim i obeležavam datume koji su lični i intimni. Na primer, proslavio sam stotu epizodu serije "Sulejman Veličanstveni". ;)
Dosta o prošlosti, malo o budućnosti. Kada se jednog dana budem obogatio, verovatno ću Božić slaviti negde u Izraelu, Novu godinu negde po Brazilu, a Uskrs, razume se, na Uskršnjim ostrvima. :)
@Vladimir
Pa, dobro, ovo tehnički jeste čisto trolovanje, :) ali moraju valjda virtuelni drugari posle praznične pauze i da se malo popitaju za junačko zdravlje, a ne samo da bistre ekonomiju i politiku, Slaviša je jedna osoba širokih shvatanja, nadam se da će nas razumeti :)) A to što ja stvarno nikad neću razumeti je šta punoletne ljude nagoni da se ponašaju kao balavci, ja sam nakon osnovne škole koristio petarde jedan jedini put u životu: u doba lupanja šerpama za vreme TV-dnevnika ja i jedan moj prijatelj smo, kako smo inače prirodno lenji da lupamo i skloni tehnološkim prečicama, :) umesto šerpi i kutlača pod a) otvarali sve prozore i uključivali naša prilično solidna ozvučenja (tada sam kao ljubitelj buke i tvrdog zvuka imao zvučnike 2x400 vati i, nažalost, pojačalo koje nije baš potpuno pratilo njihove kapacitete ali daleko od toga da je bilo slabo, a kao najefikasnija muzička podloga za dnevnik TV Bastilje su se pokazali Sepultura i Machine Head, mada su i tvrđi grunge ili indie zvuk tipa Offspring definitvno imali efekta :)) ) a, pod b), kupili soma petardi od lokalnih Cigana i svako veče podelili par desetina čuburskoj dečurliji, koji su nas kapirali kao mlađu braću deda-Mraza :))) U svakom slučaju, srećna vam stota epizoda, šta god da je "Sulejman Veličanstveni" :))
@Speaker
Baš ste me nasmejali ovom pričom o pojačalima i TV Bastilji. Mada, ne bez neke sete u pogledu upravo razmišljam o davno prošlim herojskim vremenima.
A što se tiče "Sulejmana Veličanstvenog", kao prvo hvala Vam na čestitkama, a kao drugo uslediće malo objašnjenje za zabludelog sina koji je pobegao od "krmače koja jede svoju decu". Sigurno se sećate Dinastije? Znate ono - jedan i jedan za mene su dva, volim što je Kristl dobra a Aleksis zla. Sledeća etapa u evoluciji srpskog serijskog programa (SSP) behu španske serije, i to, ako se dobro sećam, tokom veselih devedesetih. Da li mi verujete da su u Kučevu organizovani protesti nakon hapšenja Kasandre?! Treća i poslednja etapa jeste "Sulejman". :)
@Vladimir
Aha, "Ljovisna" se gleda, "Kasandra" se voli, iliti, "Sulejmane, jabuko sa grane" :)) Šta ćete, kao što sam nekada, dok mi se nije dosadilo, običavao da napominjem: niko nema što Srbin imade, svi imaju što Srbin nemade :))
Vladimire,
Posto imam blisku familiju u Kucevu, samo da pojasnim da je sudski spor protiv tamo nekog lika koji je Kasandri ucinio neko zlo predstavljao samo zajebanciju lokalnog advokata i par njegovih dokonih prijatelja. Nije bilo protesta, samo su (valjda) podneli krivicnu prijavu ili tako nesto. :)
Post a Comment