Jedan od najčešćih, i za većinu ljudi najuverljivijih, prigovora koji se daje na sam pomen libertarijanske anarhije je da tako nešto nikad nije postojalo. Ako država nije potrebna, i još gore nije moralno opravdana, kako to da nikad u ljudskoj istoriji ne srećemo slučaj razvijene civilizacije bez države? Ti si sad najpametniji, niko pre tebe se nije setio da privatizuje vojsku, policiju ili sudstvo.
Ja predlažem da ovaj problem osvetlimo iz jednog drugačijeg ugla. Pozivam vas da zajedno napravimo jedan misaoni eksperiment. Zamislite društvo u kome vlada gotovo potpuni laissez-faire, ne postoji nikakva državna regulativa privrede, prava investitora su striktno zaštićena i uopšte, reč je o uzornom kapitalističkom sistemu kakav bi svaki libertarijanac podržao. Njihovi zakoni štite sve oblike privatnog vlaništva, uključujući kupoprodaju, transfer, ugovore, nasleđivanje, ortakluke i sve ostalo što srećemo i u modernim kapitalističkim ekonomijama. Štaviše, naš utopijski sistem je rotbardijanski do te mere da zabranjuje frakciono bankarstvo: onaj ko pozajmi drugome i jedan cent depozita po viđenju smatra se kriminalcem.
Ali, naša utopijska zajednica ima jedan vrlo čudan politički sistem. Najpre, ne postoji ništa što bi se moglo opisati kao šef države - nema kralja, ni cara, ni predsednika, poslove države obavlja nakolicina različitih izabranih funkcionera koji su zaduženi za različite stvari, a često njihove nadležnosti i nisu sasvim jasne. Predsednik Nikolić ne bi znao s kime da zakaže sastanak kad bi ga odveli u našu utopijsku zajednicu. Još gore, zakonodavno telo je potpuna sprdnja: imamo dve različite skupštine u kojima sede ljudi koji se biraju na različitim izborima i iz različitih delova populacije. I svaka od tih skupština ima apsolutnu zakonodavnu moć ne obazirući se na to šta druga skupština radi. Ako donesu direktno suprotne zakone nema nekog zajedničkog tela koje bi arbitriralo.
Ali, stvar je još crnja. Naša mala utopija uopšte nema ni policiju! Sam koncept policije im je nepoznat. Pa kako sprovode ugovore? Individualno. Kada dobijete na sudu pravo da sprovedete ugovor, ili da kaznite počinioca krivičnog dela koji vas je oštetio, to radite sami, ili rotbardijanski, angažujući neku privatnu agenciju. Ali, ne samo da nema policije, nego je i pravni sistem poluprivatan. Postoji jedan državni funkcioner koji igra određenu ulogu u vođenju pravnih procesa, ali je ta uloga ograničena: on samo sastavlja listu potencijalnih sudija, koja je javna. Sudije nisu državni službenici nego privatne osobe. Strane u sporu onda biraju same konsenzusom sa te liste ko će suditi, i jedina dalja uloga tog funkcionera je da stavi pečat i formalizuje odluku koju sudija donese, bez prava preispitivanja. I onda privatna lica sprovode zakon. Još zabavnije, sami zakoni po kojima se sudi su nastali postupno, kao običajno pravo, a ne "zakonodavstvom". Država ne igra skoro nikakvu ulogu u regulisanju "zakonskih" prava i obaveza, a način primene i tumačenje zakona određuju opet privatna lica koja se zovu "pravni stručnjaci". Oni su osobe koje stiču autoritet najčešće kao dobri govornici na sudu i komentatori čije knjige i studije postaju zakon tako što ih ljudi prihvataju u praksi! Strukturno slično kao sudije Vrhovnog suda u Americi, samo što ove ne postavlja i ne plaća država nego tržište, i što nemaju moć da nametnu svoja tumačenja silom nego zavise od svoje popularnosti i dobrovoljnog prihvatanja od strane drugih ljudi.
Tužioci za krivična dela su takođe privatni preduzetnici, osobe koje su se u ranijim sporovima pokazale kao uspešne i onda ih ljudi angažuju dalje i preporučuju drugima. Ne postoji "javni tužilac", osoba koja po "službenoj dužnosti" goni prekržioce zakona i kriminalce. Kažnjavanje zločina je isključivo privatna stvar, između oštećenog i optuženog i njihovog privatnog sudije i tužioca. Tako su i donošenje "zakona", i procedure suđenja i sprovođenje prava i ugovora u našoj Utopiji u osnovi u privatnim rukama.
Sad vidimo da one dve sumanute paralelne "skupštine" o kojima smo govorili na početku i nisu "zakonodavna tela" u modernom smislu reči, jer one i ne donose zakone, već više forumi koji donose političke odluke tipa ko će da bude ambasador u stranoj zemlji, ko je vojni komandant, da li se ide u rat, da li se povećava porez itd. Pravne regule, zaštita vlasništva, krivično pravo i sva ostala regulativa društvenog života je manje-više u nadležnosti privatnih osoba čiji je jedini legitimitet da su uspešni i cenjeni učitelji, govornici i advokati.
Ako se pitate zašto sam konstruisao celu ovu utopijsku zajednicu i kakvog to uopšte ima smisla, odgovor je: to nije nikakva utopija, nego stvarnost jednog od najstarijih, najcenjenijih, najviše komentarisanih, oponašanih i obožavanih političkih režima u ljudskoj istoriji - Rimske Republike. Ako je nešto kolevka zapadne civilizacije, onda je to Rimska republika. A ipak, ako primenimo mudre argumente savremenih ekonomista o "kolektiivnoj akciji" i "javnim dobrima", Rimska republika se uopšte ne kvalifikuje kao država, već više liči na neku smešnu rotbardijansku ili dejvidfridmanovsku fikciju. U njoj nema državnog monopola sile nego su funkcije zakonodavstva, pravosuđa i policije u rukama privatnih osoba ili asocijacija! Politička suština sistema je jedan amalgam privatnih agencija, anarhije, običajnog prava i političkih institucija, ali po standardima savremene ekonomske teorije, to je čista anarhija! Hobs je bio toliko užasnut Rimskom republikom i njenom popularnošću da je to smatrao najvećom preprekom "miru i stabilnosti" u Evropi. To nije slučajno.
Stoga, "libertarijanska anarhija" nije nikakv utopijski model koji nigde nije isproban, nego stari i izvorni model uređenja ljudskog društva koji je u potpunosti napušten tek od 17 ili 18og veka naovamo. Sami koncepti policije i pravosuđa kao "javnih dobara" koje mora država da obezbedi su 20-vekovne izmišljotine etatističkih ekonomista: rimska republika je mogla 700 godina da opstoji bez istih (i prvih 200 godina imperije takođe, u značajnoj meri). Srednji vek takođe ne zna za koncept "monopola sile": kada kralj prekrši ugovor sa feudalcem ovaj ima pravo na primenu sile, i štaviše to se smatra dužnošću.Ako gospodar uvredi slugu ovaj ima pravo da angažuje drugog gospodara da u njegovo ime vodi rat (feud) protiv ovog prvog. I ti feudi su bili regulisani opšteprihvaćenim zakonima, kao pravila ratovanja. Sam koncept teritorijalnog monopola sile je nepoznat u Srednjem veku. Svaki govor o "antičkoj državi" ili "srednjovekovnoj državi" je uvek nužno metaforički.
Iz ove vizure, "država" u smislu u kome o njoj govori savremena politička filozofija, i savremena ekonomska teorija, nije univerzalni standard ljudske civilizacije nego jedan u osnovi relativno skorašnji izum. Anarhija je standard, a država je skorašnja, pomodarska devijacija od tog standarda.
Ja predlažem da ovaj problem osvetlimo iz jednog drugačijeg ugla. Pozivam vas da zajedno napravimo jedan misaoni eksperiment. Zamislite društvo u kome vlada gotovo potpuni laissez-faire, ne postoji nikakva državna regulativa privrede, prava investitora su striktno zaštićena i uopšte, reč je o uzornom kapitalističkom sistemu kakav bi svaki libertarijanac podržao. Njihovi zakoni štite sve oblike privatnog vlaništva, uključujući kupoprodaju, transfer, ugovore, nasleđivanje, ortakluke i sve ostalo što srećemo i u modernim kapitalističkim ekonomijama. Štaviše, naš utopijski sistem je rotbardijanski do te mere da zabranjuje frakciono bankarstvo: onaj ko pozajmi drugome i jedan cent depozita po viđenju smatra se kriminalcem.
Ali, naša utopijska zajednica ima jedan vrlo čudan politički sistem. Najpre, ne postoji ništa što bi se moglo opisati kao šef države - nema kralja, ni cara, ni predsednika, poslove države obavlja nakolicina različitih izabranih funkcionera koji su zaduženi za različite stvari, a često njihove nadležnosti i nisu sasvim jasne. Predsednik Nikolić ne bi znao s kime da zakaže sastanak kad bi ga odveli u našu utopijsku zajednicu. Još gore, zakonodavno telo je potpuna sprdnja: imamo dve različite skupštine u kojima sede ljudi koji se biraju na različitim izborima i iz različitih delova populacije. I svaka od tih skupština ima apsolutnu zakonodavnu moć ne obazirući se na to šta druga skupština radi. Ako donesu direktno suprotne zakone nema nekog zajedničkog tela koje bi arbitriralo.
Ali, stvar je još crnja. Naša mala utopija uopšte nema ni policiju! Sam koncept policije im je nepoznat. Pa kako sprovode ugovore? Individualno. Kada dobijete na sudu pravo da sprovedete ugovor, ili da kaznite počinioca krivičnog dela koji vas je oštetio, to radite sami, ili rotbardijanski, angažujući neku privatnu agenciju. Ali, ne samo da nema policije, nego je i pravni sistem poluprivatan. Postoji jedan državni funkcioner koji igra određenu ulogu u vođenju pravnih procesa, ali je ta uloga ograničena: on samo sastavlja listu potencijalnih sudija, koja je javna. Sudije nisu državni službenici nego privatne osobe. Strane u sporu onda biraju same konsenzusom sa te liste ko će suditi, i jedina dalja uloga tog funkcionera je da stavi pečat i formalizuje odluku koju sudija donese, bez prava preispitivanja. I onda privatna lica sprovode zakon. Još zabavnije, sami zakoni po kojima se sudi su nastali postupno, kao običajno pravo, a ne "zakonodavstvom". Država ne igra skoro nikakvu ulogu u regulisanju "zakonskih" prava i obaveza, a način primene i tumačenje zakona određuju opet privatna lica koja se zovu "pravni stručnjaci". Oni su osobe koje stiču autoritet najčešće kao dobri govornici na sudu i komentatori čije knjige i studije postaju zakon tako što ih ljudi prihvataju u praksi! Strukturno slično kao sudije Vrhovnog suda u Americi, samo što ove ne postavlja i ne plaća država nego tržište, i što nemaju moć da nametnu svoja tumačenja silom nego zavise od svoje popularnosti i dobrovoljnog prihvatanja od strane drugih ljudi.
Tužioci za krivična dela su takođe privatni preduzetnici, osobe koje su se u ranijim sporovima pokazale kao uspešne i onda ih ljudi angažuju dalje i preporučuju drugima. Ne postoji "javni tužilac", osoba koja po "službenoj dužnosti" goni prekržioce zakona i kriminalce. Kažnjavanje zločina je isključivo privatna stvar, između oštećenog i optuženog i njihovog privatnog sudije i tužioca. Tako su i donošenje "zakona", i procedure suđenja i sprovođenje prava i ugovora u našoj Utopiji u osnovi u privatnim rukama.
Sad vidimo da one dve sumanute paralelne "skupštine" o kojima smo govorili na početku i nisu "zakonodavna tela" u modernom smislu reči, jer one i ne donose zakone, već više forumi koji donose političke odluke tipa ko će da bude ambasador u stranoj zemlji, ko je vojni komandant, da li se ide u rat, da li se povećava porez itd. Pravne regule, zaštita vlasništva, krivično pravo i sva ostala regulativa društvenog života je manje-više u nadležnosti privatnih osoba čiji je jedini legitimitet da su uspešni i cenjeni učitelji, govornici i advokati.
Ako se pitate zašto sam konstruisao celu ovu utopijsku zajednicu i kakvog to uopšte ima smisla, odgovor je: to nije nikakva utopija, nego stvarnost jednog od najstarijih, najcenjenijih, najviše komentarisanih, oponašanih i obožavanih političkih režima u ljudskoj istoriji - Rimske Republike. Ako je nešto kolevka zapadne civilizacije, onda je to Rimska republika. A ipak, ako primenimo mudre argumente savremenih ekonomista o "kolektiivnoj akciji" i "javnim dobrima", Rimska republika se uopšte ne kvalifikuje kao država, već više liči na neku smešnu rotbardijansku ili dejvidfridmanovsku fikciju. U njoj nema državnog monopola sile nego su funkcije zakonodavstva, pravosuđa i policije u rukama privatnih osoba ili asocijacija! Politička suština sistema je jedan amalgam privatnih agencija, anarhije, običajnog prava i političkih institucija, ali po standardima savremene ekonomske teorije, to je čista anarhija! Hobs je bio toliko užasnut Rimskom republikom i njenom popularnošću da je to smatrao najvećom preprekom "miru i stabilnosti" u Evropi. To nije slučajno.
Stoga, "libertarijanska anarhija" nije nikakv utopijski model koji nigde nije isproban, nego stari i izvorni model uređenja ljudskog društva koji je u potpunosti napušten tek od 17 ili 18og veka naovamo. Sami koncepti policije i pravosuđa kao "javnih dobara" koje mora država da obezbedi su 20-vekovne izmišljotine etatističkih ekonomista: rimska republika je mogla 700 godina da opstoji bez istih (i prvih 200 godina imperije takođe, u značajnoj meri). Srednji vek takođe ne zna za koncept "monopola sile": kada kralj prekrši ugovor sa feudalcem ovaj ima pravo na primenu sile, i štaviše to se smatra dužnošću.Ako gospodar uvredi slugu ovaj ima pravo da angažuje drugog gospodara da u njegovo ime vodi rat (feud) protiv ovog prvog. I ti feudi su bili regulisani opšteprihvaćenim zakonima, kao pravila ratovanja. Sam koncept teritorijalnog monopola sile je nepoznat u Srednjem veku. Svaki govor o "antičkoj državi" ili "srednjovekovnoj državi" je uvek nužno metaforički.
Iz ove vizure, "država" u smislu u kome o njoj govori savremena politička filozofija, i savremena ekonomska teorija, nije univerzalni standard ljudske civilizacije nego jedan u osnovi relativno skorašnji izum. Anarhija je standard, a država je skorašnja, pomodarska devijacija od tog standarda.
59 comments:
Ne pominjes vojsku, ali je u izvesnom smislu i ona bila privatna u Rimu, ili sam barem ja stekao takav utisak...
Ivane:
Mozes navesti neku tvoju omiljenu knjigu na ovu temu za dalja razmatranja?
Marko,
nisam siguran za vojsku: ona jeste bila 'privatna' tokom najveceg dela republike u smislu da su vojnici bili gradjani sa pravom glasa. Nisam siguran kada, ali verujem jos uvek tokom republike javlja se stajaca vojska. lai, ne znam oko finansiranja i ostalog, to bi trebalo proveriti.
Igore,
sto se tice literature, ja preporucujem izvanredne uvodne studije Andrew M. Riggsby (2010 )"Roman Law and the Legal World of the Romans", Cambridge University Press, ili Hans Julius Wolf (1951), 'Roman Law: An Historical Interpretation', University of Oklahoma Press. Malo naprednija i detaljnija knjiga je George Mousourakis (2012) "Fundamentals of Roman Private Law", Springer.
Siguran sam da ima dosta dobrih knjiga o rimskom pravu i istoriji i na srpskom, ali nisam citao nista, tako da ne mogu da sudim.
internet je totalna anarhija a funkcionise savrseno. U online pokeru se recimo vrte mnogo velike pare i mnogo ljudi je zaposleno, a postoje samo forumi koji sude bolje od bilo kog drzavnog suda. Ako neka poker soba ili poker igrac napravi nesto sto nije legitimno, kazna stize istog trenutka.
'Zamislite društvo u kome vlada gotovo potpuni laissez-faire, ne postoji nikakva državna regulativa privrede, prava investitora su striktno zaštićena i uopšte, reč je o uzornom kapitalističkom sistemu kakav bi svaki libertarijanac podržao. Njihovi zakoni štite sve oblike privatnog vlaništva, uključujući kupoprodaju, transfer, ugovore, nasleđivanje, ortakluke i sve ostalo što srećemo i u modernim kapitalističkim ekonomijama. Štaviše, naš utopijski sistem je rotbardijanski do te mere da zabranjuje frakciono bankarstvo: onaj ko pozajmi drugome i jedan cent depozita po viđenju smatra se kriminalcem.'
Ne shvatam gde je tu utopija? Pogledajte ovaj video, kada više ne bude retkosti neće više biti ni kapitalizma, tek onda će postojati utopija, to može da se desi za oko 100 godina. :)
@Ivan Jankovic
Заиста занимљив пример.
Било би добро, ако би могао са више појединости, и баш на том конкретном примеру да опишеш функционисање друштва.
@Navuhodonosor
"Ne shvatam gde je tu utopija? Pogledajte ovaj video, kada više ne bude retkosti neće više biti ni kapitalizma, tek onda će postojati utopija, to može da se desi za oko 100 godina. :)"
Не живи човек само о хлебу. :)
Испуњавање свих жеља за поседовањем неће ни изблиза решити човекова питања.
Koga ovakve stvari zanimaju, mozda ce ga zanimati i "Pravni sistemi veoma razliciti od naseg", predmet koji drzi Dejvid Fridman na Univerzitetu Santa Klara. Izmedju ostalog, pokriva carsku Kinu, serijatsko pravo, indijansko pravo, Island u ranom srednjem veku....
Ovde je silabus sa nekim linkovima, a ovde je spisak nekih kjiga i clanaka.
Када (и да ли) ћете убацити и подршку за ћирилицу? Хоћу да шерујем :) овако добре текстове, али да су при томе на ћирилици.
Таман да разбијемо предрасуде да либерализам не значи пљување по својој култури и ниподаштавање исте. :)
Иначе, када бисте текстове писали на ћирилици, они би могли аутоматски да се пребаце у латиницу. Из латинице у ћирилицу то, нажалост, није могуће.
Citaju nas ljudi iz Hrvatske, Slovenije, Bosne, Crne Gore... Mnogi ne znaju cirilicu, a jos ne sretoh Srbina starijeg od 8-9 godina koji ne zna latinicu.
Inace, sad sam probao: ako ukucas nasu adresu u Google Translate i odaberes da je prevede na srpski, izadje sajt na cirilici :)
http://translate.google.com/translate?sl=en&tl=sr&js=n&prev=_t&hl=en&ie=UTF-8&eotf=1&u=http%3A%2F%2Ftrzisnoresenje.blogspot.com%2F&act=url
Нисте добро прочитали моје питање нити видим неки смисао у Вашем одговору.
Сад ми је жао што сам и предложио, али то обично тако и буде када се деле савети, а да их нико није тражио.
Milane,
Nema govora o nipodaštavanju kulture, jer ni ćirilica nije u srpskom nacionalnom biću. Samo je prva stigla, ali i jedno i drugo pismo su jednako uvoz sa strane. Kao i indijsko-arapski brojevi koje koristimo.
Занимљиво је како је само Србима тешко да локализују сервисе на ћирилицу.
Ево, нпр, одговора једног Американца, власника бесплатног (!) веб сервиса који користим, на моју примедбу да ми се ћирилица не приказује и питање да ли ће бити локализације на ћирилицу:
"Ah, that's a dumb bug/easy fix. Check it now and it should be good. Thanks for pointing that out! (also we do plan to localize at some point, thanks for reminding me of it's importance!)"
И данас управо, када сам му опет пријавио проблем са ћирилицом:
"Sorry about this, we obviously need to get better at testing for our non-english speaking friends!"
Ни Ви, Славиша, нисте прочитали шта сам написао.
Не желим да се расправљам о ћирилици (већ имате формиране ставове, а могли бисмо се расписати о естетским, практичним, културним и историјским аргументима). Само ми се чини да се одричете једног дела тржишта због тога.
Деснице у Србији нема, а Ви пишете:
"ni ćirilica nije u srpskom nacionalnom biću."
Slaviša, Milane
Niste u pravu obojica. :) Srpsko nacionalno pismo (strogo filološki posmatrano) NIJE samo slovenska ćirilica (btw, veoma originalno autorsko delo Ćirilovih učenika), a definitivno nije (latinska ili srednjeevropska) latinica, nego "vukovica", tj. Vukova ćirilica, takođe više nego originalna tvorevina jednog konkretnog čoveka po čijem imenu je i nazvana. S druge strane, hrvatsko nacionalno pismo se naziva "gajevica", tj. modifikovana sr.evr. Latinica od strane vođe Ilirskog pokreta, Ljudevita Gaja, koju su, kao takođe svoje pismo, u novije vreme prihvatili i svojataju je pripadnici novoformirane nacije Bošnjaka, tj. prethodećih jugoslovenskih Muslimana. Takođe, od vremena Kraljevine Jugoslavije sve više je upotrebljavaju i Srbi, bilo zbog političke korektnosti, bilo zbog pomodarstva, tehničke prednosti, kontriranja nacionalistima, ili kao ja, usled lenjosti i navike. :) Ali čak i da 100% Srba počne da piše latinicom (ili klinastim pismom/hijeroglifima), budimo realni, ona neće postati "srpska latinica", nego će ostati hrvatska, kao što bi i hijeroglifi i klinasto pismo vazda bili i ostali egipatski odn. asirsko-vavilonski, pa makar ih počeli koristiti Englezi i Kinezi. Isto tako i arapski/rimski brojevi ne mogu postati anglo-saksonski, korejski, čak ni "svetski" (iako to faktički jesu), jer su im ishodišne kulturne matrice vrlo precizno određene u strukturalnom, geografskom i istorijskom smislu.
Dakle, nije problem pisati hrvatskom latinicom (ja to rado i gotovo redovno činim), ali svojatati je i "patriotizovati" po meni je jadnije, ako ne i gore nego smatrati Knin, Karlobag ili Viroviticu srBskim gradovima. :)
Milane, moguce je da te ne razumemo, jer nemamo pojma sta ti znaci "lokalizacija na cirilicu".
Niko od nas nije programer ni web dizajner, zato i imamo blog na blogspotu, a nemamo svoj domen. Meni "lokalizacija na cirilicu" znaci "treba da pravimo duple postove ili da pisemo sve na cirilici". Za to niko od nas nema ni volje ni vremena.
Ako je to nekako moguce lako odraditi, kazi kako, pa cu da odradim. Ako meni treba 15 minuta, a tebi to bas, bas puno znaci, sto da ne uradim... :)
http://kontraplan.org/?p=1363
Prevod na makedonski jazik.
"Таман да разбијемо предрасуде да либерализам не значи пљување по својој култури и ниподаштавање исте. :)"
A mogli bismo da razbijemo i onu predrasudu da liberalizam podrazumeva istinitost & sveobuhvatnost fraze "one size fits all".
(Au, znam da naasedam na trolovanje, ali ne mogu da se obuzdam).
Taj Amerikanac koji se polomio oko lokalizacije je dobar biznismen, pa se trudi da udovolji zahtevima svojih musterija, nije neki cirilica-sajber-fajter u nastanku.
A zahtev da se blog lokalizuje sa latinice na cirilicu da bi, kao, dokazao, da ne pljuje po nasem nedodirljivom i krhkom dostojanstvu...
булшит.
@Dorćolac
Знам о чему причаш, али не желим сад да потежем теме о култури и историји на блогу о либерализму.
@Marko Paunović
Извињавам се, употребио сам технички термин - локализација. То би у суштини у овом примеру значило да аутори (администратори) пишу на једном писму, а да се аутоматски праве две верзије, ћирилична и латинична, па корисник одабере коју жели. Не знам ни да ли blogger то омогућава, погледаћу мало. Није ствар ни у томе да ли ћете то да урадите. Сасвим добар одговор би био и: немамо довољно корисника (читаоца) којима је то у интересу. Последње што сам очекивао од либерала је расправа типа: не треба ти то, а то ти ионако није битно. :) Мада, то је вероватно моја кривица и грешка у комуникацији (због термина локализација).
@jouissance
"Taj Amerikanac koji se polomio oko lokalizacije je dobar biznismen, pa se trudi da udovolji zahtevima svojih musterija, nije neki cirilica-sajber-fajter u nastanku."
Наравно. Данас су сви решили да ме просветле. :) (а и ја друге :D )
"A zahtev da se blog lokalizuje sa latinice na cirilicu da bi, kao, dokazao, da ne pljuje po nasem nedodirljivom i krhkom dostojanstvu..."
Извињавам се, још једаред, због термина локализација. Он не значи избацивање латинице.
Милан said...
Не живи човек само о хлебу. :)
Испуњавање свих жеља за поседовањем неће ни изблиза решити човекова питања.
A hoće li želja za večnom mladošću? :)
Inače ta naprava o kojoj priča Michio Kaku bi trebala da izgleda i funkcioniše otprilike ovako nekako: Nanotech Assembler :)
@ Milan
Da Vi sami niste uokvirili zahtev za upotrebom cirilice u terminima Pljuvanja Po Sopstvenoj Kulturi, ni ja ne bih posegnula za trivijalnim zakljuckom koji bi Vas "prosvetlio".
U toj utopiji koju opisujes, robovi su bili realnost i najnormalnija stvar.
I u stvari kada poslozis stvari kao sto jesi, ne vidim, kako bi uopste izbegao pojavljivanje robovlasnistva?
Zamisli da tebi kao istaknutom blogeru u takvom sistemu zakucaju neki Legija i ekipa na vrata i kazu "Od sada mali, ima da pises tekstove koje ti mi damo i nema da pisnes o tome". Kako zamisljas da bi se izvukao iz takve situacije?
U stvari, za vrlo kratko vreme bi apsolutni gospodari i zivota i smrti postali ljudi koji su dobri sa oruzjem, a ne oni sa najboljim idejama.
A sta sada smeta tim legijama sto su najbolji sa orizijem da isto to urade?
Smeta im to sto izdrzavaju kaznu od 40 godina.
Btw. evo jos jedne vesti iz "utopije":
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/364595/Tri-brata-u-Albaniji-zbog-krvne-osvete-od-rodjenja-nisu-izasla-iz-kuce
@jouissance
"Da Vi sami niste uokvirili zahtev za upotrebom cirilice u terminima Pljuvanja Po Sopstvenoj Kulturi, ni ja ne bih posegnula za trivijalnim zakljuckom koji bi Vas "prosvetlio"."
Прво, ништа не захтевам. Ово је приватни блог, и власници могу да раде шта год желе. Имају права и да обришу сваки упис на ћирилици и да напишу да је магарац свако ко је користи.
Ја причам о интересима. И то је, мислим, једино становиште са ког вреди расправљати о ћирилици на овом блогу.
Ne Milane, pobrkali ste. Obrnuto je. Jedino stanoviste sa kojeg vredi raspravljati je sloboda njegovih vlasnika da rade sta zele. Da li ce to biti interes, dobrocinstvo, to je na njima da odluce. I mislim da blogeri ne pisu iz materijalnih interesa vec zato sto imaju nesto da kazu i to zele da podele javno.
@hasd
"Ne Milane, pobrkali ste. Obrnuto je. Jedino stanoviste sa kojeg vredi raspravljati je sloboda njegovih vlasnika da rade sta zele. Da li ce to biti interes, dobrocinstvo, to je na njima da odluce. I mislim da blogeri ne pisu iz materijalnih interesa vec zato sto imaju nesto da kazu i to zele da podele javno."
Слажем се са свим што сте рекли, али мислим да нисам ништа побркао. О слободи нема шта да се расправља, она се подразумева. Уосталом, нисам ни говорио о материјалним интересима.
Mene jedna stvar jako nervira, a to je što se neodoljivi i nepobedivi srpski/balkanski provincijalizam oseća i ovde, bez obzira koliko je ovaj sajt napredan u odnosu na zapadnobalkanski mejnstrim: ljudi bloguju o krucijalnim pitanjima naše civilizacije, i bude desetak komentara, ali čim se pomene neka lokalna seljačko-mračnjačka budalaština tipa Kosovo, ćirilica, Srbi/Hrvati, rat, devedesete, onda ih je odmah osamdeset, i što je najcrnje, i ja se redovno hvatam kao muva na onu vrstu čokoladnog rolata koji se, za razliku od kanonske varijante, ponekad može naći i u slobodnoj prirodi :))) I još jedna primedba, striktno @Navuhodonosor, ali ustvari i polupitanje za ekonomiste, ja, osim "Tržišnog rešenja", nikada nisam čitao ozbiljne ekonomske knjige na srpskom, pošto je ekonomija počela da me ozbiljno zanima tek u trećoj deceniji života kada sam na srpskom već čitao isključivo ponekog srpskog pisca i novine, ali mi se čini da bi bolji prevod "scarcity" bio "oskudica" umesto retkost.
@Goran
smara me da ti odgovaram.
Oskudnost ili rektost, svejedno, prva lekcija koju sam ja učio kada sam upisao ekonomski fakultet je da su dva glava atributa svake definicije ekonomije: 1. retkost i 2. izbor i da je ekonomija u stvari nauka o retkosti, mada sve to uopšte nije tako u Star Treku, ljudi u 23. veku uopšte ne znaju šta je to novac ili šta je to banka :)
@Navukondonosor
OK, baš me zanimalo, ali ja bih ipak pre tamo stavio oskudnost ili oskudicu, mislim da je precizniji prevod na srpski :) U svakom slučaju, kao celoživotni fan pravog SciFi-ja (za razliku od StarTreka :) ) i čitalac raznih futuroloških knjiga, moram da vam kažem da niste u pravu: scarcity je u socijalnom kontekstu inteligentih kompetitivnih individua pretežno subjektivni fenomen, ali takođe i povezan sa raznim objektivnim darvinističkim momentima, pa je post-scarcity samo mit nadobudnih socijalnih inženjere. Na svakom danas zamislivom nivou tehnologije, čak i ako se ne bude previše razlikovala od Klarkovog čarobnjaštva, postojaće nekakav faktor limitacije, a, ako, ne daj bože, ne postanemo jedan kolonijski organizam ili mravinjak, konkurencija i borba za opstanak će diktirati i neki oblik trke u naoružanju, pa se ni nekog oblika oskudice i, sledstveno, ni ekonomije, bojim se, nećemo tako lako osloboditi, čak i ako postanemo besmrtni kiborzi ili nematerijalna energetska bića :))
Баш интересантан чланак, хвала Ивану.
Читати на писму које је доминирало у детињству је бар за нијансу пријатније, па према томе, ћирилица би требала бити привлачнија за већину Срба (онако како су сцена родног краја и лик рођене мајке привлачнији од неких других). С тим у виду, ја не разумем очигледну равнодушност Срба према ћирилици - феномен који изостаје у, рецимо, Бугарској или Македонији.
А писање на њој се лако уреди и на Windows-у и на Линуксу, након чега не захтева никакво допунско време.
Citaju nas ljudi iz Hrvatske, Slovenije, Bosne, Crne Gore... Mnogi ne znaju cirilicu,...
Која вам је мисија, која вам је хијерархија приоритета??
Враћајући се на почетну тему: „U toj utopiji koju opisujes, robovi su bili realnost i najnormalnija stvar.“
Статус "робова" у задњим вековима Римске Републике је по правилу био неупоредиво бољи од статуса "робова" у модерној историји Запада. (Тако ми је бар рекао историчар Старог Рима!)
Treba napomenuti da su u robovi u proseku oko 25 posto svega sto stvore davali gazdi. Sad jasno je koliko su oni kao ljudi bili u lošem položaju,ali ekonomski gledano današnji porezi na prihod u razvijenijim zemljama su po pravilu preko tih 25 posto.
@Speaker
Malo nostalgije
za starog glasnogovornika u ove hladne dane.
Marko Paunović je vec pomenuo i Island, cini mi se da je jedan period i Irska imala nesto slicno, tzv. Americki "divlji" zapad (koji nije bio ni priblizno divlji kao u vestern filmovima), rana Pelsivanija itd.
Ovo su manje vise sve primjeri i aproksmacije sistema koji su funkcionisali. Danas imamo dobar primjer najveceg privatnog poslodavca na svijetu, eBay, koji funkcionise prakticno bez uplitanja drzavnog sudtva, VISA itd.
No po meni najbolji primjer je svako od nas ponaosob i nasi zivoti! Kako?
Pa kada ste vi poslednji put nekoga opljackali? Zatvorili u kavez mozda? Ili ne daj boze ubili?? Nasi zivoti funkcionisu savrseno dobro bez inicijacije sile.
Pozdrav svima na blogu!
Samo da se javim i da kažem da je tekst sjajan i da sam ga čitao sa uživanjem.
Hteo sam da napomenem da je u Rimu postojala privatna Vojska, poznato je da je Marko Kras imao svoju privatnu vojsku.
Inače vojska je često bila daleko više uz svoje vojskovođe nego uz republiku.
Kao jedna od bitnih činjenica je i to da su često vojskovođe bile zadužene za plaćanje vojske, tako da u neku ruku vojska je bila u nekoj vrsti privatnog vlasništva,
Što se tiče knjiga vezanih za rimsko pravo na srpskom, preporučio bih Istoriju rimskog prava, banjolučkog profesora Nikole Mojovića (mog strica xD )
@elCoyote
Puno hvala, iako imam, :) uvek je lepo sresti ljude sa sličnim ukusom. Ako vam zatreba nešto zaista opskurno na engleskom, javite, sasvim je moguće da imam i rado ću vam poslati, posedujem vrlo biranu kolekciju SciFi elektronskih knjiga, od kojih, za divno čudo, priličan broj čak i nije baš lako naći na netu, :) par desetina hiljada naslova (od kojih sam neki pristojan procenat štaviše i pročitao, :) doduše, ima tu dosta novela i priča koje su samostalne ebooks, inače ne bih postigao toliko ni za tri života :) ), i preko 1500 fizičkih tj. papirnih, većinom na engleskom, ali i bukvalno sve što je sedamdesetih, osamdesetih i, delimično, devedesetih izašlo od te vrste stvari na SHBCG, ukljuučujući i, naravno, kompletan "Kentaur", "Polaris", "Znak Sagite", plus 90% "Siriusa", sve "Andromede", sve "Monolite", itd, itd, koje, nažalost, kako se ceo život seljakam po raznim državama i raznim iznajmljenim stanovima, držim u Beogradu, i kod sebe imam samo par stotina, više za ukras na policama i ljude oko sebe, jer sam se ja još davno skoro potpuno odvikao od čitanja klasičnih knjiga, Speaker je u stvari već neko vreme upola kiborg :)
Otvori se zanimljiva tema ovdje, no dosta komentara ode na diskusiju cirilica, latinica i sl. Alo, neka svako pise kako mu je merak, sto je problem? ma salim se, znam otprilike sta je problemali njegovo resavanje trajace, bojim se, decenijama.
Elem, da se vratimo na glavnu pricu, ova Libertarijanska utopija, ostace samo utopija. Poredjenje sa Rimom u doba republike mozda je OK, ali bojim se da Rim u doba republike nije bio bas najsjanije mjesto za zivljenje. Kada se nisu tukli okolo i nesto osvajali, tada su Rimljani mahom vodili gradjanske ratove, a jedino normano vrijeme bilo je kada nekoga na pola godine proglase za diktatora.
Ukratko, koliko god bili liberalno nastrojeni, pozeljan je monopol legalne prisile. Ukoliko imate konkurenciju u toj oblasti, uvijek ce postojati konkurenstke utakmice, u proslosti sa macevima, kasnije puske pistolji, rakete, topovi... Kosta para ekonomiju, a zivota ljude koje briga ko ce od tih ekipa imati monopol. U sustini, korisnici (uglavnom nevoljni) konkurentskom borbom samo gube.
Sudstvo, zakoni i sl. valjali bi u toj utopiji ljudima srazmjerno njihovoj plateznoj moci. Na kraju dana, zamislite u nocnom klubu, zakace se dvije ekipe. Koju ekipu izbacivaci izbacuju vani? Onu koja je imala manji ceh.
Mada, interesantna teorjska pricica koja u praksi ne vozi.
Meni bi bilo zanimljivo da se poredi stopa privrednog rasta iz perioda Rimske republike sa prosecnim stopama savremenih drustava.
Sumnjam da bi po ovom parametru Rimska utopija pobedila, cak i ako bi joj se uracunao prihod od osvajackih misija.
Unknown,
jasno je da Rim ne bi pobedio, ekonomskog rasta je bilo, kao i u Grckoj pre toga, ali je bio minimalan i privremen. Sa druge strane ne mozemo reci da za to treba kriviti politicko uredjenje, jer rasta nije bilo ni u centralizovanim drzavama pre i dugo posle toga.
"Na kraju dana, zamislite u nocnom klubu, zakace se dvije ekipe. Koju ekipu izbacivaci izbacuju vani? Onu koja je imala manji ceh"
ja bih izbacio ove sto su poceli tucu. Coase bi izbacio one sto su manje korisni za drustvo. A koga bi ti izbacio Milf? verovatno svi imamo razlicite stavove ali pretpostavljamo da drzavna policija radi u intersu svih nas, a ni sami ne znamo sta su nam interesi.
@Duke ja samo govorim o praksi nocnih klubova, koji, jel'te, nisu biblioteke. Ukoliko jedna ekipa trosi vrecu para i posvadja se sa momcima koji su dosli da popiju po pivo, gazdin interes je da izbaci jadnicke koji su dosli da popiju po pivo, a ovi sto trose vrece svaki vikend da nastave da trose iste. Slicna situacija je i u kazinima, gdje je tolerancija na nervozu gubitnika proporcionalna parama koje ostavlja. Kako bih ja postupio? Hmmmm... Coasovski vjerovatno ako bih zivio od toga...
Ovo sam napisao kao paralelu liberalnoj utopiji gdje bi trzisna pravda i sredstva represije vjerovatno zavrsila u tom pravcu. Mislim da stvar ne bi vozila, a mozda bi jedino sa gomilom (velikom vecinom) robova. Da li je to bas liberalno?
To da bi postali robovlasnicko drustvo je jednako prici da nema socijalnih davanja po ulici bi preskakali mrtvace i beskucnike. Ta prica ne pije vodu, nismo mi stvoreni da mrzimo i ubijamo.
Lepo je sve to. Jedna skoro pa liberterijanska drzava je funkcionisala u praksi. No, gde je sagledavanje ostalih cinjenica?
Prvo, to je bilo pre koliko hiljada godina? Ja vec duze vreme imam utisak da je libertarijanizam nesto sto je u teoriji vrlo lepo, i sto je u praksi i moglo da funkcionise tamo negde do sredine (ili u nekim delovima sveta do kraja) 19. veka. Sve je fino dok mi imamo zajednicu od par stotina, par hiljada ili cak par desetina hiljada ljudi. Dovoljno mali broj da ljudi svi mogu da se poznaju, ili bar da znaju dovoljno ljudi da kada prodjes krug prijateljstava triput (Pera zna Miku a Mika Ziku a Zika Lazu), pokrivas celo stanovnistvo. I u tom slucaju, neformalne institucije mogu da funkcionisu. Kada se poveca broj ljudi, kada se poveca stepen anonimnosti u drustvu, dolazi i potreba za formalizacijom i pravila (zakona) i institucija.
No da se vratimo na rimsku republiku.
1) To je bila robovlasnicka drzava
2) To je bila i klasna drzava, gde su bogati imali veca politicka prava od siromasnih (patriciji naspram plebsa)
3) To je bila drzava koja je drugim zemljama (gradovima, predelima) vladala kao imperijalna sila
4) To je bilo drustvo koje je u jednom trenutku skoro pa nonstop bilo u gradjanskom ratu
5) Republika se na kraju transformisala u imperiju, diktaturu jednog coveka (to pocinje fakticki vec sa Cezarom, a Avgust to dovrsava - to sto neke republikanske institucije opstaju jos 200 godina u slicnoj formi kao i ranije ne menja mnogo stvar)
Dakle od tih 700 godina, koliko je ta republika zaista funkcionisala dobro? Bez gradjanskih ratova i slicno? I u tom periodu dobrog funkcionisanja, koliko je imala stanovnika i koliko je pokrivala teritorije? Bez odgovara na ta pitanja ne mozemo da ulazimo u ozbiljniju analizu.
I jos nesto:
"Stoga, "libertarijanska anarhija" nije nikakv utopijski model koji nigde nije isproban, nego stari i izvorni model uređenja ljudskog društva koji je u potpunosti napušten tek od 17 ili 18og veka naovamo. Sami koncepti policije i pravosuđa kao "javnih dobara" koje mora država da obezbedi su 20-vekovne izmišljotine etatističkih ekonomista: rimska republika je mogla 700 godina da opstoji bez istih (i prvih 200 godina imperije takođe, u značajnoj meri). Srednji vek takođe ne zna za koncept "monopola sile": kada kralj prekrši ugovor sa feudalcem ovaj ima pravo na primenu sile, i štaviše to se smatra dužnošću.Ako gospodar uvredi slugu ovaj ima pravo da angažuje drugog gospodara da u njegovo ime vodi rat (feud) protiv ovog prvog. I ti feudi su bili regulisani opšteprihvaćenim zakonima, kao pravila ratovanja. Sam koncept teritorijalnog monopola sile je nepoznat u Srednjem veku. Svaki govor o "antičkoj državi" ili "srednjovekovnoj državi" je uvek nužno metaforički."
Prvo, da li ste sigurni da bas zelite da uzimate feudalizam kao pozitivan primer za bilo sta? Narocito kada uzmemo u obzir kako je nastao srednjevekovni feudalizam - tako sto se raspala jedna centralizovana drzavna struktura - rimska imperija - koja je garantovala sigurnost (pax romana), pa su ljudi koji nisu bili vicni ratovanju (seljaci) postajali skoro pa robovi ratobornim i bogatim (pripadnicima pridoslih ratobornih plemena, i pripadnicima rimske aristokratije koji su imali dovoljno novca da ratnike placaju i da se sami ratnim vestinama posvete), kako bi garantovali sopstvenu sigurnost?
Drugo, da li mislite da mozda postoji razlog zasto su "anarhicni" modeli drustvenog uredjenja napusteni u 16. i 17. veku? I onda kasnije skoro skroz, u 19.? Da to ne mozda veze sa industrijalizacijom, porastom stanovnistva, i mnogo vecoj povezanoscu ljudi na sirokim prostorima (vise nego ikada ranije u ljudskoj istoriji)? I kako da to funkcionise u raznoraznim oblicima u poslednjih 200-300 godina? Komunizam je propao za manje od 100. A drzave (bas to, drzava) sa kapitalistickom i slobodnotrzisnom ekonomijom uspevaju vec jako dugo i vrlo su zilave.
Ne secam se da li sam ovaj link prvobitno pronasla na TR, ali mislim da je korisno (re)postovati ga :)
http://youtu.be/jTYkdEU_B4o
Још један пример анархичног друштва којег су пратили повећана продуктивност и мање-више општи прогрес:
[T]he area that had been Carolingian Neustria, between the Loire and the Rhine, was reduced to a large number of self-sufficient villages, subject to the private power of mounted spearmen, without any state, monarchy or public authority. This period, and these social conditions, we call a Dark Age. There is nothing wrong with Dark Ages; they are frequently the most productive periods in the history of any civilization. Any of you who have read Lynn White's book on the technological advances of the Dark Ages, such as the plow and harnessing, know that Western Civilization got a great deal from its Dark Age. But, most significantly, out of the Dark Age that followed the collapse of the Carolingian Empire, came the most magnificent thing we have in our society: the recognition that people can have a society without having a state. In other words, this experience wiped away the assumption that is found throughout Classical Antiquity, except among unorthodox and heretical thinkers, that the state and the society are identical, and therefore you can desire nothing more than to be a citizen.
http://www.carrollquigley.net/Lectures/The-State-of-Communities-AD-976-1576.htm
....In fact, the medieval period blends rather seamlessly into the Renaissance. There were small businessmen, merchants, engineers, artists, philosophers, even nascent scientists in the late Middle Ages, just as there were astrologers, witches, spirit mediums, and religious fanatics in the Renaissance.
Jean Gimpel, in The Medieval Machine: The Industrial Revolution of the Middle Ages, explores the often neglected technological and commercial innovations of the medieval period. "The Middle Ages," he writes in his preface, "was one of the great inventive eras of mankind. It should be known as the first industrial revolution in Europe ... Between the tenth and the thirteenth centuries, western Europe experienced a technological boom ... Capitalist companies were formed and their shares were bought and sold ... Many of the tasks formerly done by hand were now carried out by machines ... There was a marked increase in the general standard of living."
Later he writes, "It is an astonishing concept to the modern mind that medieval man was surrounded by machines ... The most common was the mill, converting the power of water or wind into work: grinding corn, crushing olives, fulling cloth, tanning leather, making paper ..." A survey of England undertaken in 1086 by William the Conqueror reported 5,624 water mills. "On rivers like the Wylye in [the county of] Wiltshire the concentration of mills is remarkable: thirty mills along some 10 miles of water; three mills every mile."
http://michaelprescott.freeservers.com/why-im-not-a-skeptic.html
Što se vojske tiče, u ranim danima republike svaki vojnik je morao sam sebi da obezbedi oružije, oklop i sl. i bili su Rimljani. No to se vremenom promenilo pa su u vojsku kasnije dolazili i oni koji nisu mogli to sebi da priušte, kao i ljudi koji nisu bili Rimljani već su dolazili iz drugih delova Italije.
Inače legije jesu na neki način pripadale vojskovođama, tj. konzulima. Ako je konzul morao da krene u pohod njegovo je bilo da skupi vojsku i legije, nije mogao jednostavno da prisvoji legije koje je imao konzul pre njega niti bi mu ih ovaj dao. Troškove je delom snosila riznica, ali delom i konzuli. Ili su se posle zalagali da se njihovim vojnicima iz pohoda dodeli zemlja u nekom delu carstva i sl. uglavnom, vojske su se često veoma čvrsto vezivale za vojskovođe a ne za sam Rim, što je kasnije i dovelo do sukoba, trijumvirata i sl.
No, u danima republike, postojalo je pravilo da vojske u samom Rimu nikad nije bilo, vojska se skupljala za pohode, kada se vojskovođa vrati sa vojskom iz pohoda, čekao je van Rima da mu se priredi trijumf, i on sam a i vojska. Počasni trijumf je bio jedini razlog da vojska umaršira u sam Rim. Posle toga je vojska obično raspuštana do sledećeg pohoda ili neke druge potrebe, ili bi samo par legija ostalo na okupu ako ima potrebe, ali nikako u samom Rimu.
Naravno, kako je dolazilo vreme imperatora to pravilo se kršilo, npr. kada je Cezar "prešao Rubikon" to je zapravo značilo da sa vojskom ulazi u Rim. No nije on bio prvi, pre njega je to uradio Sula.
j
"1) To je bila robovlasnicka drzava"
Docim kasnije drzave nisu nikad.
2) To je bila i klasna drzava, gde su bogati imali veca politicka prava od siromasnih (patriciji naspram plebsa)."
Sto je takodje nevidjena i nezabelezena stvar u ljudskoj istoriji.:)
"3) To je bila drzava koja je drugim zemljama (gradovima, predelima) vladala kao imperijalna sila"
Opet nezabelezena stvar, kad bi bila tacna. Ali, nije, jer su Rimljani davali potpunu slobodu lokalne samouprave svim zemljama koje osvoje, uz jedinu obavezu vojnog saveza (Dalmacija, Mezija ili Libija su imale neuporedivo vecu politicku autonomiju nego najautonomnije federalne jedinice u najdecentralizovanijoj federaciji danas). Oni su imali i svoje kolonije kojima su upravljali guverneri iz Rima ali to je bila neznatna manjina teritorija.
"4) To je bilo drustvo koje je u jednom trenutku skoro pa nonstop bilo u gradjanskom ratu"
Takodje nezabelezena stvar u istoriji drzava.
"5) Republika se na kraju transformisala u imperiju, diktaturu jednog coveka (to pocinje fakticki vec sa Cezarom, a Avgust to dovrsava - to sto neke republikanske institucije opstaju jos 200 godina u slicnoj formi kao i ranije ne menja mnogo stvar)"
Jel to sad znaci da republika ne valja zato sto nema garancija da ce opstati vecno?
@andrijapfc 2) To je bila i klasna drzava, gde su bogati imali veca politicka prava od siromasnih (patriciji naspram plebsa)
Patriciji su potomci starih rimskih porodica dok su Plebejci bili svi ostali, nije to podela na bogate i siromašne. I plebejci su takođe bili deo plemstva.
Jedan deo plebejaca se silno obogatio, dok je jedan deo patricija vremenom osiromašio, tako da podela na bogate i siromašne nije podela na patricije i plebejce.
No, porodična loza se veoma cenila pa tako ni prebogati plebejac nije mogao da uživa status kao jedan prosečno imućan patricij. Zato je obično dolazilo do brakove između bogatih plebejskih porodica i čistokrvnih patricija u dugovima što je bila win win situacija i za jedne i za druge. Jedni su izmirivali dugove, drugi su kupovali status u društvu i bolju šansu da budu izabrani za konzula i sl. No postojale su i funkcije koje su mogli da obavljaju samo plebejci ili samo patriciji. Ali konzuli i senatori su bili i jedni i drugi.
2) To je bila i klasna drzava, gde su bogati imali veca politicka prava od siromasnih
I još jedan osvrt na ovo, jesu bogati imali veća politička prava, ko što i danas imaju u Srbiji, Americi i svuda po svetu. :)
U teoriji je svaki građanin Rima mogao da postane konzul, kao što u teoriji i svaki građanin Srbije može da postane predsednik. U praksi mu je doduše bilo neophodno puno novca, ugleda i dobro poreklo, bilo porodično, bilo preko braka. Generalno, ne bih rekao da se tu mnogo promenilo za ovih par hiljada godina.
Tesko da se Rimska država može nazvati anarhijom. Rimsko pravo je veličanstveno (i još uvek neprevaziđeno) upravo po tome što je postavilo čvrste, pretežno formalističke, osnove funkcionisanja ljudskog društva što je pak potpuno suprotno od samog pojma anarhije.
Do dana današnjeg suštinski nije prevaziđeno i s pravom se zove anatomija prava. Pod terminom „prava“ podrazumevam i političke osnove uređenja vlasti u tom smislu koji pominjete -zakonodavnom i sudskom.
Takođe, rimsko pravo nije bilo samo skup običajnih pravila. Ista su pismeno prilagođavana na isti način kao što to radi današnja sudska praksa.
Osnova rimskog prava je Zakon 12 tablica koji je nastao upravo iz istih razloga iz kojih danas nastaju mnogi zakoni - ograničenja monopola sile, u rimskom slučaju suzbijanje vlasti patricija, na zahtev plebejaca. Taj zakon je predstavljao kodifikaciju običajnog prava i imao je identičnu svrhu i razlog donošenja kao i današnji zakoni i Ustavi.
Hoću da kažem da savremena civilizacija, u pravnom smislu, suštinski zapravo ni nije odmakla od rimskog carstva, ni makac. Komunisti su to pokušali ali im nije pošlo za rukom, nisu uspeli da smisle ništa bolje ni pametnije.
Ono što mi (skoro ceo svet) danas zovemo pravnim sistemom je skoro identično onome što je postojalo u Rimu. Razlika je samo u civilizacijskim tekovinama kao što je nepostojanje ropstva, jednakost ljudi i podjednaka pristupačnost pravu i pravdi, poštovanje ljudskog života i slično.
A sami instituti su identični, nevažno je kako ih imenujete. :)
Inače, jako zanimljiv post, sa uživanjem sam ga pročitala.
@Ivan Jankovic
"Docim kasnije drzave nisu nikad."
Pa moderne drzave koje toliko kritikujete nisu. Valjda liberalna (liberterijanska) utopija mora biti zemlja bez ropstva?
"Sto je takodje nevidjena i nezabelezena stvar u ljudskoj istoriji.:)"
Opet, nije nezabelezeno, ali valjda se i to kosi sa liberalnim nacelima. Moja poenta kada sam ukazivao na gornje dve stvari je sledeca: samo odsustvo drzave u nekom delu drustva nije samo po sebi pozitivno ili dobro samo zato sto je odsustvo. Ono sto ne regulise drzava, regulisu neformalne drustvene institucije koji nisu nuzno niti bolje niti liberalnije. Drevni Rim je imao te institucije patricija i plebsa (tacno je kao sto je navedeno gore da su se vremenom te razlike istopile no i to je delom bio plod - politicke borbe) a postojala je i institucija patronata koja je bila jako bitna narocito u periodu republike i koja se takodje ne moze bas pozitivno gledati iz ugla jednog liberala.
Ili ako cemo jos jedan daleko ekstremniji primer - Avganistan je jedna u praksi vrlo minimalna, skoro pa nepostojeca drzava, pa to opet nije drustvo koje liberali (ili libertarijanci) hvale niti uzimaju za primer. Valjda je liberalizam (i liberterijanizam) nesto vise od odnosa drzava - pojedinac?
Opet nezabelezena stvar, kad bi bila tacna. Ali, nije, jer su Rimljani davali potpunu slobodu lokalne samouprave svim zemljama koje osvoje, uz jedinu obavezu vojnog saveza (Dalmacija, Mezija ili Libija su imale neuporedivo vecu politicku autonomiju nego najautonomnije federalne jedinice u najdecentralizovanijoj federaciji danas). Oni su imali i svoje kolonije kojima su upravljali guverneri iz Rima ali to je bila neznatna manjina teritorija. "
Samo vojni savez? A obavezu placanja poreza ste zaboravili? Kao i neke druge stvari, poput sravnjivanja Kartagene sa zemljom npr.
"
Takodje nezabelezena stvar u istoriji drzava. "
Poenta je da su ti ratovi mozda imali veze sa polu-privatnim vojskama koje je rimski sistem stvarao.
"
Jel to sad znaci da republika ne valja zato sto nema garancija da ce opstati vecno?"
Ne, to znaci da je mozda postojalo nesto u strukturi te republike sto je dovelo prvo do razornih gradjanskih ratova a onda do zelje stanovnistva da radije imaju cara cvrste ruke nego liberterijansku utopiju.
"Svaki govor o "antičkoj državi" ili "srednjovekovnoj državi" je uvek nužno metaforički."
A ovo jednostavno nije tacno, osim ako ne uzmemo jednu vrlo restriktivnu definiciju drzave. Ako postoji nekakva vlast koja ubire nekakav porez i taj porez uteruje silom ako ne moze milom, onda imamo neki oblik drzave. A to (vlast koja ubire porez) imamo jos od drevne Mesopotamije i drevnog Egipta.
@andrijapcf:
Rekao bih da ropstvo nije dokaz ni za ni protiv, već je irelevantno, zavisi od drugih stvari. U rimsko doba je ropstvo postojalo svuda, bez obzira na državno uređenje. Što verovatno znači da je bilo uslovljeno nekim drugim stvarima.
Ivan nije rekao da anarhija rešava sve probleme, nego da su mnoge stvari moguće i bez države.
Isto važi i za Avganistan, on je funkcionisao najbolje kad je bio de fakto bez države, sa lokalnim vođama. Onda su ga centralizatori (Englezi, pa komunisti, pa Talibani, pa SAD) upropastili.
Pa takva država već postoji i dan - danas! Zove se Somalija! :D
Ima više privatnih vojski (milicije), nekoliko STOTINA internet i mobilnih provajdera, sudstvo funkcioniše tačno kao što je objašnjeno u postu, bankarstvo funkcioniše savršeno, imaju čak i PayPal (a Srbija još uvek ne, verovali ili ne!).
Pa takva država već postoji i dan - danas! Zove se Somalija! :D
Ima više privatnih vojski (milicije), nekoliko STOTINA internet i mobilnih provajdera, sudstvo funkcioniše tačno kao što je objašnjeno u postu, bankarstvo funkcioniše savršeno, imaju čak i PayPal (a Srbija još uvek ne, verovali ili ne!).
@Madcap011
Hoćete da kažete, lija lija, pa Somalija? :)
Hehe, hoću! :) Imaju čak i obalnu stražu, doduše neformalnu, baziranu isključivo na tržišnim principima, koja reguliše saobraćaj u Adenskom zalivu (dobro de, nemaju prsate spasiteljke kao na Baywatch-u, ali da ne cepidlačimo), a ni somalijski Šiling nikada nije izašao iz upotrebe (SOS - taj kod bi i nama odgovarao), iako ne postoji prava monetarna vlast. U svakom slučaju vrlo zanimljiva zemlja.
Post a Comment