Sta da ti kazem, povrsan sam, bacis nam linkove i ne sazvaces u sitna crevca i ja naravno previdim. Mora tu da bude malo emocija, dobar forspan, inace dzaba sve :-)
Ja sam od tada stavio FTW blog na listu blogova koje citam. S vremena na vreme izadje po neki zanimljiv tekst, ali nijedan u poslednjih godinu dana nije bio ovako dobar.
Meni se tekst smucio posle prvog pasosa, nije morao da izvredja 90% populacije da bi pokazao koliko je sjajan. Nije sve tako prosto, pa je on kao preduzetnik zasluzan za svoj uspeh, dok je neko drugi bezvredan jer nije imao talenta ili uslova da to postane. Ako je neko rodjen na Dorcolu sa IQ od 130 a neko u Vlasotincu sa IQ od 90, u kom smislu je ovaj drugi "sam kriv" sto nije postao internet preduzetnik? Ne promovise se kapitalizam tako, niti bi pravi, dostojanstveni burzoaski preduzetnik ikad tako nesto rekao.
Tekst je odličan,činjenica da je izvređao ne 90 nego 99,9 posto populacije je samo literarna konstrukcija,činjenica da on govori činjenice je činjenica. Uostalom,nema evolucijski prirodnije reakcije čoveka nego kad neko njega i njegovu grupu ne samo vređa već i proganja,da on odreaguje. U ovoj zemlji sam manjim prekidima i različitim intezintetom su privatnici bar od 45e konstantno progonjeni od istog tog neradničkog plebsa. Status privatnika za vreme Kraljevine Jugoslavije na ovim područjima neće bar još 20 godina da se popravi. Ako mislite da ste nesrećni zato što ste rođeni u nekom palanačkom mestu sa malim šansama za uspeh,samo se setite onih 700+ hiljada koji svake godine u svetu umru samo od gladi i biće te odmah zahvalni i za tu krišku hleba,pa makar ga zarađivali 40+ godina i vi i cela vaša porodica radeći na nekom bezveznom birokratskom mestu,ne stvarajući ama baš nikakvu dodatu vrednost,efektivno se ponašajući kao beskorisni poreznici. Takođe kapitalizam nije sistem šansi koje rođenjem nekome pripadaju već sistem šansi da na slobodnom tržištu stvorite dodatu vrednost na kojoj ćete i zaraditi. Nema ama baš nikakvog razloga da se kapitalizam promoviše,on je ugrađen svakome u svesti o opstanku, a sve ove skaradne verzije kolektivizama treba da se antipromovišu jer su one same krive što se ovde generalno razmišlja antiprirodno.
Ovaj Minicev tekst je lakmus test za diktatore, kojih po Srbiji fala bogu ima kolko 'oces, koji su relikvije rodovsko plemenskog uredjenja ili istocnjacke despotije, boga pitaj.
Posebno mi je drago sto se gosn. Slavisa nije upecao, posebno mi je drago sto delimo isti stav da je klijent uvek u pravu, te da klijent moze biti stoka samo za diktatore koji nemaju veze sa preduzetnistvom.
Takodje, baljezganja o vrednosti i zaposljavanju pokazuju ekonomsku nepismenost Minica, koji izmedju Svajcarske i Srbije ne vidi razliku. Ako vrhunski doktor ne moze da nadje posao jer je drzava upropastila zdravstvo, to ne znaci da on manje vredi nego onaj u Svajcarskoj. Naprotiv, sloboda jednakih sansi, te sloboda da iskaze svoju vrednost nasilno mu je oduzeta.
Ali, ko kaze da se od ozlojadjenog i gordog Minica, rekao bih poluludog, ne moze nesto i nauciti. NPR.
-znanje je moc: svest o bruto iznosu zarade daje uzlet ugnjetenim masama u borbi protiv tiranije drzave
-use i u svoje kljuse: u Srbiji cesto kritikuje komsijino dvoriste a pritom sopstveno stoji nesredjeno. NPR. Hrvati su kreteni, Bugari su mentoli, mi smo lideri.
-put do pakla poplocan dobrim namerama: zastita insajdera, poput trudnica, moze povecati nezaposlenost istih.
-ko hoce naci ce nacin, ko nece naci ce razlog: cak i u ovako propaloj drzavi i burazerskom kapitalizmu, ipak postoje svetli primeri pravih preduzetnika, pravih preduzetnika primereno razlicitih od Minica
Isto tako mozes da kazes i za njega, Ako mu smetaju troskovi poslovanja neka ide u Severnu Korejunda vidi kako je tamo! Prema tome promasio si poentu, ne radi se o apsolutnom polozaju jednih ili drugih nego o tome da li je razlika izmedju njih uslovljena jos necim osim slobodnom voljom. A jeste, ako nista drugo genetskim faktorima. Zato ovako pisati nije lepo i tako nece nikoga pridobiti, bez obzira sta su cinjenice. I mi ovde govorimo o istim cinjenicama, na civilizovaniji nacin.
"You have the courage to tell the masses what no politician told them: you are inferior and all the improvements in your conditions which you simply take for granted you owe to the efforts of men who are better than you. If this be arrogance, as some of your critics observed, it still is the truth that had to be said in this age of the Welfare State." From Ludwig von Mises' letter to Ayn Rand
Vrhunski doktori, a oni malo manje vrhunski u Srbiji bez problema zarade bar 4-5.000 EUR. Ako ne mogu naci posao, ja znam da par bolnica na belo ne mogu da zaposle neke specijaliste za 3.000 neto. Nece niko.
@ Slavisa
Ton pisanja je individualna stvar, ali tesko je biti gospodin burzuj u zemlji gde je fukara sebi dala pravo da procenjuje moralne vrline burzoazije i koliko bi ista smela da zaradi, sta da radi sa svojim firmama. Meni je ton malo jak, ali je sve sto je rekao tacno. Nije ovde poenta da kritikujemo nekoga ko nije preterano sposoban, nego je coveku dosta neradnih mudrosera koji bi da parazitiraju. Svako ko ima imalo mozga ne tretira svoje zaposlene kao stoku (osim ako to zaista nisu) jer ljude sa malo paznje i love mozes motivisati da ti daju visestruko vise. Ali hvatati se za te detalje je lose, jer istinska vrednost je u dve cinjenice:
1. Svako je iskljucivo odgovoran za sopstvenu sudbinu. 2. Veliki deo ljudi nece gotovo mrdnuti ni prstom da nesto uradi povodom 1. Trosice resurse na proucavanje veltsmeca, nepravde, zavere i cekanja da stvari dodju na svoje mesto. Kukanje gratis.
"1. Svako je iskljucivo odgovoran za sopstvenu sudbinu."
Ali ovo očigledno nije tačno. IQ i druge sposobnosti su najvećim delom urođene i mnoge druge okolnosti ne zavise od nas. Mog bivšeg komšiju je u detinjstvu udario auto i omeo u mentalnom razvoju -- kako je on to isključivo odgovoran za svoju sudbinu?
Dorćolac,
ja ni Ayn Rand ne podnostim, iz istog razloga (i još nekih drugih).
Nikada u analizu ne ulaze osobe koje su ometene u mentalnom razvoju, pa ne znam cemu taj argument. Svako od nas ima manje vise sve resurse. Sam IQ koji meri Mensa je najmanje bitan za uspeh u poslu, bitna je socijalna inteligencija i tu covek sa IQ 90-100 moze biti za par klasa bolji od nekoga ko ima IQ 150 i ne zna sta bi s tim osim da resava logicke probleme. Ono sto ti ne ide lako mozes nauciti, sve je to stvar volje. Ja sam netalentovan a muziku, ne mogu postati vrhunski muzicar, ali ako bi mi bilo bitno za socijalne odnose mogao bi nauciti da otandrljam par pesama na gitari ili cemu vec. Isto je i sa fudbalom, pa sam naucio da igram vrh odrbanu na male.
I na kraju krajeva, ima toliko oblasti u kojima se moze uspeti i od toga ziveti lepo. Pa od najglupljeg ciscenja kuce se moze napraviti mali biznis, za to ti ne treba pamet i talenat, a ako to radis kako trebas u bg ces mesecno zaraditi barem 80.000 dinara, osam sati po sest dana. Dakle, ne treba ni mnogo pameti, ni talenta, trebaju radne navike.
Njega sam uzeo kao primer, poenta je da ima nebrojeno okolnosti koje ne kontrolišemo a koje utiču na nas. IQ je visoko korelisan sa dohotkom. Možda je moguće da neki vanredno sposoban i vredan čistač od toga napravi uspešan biznis, ali u proseku će programer zarađivati više od čistača. A ko postaje programer a ko čistač je u velikoj meri određeno IQ-om i drugim prirodnim sposobnostima.
Svako može da radi na sebi, a vrhunski čistač koji radi na sebi će više zarađivati od neabicioznog programera. Vrhunski čistač će zarađivati više nego 80% ljudi u Srbiji, a ne treba mu nikakav IQ samo treba da pošteno radi, ne smrdi i ne krade. Svako može uspeti, na ovaj ili onaj način, a to što neka grupa češće uspeva nije razlog da se neko žali da je uapred osuđen na neuspeh zbog ovoga ili onoga. Mi uvek držimo konce svog života u rukama, nekome je malo teže, nekome malo lakše i to je to. Sreća je da biramo gde se takmičimo, a polja za borbu ima mnogo. Super je što nikada nije kasno i što se uvek mogu menjati stvari u sopstvenom životu. Kako bilo, problem je što veliki deo ljudi vidi da je nekome bilo nešto lakše od rođenja, pa svoju inertnost i neabicioznost objašnjavaju kao čistu fatalističku predodređenost.
Pominje se IQ, tu je Aleksandar u pravu, mnogo vazniji je EQ (emocionalna inteligencija) za preduzetnistvo, a najvisi EQ imaju obicno prodavci, koji se vrlo lako izrode u uspesne preduzetnike. Takodje, EQ se moze nadogradjivati, dok je IQ urodjen.
Sa druge strane, nivo obrazovanja je korelisan sa dohotkom, ali ne znam za IQ. Negde sam citao da zena sa najvecim IQ-om vozi kamion.
Medjutim, nije Minic prvi diktator u IT-u, u narodu poznatiji kao "srpski domacin" (domacin i diktator vrlo slicne reci). Pa eno ga Peca osnivac benchmark foruma, isto diktator i relativno je uspesan.
Ali, i gosn. Miskovic je relativno uspesan, pa trebamo li njega pitati za savet kako da budemo bolji diktatori, pardon, preduzetnici, tj. kako da bolje iskoristimo nepotizam i drzavu za licno bogacenje? Ne trebamo.
Opet, licno znam za primer inzinjera koji je u Srbiji "nebitan", a u Nemackoj je "bitan". Nezaposlenost epidemijskih razmera ne daje nam za pravo da, poput Minica, hranimo sopstvenu gordost.
Takodje, ako su Minicevi zaposleni stoka, ko je vrsio selekciju? Marsovac ili Minic? Znaci li to da on nije sposoban da proceni ljude, da on nije citao preduzetnicku literaturu, da on jedino zna da sopstvenu krivicu prebacuje na okolinu?
Sa druge strane, u knjigama o preduzetnistvu i HR, najgori tip zaposlenih su oni koji ne priznaju sopstvene greske, a otkrivaju se pitanjem da navedu svoju gresku, na koje nikada ne nalaze odgovor. Minic je jedan od njih.
Vrhunski ________ (popuniti po slobodnoj volji) ce uvek bez ikakvih problema naci posao i ovde. Problem je sto se ta atribut previse olako daje. I sto su ljudi skloni da subjektivno ocenjuju ljude koje vole i kuju ih u zvezde, iako realno, nemaju nikakve posebne kvalitete.
Pominjanje ometenih u razvoju, hendikepiranih i nemocnih je prilicno besmisleno jer je vrlo, ali vrlo jasno navedeno u prvih nekoliko redova na koga se tacno tekst odnosi.
Ima ona fikcija, da su nekog čoveka zarobile Amazonke i osudile na smrt. Ponudile su mu poslednju želju pred egzekuciju. Spasao se sa: "Hoću da me ubije najružnija među vama!"
Ne ide lako sa priznanjem pred svima i samim sobom da si ružan ili nesposoban ili "nezahvalna neznalica".
I Ivan sebi "samo" spašava preduzetničku glavu.
Mogu se složiti i sa Slavišom da se "tako ne promoviše kapitalizam". Problem koji ja imam sa samim sobom kao preduzetnik je i to: Kako promovisati kapitalizam uopšte? Pogotovo u ovakvoj "zalevljenoj" sredini. Žedan sam odgovora na to pitanje.
Meni se tekst sviđa - u normalnim okolnostima bio bih bliži Slaviši u oceni tona i nekih stavova, i složio bih se da je mom idealu preduzetnika (kome se, uostalom, pošto jesam preduzetnik u praksi trudim da približim) bliži neko ko je, doduše, svestan da je marva marva, ali to nema potrebe da joj nabija na nos, i ponaša se pre kao brižan pastir nego kao robovlasnik, ali u ovoj zemlji, i svim sličnim kolektivističkim kuplerajima (počev od Francuske kao rodonačelnice i vajkadašnje intelektualne majke jakobinsko-marksističkog đubreta) gde su mržnja, zavist i konstantna bezobzirna pljačka pametnih i sposobnih ljudi deo kulture i mentaliteta, i taj ton, i ti stavovi su sasvim opravdani. Jednakost šansi, uostalom, ne podrazumeva, i ne sme da podrazumeva kompenzaciju za zlu sreću, jer upravo tu je početak klizave padine koja vodi direktno u socijalističko-ljudskopravašku kaljugu u kojoj momentalno živimo i propadamo: jedno je dobrovoljna odluka da se, iz ličnih pobuda i sredstava, pomogne nekome ko tu sreću nije imao (što bi u društvu ekonomske i lične slobode, bez državne redistirbutivne krađe i finansijske represije, bio sasvim prirodan stav i čak, koliko god da mi je ta fraza mrska, neka vrsta moralne obaveze), a drugo je po meni maligna ambicija da sistem sadrži korektivne elemnte za taj IQ, mesto rođenja ili bilo koji drugi sličan faktor.
Jeste, vrhunski čistač i vrhunski bilo šta će naći posao i prosperirati, ali ovde ne govorimo o vrhunskim, govorimo o proseku. 90% populacije po definiciji ne spada u "vrhunske". To ne znači da treba da ih nipodaštavamo. Vi ste lepo napali državnu regulaciju i objasnili rizike preduzetništva, ali niste izdržali da usput ne omalovažite sve koji su manje uspešni od vas a usuđuju se da nešto kažu. Ja mislim da je to bespotrebno i da kvari poruku teksta.
Sad moja pozicija je negdje izmeđuz poduzetnika (retko imam uposlene i angažujem ih samo po potrebi) . No moji kupci jesu poduzetnici i sad ja imam problem poduzetničke stoke: Teški na plačanju i što je najgoe stalno seru pričama "ljudi danas rade za.... " Nije problem ja odbijem posao i onda nastaju natezanja . Stok a ugostiteljska recimo neće da plati projekata samo priča o cijeni montaže /izrade kroz sate.Iako je stoka došla do pozicije u turizmu zahvaljujući investiranjem bivšeg sistema , sadašnjim marketinškim plačanjima iz budžeta i mogućnosti da prekucavaju kase i ne plaćaju pdv.E ta stoka popizdi kad na priče "koliko je tebi dosta" .jednostavno odgovaram sa " nisam ja sa tobom dinsto bajlage fraj ni u mejtef išao u pasivnim krajevima) . Znam par nadobudnih poduzetnika koji su mislili da minimalac zbog ponude vredi za sve. Ivanov blog je principijelno dobar uz neke ograde da ljudi imaju pravo postavit sebi doljnju granicu za koju rade ( bilo kao djelatnici ili prodavci usluga)kao i da je pojam stoke proširiv i na poduzetničku klasu onih koji do svojih pozicija nisu došli legalnim metodama
@tiki Ja isto mislim da nije normalno da u dvadeset prvom veku, i ultratehnološkoj ekonomiji, pola preduzetničke klase na Balkanu čini polupismeni i polukriminalni šljam, kako u takvoj sitaciji možemo id a sanjamo da budemo globalno konkurentni, ali to je pitanje funkcionisanja pravosuđa, stila tranzicije i nasleđenog mentaliteta, odnosno, komunističke prošlosti koja je delimično metamorfirala u samoupravno-pravoslavni, katolički ili muslimanski "fašizam niskog intenziteta" :)) Ali ono što mene u vašem postu pre svega zanima je šta znači "dinstati bajlage fraj" :)) (ja, doduše, slučajno znam šta je "mejtef", ali možda biste i to mogli da objasnite za ljude koji se nisu toliko zamajavali Andrićem, Selimovićem i ekipom :) ).
Ja sam napao one koji kukaju i koji apsolutno ni na koji nacin ne pokusavaju da promene svoju poziciju i sebe ucine konkurentnijim. Ako na taj nacin vredjam 90% populacije, nemam problem sa tim. Problem je u populaciji, a ne u konstataciji.
Nema posla za sve, ali za vecinu ima, za one koji su dobri, bolji od drugih. A ogromna vecina ne pokusava da bilo sta ucini da stvari poboljsa.
Banalan primer, ali 90% ljudi svoj posao radi daleko losije nego sto bi moglo. Verujuci da je nebitno. Tako imamo katastrofalne molere, konobare, taksiste, sluzbenike svih vrsta. Ljude koji se apsolutno ni na koji nacin ne trude da svoj posao rade makar korektno.
Da bi neko postao vrhunski potrebno je malo predispozicija i mnogo rada. S tim da je drugi deo daleko bitniji. Onaj oko koga se vecina ljudi ni najmanje ne angazuje.
speaker u mojoj okolini dobar dio turističkih radnika su tetovski albanci i "ljudi ozdo,koji su se vratili ozgo" e sad ti ugostitelji često jedini slogan koji imaju napisan je "beilagen frei", a od škole najčešće imaju dva osnovne i godinu mejtefa (osnovna vjeronaučna škola ) tako da MBA izgleda približno M -mejtef u rodnom selu , B-Bauštel u Minkenu , A -Audi kao omiljeno prometalo . Njihova prepotencija u ubijanju cijene rada svodi se na velikoj ponudi krkana iz pasivnih krajeva bivšedržave . To principijelno ne bi bio problem da mene , a i mog čaču država nije odrala za razvoj turizma i sl. Ugostitelji su generalno stoka od poduzetnika i nisam baš sklon da njihov uspjeh pripisujem tržištu , pogotovo ako mu dio familije leži zbog žutog. ( trenutno mi troica mušterija leže)
Minićev tekst je besramno vulgaran i prostački, ali avaj, Minić je apsolutno u pravu. Nadam se da čovek nije u srodstvu sa onim komunističkim tužiocem iz '46.
@Tiki
Vi ste jedan obični mletački trgovac-poduzetnik koji ne voli Mavare i Arbanase. :)
Sve je ovo OK u elaboraciji, ali... Kazete 90% su neradnici i zele da se voze dzabe za ponesto. OK, vjerovatno tacno. Ali 90% znaci i 90% glasova. Ha, eto tako izgleda demokratija, a svuda je to veoma slicno. Moze i bez demokratije, nije sporno. No, ako su razlike prevelike, sirmosani krecu da otimaju. Ako uspiju ode sve bogatima. Stoga, rjesenje je zaista stvoriti neku elememntarnu sigurnost za svakom, jer se time smanjuju negativne eksternalije, rizici revolucija i slicnih resetovanja. naravno, trosak sigurnosti ne smije biti takav da blokira motiv preduzetnicima. Imajte u vidu da je, inace, ljudi sa preduzetnickim duhom na nivou statisticke greske, a da bi vecina samo da se vozi.
Nemanja, Nije tako linearna veza EQa i uspeha u određenom poslu. Naime EQ samo objašnjava zašto ljudi sa približno sličnim intelektualnim i stručnim sposobnostima imaju dosta različit uspeh u poslu. Znači EQ je kao parcijalni izvod,ali ove druge sposobnosti moraju ne samo da ostanu konstantne kad posmatraš uspeh dve osobe sa različitim EQom nego i približno jednake(inteligencija i stručne sposobnosti). Goleman je posle usmerio fokus istraživanja upravo na lidere u biznisu i ostalim oblastima gde se traži takav profil vođe(politika npr) i ustanovio da od 2 osobe sa približno istim intelektualno-stručnim sposobnostima više uspeha imati ona sa većim EQom(samoprocena,samokontrola,procena emocija drugih,kontrola socijalnog okruženja i empatija)
Imam utisak koji apsolutno može biti varljiv, da Vi baš ponajbolje ne razumete šta je to demokratija. Demokratija nije samo većina. Većinu imate i tokom linča, na primer. Ali avaj, ne brinite se preterano zbog toga, jer tako kao Vi razmišlja većina. :)
@Speaker Lošmi Nićmi, baš taj! Kažem Arbanasi a mislim na Arnaute, baš kao što kažem ljubav a mislim na sex. :)
@tiki Mudri behu očevi naši Osmanlije, ja se još uvek u Turskoj osećam kao kod kuće, ne samo da svi znaju Teksa Vilera i Marti Misteriju, :) nego su, očigledno, sa šamanskom, altajskom pronicljivošću od pamtiveka znali istinsku prirodu (a možda i tajnovito poreklo :) ) naših albanskih komšija, to jest da je to nacija Ar(go)nauta, onih koji se nikada nisu vratili :))) @Vladimir Kao i uvek, pravo u crno, upravo to sam imao na umu :)))
Dečko je umislio da je Mark Zuckerberg samo zato što je mlad a istovremeno i realtivno uspešan u svom poslu i da može da deli lekcije svima, mada to je ništa kako u sličnim slučajevima devojke znaju da budu umišljene, ako imaju neki solidan posao i poziciju malo bolju od proseka odmah umisle da su Milka Forcan i da žive u seriji "Seks i grad" :). Srpska posla, egoizam, zaista uspešnim ljudima (recimo Zuckerbergu) ne bi ni na kraj pameti palo da napišu tako nešto.
Autor teksta ne razume situaciju u Srbiji niti shvata uzročno-posledičnu vezu. Skoro ceo post zvuči kao skup jeftinih sentenci iz američkih filmova. :)
Na primer ovo, citat: „Mislite da vredite vise? Vidite, to je bar lako utvrditi. To je tržišna stvar – ako je neko spreman da vas plati više, vredite više. Ako nije, ne vredite.“ Nema veze sa životom. Upravo je najveći problem u Srbiji što su znanje, kvalitet i iskustvo toliko obesmišljeni i degradirani da su prestali da budu ikakav odlučujući faktor, niti poslodavci uopšte umeju da ih prepoznaju. U Srbiji se ne zna šta je tačno to što na tržištu vredi. Koje su tačno objektivne činjenice da bi za nekoga (u Srbiji) moglo da se kaže da ima tržišnu vrednost. Formalno obrazovanje sudeći po statistici – nije (na Zapadu pak jeste, diploma je 90% uspeha u smislu zapošljavanja ). Sa druge strane, radno iskustvo, takodje, nije (na Zapadu, pak, jeste, za onoga ko je godinama radio u određenoj struci smatra se da poseduje praktično znanje koje uvek i svuda dobro dođe . „Matorce“ u Srbiji neće niko.).
Takođe, autor analizira „biznis“ isključivo sa stanovišta malog preduzetnika kome dva, tri zaposlena nose celu firmu i bukvalno sav posao. I u tom smislu, od svakog zaposlenog se očekuje da ima znanje, spremnost i psihofizičku sposobnost za rad na bukvalno svakom poslu. Gledajući tako, naravno da su nepoželjni svi oni koji nisu u mogućnosti ili ne žele da od jutra do sutra žive i dišu isključivo za firmu. Međutim, to u praksi nije moguće postići iz sledećih razloga: prvi i osnovni je ljudska priroda. Samo poslodavac, vlasnik firme, ima dovoljan entuzijazam da se ceo preda toj istoj firmi jer je ona njegovo vlasništvo. Svi ostali prosto ne mogu imati podjednaki unutrašnji poriv. Poslodavac koji to očekuje od svojih zaposlenih je osuđen na razočarenje. Poslodavac može (i treba) da stimuliše radnika da se približi tom idealnom radnom elanu ali tu se dolazi do osnovnog problema i početka začaranog kruga: poslodavac najčešće ne stimuliše radnika dovoljno smatrajući da ovaj pre svega treba to da zasluži a radnik nikako da počne da zaslužuje jer smatra da poslodavac treba prvenstveno pozitivno da ga stimuliše pa tek onda da mu se on oduži.
U vezi sa ovim, u Srbiji nijedan poslodavac ne može da očekuje da bilo koji zaposleni radi podjednako kao i on. Onaj koji svoju firmu zamisli tako da on sam spava do podne a da mu drugi vode posao je unapred osuđen na propast.
Drugi razlog je taj što niko nigde neće da zagine bez ličnog interesa. Taj lični interes se ogleda dvojako: u plati koju prima i karijeri koju gradi. Na Zapadu se taj interes i realno ostvaruje. U Srbiji je skroz druga priča, plata je izuzetno mala a karijera se ne može napraviti u maloj firmi (a autor sve vreme sa te pozicije komentariše) jer ne postoji mogućnost napredovanja u okviru same firme (postoji zaposleni a iznad njega odmah poslodavac koji je ujedno i vlasnik i direktor).
U velikim privatnim sistemima i u Srbiji stvari stoje drugačije. U tim sistemima se i žene sasvim lepo zapošljavaju i napreduju jer njihovo eventualno odsustvovanje sa posla neće izazvati krah i slom jer je sam sistem razgranat i dobro organizovan. Takođe, postoji mogućnost napredovanja i povećanja plate u skladu sa tim. Samo tu se može govoriti da vrediš onoliko koliko možeš da pružiš.
Poenta je da se u analizi, pre svega, moraju razlučiti malo preduzetništvo i ostala privatna privredna društva jer se ne može načelno diskutovati s obzirom da se problematika i sa stanovišta poslodavca i stanovišta radnika uveliko razlikuje.
Izvinite na preopširnom komentaru, tema je prosto takva...
Ako je sve što je napisao ovaj Zuckerberg sasvim tačno kako to da preduzeće Metalac iz Gornjeg Milanovca nije do sada bankrotiralo? Nego baš naprotiv, to je uspešno preduzeće koje ostvaruje značajan rast prihoda od prodaje, izvoza, zaposlenosti i nataliteta.
27. 12. 2012. - METALCU SE DEŠAVA BUDUĆNOST
Nesvakidašnji uspeh naše kompanije METALCU SE DEŠAVA BUDUĆNOST
Za samo 12 meseci Metalac je ostvario 15% rasta ukupnih prihoda od prodaje, 20% rasta izvoza, skoro 10% rasta broja radnika i skoro 30% rasta nataliteta
Danas je Petrašin Jakovljević, generalni direktor Metalca a.d. i predsednik UO Fondacije Metalac u prisustvu predsednika Kompanije Dragoljuba Vukadinovića u prepunoj dvorani Doma kulture u Gornjem Milanovcu uručio vrednosne čestitke bebeama svojih radnika rođenim u 2012. godini.
U veoma svečanoj atmosferi čestitke od 500, 1000 i 2000 eura dobile su čak 44 bebe, a to je skoro 30% više u odnosu na prethodnu godinu. Inače za četvrto i svako sledeće dete svojih radnika metalac nagrađuje sa 4.000 eura, ali ove godine takvih parova nije bilo.
Za sedam godina koliko postoji Fondacija Metalac, sa ciljem promovisanja vrednosti porodice i rađanja dece posebno među mladim kadrovima Metalac je dobio 290 beba i izdvojio ukupno skoro 300.000 eura.
Tako je naša poznata kompanija, koja je pre samo par dana i svoj drugoj deci u obdaništima u Gornjem Milanovcu podelila više od 700 paktića, godinu završila na spektakularan način - pred najmlađom publikom beba i predškolaca, dece svojih radnika.
Još jednom je pokazao da slogan „Na Metalac možeš da računaš“ i deviza „podeli da bi množio“ u ovoj firmi nisu fraze. Svoj poslovni uspeh metalac je podelio sa drugima. A zabeležio je 15% ratsta prodaje, 20% rasta izvoza i zaposlio još 150 radnika. Sveukupno, prihod iznad 70 miliona eura i ukupna dobit iznad 5 miliona eura.
Navuhodonosor, Au i vi ste našli u kojoj ćete se crkvi Bogu moliti. Prvo onako odokativno poredeći ove podatke o prometu i profitu ne može se reći da se na bilo koji način radi o bilo kakvoj specijalno dobroj firmi,profit/promet joj je prosečan a po samom prometu(koliko vidim treba proveriti) ne bi ni među 100 u Srbiji ušla(ima onaj APRov bilten ,,100 naj" treba proveriti al me mrzi). Drugo taj Vukadinović samo kupuje svoje mesto kao glavnog u Metalcu ovim populističkim merama,daleko od toga da je loše pomagati bebe,ali mogao je i da isplati tim radnicima dividende,samo što bi onda morao da plati i porez na njih a i ne pospešuju toliko sveopštu popularnost bivših komunističkih direktora. Ako ćemo baš o kvalitetu direktora u Srbalja,mene kao navijača Partizana interesuje pre svega vaš komentar o poslovnom poduhvatu Dragoljuba Vukadinovica kao članu Upravnog Odbora FK Partizan kad je za tepsiju ribe prodao Matiju Nastasića(i mnoge druge) za par miliona evra a ovog Siti kupio za skoro 30 miliona bukvalno koji mesec kasnije. Stvarno mi ne bi smetalo i da se sav taj novac podeli ugroženim bebama vaskolike Srbije,samo nemojte više šuplje šerpe da hvalite.
P.S. Ako ćemo i o pravljenju šerpa i lonaca kod Srbalja,predlažem da uporedite Metalac sa nekim respektabilnim svetskim firmama,npr Cepterom
@Vladimir Da ne odemo u trol, ali koliko sam ja u mogucnosti da vidim vecina je do sada izglasala brdo raznih budalastina u vecini zemalja na svijetu, cak i u US, gdje su poprilicno razvijeni korektivni mehanizmi kojima se modifikuje vecinska volja. Ostajem pri tome da je korisno dati nesto i ljencugama, vise od toga onima koji se trude, ali ne zele biti preduzetnici, ali i ostaviti dovoljno preduzetnicima da imaju motiv da i dalje privredjuju. Ako bilo koga ostavis da crkava, prije ili kasnije si u problemu jer taj uzme vile, grabulje, kose, kosijere (CG orudje u vidu kratkog srpa sa dugackom drskom za krcenje sikake, a zgodno i za rezanje grkljana:), kako bi se domogao imovine onoga koji ima. Naravno, sve je pitanje mjere. Uostalom, svaka tvar je i otrov i lijek u zavisnosti kako je i koliko konzumiras, rece neki Grk:)))
Ne zaboravite da kod nas formalno obrazovanje u mnogim segmentima nema blage veze sa utrzivim vestinama. Ja kada vidim neke od nasih mladih nada, odmah kazem da im u svojoj firmi nikada ne bi dao posao. Nisu oni krivi, krivi su oni koji ih uce neutrzive stvari i jos vise oni koji sistemski neguju takav obrayovni sistem. Ali nije do poslodavaca da se bave time. Nije svako ko je zavrsio fakultet sa pristojnim prosekom dobar kandidat. Posebno oni koji najvise kukaju, diplomsci fakutleta koji nemaju gotovo ikakvo utrzivo znanje i vestine. Kada je rec o radnom iskustvu autor vam je lepo rekao da je problem drzava zbog skupoce otpustanja nekoga ko ima 30+ godina radnog staza, mnogo kosta. Da nema te velikodusne drzavne zasiste niko ih ne bi terao u dugorocnu nezaposlenost. Naravno, tu ima i neradnicke stoke koja ceka nezaradjenu penziju na NZS. Kada je rec o velikim sistemima i malim firmama, svako zna sta oba nose. U prvim svakoga ceka mnogo formalizma u proseku i apsurdnih situacija, u malim postoje druge nepogodnosti. I pogodnosti u oba. Svako ko se zaposljava treba da proveri kod koga to zeli da provede deo svog zivota. Ja znam s kim ne bi radio za bilo koje pare, a ako bi bio nekad u poyiciji da trazim posao dobro bi znao kod koga ga nikada ne bi trazio.
Aleksandre, sve ste u pravu. Što se mene tiče, ništa u vezi sa tim nije sporno. Upravo se radi o tome što stvari nisu tako jednostavne (eto, može se pokrenuti i analiza o kvalitetu i pristupačnosti visokom obrazovanju).
Problem je što autor ništa od toga nije uzeo u obzir pri svojoj analizi već je a priori krenuo od toga da je narod stoka neradnička (a pod „narod“ ne svrstavši ujedno i poslodavce, među kojima ima i te kako neradnika i neznalica a koji očekuju da im neko drugi za bedne pare i još bednije uslove rada pravi firmu).
Takođe, bio je kontradiktoran, sa jedne strane kaže da su svi nebitni i zamenljivi (što je tačno u korporativnim sistemima) a sa druge strane kaže da zaposleni ne sme da bude trudan, bolestan, slabo produktivan jer će cela firma da trpi (što se odnosi samo na jako male firme).
Osnovno je da autor ne razume da onaj ko ima malu firmu ne može da očekuje da sistem funkcioniše kao u nekom konglomeratu. Taj poslodavac mora da shvati da ono što ne uradi sam, neće biti urađeno na ispravan način. I to ne zato što je naš narod stoka neradnička već zato što njegovi zaposleni nemaju tu stimulaciju da grabe, guraju, ginu. Samo je vlasnik ima. I samo vlasnik zarađuje u skladu sa tim. To je suština - taj interes, koji je različit između zaposlenog i poslodavca.
Htela bih samo da istaknem, da me neko ne razume pogrešno, da sam ja odrasla u privatničkoj porodici i da imam veliko porodično iskustvo u vezi sa tim. Moja familija je još u staroj Jugoslaviji otišla u privatnike, dakle još u ono jako davno vreme kada se smatralo da je onaj ko se skinuo sa državnih jasli ili lud ili glup. I da dobro znam i razumem sve muke poslodavaca, kao i (ne)mogućnosti pravljenja i razvijanja firme u Srbiji. Uostalom, i ja sam sada u privatničkim vodama, kao i ostatak moje familije, svako u svojoj struci. Hoću da kažem da ne teoretišem u prazno. :)
@Vladimir Demokratija nije samo vecina. To je Vas stav iz ranijeg posta. Znaci, mislim da je demokratija mahom volja vecine, da li mi se svidja hmmm... skupa, ali je nezgodno bez nje. Da ne idemo predaleko, to sto je volja vecine presudna stvar u demokratiji dovodi do situacije da su zaposleni dosta dobro zasticeni, nekada i neopravdano dobro. Vecina su u odnosu na preduzetnike, donose vise glasova, i politicarima su potrebniji za vlast. A privilegije koje dobiju politicar i onako ne placa iz svog dzepa. Eto kako demokratija zna biti malo poskupa.
Fudbal ne pratim tako da stvarno ne znam ništa o događanjima u Partizanu, ali znam da je Metalac najuspešnije preduzeće u Gornjem Milanovcu, inače bio bih iznenađen kada bih pročitao onakav tekst od nekog ko vodi preduzeće sa preko 50 miliona evra godišnjeg prometa i sa preko 1000 zaposlenih, ovo uopšte i nije veliko iznenađenje, dečko je umislio da je mnogo poseban, da je mu je nebo jedina granica, pre par meseci na jednom skupu sam slušao jednu žensku koja radi kao PR u jednoj banci, stala je pred 50 ljudi i sat vremena je pričala o sebi tj. hvalila sebe i svoje životne uspehe, između ostalog saznali smo da je bila najbolji đak u srednjoj školi, da ima platu 1200 erva, da joj je najbolja drugarica iz sela gde je odrastala jedna sasvim prosečna, prosta devojka i da takvi ne znaju mnogo ali i ne traže mnogo i zato su takvi ljudi najsrećniji baš zato što su tako glupavi i da osim što radi kao PR bavi se i prosipanjem mudrosti po blogovima, naravno, takođe svim devojkama je poručila da paze kakvog partnera biraju pošto je ovo Balkan i ovde muškarci upsešne žene doživljavaju kao pretnju (pri tom verovatno aludirajući na sebe), uglavnom ženska je stvarno umislila da joj je nebo jedina granica, na kraju je bilo i pozitivnih ali mnogo više negativnih komentara na njeno izlaganje kako sam stekao utisak, takvih u Srbiji imaš koliko god hoćeš, mnogo egoizma i ja stvarno ne znam ko je taj direktor Metalca, ali meni je teško da zamislim tog čoveka da može da napiše onako nešto tipa da su većina ljudi bezvredna stoka ili da stane pred 50 ljudi i sat vremena hvali sebe ili tako nešto.
izvinjavam se sto remetim glavni tok rasprave, samo jedna napomena Vladimiru:)
citat "Demokratija nije samo većina. Većinu imate i tokom linča, na primer. "
Demokratija jeste samo vecina. Demokratija jeste linc, ali institucionalizovan i racionalan. Demokratija je nastala tako sto bi se dve grupe fizicki pobile izmedju sebe pa ko pobedi vlada tj. onaj koji je fizicki jaci vlada. Fizicki jaci je obicno vecina tako da su se vremenom ljudi opametili i rekli zasto da uzalud prosipamo ovoliku krv kad unapred znamo da ce pobediti ona strana koja ima vise ljudi? Racionalnije je onda da se prebrojimo i koga ima vise on je trenutno jaci i neka vlada. U samoj osnovi demokratije lezi gola sila koja se ne razlikuje ni malo od linca.
kao neko ko vec 6 godina radi iskljucivo u malim firmama i ko je zadovoljan time, zelim da prokomentarisem par stvari:
tacno je ovo sto kazete, mali poslodavac nece stimulisati radnika ako ne vidi da radnik vredi. i meni kao radniku je to logicno, sve treba da se zasluzi. imam i par drugara koji razmisljaju kako ste rekli, ocekuju nagradu i dobru platu pa bi onda kao dali sve od sebe, ali takvi najcesce nemaju mnogo da daju. svako ko je sposoban ce se valjda truditi da svoju sposobnost sto vise pokaze a ne da ceka da mu nesto padne sa neba... i tacno je da su plate male kada nemate neko posebnu vestinu ili znanje, ali to je nesto sto se stice, pa kada steknete neko znanje onda cete moci vise da trazite... samo mnogim je ljudima bitnije koliku platu dobiju u startu nego koliko mogu da nauce i kakve vestine da steknu, pa onda kada izgube i tu platu onda je neko drugi kriv sto ih malo placa... Naravno stoji da je u Srbiji prosecnom radniku teze jer je dobrih poslodavaca manje nego u normalnijim zemljama.
Tesko je naci nekoga ko bi za firmu radio i zalagao se kao sam vlasnik/poslodavac, ali nije nemoguce, sve zavisi od licnosti (u malim firmama), od sistema podsticaja itd. Isto tako, moguce je i u Srbiji imati licni interes za rad u malim firmama i u istim graditi karijeru. samo zavisi sta podrazumevate pod karijerom. mnogi na karijeru gledaju kao na stalna unapredjenja i titule direktora... Ali karijera moze da bude i rast licnih prihoda, ucesce u dobiti i u vanstandardnim uspesima i prihodima, stalan rast znanja i vestina koji podize trzisnu cenu radnika, zar ne mislite?
inace, ja imam poslodavca koji je istovremeno i vlasnik i direktor, iako je jako retko u Srbiji :-) ali sam dosta zadovoljan mogucnoscu napredovanja :-)
@Milan Nije tragedija EQ-a sto se podjednaki diferenciraju medjusobno, vec sto ljudi sposobniji i pametniji ostaju na nizim pozicijama od manje sposobnih a bogatijih EQ-om. Nigde nisam napisao da je to dovoljan uslov za uspeh.
Medjutim, visok EQ jeste neophodan uslov. To se lako vidi iz tranzitivnosti: Ako dobar preduzetnik uci vestine u ranom dobu u prodaji, i ljudi u prodaji imaju natprosecan EQ, onda dobar preduzetnik ima natprosecan EQ.
@Aleksandar "Ja kada vidim neke od nasih mladih nada, odmah kazem da im u svojoj firmi nikada ne bi dao posao. Nisu oni krivi, krivi su oni koji ih uce neutrzive stvari i jos vise oni koji sistemski neguju takav obrayovni sistem. Ali nije do poslodavaca da se bave time. Nije svako ko je zavrsio fakultet sa pristojnim prosekom dobar kandidat. Posebno oni koji najvise kukaju, diplomsci fakutleta koji nemaju gotovo ikakvo utrzivo znanje i vestine"
"Ako su ljudi najbitniji aset koji jedna kompanija ima, rekao bih da smo mi jedna od najvrednijih kompanija na prostoru jugoistočne Evrope. Svi zaposleni imaju sjajan obrazovni profil, diplome ETF-a i PMF-a ako se radi o inženjerima, FON-a i Ekonomskog fakulteta za neke druge profile. Verovatno smo kompanija sa najvećim procentom učenika generacije i brojem nagrada sa takmičenja iz matematike, fizike, informatike" - rece Branko Milutinovic
Hmmm? Da li je ovo kontradikcija? Da li je moguce da neutrzivo znanje sa PMF-a, ETF-a, FON-a, EKOF-a, skolskih takmicenja, osnivac Nordeusa, inace pravi preduzetnik, vidi kao najvece blago?
U obozavanju trzista i zamci idolatrije, vrlo lako covek moze skrenuti sa pravoga puta, pravoga puta kritickog razmisljanja.
Citat: „Ali karijera moze da bude i rast licnih prihoda, ucesce u dobiti i u vanstandardnim uspesima i prihodima, stalan rast znanja i vestina koji podize trzisnu cenu radnika, zar ne mislite?“
Naravno, potpuno se slažem sa Vama. I u vezi sa drugim stvarima koje ste pomenuli. Lično nisam karijerista (u klasičnom, užem smislu) i da ne radim sama za sebe uvek bih pre odabrala da radim za malu porodičnu firmu gde bi moj trud i zalaganje bili cenjeni i primećeni bez da se laktam, guram, gazim preko „mrtvih“ i ostalo (ne kažem da uvek mora tako ali nažalost u većini korporativnih sistema jeste). Status i zvanje u firmi mi ne znače apsolutno ništa jer to je samo forma. Znate onaj stari vic „kako se u Americi zove pastir – menadžer stada“. A u svojoj struci sam zvanja već stekla.
Zato sam i pomenula da sam iz privatničke kuće i da umem da cenim i poštujem i rad poslodavca ali i rad zaposlenih. I da dobro znam da u Srbiji ima puno radnika koji savesno i jako dobro rade – svuda (bilo za sebe ili drugoga, a šire posmatrano svi zapravo rade samo za sebe). Upravo zato sam se i javila na ovoj temi, podstakla me arogancija autora postavljenog teksta.
Ja sam samo pokušala da iznesem objektivnu situaciju. Sami ste rekli da se i Vama čini da je tako. :)
ETF i PMF nisu losi fakulteti. Sto se tice ekonomije i FON na svakom od njih ce uvek biti onih koji ce odskakati, ali u proseku njihovi diplomci su ocajno pripremljeni za trziste rada. Ne podcenjujte EQ, odnosi sa drugim ljudima su gotovo sve u menadzmentu.
Poslodavci su često nekorektni prema radnicima, ali su i radnici ponekad zaista nekorektni prema poslodavcu, evo ga jedan svež primer, proizvodnja preduzeća je prepolovljena dok sindikat ne prihvata bilo kakvo smanjivanje broja zaposlenih ili smanjivanje plata koje u proseku iznose "mizernih" 915 evra:
U KAP-u smanjuju plate za 250 evra Izvor: SEEbiz
Podgorica -- Izvršni direktor Kombinata aluminijuma Jurij Moisejev obavestio je radnike da će im smanjiti decembarsku platu za oko 30 odsto.
Jer, prema njegovim rečima, nema 1,8 miliona evra koliko je potrebno za zarade 1.200 zaposlenih.
"Moisejev je rekao da mu fali 300.000 hiljada evra za plate i naveo da će smanjiti zarade, međutim mi to nećemo dozvoliti", rekao je predsednik sindikata Aluminijuma Rade Krivokapić i pojasnio da kolektivni ugovor jasno kaže da se odluka o smanjenju zarada ne može doneti jednostrano.
KAP je u oktobru smanjio proizvodnju za polovinu, i tada je Moisejev najavio da će slati radnike, koji su neraspoređeni, na prinudne odmore jer ne može da isplati zarade za svih 1.200 zaposlenih.
Krivokapić je podsetio da Rusi duguju radnicima više od tri miliona evra za stambeni fond i 150 hiljada zbog neizdvajanja jedan odsto na obračunate brugo zarade, radi finansiranja sindikalnih akgivnosti koje služe za pomoć i lečenje radnika.
"Poslodavac ne plaća utrošenu električnu energiju i duguje Elektroprivredi 60 miliona evra, zadužio je fabriku sa preko 300 miliona evra i sada hoće da dovede u pitanje zarade zaposlenih", kazao je Krivokapić i naglasio da to neće dozvoliti.
Za zaposlene bi smanjenje fonda za plate od 300 hiljada, značilo da će svaki primiti oko 250 evra manje. Prosečna plata u KAP-u sa toplim obrokom i prevozom iznosi 915 evra, tako da je 250 evra blizu 30 odsto prosečne plate u KAP-u.
50 comments:
Odjeci i reagovanja: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1030125
Sasa, ti bas i ne pratis redovno TR? :)
http://trzisnoresenje.blogspot.com/2012/01/zasto-necu-da-te-zaposlim.html
Sta da ti kazem, povrsan sam, bacis nam linkove i ne sazvaces u sitna crevca i ja naravno previdim. Mora tu da bude malo emocija, dobar forspan, inace dzaba sve :-)
Ja sam od tada stavio FTW blog na listu blogova koje citam. S vremena na vreme izadje po neki zanimljiv tekst, ali nijedan u poslednjih godinu dana nije bio ovako dobar.
Meni se tekst smucio posle prvog pasosa, nije morao da izvredja 90% populacije da bi pokazao koliko je sjajan. Nije sve tako prosto, pa je on kao preduzetnik zasluzan za svoj uspeh, dok je neko drugi bezvredan jer nije imao talenta ili uslova da to postane. Ako je neko rodjen na Dorcolu sa IQ od 130 a neko u Vlasotincu sa IQ od 90, u kom smislu je ovaj drugi "sam kriv" sto nije postao internet preduzetnik? Ne promovise se kapitalizam tako, niti bi pravi, dostojanstveni burzoaski preduzetnik ikad tako nesto rekao.
Tekst je odličan,činjenica da je izvređao ne 90 nego 99,9 posto populacije je samo literarna konstrukcija,činjenica da on govori činjenice je činjenica. Uostalom,nema evolucijski prirodnije reakcije čoveka nego kad neko njega i njegovu grupu ne samo vređa već i proganja,da on odreaguje. U ovoj zemlji sam manjim prekidima i različitim intezintetom su privatnici bar od 45e konstantno progonjeni od istog tog neradničkog plebsa. Status privatnika za vreme Kraljevine Jugoslavije na ovim područjima neće bar još 20 godina da se popravi.
Ako mislite da ste nesrećni zato što ste rođeni u nekom palanačkom mestu sa malim šansama za uspeh,samo se setite onih 700+ hiljada koji svake godine u svetu umru samo od gladi i biće te odmah zahvalni i za tu krišku hleba,pa makar ga zarađivali 40+ godina i vi i cela vaša porodica radeći na nekom bezveznom birokratskom mestu,ne stvarajući ama baš nikakvu dodatu vrednost,efektivno se ponašajući kao beskorisni poreznici. Takođe kapitalizam nije sistem šansi koje rođenjem nekome pripadaju već sistem šansi da na slobodnom tržištu stvorite dodatu vrednost na kojoj ćete i zaraditi. Nema ama baš nikakvog razloga da se kapitalizam promoviše,on je ugrađen svakome u svesti o opstanku, a sve ove skaradne verzije kolektivizama treba da se antipromovišu jer su one same krive što se ovde generalno razmišlja antiprirodno.
Ovaj Minicev tekst je lakmus test za diktatore, kojih po Srbiji fala bogu ima kolko 'oces, koji su relikvije rodovsko plemenskog uredjenja ili istocnjacke despotije, boga pitaj.
Posebno mi je drago sto se gosn. Slavisa nije upecao, posebno mi je drago sto delimo isti stav da je klijent uvek u pravu, te da klijent moze biti stoka samo za diktatore koji nemaju veze sa preduzetnistvom.
Takodje, baljezganja o vrednosti i zaposljavanju pokazuju ekonomsku nepismenost Minica, koji izmedju Svajcarske i Srbije ne vidi razliku. Ako vrhunski doktor ne moze da nadje posao jer je drzava upropastila zdravstvo, to ne znaci da on manje vredi nego onaj u Svajcarskoj. Naprotiv, sloboda jednakih sansi, te sloboda da iskaze svoju vrednost nasilno mu je oduzeta.
Ali, ko kaze da se od ozlojadjenog i gordog Minica, rekao bih poluludog, ne moze nesto i nauciti. NPR.
-znanje je moc: svest o bruto iznosu zarade daje uzlet ugnjetenim masama u borbi protiv tiranije drzave
-use i u svoje kljuse: u Srbiji cesto kritikuje komsijino dvoriste a pritom sopstveno stoji nesredjeno. NPR. Hrvati su kreteni, Bugari su mentoli, mi smo lideri.
-put do pakla poplocan dobrim namerama: zastita insajdera, poput trudnica, moze povecati nezaposlenost istih.
-ko hoce naci ce nacin, ko nece naci ce razlog: cak i u ovako propaloj drzavi i burazerskom kapitalizmu, ipak postoje svetli primeri pravih preduzetnika, pravih preduzetnika primereno razlicitih od Minica
Isto tako mozes da kazes i za njega, Ako mu smetaju troskovi poslovanja neka ide u Severnu Korejunda vidi kako je tamo! Prema tome promasio si poentu, ne radi se o apsolutnom polozaju jednih ili drugih nego o tome da li je razlika izmedju njih uslovljena jos necim osim slobodnom voljom. A jeste, ako nista drugo genetskim faktorima. Zato ovako pisati nije lepo i tako nece nikoga pridobiti, bez obzira sta su cinjenice. I mi ovde govorimo o istim cinjenicama, na civilizovaniji nacin.
"You have the courage to tell the masses what no politician told them: you are inferior and all the improvements in your conditions which you simply take for granted you owe to the efforts of men who are better than you. If this be arrogance, as some of your critics observed, it still is the truth that had to be said in this age of the Welfare State."
From Ludwig von Mises' letter to Ayn Rand
@nemanja
Vrhunski doktori, a oni malo manje vrhunski u Srbiji bez problema zarade bar 4-5.000 EUR. Ako ne mogu naci posao, ja znam da par bolnica na belo ne mogu da zaposle neke specijaliste za 3.000 neto. Nece niko.
@ Slavisa
Ton pisanja je individualna stvar, ali tesko je biti gospodin burzuj u zemlji gde je fukara sebi dala pravo da procenjuje moralne vrline burzoazije i koliko bi ista smela da zaradi, sta da radi sa svojim firmama. Meni je ton malo jak, ali je sve sto je rekao tacno. Nije ovde poenta da kritikujemo nekoga ko nije preterano sposoban, nego je coveku dosta neradnih mudrosera koji bi da parazitiraju. Svako ko ima imalo mozga ne tretira svoje zaposlene kao stoku (osim ako to zaista nisu) jer ljude sa malo paznje i love mozes motivisati da ti daju visestruko vise. Ali hvatati se za te detalje je lose, jer istinska vrednost je u dve cinjenice:
1. Svako je iskljucivo odgovoran za sopstvenu sudbinu.
2. Veliki deo ljudi nece gotovo mrdnuti ni prstom da nesto uradi povodom 1. Trosice resurse na proucavanje veltsmeca, nepravde, zavere i cekanja da stvari dodju na svoje mesto. Kukanje gratis.
"1. Svako je iskljucivo odgovoran za sopstvenu sudbinu."
Ali ovo očigledno nije tačno. IQ i druge sposobnosti su najvećim delom urođene i mnoge druge okolnosti ne zavise od nas. Mog bivšeg komšiju je u detinjstvu udario auto i omeo u mentalnom razvoju -- kako je on to isključivo odgovoran za svoju sudbinu?
Dorćolac,
ja ni Ayn Rand ne podnostim, iz istog razloga (i još nekih drugih).
Nikada u analizu ne ulaze osobe koje su ometene u mentalnom razvoju, pa ne znam cemu taj argument.
Svako od nas ima manje vise sve resurse. Sam IQ koji meri Mensa je najmanje bitan za uspeh u poslu, bitna je socijalna inteligencija i tu covek sa IQ 90-100 moze biti za par klasa bolji od nekoga ko ima IQ 150 i ne zna sta bi s tim osim da resava logicke probleme. Ono sto ti ne ide lako mozes nauciti, sve je to stvar volje. Ja sam netalentovan a muziku, ne mogu postati vrhunski muzicar, ali ako bi mi bilo bitno za socijalne odnose mogao bi nauciti da otandrljam par pesama na gitari ili cemu vec. Isto je i sa fudbalom, pa sam naucio da igram vrh odrbanu na male.
I na kraju krajeva, ima toliko oblasti u kojima se moze uspeti i od toga ziveti lepo. Pa od najglupljeg ciscenja kuce se moze napraviti mali biznis, za to ti ne treba pamet i talenat, a ako to radis kako trebas u bg ces mesecno zaraditi barem 80.000 dinara, osam sati po sest dana. Dakle, ne treba ni mnogo pameti, ni talenta, trebaju radne navike.
Njega sam uzeo kao primer, poenta je da ima nebrojeno okolnosti koje ne kontrolišemo a koje utiču na nas. IQ je visoko korelisan sa dohotkom. Možda je moguće da neki vanredno sposoban i vredan čistač od toga napravi uspešan biznis, ali u proseku će programer zarađivati više od čistača. A ko postaje programer a ko čistač je u velikoj meri određeno IQ-om i drugim prirodnim sposobnostima.
Svako može da radi na sebi, a vrhunski čistač koji radi na sebi će više zarađivati od neabicioznog programera. Vrhunski čistač će zarađivati više nego 80% ljudi u Srbiji, a ne treba mu nikakav IQ samo treba da pošteno radi, ne smrdi i ne krade. Svako može uspeti, na ovaj ili onaj način, a to što neka grupa češće uspeva nije razlog da se neko žali da je uapred osuđen na neuspeh zbog ovoga ili onoga. Mi uvek držimo konce svog života u rukama, nekome je malo teže, nekome malo lakše i to je to. Sreća je da biramo gde se takmičimo, a polja za borbu ima mnogo. Super je što nikada nije kasno i što se uvek mogu menjati stvari u sopstvenom životu. Kako bilo, problem je što veliki deo ljudi vidi da je nekome bilo nešto lakše od rođenja, pa svoju inertnost i neabicioznost objašnjavaju kao čistu fatalističku predodređenost.
Pominje se IQ, tu je Aleksandar u pravu, mnogo vazniji je EQ (emocionalna inteligencija) za preduzetnistvo, a najvisi EQ imaju obicno prodavci, koji se vrlo lako izrode u uspesne preduzetnike. Takodje, EQ se moze nadogradjivati, dok je IQ urodjen.
Sa druge strane, nivo obrazovanja je korelisan sa dohotkom, ali ne znam za IQ. Negde sam citao da zena sa najvecim IQ-om vozi kamion.
Medjutim, nije Minic prvi diktator u IT-u, u narodu poznatiji kao "srpski domacin" (domacin i diktator vrlo slicne reci). Pa eno ga Peca osnivac benchmark foruma, isto diktator i relativno je uspesan.
Ali, i gosn. Miskovic je relativno uspesan, pa trebamo li njega pitati za savet kako da budemo bolji diktatori, pardon, preduzetnici, tj. kako da bolje iskoristimo nepotizam i drzavu za licno bogacenje? Ne trebamo.
Opet, licno znam za primer inzinjera koji je u Srbiji "nebitan", a u Nemackoj je "bitan". Nezaposlenost epidemijskih razmera ne daje nam za pravo da, poput Minica, hranimo sopstvenu gordost.
Takodje, ako su Minicevi zaposleni stoka, ko je vrsio selekciju? Marsovac ili Minic? Znaci li to da on nije sposoban da proceni ljude, da on nije citao preduzetnicku literaturu, da on jedino zna da sopstvenu krivicu prebacuje na okolinu?
Sa druge strane, u knjigama o preduzetnistvu i HR, najgori tip zaposlenih su oni koji ne priznaju sopstvene greske, a otkrivaju se pitanjem da navedu svoju gresku, na koje nikada ne nalaze odgovor. Minic je jedan od njih.
Vrhunski ________ (popuniti po slobodnoj volji) ce uvek bez ikakvih problema naci posao i ovde. Problem je sto se ta atribut previse olako daje. I sto su ljudi skloni da subjektivno ocenjuju ljude koje vole i kuju ih u zvezde, iako realno, nemaju nikakve posebne kvalitete.
Pominjanje ometenih u razvoju, hendikepiranih i nemocnih je prilicno besmisleno jer je vrlo, ali vrlo jasno navedeno u prvih nekoliko redova na koga se tacno tekst odnosi.
Ima ona fikcija, da su nekog čoveka zarobile Amazonke i osudile na smrt. Ponudile su mu poslednju želju pred egzekuciju. Spasao se sa: "Hoću da me ubije najružnija među vama!"
Ne ide lako sa priznanjem pred svima i samim sobom da si ružan ili nesposoban ili "nezahvalna neznalica".
I Ivan sebi "samo" spašava preduzetničku glavu.
Mogu se složiti i sa Slavišom da se "tako ne promoviše kapitalizam". Problem koji ja imam sa samim sobom kao preduzetnik je i to: Kako promovisati kapitalizam uopšte? Pogotovo u ovakvoj "zalevljenoj" sredini. Žedan sam odgovora na to pitanje.
Meni se tekst sviđa - u normalnim okolnostima bio bih bliži Slaviši u oceni tona i nekih stavova, i složio bih se da je mom idealu preduzetnika (kome se, uostalom, pošto jesam preduzetnik u praksi trudim da približim) bliži neko ko je, doduše, svestan da je marva marva, ali to nema potrebe da joj nabija na nos, i ponaša se pre kao brižan pastir nego kao robovlasnik, ali u ovoj zemlji, i svim sličnim kolektivističkim kuplerajima (počev od Francuske kao rodonačelnice i vajkadašnje intelektualne majke jakobinsko-marksističkog đubreta) gde su mržnja, zavist i konstantna bezobzirna pljačka pametnih i sposobnih ljudi deo kulture i mentaliteta, i taj ton, i ti stavovi su sasvim opravdani. Jednakost šansi, uostalom, ne podrazumeva, i ne sme da podrazumeva kompenzaciju za zlu sreću, jer upravo tu je početak klizave padine koja vodi direktno u socijalističko-ljudskopravašku kaljugu u kojoj momentalno živimo i propadamo: jedno je dobrovoljna odluka da se, iz ličnih pobuda i sredstava, pomogne nekome ko tu sreću nije imao (što bi u društvu ekonomske i lične slobode, bez državne redistirbutivne krađe i finansijske represije, bio sasvim prirodan stav i čak, koliko god da mi je ta fraza mrska, neka vrsta moralne obaveze), a drugo je po meni maligna ambicija da sistem sadrži korektivne elemnte za taj IQ, mesto rođenja ili bilo koji drugi sličan faktor.
Ivane,
Jeste, vrhunski čistač i vrhunski bilo šta će naći posao i prosperirati, ali ovde ne govorimo o vrhunskim, govorimo o proseku. 90% populacije po definiciji ne spada u "vrhunske". To ne znači da treba da ih nipodaštavamo. Vi ste lepo napali državnu regulaciju i objasnili rizike preduzetništva, ali niste izdržali da usput ne omalovažite sve koji su manje uspešni od vas a usuđuju se da nešto kažu. Ja mislim da je to bespotrebno i da kvari poruku teksta.
Sad moja pozicija je negdje izmeđuz poduzetnika (retko imam uposlene i angažujem ih samo po potrebi) . No moji kupci jesu poduzetnici i sad ja imam problem poduzetničke stoke: Teški na plačanju i što je najgoe stalno seru pričama "ljudi danas rade za.... " Nije problem ja odbijem posao i onda nastaju natezanja . Stok a ugostiteljska recimo neće da plati projekata samo priča o cijeni montaže /izrade kroz sate.Iako je stoka došla do pozicije u turizmu zahvaljujući investiranjem bivšeg sistema , sadašnjim marketinškim plačanjima iz budžeta i mogućnosti da prekucavaju kase i ne plaćaju pdv.E ta stoka popizdi kad na priče "koliko je tebi dosta" .jednostavno odgovaram sa " nisam ja sa tobom dinsto bajlage fraj ni u mejtef išao u pasivnim krajevima) . Znam par nadobudnih poduzetnika koji su mislili da minimalac zbog ponude vredi za sve. Ivanov blog je principijelno dobar uz neke ograde da ljudi imaju pravo postavit sebi doljnju granicu za koju rade ( bilo kao djelatnici ili prodavci usluga)kao i da je pojam stoke proširiv i na poduzetničku klasu onih koji do svojih pozicija nisu došli legalnim metodama
@tiki
Ja isto mislim da nije normalno da u dvadeset prvom veku, i ultratehnološkoj ekonomiji, pola preduzetničke klase na Balkanu čini polupismeni i polukriminalni šljam, kako u takvoj sitaciji možemo id a sanjamo da budemo globalno konkurentni, ali to je pitanje funkcionisanja pravosuđa, stila tranzicije i nasleđenog mentaliteta, odnosno, komunističke prošlosti koja je delimično metamorfirala u samoupravno-pravoslavni, katolički ili muslimanski "fašizam niskog intenziteta" :)) Ali ono što mene u vašem postu pre svega zanima je šta znači "dinstati bajlage fraj" :)) (ja, doduše, slučajno znam šta je "mejtef", ali možda biste i to mogli da objasnite za ljude koji se nisu toliko zamajavali Andrićem, Selimovićem i ekipom :) ).
@Slavisa
Ja sam napao one koji kukaju i koji apsolutno ni na koji nacin ne pokusavaju da promene svoju poziciju i sebe ucine konkurentnijim. Ako na taj nacin vredjam 90% populacije, nemam problem sa tim. Problem je u populaciji, a ne u konstataciji.
Nema posla za sve, ali za vecinu ima, za one koji su dobri, bolji od drugih. A ogromna vecina ne pokusava da bilo sta ucini da stvari poboljsa.
Banalan primer, ali 90% ljudi svoj posao radi daleko losije nego sto bi moglo. Verujuci da je nebitno. Tako imamo katastrofalne molere, konobare, taksiste, sluzbenike svih vrsta. Ljude koji se apsolutno ni na koji nacin ne trude da svoj posao rade makar korektno.
Da bi neko postao vrhunski potrebno je malo predispozicija i mnogo rada. S tim da je drugi deo daleko bitniji. Onaj oko koga se vecina ljudi ni najmanje ne angazuje.
speaker
u mojoj okolini dobar dio turističkih radnika su tetovski albanci i "ljudi ozdo,koji su se vratili ozgo" e sad ti ugostitelji često jedini slogan koji imaju napisan je "beilagen frei", a od škole najčešće imaju dva osnovne i godinu mejtefa (osnovna vjeronaučna škola ) tako da MBA izgleda približno M -mejtef u rodnom selu , B-Bauštel u Minkenu , A -Audi kao omiljeno prometalo . Njihova prepotencija u ubijanju cijene rada svodi se na velikoj ponudi krkana iz pasivnih krajeva bivšedržave . To principijelno ne bi bio problem da mene , a i mog čaču država nije odrala za razvoj turizma i sl. Ugostitelji su generalno stoka od poduzetnika i nisam baš sklon da njihov uspjeh pripisujem tržištu , pogotovo ako mu dio familije leži zbog žutog. ( trenutno mi troica mušterija leže)
@tiki
Momci nemaju stila, da je bar zbog belog :)))
Minićev tekst je besramno vulgaran i prostački, ali avaj, Minić je apsolutno u pravu. Nadam se da čovek nije u srodstvu sa onim komunističkim tužiocem iz '46.
@Tiki
Vi ste jedan obični mletački trgovac-poduzetnik koji ne voli Mavare i Arbanase. :)
@Vladimir
Lošmi Nićmi? :)) I zašto kažete "Arbanasi" kad mislite na "Arnaute"? :))
Sve je ovo OK u elaboraciji, ali... Kazete 90% su neradnici i zele da se voze dzabe za ponesto. OK, vjerovatno tacno. Ali 90% znaci i 90% glasova. Ha, eto tako izgleda demokratija, a svuda je to veoma slicno.
Moze i bez demokratije, nije sporno. No, ako su razlike prevelike, sirmosani krecu da otimaju. Ako uspiju ode sve bogatima.
Stoga, rjesenje je zaista stvoriti neku elememntarnu sigurnost za svakom, jer se time smanjuju negativne eksternalije, rizici revolucija i slicnih resetovanja. naravno, trosak sigurnosti ne smije biti takav da blokira motiv preduzetnicima. Imajte u vidu da je, inace, ljudi sa preduzetnickim duhom na nivou statisticke greske, a da bi vecina samo da se vozi.
Nemanja,
Nije tako linearna veza EQa i uspeha u određenom poslu. Naime EQ samo objašnjava zašto ljudi sa približno sličnim intelektualnim i stručnim sposobnostima imaju dosta različit uspeh u poslu. Znači EQ je kao parcijalni izvod,ali ove druge sposobnosti moraju ne samo da ostanu konstantne kad posmatraš uspeh dve osobe sa različitim EQom nego i približno jednake(inteligencija i stručne sposobnosti). Goleman je posle usmerio fokus istraživanja upravo na lidere u biznisu i ostalim oblastima gde se traži takav profil vođe(politika npr) i ustanovio da od 2 osobe sa približno istim intelektualno-stručnim sposobnostima više uspeha imati ona sa većim EQom(samoprocena,samokontrola,procena emocija drugih,kontrola socijalnog okruženja i empatija)
@Speaker
Arnaut je turski -"onaj koji se nije vratio" .Arbanas je mletački
@milf island
Imam utisak koji apsolutno može biti varljiv, da Vi baš ponajbolje ne razumete šta je to demokratija. Demokratija nije samo većina. Većinu imate i tokom linča, na primer. Ali avaj, ne brinite se preterano zbog toga, jer tako kao Vi razmišlja većina. :)
@Speaker
Lošmi Nićmi, baš taj!
Kažem Arbanasi a mislim na Arnaute, baš kao što kažem ljubav a mislim na sex. :)
@tiki
Mudri behu očevi naši Osmanlije, ja se još uvek u Turskoj osećam kao kod kuće, ne samo da svi znaju Teksa Vilera i Marti Misteriju, :) nego su, očigledno, sa šamanskom, altajskom pronicljivošću od pamtiveka znali istinsku prirodu (a možda i tajnovito poreklo :) ) naših albanskih komšija, to jest da je to nacija Ar(go)nauta, onih koji se nikada nisu vratili :)))
@Vladimir
Kao i uvek, pravo u crno, upravo to sam imao na umu :)))
Dečko je umislio da je Mark Zuckerberg samo zato što je mlad a istovremeno i realtivno uspešan u svom poslu i da može da deli lekcije svima, mada to je ništa kako u sličnim slučajevima devojke znaju da budu umišljene, ako imaju neki solidan posao i poziciju malo bolju od proseka odmah umisle da su Milka Forcan i da žive u seriji "Seks i grad" :). Srpska posla, egoizam, zaista uspešnim ljudima (recimo Zuckerbergu) ne bi ni na kraj pameti palo da napišu tako nešto.
Autor teksta ne razume situaciju u Srbiji niti shvata uzročno-posledičnu vezu. Skoro ceo post zvuči kao skup jeftinih sentenci iz američkih filmova. :)
Na primer ovo, citat:
„Mislite da vredite vise?
Vidite, to je bar lako utvrditi. To je tržišna stvar – ako je neko spreman da vas plati više, vredite više. Ako nije, ne vredite.“
Nema veze sa životom. Upravo je najveći problem u Srbiji što su znanje, kvalitet i iskustvo toliko obesmišljeni i degradirani da su prestali da budu ikakav odlučujući faktor, niti poslodavci uopšte umeju da ih prepoznaju. U Srbiji se ne zna šta je tačno to što na tržištu vredi. Koje su tačno objektivne činjenice da bi za nekoga (u Srbiji) moglo da se kaže da ima tržišnu vrednost. Formalno obrazovanje sudeći po statistici – nije (na Zapadu pak jeste, diploma je 90% uspeha u smislu zapošljavanja ). Sa druge strane, radno iskustvo, takodje, nije (na Zapadu, pak, jeste, za onoga ko je godinama radio u određenoj struci smatra se da poseduje praktično znanje koje uvek i svuda dobro dođe . „Matorce“ u Srbiji neće niko.).
Takođe, autor analizira „biznis“ isključivo sa stanovišta malog preduzetnika kome dva, tri zaposlena nose celu firmu i bukvalno sav posao. I u tom smislu, od svakog zaposlenog se očekuje da ima znanje, spremnost i psihofizičku sposobnost za rad na bukvalno svakom poslu. Gledajući tako, naravno da su nepoželjni svi oni koji nisu u mogućnosti ili ne žele da od jutra do sutra žive i dišu isključivo za firmu.
Međutim, to u praksi nije moguće postići iz sledećih razloga: prvi i osnovni je ljudska priroda. Samo poslodavac, vlasnik firme, ima dovoljan entuzijazam da se ceo preda toj istoj firmi jer je ona njegovo vlasništvo. Svi ostali prosto ne mogu imati podjednaki unutrašnji poriv. Poslodavac koji to očekuje od svojih zaposlenih je osuđen na razočarenje. Poslodavac može (i treba) da stimuliše radnika da se približi tom idealnom radnom elanu ali tu se dolazi do osnovnog problema i početka začaranog kruga: poslodavac najčešće ne stimuliše radnika dovoljno smatrajući da ovaj pre svega treba to da zasluži a radnik nikako da počne da zaslužuje jer smatra da poslodavac treba prvenstveno pozitivno da ga stimuliše pa tek onda da mu se on oduži.
U vezi sa ovim, u Srbiji nijedan poslodavac ne može da očekuje da bilo koji zaposleni radi podjednako kao i on. Onaj koji svoju firmu zamisli tako da on sam spava do podne a da mu drugi vode posao je unapred osuđen na propast.
Drugi razlog je taj što niko nigde neće da zagine bez ličnog interesa. Taj lični interes se ogleda dvojako: u plati koju prima i karijeri koju gradi. Na Zapadu se taj interes i realno ostvaruje. U Srbiji je skroz druga priča, plata je izuzetno mala a karijera se ne može napraviti u maloj firmi (a autor sve vreme sa te pozicije komentariše) jer ne postoji mogućnost napredovanja u okviru same firme (postoji zaposleni a iznad njega odmah poslodavac koji je ujedno i vlasnik i direktor).
U velikim privatnim sistemima i u Srbiji stvari stoje drugačije. U tim sistemima se i žene sasvim lepo zapošljavaju i napreduju jer njihovo eventualno odsustvovanje sa posla neće izazvati krah i slom jer je sam sistem razgranat i dobro organizovan. Takođe, postoji mogućnost napredovanja i povećanja plate u skladu sa tim. Samo tu se može govoriti da vrediš onoliko koliko možeš da pružiš.
Poenta je da se u analizi, pre svega, moraju razlučiti malo preduzetništvo i ostala privatna privredna društva jer se ne može načelno diskutovati s obzirom da se problematika i sa stanovišta poslodavca i stanovišta radnika uveliko razlikuje.
Izvinite na preopširnom komentaru, tema je prosto takva...
Ako je sve što je napisao ovaj Zuckerberg sasvim tačno kako to da preduzeće Metalac iz Gornjeg Milanovca nije do sada bankrotiralo? Nego baš naprotiv, to je uspešno preduzeće koje ostvaruje značajan rast prihoda od prodaje, izvoza, zaposlenosti i nataliteta.
27. 12. 2012. - METALCU SE DEŠAVA BUDUĆNOST
Nesvakidašnji uspeh naše kompanije
METALCU SE DEŠAVA BUDUĆNOST
Za samo 12 meseci Metalac je ostvario 15% rasta ukupnih prihoda od prodaje, 20% rasta izvoza, skoro 10% rasta broja radnika i skoro 30% rasta nataliteta
Danas je Petrašin Jakovljević, generalni direktor Metalca a.d. i predsednik UO Fondacije Metalac u prisustvu predsednika Kompanije Dragoljuba Vukadinovića u prepunoj dvorani Doma kulture u Gornjem Milanovcu uručio vrednosne čestitke bebeama svojih radnika rođenim u 2012. godini.
U veoma svečanoj atmosferi čestitke od 500, 1000 i 2000 eura dobile su čak 44 bebe, a to je skoro 30% više u odnosu na prethodnu godinu. Inače za četvrto i svako sledeće dete svojih radnika metalac nagrađuje sa 4.000 eura, ali ove godine takvih parova nije bilo.
Za sedam godina koliko postoji Fondacija Metalac, sa ciljem promovisanja vrednosti porodice i rađanja dece posebno među mladim kadrovima Metalac je dobio 290 beba i izdvojio ukupno skoro 300.000 eura.
Tako je naša poznata kompanija, koja je pre samo par dana i svoj drugoj deci u obdaništima u Gornjem Milanovcu podelila više od 700 paktića, godinu završila na spektakularan način - pred najmlađom publikom beba i predškolaca, dece svojih radnika.
Još jednom je pokazao da slogan „Na Metalac možeš da računaš“ i deviza „podeli da bi množio“ u ovoj firmi nisu fraze. Svoj poslovni uspeh metalac je podelio sa drugima. A zabeležio je 15% ratsta prodaje, 20% rasta izvoza i zaposlio još 150 radnika. Sveukupno, prihod iznad 70 miliona eura i ukupna dobit iznad 5 miliona eura.
Navuhodonosor,
Au i vi ste našli u kojoj ćete se crkvi Bogu moliti. Prvo onako odokativno poredeći ove podatke o prometu i profitu ne može se reći da se na bilo koji način radi o bilo kakvoj specijalno dobroj firmi,profit/promet joj je prosečan a po samom prometu(koliko vidim treba proveriti) ne bi ni među 100 u Srbiji ušla(ima onaj APRov bilten ,,100 naj" treba proveriti al me mrzi). Drugo taj Vukadinović samo kupuje svoje mesto kao glavnog u Metalcu ovim populističkim merama,daleko od toga da je loše pomagati bebe,ali mogao je i da isplati tim radnicima dividende,samo što bi onda morao da plati i porez na njih a i ne pospešuju toliko sveopštu popularnost bivših komunističkih direktora.
Ako ćemo baš o kvalitetu direktora u Srbalja,mene kao navijača Partizana interesuje pre svega vaš komentar o poslovnom poduhvatu Dragoljuba Vukadinovica kao članu Upravnog Odbora FK Partizan kad je za tepsiju ribe prodao Matiju Nastasića(i mnoge druge) za par miliona evra a ovog Siti kupio za skoro 30 miliona bukvalno koji mesec kasnije. Stvarno mi ne bi smetalo i da se sav taj novac podeli ugroženim bebama vaskolike Srbije,samo nemojte više šuplje šerpe da hvalite.
P.S. Ako ćemo i o pravljenju šerpa i lonaca kod Srbalja,predlažem da uporedite Metalac sa nekim respektabilnim svetskim firmama,npr Cepterom
@Vladimir
Da ne odemo u trol, ali koliko sam ja u mogucnosti da vidim vecina je do sada izglasala brdo raznih budalastina u vecini zemalja na svijetu, cak i u US, gdje su poprilicno razvijeni korektivni mehanizmi kojima se modifikuje vecinska volja.
Ostajem pri tome da je korisno dati nesto i ljencugama, vise od toga onima koji se trude, ali ne zele biti preduzetnici, ali i ostaviti dovoljno preduzetnicima da imaju motiv da i dalje privredjuju. Ako bilo koga ostavis da crkava, prije ili kasnije si u problemu jer taj uzme vile, grabulje, kose, kosijere (CG orudje u vidu kratkog srpa sa dugackom drskom za krcenje sikake, a zgodno i za rezanje grkljana:), kako bi se domogao imovine onoga koji ima. Naravno, sve je pitanje mjere. Uostalom, svaka tvar je i otrov i lijek u zavisnosti kako je i koliko konzumiras, rece neki Grk:)))
@milf island
Da skratimo priču. Dakle, Vi se zalažete za nepoštovanje volje većine u jednoj državi?
@nevena
Ne zaboravite da kod nas formalno obrazovanje u mnogim segmentima nema blage veze sa utrzivim vestinama. Ja kada vidim neke od nasih mladih nada, odmah kazem da im u svojoj firmi nikada ne bi dao posao. Nisu oni krivi, krivi su oni koji ih uce neutrzive stvari i jos vise oni koji sistemski neguju takav obrayovni sistem. Ali nije do poslodavaca da se bave time. Nije svako ko je zavrsio fakultet sa pristojnim prosekom dobar kandidat. Posebno oni koji najvise kukaju, diplomsci fakutleta koji nemaju gotovo ikakvo utrzivo znanje i vestine. Kada je rec o radnom iskustvu autor vam je lepo rekao da je problem drzava zbog skupoce otpustanja nekoga ko ima 30+ godina radnog staza, mnogo kosta. Da nema te velikodusne drzavne zasiste niko ih ne bi terao u dugorocnu nezaposlenost. Naravno, tu ima i neradnicke stoke koja ceka nezaradjenu penziju na NZS.
Kada je rec o velikim sistemima i malim firmama, svako zna sta oba nose. U prvim svakoga ceka mnogo formalizma u proseku i apsurdnih situacija, u malim postoje druge nepogodnosti. I pogodnosti u oba. Svako ko se zaposljava treba da proveri kod koga to zeli da provede deo svog zivota. Ja znam s kim ne bi radio za bilo koje pare, a ako bi bio nekad u poyiciji da trazim posao dobro bi znao kod koga ga nikada ne bi trazio.
Aleksandre, sve ste u pravu. Što se mene tiče, ništa u vezi sa tim nije sporno. Upravo se radi o tome što stvari nisu tako jednostavne (eto, može se pokrenuti i analiza o kvalitetu i pristupačnosti visokom obrazovanju).
Problem je što autor ništa od toga nije uzeo u obzir pri svojoj analizi već je a priori krenuo od toga da je narod stoka neradnička (a pod „narod“ ne svrstavši ujedno i poslodavce, među kojima ima i te kako neradnika i neznalica a koji očekuju da im neko drugi za bedne pare i još bednije uslove rada pravi firmu).
Takođe, bio je kontradiktoran, sa jedne strane kaže da su svi nebitni i zamenljivi (što je tačno u korporativnim sistemima) a sa druge strane kaže da zaposleni ne sme da bude trudan, bolestan, slabo produktivan jer će cela firma da trpi (što se odnosi samo na jako male firme).
Osnovno je da autor ne razume da onaj ko ima malu firmu ne može da očekuje da sistem funkcioniše kao u nekom konglomeratu. Taj poslodavac mora da shvati da ono što ne uradi sam, neće biti urađeno na ispravan način.
I to ne zato što je naš narod stoka neradnička već zato što njegovi zaposleni nemaju tu stimulaciju da grabe, guraju, ginu. Samo je vlasnik ima. I samo vlasnik zarađuje u skladu sa tim. To je suština - taj interes, koji je različit između zaposlenog i poslodavca.
Htela bih samo da istaknem, da me neko ne razume pogrešno, da sam ja odrasla u privatničkoj porodici i da imam veliko porodično iskustvo u vezi sa tim. Moja familija je još u staroj Jugoslaviji otišla u privatnike, dakle još u ono jako davno vreme kada se smatralo da je onaj ko se skinuo sa državnih jasli ili lud ili glup. I da dobro znam i razumem sve muke poslodavaca, kao i (ne)mogućnosti pravljenja i razvijanja firme u Srbiji. Uostalom, i ja sam sada u privatničkim vodama, kao i ostatak moje familije, svako u svojoj struci.
Hoću da kažem da ne teoretišem u prazno. :)
@Vladimir
Demokratija nije samo vecina. To je Vas stav iz ranijeg posta.
Znaci, mislim da je demokratija mahom volja vecine, da li mi se svidja hmmm... skupa, ali je nezgodno bez nje.
Da ne idemo predaleko, to sto je volja vecine presudna stvar u demokratiji dovodi do situacije da su zaposleni dosta dobro zasticeni, nekada i neopravdano dobro. Vecina su u odnosu na preduzetnike, donose vise glasova, i politicarima su potrebniji za vlast. A privilegije koje dobiju politicar i onako ne placa iz svog dzepa.
Eto kako demokratija zna biti malo poskupa.
Po našem zakonu o radu zaposleni nimalo nije privilegovan i zaštićen. :)
Problem u slabom preduzetništvu u Srbiji ne leži u zaposlenima.
Fudbal ne pratim tako da stvarno ne znam ništa o događanjima u Partizanu, ali znam da je Metalac najuspešnije preduzeće u Gornjem Milanovcu, inače bio bih iznenađen kada bih pročitao onakav tekst od nekog ko vodi preduzeće sa preko 50 miliona evra godišnjeg prometa i sa preko 1000 zaposlenih, ovo uopšte i nije veliko iznenađenje, dečko je umislio da je mnogo poseban, da je mu je nebo jedina granica, pre par meseci na jednom skupu sam slušao jednu žensku koja radi kao PR u jednoj banci, stala je pred 50 ljudi i sat vremena je pričala o sebi tj. hvalila sebe i svoje životne uspehe, između ostalog saznali smo da je bila najbolji đak u srednjoj školi, da ima platu 1200 erva, da joj je najbolja drugarica iz sela gde je odrastala jedna sasvim prosečna, prosta devojka i da takvi ne znaju mnogo ali i ne traže mnogo i zato su takvi ljudi najsrećniji baš zato što su tako glupavi i da osim što radi kao PR bavi se i prosipanjem mudrosti po blogovima, naravno, takođe svim devojkama je poručila da paze kakvog partnera biraju pošto je ovo Balkan i ovde muškarci upsešne žene doživljavaju kao pretnju (pri tom verovatno aludirajući na sebe), uglavnom ženska je stvarno umislila da joj je nebo jedina granica, na kraju je bilo i pozitivnih ali mnogo više negativnih komentara na njeno izlaganje kako sam stekao utisak, takvih u Srbiji imaš koliko god hoćeš, mnogo egoizma i ja stvarno ne znam ko je taj direktor Metalca, ali meni je teško da zamislim tog čoveka da može da napiše onako nešto tipa da su većina ljudi bezvredna stoka ili da stane pred 50 ljudi i sat vremena hvali sebe ili tako nešto.
izvinjavam se sto remetim glavni tok rasprave, samo jedna napomena Vladimiru:)
citat
"Demokratija nije samo većina. Većinu
imate i tokom linča, na primer. "
Demokratija jeste samo vecina. Demokratija jeste linc, ali institucionalizovan i racionalan. Demokratija je nastala tako sto bi se dve grupe fizicki pobile izmedju sebe pa ko pobedi vlada tj. onaj koji je fizicki jaci vlada. Fizicki jaci je obicno vecina tako da su se vremenom ljudi opametili i rekli zasto da uzalud prosipamo ovoliku krv kad unapred znamo da ce pobediti ona strana koja ima vise ljudi? Racionalnije je onda da se prebrojimo i koga ima vise on je trenutno jaci i neka vlada.
U samoj osnovi demokratije lezi gola sila koja se ne razlikuje ni malo od linca.
Nevena,
kao neko ko vec 6 godina radi iskljucivo u malim firmama i ko je zadovoljan time, zelim da prokomentarisem par stvari:
tacno je ovo sto kazete, mali poslodavac nece stimulisati radnika ako ne vidi da radnik vredi. i meni kao radniku je to logicno, sve treba da se zasluzi. imam i par drugara koji razmisljaju kako ste rekli, ocekuju nagradu i dobru platu pa bi onda kao dali sve od sebe, ali takvi najcesce nemaju mnogo da daju. svako ko je sposoban ce se valjda truditi da svoju sposobnost sto vise pokaze a ne da ceka da mu nesto padne sa neba... i tacno je da su plate male kada nemate neko posebnu vestinu ili znanje, ali to je nesto sto se stice, pa kada steknete neko znanje onda cete moci vise da trazite... samo mnogim je ljudima bitnije koliku platu dobiju u startu nego koliko mogu da nauce i kakve vestine da steknu, pa onda kada izgube i tu platu onda je neko drugi kriv sto ih malo placa... Naravno stoji da je u Srbiji prosecnom radniku teze jer je dobrih poslodavaca manje nego u normalnijim zemljama.
Tesko je naci nekoga ko bi za firmu radio i zalagao se kao sam vlasnik/poslodavac, ali nije nemoguce, sve zavisi od licnosti (u malim firmama), od sistema podsticaja itd. Isto tako, moguce je i u Srbiji imati licni interes za rad u malim firmama i u istim graditi karijeru. samo zavisi sta podrazumevate pod karijerom. mnogi na karijeru gledaju kao na stalna unapredjenja i titule direktora... Ali karijera moze da bude i rast licnih prihoda, ucesce u dobiti i u vanstandardnim uspesima i prihodima, stalan rast znanja i vestina koji podize trzisnu cenu radnika, zar ne mislite?
inace, ja imam poslodavca koji je istovremeno i vlasnik i direktor, iako je jako retko u Srbiji :-) ali sam dosta zadovoljan mogucnoscu napredovanja :-)
@Milan
Nije tragedija EQ-a sto se podjednaki diferenciraju medjusobno, vec sto ljudi sposobniji i pametniji ostaju na nizim pozicijama od manje sposobnih a bogatijih EQ-om. Nigde nisam napisao da je to dovoljan uslov za uspeh.
Medjutim, visok EQ jeste neophodan uslov. To se lako vidi iz tranzitivnosti: Ako dobar preduzetnik uci vestine u ranom dobu u prodaji, i ljudi u prodaji imaju natprosecan EQ, onda dobar preduzetnik ima natprosecan EQ.
@Aleksandar
"Ja kada vidim neke od nasih mladih nada, odmah kazem da im u svojoj firmi nikada ne bi dao posao. Nisu oni krivi, krivi su oni koji ih uce neutrzive stvari i jos vise oni koji sistemski neguju takav obrayovni sistem. Ali nije do poslodavaca da se bave time. Nije svako ko je zavrsio fakultet sa pristojnim prosekom dobar kandidat. Posebno oni koji najvise kukaju, diplomsci fakutleta koji nemaju gotovo ikakvo utrzivo znanje i vestine"
"Ako su ljudi najbitniji aset koji jedna kompanija ima, rekao bih da smo mi jedna od najvrednijih kompanija na prostoru jugoistočne Evrope. Svi zaposleni imaju sjajan obrazovni profil, diplome ETF-a i PMF-a ako se radi o inženjerima, FON-a i Ekonomskog fakulteta za neke druge profile. Verovatno smo kompanija sa najvećim procentom učenika generacije i brojem nagrada sa takmičenja iz matematike, fizike, informatike" - rece Branko Milutinovic
Hmmm? Da li je ovo kontradikcija? Da li je moguce da neutrzivo znanje sa PMF-a, ETF-a, FON-a, EKOF-a, skolskih takmicenja, osnivac Nordeusa, inace pravi preduzetnik, vidi kao najvece blago?
U obozavanju trzista i zamci idolatrije, vrlo lako covek moze skrenuti sa pravoga puta, pravoga puta kritickog razmisljanja.
Citat: „Ali karijera moze da bude i rast licnih prihoda, ucesce u dobiti i u vanstandardnim uspesima i prihodima, stalan rast znanja i vestina koji podize trzisnu cenu radnika, zar ne mislite?“
Naravno, potpuno se slažem sa Vama. I u vezi sa drugim stvarima koje ste pomenuli.
Lično nisam karijerista (u klasičnom, užem smislu) i da ne radim sama za sebe uvek bih pre odabrala da radim za malu porodičnu firmu gde bi moj trud i zalaganje bili cenjeni i primećeni bez da se laktam, guram, gazim preko „mrtvih“ i ostalo (ne kažem da uvek mora tako ali nažalost u većini korporativnih sistema jeste). Status i zvanje u firmi mi ne znače apsolutno ništa jer to je samo forma. Znate onaj stari vic „kako se u Americi zove pastir – menadžer stada“. A u svojoj struci sam zvanja već stekla.
Zato sam i pomenula da sam iz privatničke kuće i da umem da cenim i poštujem i rad poslodavca ali i rad zaposlenih. I da dobro znam da u Srbiji ima puno radnika koji savesno i jako dobro rade – svuda (bilo za sebe ili drugoga, a šire posmatrano svi zapravo rade samo za sebe).
Upravo zato sam se i javila na ovoj temi, podstakla me arogancija autora postavljenog teksta.
Ja sam samo pokušala da iznesem objektivnu situaciju. Sami ste rekli da se i Vama čini da je tako. :)
@ Nemanja
ETF i PMF nisu losi fakulteti. Sto se tice ekonomije i FON na svakom od njih ce uvek biti onih koji ce odskakati, ali u proseku njihovi diplomci su ocajno pripremljeni za trziste rada. Ne podcenjujte EQ, odnosi sa drugim ljudima su gotovo sve u menadzmentu.
Poslodavci su često nekorektni prema radnicima, ali su i radnici ponekad zaista nekorektni prema poslodavcu, evo ga jedan svež primer, proizvodnja preduzeća je prepolovljena dok sindikat ne prihvata bilo kakvo smanjivanje broja zaposlenih ili smanjivanje plata koje u proseku iznose "mizernih" 915 evra:
U KAP-u smanjuju plate za 250 evra
Izvor: SEEbiz
Podgorica -- Izvršni direktor Kombinata aluminijuma Jurij Moisejev obavestio je radnike da će im smanjiti decembarsku platu za oko 30 odsto.
Jer, prema njegovim rečima, nema 1,8 miliona evra koliko je potrebno za zarade 1.200 zaposlenih.
"Moisejev je rekao da mu fali 300.000 hiljada evra za plate i naveo da će smanjiti zarade, međutim mi to nećemo dozvoliti", rekao je predsednik sindikata Aluminijuma Rade Krivokapić i pojasnio da kolektivni ugovor jasno kaže da se odluka o smanjenju zarada ne može doneti jednostrano.
KAP je u oktobru smanjio proizvodnju za polovinu, i tada je Moisejev najavio da će slati radnike, koji su neraspoređeni, na prinudne odmore jer ne može da isplati zarade za svih 1.200 zaposlenih.
Krivokapić je podsetio da Rusi duguju radnicima više od tri miliona evra za stambeni fond i 150 hiljada zbog neizdvajanja jedan odsto na obračunate brugo zarade, radi finansiranja sindikalnih akgivnosti koje služe za pomoć i lečenje radnika.
"Poslodavac ne plaća utrošenu električnu energiju i duguje Elektroprivredi 60 miliona evra, zadužio je fabriku sa preko 300 miliona evra i sada hoće da dovede u pitanje zarade zaposlenih", kazao je Krivokapić i naglasio da to neće dozvoliti.
Za zaposlene bi smanjenje fonda za plate od 300 hiljada, značilo da će svaki primiti oko 250 evra manje. Prosečna plata u KAP-u sa toplim obrokom i prevozom iznosi 915 evra, tako da je 250 evra blizu 30 odsto prosečne plate u KAP-u.
@milf island, hasd
Slažem se u potpunosti sa obojicom. Demokratiju treba likvidirati i nakon toga uvesti diktaturu.
Post a Comment