Prvo, predrasude su često korisna stvar jer su akumulirano znanje o nekoj pojavi, grupi, pojedincima i sličnim predmetima predrasuda. Predrasuda je, na primer, da su otrovne zmije pomalo nervozne kada menjaju svoje odelce i da tada neće kao obično da se u miru udalje bez da isprobaju kako deluje sadržaj njihovih kesica. Čovek koji veruje u te predrasude i neće sam da se empirijski uveri je u prednosti. Predrasude o etničkim grupama su često takođe korisne. Na primer, ja da sam na mestu nekoga ko se buni protiv predrasuda, dobro bih razmislio o predrasudi da u Saudijskoj Arabiji uglavnom žive srednjevekovni primitivci koji imaju dosta novca od nafte i da će vas vrlo verovatno fizički kazniti ako ste žensko i ne nosite specifičnu žensku srednjevekovnu odeću. Isto važi i za muškarce koji se odvaže da nose krst na lančiću.
Drugo, predrasude mogu biti i delom netačne. Na primer, Srbi nisu listom narod koji obožava da čini genocide, a to nisu ni Hrvati. To ne znači da ne postoji zabrinjavajući procenat u tim narodima koji nije sklon da takve prakse osudi ili šta više, spreman je da ih ponovi ako bude dobre prilike. Dakle, i ovde predrasude imaju smisla, ali ih je netačno generalizovati na svakog pojedinca.
Treće, postoji i nešto što se zove kultura humora. Humor je zdrav način da se ukaže na određene karakteristike nekih od grupa. Na primer, znate da delovi BiH imaju problem sa kvalitetom ljudskog kapitala. Super štediše žive u Pirotu. U Banat možete ići na kurs kontrole besa. Šumadinci se razbiše od seksa. Mudrost kupite od Užičana. Na kurs prevare kod Valjevaca. Ako vam se ništa ne radi pravac u Crnu Goru. Ako hoćete da zeznete sve svetske igrače, vi kupite mudrost od Srbina. Sve u svemu, tu ima istine, ima i preterivanja, ali uglavnom nema zle namere, a pogotovo govora mržnje koji preti da neku grupu dovede u stvarnu opasnost.
Tako i dolazimo do ovih predrasuda o Romima. Statistika nam govore da naša četvrta po brojnosti etnička zajednica u Srbiji ima najmlađu populaciju. To se postiže tako što barem u domenu 2 sigma imate više od dva deteta po fertilnoj ženi. Procenat nezaposlenosti kod Roma je veći nego kod svih ostalih etničkih grupa. Ogroman procenat Roma živi u neuslovnim objektima ili nema stalno mesto boravka u skladu sa svojim tradicionalnim načinom života i samim time u problemu je da se okupa svaki dan - probajte to da radite na minus 10 u dvorištu ili pomoćnom objektu. Ne verujem da postoji više od 10% Roma koji mogu da zadovolje sve tri premise iz vica (a gledam optimistički), a isto tako, većina Roma verovatno ne može svaki dan da zadovolji ijednu od tri premise. Da budem iskren i sa Srbima nije neviđeno bolje, iako većina živi u uslovnim objektima, ali dobar deo mrzi sapun.
Dakle, vic se oslanja na činjenice, a možete ga shvatiti kako želite. Ja bih ga shvatio kao poziv da i Romi i Srbija rade na rešavanju uzroka problema slabe romske inkluzije. Budale će ga shvatiti kao što ga i uvek shvate, mada znaju da je tvrdo kad se dođe na gostujući teren u romska naselja, pa se isti dominatno bave verbalnim iživljavanjima i hrabrim potezima 5 na 1. Ljudskopravaši će to najčešće shvatiti kao način da sebe izreklamiraju i da se ogrebu za neke parice da bi lepo živeli od rešavanja romskog pitanja, a ako se otvori mogućnost da budu cenzori novog doba, uf, eto posla na dugi rok.
Eto, ja ću ovaj vic da branim, a paradoksalno, volim da kažem, doduše sada više za stolom nego na stadionu - Mi smo Cigani, najjači smo, najjači.
41 comments:
Ko su Skoti? Pirocanci proterani zbog rasipnistva :D
Amerikanci su debeli jer jedu junk food. Izgleda da ima istine i u sterotipima.
Medjutim, meni je interesantno da li svest o predrasudi, ili strah od nje, coveka podsvesno tera da bude bas ono ceka se pribojava. Nazvao bih to efekat horoskopa.
Meni tu smeta samo protivprirodna premisa da za predrasude, iza kojih je gotovo uvek, nekakva statistička realnost, nisu krivi oni koji tu statističku realnost stvaraju, pa ih onda prate predrasude (pa bi, ako žele da se tih predrasuda oslobode, trebalo da menjaju tu realnost, odnosno, sebe), već oni koji tu statističku realnost generalizuju i rukovode se predrasudama. Da se razumemo, ne mislim da je zaslepljnost vrlina, i trudim se lično da na svakog pojedinca gledam kao na pojedinca, ali to je samo moja stvar, a ne božije slovo, a u socijalističkim EU diktaturama ili u SAD, neka dušebrižničko-aktivistička šuša može da vas danas otera na sud i globi zato što, recimo, ne volite crnce ili Cigane, i nećete iz bilo kog razloga, osnovanog statističkog opreza ili uglavnom neosnovanih rasističkih teorija genetske inferiornosti, da ih zapošljavate, i to je "diskriminacija", a nije diskriminacija to što vama neko drsko pokušava da određuje šta ćete da radite sa svojom rođenom firmom. Slobodan građanin u slobodnoj zemlji ima neotuđivu slobodu da bude rasista, budala, pun predrasuda svih vrsta, veruje da je zemlja ravna ploča ili da će neki Ješa koga su Rimljani ubili pre dve hiljada godina ponovo doći i obezbediti mu virtualnu besmrtnost u nekoj drugoj dimenziji sređće i veselja (i to sve za dž :)) ) - a tamo gde tu slobodu nema, to jest u celoj EU, SAD i većini današnjih "demokratija", živi kao poreski kmet u socijalno-inženjerskoj ideološkoj diktaturi, iako, naravno, ne mora biti, i u velikoj većini slučajeva nije svestan toga.
Četvrto, vic treba da bude i smešan.
Kao što je napisao Dalrymple, jedina dopuštena predrasuda danas je predrasuda protiv predrasuda. Ima i cijelu knjigu o tome "In praise od prejudice". E to bi stvarno volio vidjeti prevedeno...
Hteo bih jedno pitanje da postavim a nije vezano za temu. Citao sam na Boljseviku, ups Pescaniku, intervju Vesne Pesic gde ona pominje nekakvu gradjansku opciju i imenuje neke stranke koje pod tu opciju pripadaju. Pa me zanima sta ta gradjanska opcija, te gradjanske stranke obuhvataju, koje to tacno vrednosti, voleo bih da znam, da i ja saznam, da ne zivim u neznanju.
Razlog zasto postavljam pitanje je sto me u poslednje vreme nervira taj pridev gradjanski. To je jedna od onih reci koje lepo zvuce i koje koristi "fini svet", a nemaju precizno znacenje, odnosno imaju previse siroko tumacenje, tako da mozete sve da natrpate u njega. Jer sve stranke su "gradjanske". To polako postaje fensi rec, kao rec demokratija, koju koriste oni koji ne znaju ni sta taj pojam oznacava.
Ne znaci nista. To je odraz neshvatanja da se zavrsila stara podela na nase i njihove. I neshvatanja cinjenice da ne mozes biti avangarda drustva tako sto recikliras stare stvari koje su danas neprimenljive.
gradjanska opcija su ti proleteri koji ništ ne rade ,
Speaker, pa Vi i jeste slobodni da mislite o kome god želite šta god želite. :) Slobodni ste i da to svoje mišljenje verbalno iskažete, ali ne javno a pod pojmom javno podrazumevam iskazivanje tog svog intimnog, slobodnog, mišljenja u vidu propagande. Dakle, Vama (niti bilo kome) niko ne brani da imate svoj stav i da živite u skladu sa istim, niti Vam iko brani da ga ispoljite. Ograničeni ste samo utoliko da u iskazivanju svog slobodnog mišljenja morate da pazite da ne skliznete na teren ugrožavanja. Složila bih se da je linija često vrlo tanka i teško razgraničiva.
Takođe, Vi, kao poslodavac, imate apsolutno pravo da, po slobodnoj diskrecionoj oceni i volji, zaposlite ili ne zaposlite bilo koje lice. Ono na šta nemate pravo je da tu svoju odluku obrazložite pozivajući se na pol, rasu, poreklo i dr. kao odlučujuće činjenice pri (ne)zapošljavanju.
Složićete se da je to, ipak, fer. :)
U vezi sa temom, istakla bih da je potrebno napraviti ozbiljnu razliku izmedju stereotipa i predrasuda.
U skladu sa tim, stereotipi zaista mogu biti donekle korisni, a svakako da umeju da budu zdravošaljivi. Uostalom, čuveni britanski humor ima za osnovu upravo stereotipe, i putem njega (humora) karikiranjem tih stereotipa se vrlo često izražava oštra kritika društva, države, gradjana i sistema u načelu.
Tako da, nama zaista fali malo engleskog duha, u tom smislu.
Predrasude su već „nešto sasvim drugačije“ (kada smo već kod britanskog humora :)) i smatram da one nikako ne mogu biti korisne, naprotiv.
Predrasuda uvek, bez izuzetka, u sebi krije neku jaku negativnu emociju i odbojan stav koji je čvrsto ukorenjen, a, najgore od svega, suštinski pogrešan, bez ozbiljne i realne mogućnosti da se u budućnosti promeni.
Vicevi zasnovani na stereotipima mogu da budu smešni i mogu da budu korisni jer ukazuju na neke probleme koji se mogu rešiti samo ako se na njih obrati pažnja dok, sa druge strane, vicevi zasnovani na predrasudama jesu uvredljivi jer su, jednostavno rečeno, netačni i pogrešni.
P.S. Zašto se na ovom blogu, a tom sam primetila još odavno, ljudi koji smatraju da su ljudska prava i slobode izuzetno važna u svakom demokratskom društvu, pežorativno nazivaju „ljudskopravaši“, uz upotrebu te reči, skoro uvek, u nekom negativnom, krajnje posprdnom, kontekstu? ?
„"Ljudskopravaš" – onaj koji maltretira i neprimerenom reakcijom odmah „skače“, radi zadovoljenja nekog svog ličnog interesa ili pak iz čistog neznanja, neukosti, neobaveštenosti, pomanjkanja argumenata i slično“
Nije li to tipična predrasuda? :)
Naravno da jeste predrasuda, ili kako vi rekoste stereotip. Rec je o ekipi koja toliko odbojno promovise ljuska prava da joj je impact u Srbiji realno nepostojeci, a koja i kao osnovnu teznju ima da u ime novokreiranih ljudskih prava ustvari ugusi osnovne ljudske slobode.
Aleksandre, hvala na odgovoru. :)
Nisam mislila ni koga konkretno, dakle, ne na neke „ljude“, već sam načelno primetila da se u komentarima (ne samo od strane urednika bloga već i od strane većine komentatora) upotrebljava taj izraz, u opisanom kontekstu, kad god se razgovara o bilo kom ljudskom pravu i slobodi.
U stvari, očigledno nisam razumela da se na taj način kritikuju neki pojedinci i zapravo aludira na konkretna ponašanja.
Prosto me zanimalo poreklo i ovdašnja upotreba tog termina, u tom smislu. :)
@Nevena
Ne, Nevena, naprotiv, mislim da niste razumeli šta Aleksandar hoće da kaže, ja, naravno, mogu da govorim samo u svoje ime, ali rekao bih da na ovom blogu uopšte nisam usamljen u stavu da su takozvana ljudska prava, iz vrlo ozbiljnih teorijskih, odnosno sistemskih ili, ako hoćete, ideoloških razloga, jedno od najvećih zala savremenog sveta. Momentalno, nažalost imam neka posla, pa nisam u stanju da vam te razloge podrobnije izložim, i odgovrim na pitanja iz prvog dela vašeg posta upućena direktno meni, ali obećavam da ću to učiniti prvom prilikom kada budem imao koji slobodan minut, nadam se već danas :))
Speaker, očekujem Vaš komentar, biće mi zadovoljstvo.
U vezi sa Vašim komentarom na Aleksandrov odgovor, pa, ne znam...ja ga nisam tako razumela. Upravo naprotiv, razumela sam Aleksandra da ljudska prava i slobode podrazumevajuće treba da se štite ali na odgovarajući način i u odgovarajućim, opravdanim, situacijama.
Mada, da sad ne bih pričala u tudje ime, Aleksandar je tu, pa ako bude želeo, uključiće se ponovo u diskusiju.
@Nevena
Isto ne bih hteo da budem Aleksandrov predstavnik za štampu, radi se o veoma elokventnom i dobro potkovanom momku kome je to, za razliku od mnogih nepismenih šuša u našem javnom životu, najmanje potrebno, ali slobode i prava nisu jedno te isto, naprotiv, takozvana pozitivna prava, čija su najštetnija i globalno najprisutnija marketinška inkarnacija "ljudska prava", uglavnom predstavljaju suštu suprotnost individualnim slobodama, kako god da ih definišete, i ostvaruju se na uštrb njih :)) Više o tome, međutim, kasnije, izvinjavam se, stvarno moram da bežim :))
Speaker, ja Vas zaista razumem šta želite da kažete (čini mi se da smo u nekoliko navrata razgovarali na ovu temu, tako da sam načelno shvatila Vaš generalni stav po ovom pitanju). :)
Radi se o tome što nas u ovom razgovoru ograničava terminologija koju nismo razjasnili.
Pozitivna prava ne mogu, u svojoj suštini, da budu, kako ste rekli „jedno od najvećeg zla“ :) i ne mogu se ostvarivati na uštrb sloboda zato što pozitivna prava upravo jesu te slobode. To je njihov pojam, njihova sadržina.
Problem može nastati kada se zloupotrebljava pravo i obaveza na zaštitu ljudskih prava i sloboda (tzv. pozitivnih prava) od strane države ili od strane pojedinaca, na taj način da se pod okriljem navodne zaštite prava jednih ograniči ili ugrozi pravo drugih.
U tom konktekstu se ja sa Vama apsolutno slažem. :)
(Zastaću sada ovde dok ne budete u mogućnosti da učestvujete u dijalogu.)
Nevena,
kao sto sloboda postoji samo kao negativna (to jest sloboda od), tako i jedino ljudska prava koja nezahtevaju afirmativnu (pozitivnu) akciju imaju smisla. Prava kao što je pravo na rad, je ili ljuštura bez smisla ako nema obaveze da se nekom obezbedi radno mesto od strane promotera prava, ili je, još gore, instrument tlačenja i sistematskog lišavanja slobode i starijih ljudskih prava ljudi koji na silu treba da to pravo provedu.
Ili da vratim sve na osnovnu stvar nečije pravo nužno znači i nečiju obavezu. Ako emitujete mnogo prava, neko mora da ima mnogo obaveza, a to po pravilu pada na teret produktivne grupe ljudi. Time sistematski uništavate tkivo jednog društva i slobodu kao osnovni resurs za stvaranje blagostanja. Druga varijanta je da kažete imate to na papiru, obaveza nema, ali to je klasično šabansko ponašanje i opet opasnost da neko kaže ne može više šabanski ima da mi sprovedemo ta prava. Sve u svemu, društvo u kome se pojedinci busaju u svoja nova prava je najčešće društvo neradnika, lezilebovica i potpunih nesposbnjakovica.
Aleksandre, podela ljudskih prava i sloboda na pozitivna i negativna je pre svega teoretska, u odnosu na delovanje i obaveze države, i ogleda se u tome što negativna prava (i slobode) ograničavaju državu (njihova sadržina je usmerena na ono šta država, kao monopol sile, ne sme da preduzima prema pojedincu, tj prava i slobode u koje država ne sme posezati) a pozitivna prava i slobode obuhvataju ona koja je država u obavezi da štiti (gradjani su ovlašćeni - imaju pravo - da od države zahtevaju odredjeno činjenje radi zaštite tih svojih prava i sloboda).
I inače, ne ulazeći sada u ustavnopravno teoretisanje, suština svih ljudskih prava i sloboda je u odredjivanju granica vršenja državne vlasti. Kada se pojedincu jemče prava i slobode na taj način se ograničava država, ona se vezuje tim pravima i slobodama, naredjuje joj se i oduzima joj se suverenost u korist gradjana. To nije ekonomsko pitanje u tom smislu u kome ga Vi analizirate već je pitanje direktnog odnosa izmedju države i pojedinca - u korist (svakog) pojedinca.
Lepo ste to rekli – „nečije pravo znači i nečiju obavezu“. Dodala bih samo da pravo najčešće (ne uvek) znači i pravo na njegovu zaštitu (bez mogućnosti zaštite prava, pravo gubi smisao).
Dakle, ispravno zaključujete da neko pravo, primera radi na rad, znači ujedno činjenje druge strane – države- u tom dvostranom odnosu. Medjutim, činjenje države se ogleda u tome što ona izričito propisuje da svako ima pravo da radi. Takodje, pojedinac kome je to pravo uskraćeno ima pravo na zaštitu, od strane te iste države. I to je to.
To je suština ljudskih prava.
Njihov obim i sadržina su tačno utvrdjeni i ako bi sada krenuli redom i analizirali svako od njih, uverena sam da ni za jedno ne biste rekli da je nepotrebno. :)
Dakle, smatram da ne biste tek tako lako izbacili nijedno ljudsko pravo (i slobodu) sa spiska.
Takodje, to emitovanje, kako ste ga nazvali, ne može ograničiti slobodu jer, kao sam već pomenula, sadržina svakog prava je – sloboda.
To je samo terminološko pitanje.
Pravo na rad znači da je svako slobodan da radi i svakome su dostupna sva radna mesta.
A to što se Vama možda ne dopada, primera radi, načelo solidarnosti i uzajamnosti kod obaveznog zdravstvenog osiguranja (gde putem doprinosa plaćaju oni „vredni“ i „sposobni“ a leče se i oni „lenji“ i „nesposobni“) je sasvim drugo pitanje i ne ulazi pod raspravu o ljudskim pravima, već je to pitanje uredjenja zdravstvenog sistema kod nas i nije vezano za korpus ljudskih prava (i sloboda).
Zaista ne mogu da prihvatim da su propisana ljudska prava „višak“ i nepotrebna „petljancija“ . Da ona nisu odredjena i da im se ne pruža zaštita, države u ovom smislu u kome je poznajemo, ne bi ni bilo. Bili bi plemenska zajednica gde se pod pojmovima „sposoban i vredan“ u stvari označava „fizički najjači“. ((A to bi, kao što možemo da pretpostavimo, bila država, odnosno ta neka kvazi država, čiju vlast bi sprovodili najjači i najagresivniji pojedinci)
Nevena, bas ste optimisticni sto je resurs za dobro zdravlje - kada citam ovaj komentar poverovao bih (zamalo) da to moze tako lepo da funkcionise u praksi. Ja cu dalji teret negiranja pozitivne slobode i obrazlozenja stetocinstva ljudskih prava nove generacije prepustiti onima koji su na ovom blogu poznati po tome. Javice se sigurno uskoro, meni je namera bila da se drzim svoje omiljene slobode govora.
Aleksandre, svesna sam da zvucim naivno pa možda i uskogrudo, i kao opterećena i ukalupljena društvenim i državnim normama, (ovo kažem ja a ne Vi :)) ali ja zaista verujem da bi smanjenje ljudskih prava i sloboda, odnosno njihovog obima, sadržaja i dometa (domašaja) nanelo više zla nego koristi.
Država/e ionako konstantno vrše represiju i jedino nam preostaje da se hvatamo za tanku slamku spasa zvanu ljudska prava i slobode :), pa makar i samo verbalno, na internetu, koristeći tom prilikom barem nekoliko tih istih ljudskih prava, uključujući i pomenutu slobodu govora. :)
P.S. Da, u praksi retko šta funkcioniše baš onako kako bi trebalo, slažem se. Medjutim nije rešenje promeniti institute zbog toga što se ne primenjuju na ispravan način, već treba prosto promeniti način.
Sa nestrpljenjem ocekujem Speakerovu grmljavinu.:)
Imam utisak da će osnovni kamen spoticanja biti zabrana diskriminacije. :)
Nisam siguran da vas razumem, ali kada kazem grmljavina imam na umu Speakerove ekstaticne koloricne kvalifikacije zastupnika pozitivnih prava
Zasto su Bosancu crvene oci?
Zato sto mu je mozak na standby-u heheh
Hasd, mislila sam na eventualni Speaker-ov i moj dijalog u vezi sa temom, pa sam se nadovezala i našalila da pretpostavljam da se po tom pitanju (zabrana diskriminacije) nećemo u celosti složiti.
Nisam bila dovoljno jasna, izvinjavam se i Vama i Speaker-u. :)
P.S. Ja imam (moralnu) obavezu da budem zastupnik bilo kojih prava i njihovih zaštita, jer da te zaštite prava nema, ja ne bih imala ni posao. :)
@Nevena
Vi sad pišete kao da smo mi na nekom početku pravljenja države & 'tabula rasa' ljudi koji će u njoj živeti. Problem je što je već uveliko uspostavljen trend, po mom shvatanju prevashodno odlika zapadnjačkih društava, koji naši endžioovci pokušavaju iz petnih žila da prekopiraju i nakaleme i ovde: trend političke korektnosti.
Razgovarala sam skoro sa prijateljem, emigrantom u UK, koji mi je onako usput rekao kako britanci planiraju da "zabrane" rasističke viceve.
Moja faca mora da je bila zabezeknuta dovoljno, pošto se on zbunio - nije mu bilo jasno zašto bih ja bila protiv toga.
Usledila su moja pitanja: Kako će da glasi član tog zakona? Koja komisija ili sud će da proceni da je neki vic rasistički? Ko imenuje takvu komisiju? Da li ima mogućnosti žalbe? Da li pod zabranu spadaju i vicevi koji se podsmevaju rasizmu ("Da.")? I vicevi koji se poigravaju rasističkim elementima ("Verovatno.")? Kakve bi oni kazne doživljavali? itd itd.
Onda sam postavila logično pitanje (makar meni logično): šta je sledeće? zabrana viceva o debelima, nosatima, blesavima, glupima, ružnima, tužnima, lepima, slepima, visokima, niskima, starima, deci, levorukima, crvenokosima, ..., you get the picture.
On je bio šokiran mojim izlivom sprdanja. Pošto me zna dugo i zna vrlo dobro nisam rasista, bilo mu je teško da shvati zašto bi mi tako nešto smetalo.
upravo je u ovome problem. Politička korektnost podrazumeva sopstvenu ispravnost i podrazumeva da se svi "normalni" (tj, u našoj srpskoj varijanti "građanski") ljudi moraju složiti sa postulatima i obavezama koje PK nameće. I ona će uvek, ali uvek, pronalaziti nove i nove "greške" u društvu koje će želeti da "ispravi".
A ako se ne složiš, onda si crni đavo koji mrzi Život & Sve Lepo U Njemu & Sve Ljude.
Politička korektnost podrazumeva da je nečije pravo da ne bude emotivno uvređen/povređen VAŽNIJE od mog prava da kažem šta god hoću, uključujući i da ispričam rasistički/mizogonistički/skaredan i bilo koji drugi tip "uvredljivog" vica.
Na moje pitanje koliko to pa ljudi u Britaniji uopšte priča rasističke viceve, on je rekao, "ne mnogo, pošto publika to ne voli da sluša." Ja: "Pa zar onda to nije sasvim dovoljna kontra-mera? Ako nema ko da plati, niko neće da smišlja/priča takve viceve." On: "I ono malo njih koji to i dalje rade, uzbunjuju i vređaju čitavo društvo." Na to sam mu ja rekla da je činjenica da i u USA i UK ne-bela populacija čini neprimereno veliki procenat zatvorske populacije u odnosu na zastupljenost u društvu (primer: http://www.guardian.co.uk/society/2010/oct/11/black-prison-population-increase-england).
Mora da su ih vicevi na temu rasizma bacili u zatvore, a ne, na primer, fundamentalno rasistički zakoni & War on Drugs.
Zaključak: selo gori, baba se češlja.
(A da ne ulazim u čitavu istoriju komičnog, kao najjače sile izvrtanja hijerarhije moći i verovatno najkorisnijeg oružja koju jezik uopšte poseduje da promeni realnost... Ono što je utešno jeste da i mnogo autokratskija društva i sistemi koji su mnogo lakše mogla da kontrolišu komunikaciju nisu uspevala da ukrote humor, pa tako ni ova moderna tek u tome neće uspeti - što ne znači da ne treba da ih u tom pokušaju ometamo.)
Jouissance, što se mene tiče, ja nisam ni analizirala tzv političku korektnost, a u vezi sa kojom bih se u mnogo čemu složila sa Vama.
Tema je sasvim slučajno otišla u pravcu pitanja ljudskih prava zbog mog postavljenog pitanja u vezi sa terminom „ljudskopravaš“, i moji poslednji postovi su usmereni isključivo na tu konkretnu analizu, dok sam u prvom postu iznela komentar na osnovnu temu.
Inače, Vaša pitanja u vezi sa škakljivošću pojma „politička (ne)korektnost“ su odlična i prava pitanja.
Da, tačno, ne postoji autoritet koji bi mogao da pravedno odluči o tome koja verbalna konstrukcija koga vredja (i da li uopšte) i zbog čega tačno.
Ja, primera radi, lično smatram da uopšte nije bilo potrebno uvodjenje obaveznog ženskog roda za sva zanimanja, ali eto, objašnjeno mi je da je to politički korektno i da sve žene psiholozi se sada tobože osećaju više vredno i cenjeno kada su postale psihološkinje, sve žene treneri sada kada su trenerice (ili, hm, nisam sigurna kako baš tačno) i slično.
U vezi sa konstatacijom da je već uveliko formiran neki trend, načelno gledano smatram da, u vezi bilo kog pitanja, javna reč upravo i služi da doprinese ili poboljšanju trenda ili pak njegovom menjanju. :)
P.S. Eto, i ona besmislena skorašnja rasprava izmedju Siniše Kovačevića i plavuša sa RTS-a.
Veću glupost odavno nisam čula i zaprepašćena sam da su mediji toliko prostora dali toj besmislici (na stranu što su i poslanici trošili pare od poreskih obveznika na tu analizu u parlamentu).
Bez ikakve namere da branim lik i delo gospodina Kovačevića, moram da kažem da je stvarno tragikomično što su se te žene našle uvredjene zbog termina koji je upotrebio. Dakle, nije im smetao njegov napad na njihovog poslodavca (RTS) već im je zasmetao taj stravičan, politički nekorektan, termin.
Smešno, čak i meni plavuši. :)
(Izvinjavam se na dodatku, nešto radim paralelno, pa propustim da napišem ceo komentar).
@Nevena
Oprostite gospo draga,ali moram Vam reći da mi muka pripadne zbog “Vas” i "Vaših" cenjenih Godo-paragrafa.Ono čega bi čovek trebao da se stidi “Vi” pravnici se dičite:kafkijanski stražari,jedan do drugoga,čuvari regulativa a ne čoveka a za njega(čoveka),u ime njega(čoveka). Te regulative tako dobro čuvateda one do tog jadnog, siromaška čoveka nikada ne stignu, a on ih ceo život čeka,mizerno čučeći ispred vrata,da bi mu, na kraju života “ VI”, njegovi zaštitnici,objasnili da su ta vrata isperd kojih je ceo život, bila zapravo samo za njega i skovana. Kafka je svetao primer,za sva vremena, doktor prava,koji već malom prologomenom Procesa smrvio mentalnu kičmu tog prava, prevazilazeći i Jobovu poruku,ako uspevate da me pratite i uopšte razumete.Jer u slučaju Joba i kafkijanskog procesa logike nema. Nema pravne logike u objašnjenju kazne Boga,kao ni "Vaše" u kloniranju ljudskog uma paragrafima . Svest se širi osvešćenjem pojedinca, a ne idejom kolektivizma,utopijskom slobodom, idejom bratstva i jednakosti tamo gde ih nema.Ta ideja od sveta napravi najkrvaviju socijalističku jazbinu i sve to gomilom međunarodnih “prava”,koje primenjuju izrođeni,klonirani, haški i njemu slični umovi,da ne umećem u točak pravne mašinerije glavnu osovinu,ideološke i političarske slepce i ostali birokratski šljam.
I zato gospo, grešno ću da kažem, da plediram jedino za prirodni zakon, onaj koji i pored Vaših silnih uredbi,jedini koji funkcioniše.Uzaludno se trudite da nadmašite prirodu,postanete Bogovi i Zakonima ukinete ono malo slobodne volje,koja nam priroda dade ( mi smo samo Gurđijevske mašine).Prirodni zakoni su surovi, drugačije ne može ni biti.Ali oni ne kloniraju um,već ga osposobljavaju i uče kako da preživi.Preporučujem Pjer Klastra,
možda će Vam pomoći da sagledate društvo bez države,kroz to i mogućnost njene konačne smrti.
s poštovanjem
P.S.
Ono "VI",nadam se da nećete shvatiti lično.
@Nevena,
Nije zgoreg dodati jedan citat:
" Dragi brate, prema tebi osećam najdublje sažaljenje.Poslušaj moj savet i postani Hjuron.Naime, ja dobro vidim veliku razliku između tvog i mog položaja.Ja sam jedini gospodar svoje sudbine i svog života. Potpuno raspolažem sobom i slobodan sam da činim šta mi je volja. Ja sam prvi i poslednji među svojim ljudima.Ne plašim se nijednog čoveka i zavisim samo od Velikog Duha.Dok si ti,celim svojim telom i dušom,osuđen na večitu zavisnost od tvog velikog kapetana, a vaš Vicekralj može i sa tobom i sa njim da čini što mu je volja. Nisi slobodan da slediš svoje misli, živiš u stalnom strahu od pljačke, lažnih svedoka i ubica i uvek zavisiš od beskrajnog niza osoba koje se po položaju nižu iznad tebe. Kaži, da li je tako ili nije?“
— Poglavica Hjurona Tionnontate, zvani Kondiaronk ili Pacov, baronu De Lahontanu, glavnom zapovedniku francuske kolonije Placentia, Newfoundland, oko 1690. (New Voyages to North America, by Baron de Lahontan, 1703. Ruben Gold Twaites, Chicago 1905.)
L2, radi se o tome da se pravno pitanje (bilo koje) ne može razmatrati filozofski i poetski.
A u vezi sa pravnicima kao čuvarima regulative, pa to prosto zaista nije tačno, naprotiv, veći čuvari regulative su pripadnici drugih profesija koji u ime i za račun države vode računa o izvršavanju i poštovanju propisa od strane gradjana (policija, inspekcija, poresko…)
A inače, osim toga što ste propustili da primetite da ja zagovaram ograničenje i suzbijanje državne vlasti i njenih akcija u odnosu na pojedinca (a ne obratno kako ste Vi pogrešno razumeli), i naravno putem zakona (a kako drugačije), to što Vi pričate (o surovosti prirode i njenih načela) tako teoretski, pesnički, ne biste pričali da je ugroženo ili povredjeno neko Vaše pravo, već biste hitno preduzeli mere za njegovu zaštitu.
Da Vam neko ukrade nešto što je Vaše, ili Vas, ne daj Bože, napadne ili povredi, uverena sam da biste momentalno smetnuli sa uma celu ovu, gore iznetu, pričicu i zvali policiju, advokata, pisali tužbe, prijave i rečju, preduzimali sve mere na koje imate PRAVO, zbog zaštite tog svog povredjenog PRAVA.
Nemojmo biti licemeri, jedno je neslaganje po nekom konkretnom pitanju i u vezi sa načinima njegovog potencijalnog rešavanja a sasvim drugo je verbalno negiranje i omalovažavanje onoga što u stvari sami tako lepo, svakodnevno, uživamo i koristimo.
@ Nevena,
Uz svo poštovanje nisam pročitala ni jedno slovce vašeg komentara, pa nisam mogla ni da “shvatim”( znamo od pre da ste pravnik i Vaše stavove).
Vi ste pročitali moj komentar ali ga niste shvatili.Iz istih razloga,verovatno ne možete da shvatite ni Kafku,jer po Vama, Kafka možda vredi kao pravnik,kao književnik nikako.U pitanju je biće podvojena ličnost.
Filozofsko razmišljanje je,hvala Bogu,osnov svekolikog (vrednog pažnje)razmišljanja,a vrhunska književnost,u koju spada Kafkino delo,ogledalo je dubine te misli, sposobnosti zasecanja u suštinu života,onog koje je jedino merilo filozofije, pa stoga bez izuzetka i prava.
U Egiptu zakone momentalno piše Morsi, po svetu neki drugi Morsijevci, u Siriji i ostatku sveta se striktno provodi međunarodno humanitarno pravo, žene se još uvek kamenuju što po pisanim, što nepisanim zakonima, u sekularizovanoj Britaniji religijski klonirani umovi predlažu zakonsko izbacivanje holokausta jer već sama reč vređa religijski osećaj, to jest uši dotičnih predlagača. Zakon, kao što vidite može da izbriše i istoriju.
Što se tiče konkretnog odnosa pojedinca, pa naravno da će svaki normalan čovek kada ga ubace u vodu plivati svim njemu znanim i neznanim tehnikama. Zato Depardje odlazi iz svoje zemlje, zato sam i ja otišla iz otadžbine Srbije, pod nešto drastičnijim okolnostima, zbog nezaštićenosti života Miloševićevim “zakonima”, da ne upotrebim ružne reči. Glavu mi je sačuvala lična pamet i snalažljivost, nikako zakoni.
Slika sveta je, priznajte, idilična i sve to, ponavljam, uz gomilu zakona. Ne prozivajte ( filozofski) ljude licemerima pre nego što licemernim ne prozovete zakone i praksu njihovog sprovođenja.
Ono što vam ključno htedoh reći, da ponovim: kao deo utopijske misli i prakse pravo je nedostatno, što se da videti iz istorije i savremenih događanja, čak je pretpostavka za ukidanje osnovnih uslova za ljudski dostojan život. Ukoliko čovek samoinicijativno ne radi na sopstvenoj promeni, njegovu prirodu može izmeniti jedino udarac po glavi, što vi i navedoste, ali zanemariste pripomenuti ( verovatno pre toga uvideti) da utopije artikulišu uslove, da utopija na individualnom planu, počinje sa tim o čemu Vi pričate, željom ( iluzijom) pojedinca da svet oko sebe učinim boljim i nadom. E pa, život nije nada, čekanje pred vratima zakona koji treba da Vam obezbedi ono što morate sami. Da opet završim mišlju Kafke, vrata zakona su za skovana za svakog pojedinca ponaosob.Da dodam, pravi zakoni su pohranjeni u njemu, u svakom pojedincu. Kako god pojedinac je prvi i poslednji regulator života.
L2, pre svega, zaista ne znam zašto ste mi se, u Vašem prvom postu na ovoj temi, lično obratili, odnosno počeli svoj komentar izričito ga naslovljavajući na mene, ako, kao što kažete, niste pročitali nijedno slovce koje sam ovde napisala (što je, očigledno, totalna neistina, ali nema veze, pretpostavićemo da je tako kako kažete).
Ja sam Vam i replicirala upravo zato što ste svoj post uputili direktno na mene, jer smatram da je nekulturno ne odazvati se kada vas neko direktno oslovi. Na stranu što stvarno ne razumem Vaš animozitet prema meni lično, ispoljen na ovoj temi, s obzirom da ne znate apsolutno ništa o meni.
Dalje, niste razumeli šta sam htela u prethodnom postu da kažem.
Ako je tema rasizam (a jeste), koji obuhvata, kao što smo videli, i analizu o stereotipima, predrasudama, ljudskim pravima, političkoj (ne)korektnosti, položaju pojedinca u društvu u odnosu na druge pojedince i državu, zaštitu pojedinca i načinima njene primene, (ne)prihvatanju opštih uporednih standarda, (ne)tipičnosti odredjene države, običajnim pravilima i slično, besmisleno je takvoj temi prići nekim apstraktnim, kvazifilozofskim, monologom u kome se postavlja neko načelno, uopšteno, pitanje o neophodnosti prava i pravnog sistema uopšte.
To je kao da ste, u nekom privatnom dijalogu, na pitanje sagovornika “je l tako da je baš super smešan vic” Vi odgovorili sa “Eh, a šta je humor uopšte i koliko je ljudski mozak u stanju da ga pojmi, i da li nam je nešto smešno zato što je objektivno smešno ili nam je smešno zato što smo mi u stvari naučeni da nam takve teme budu smešne, a da li nam je to naučeno zapravo usadjeno ili je možda to stečeno a ako je stečeno da li je to samo do gena ili možda do nekih tvari koje još uvek ne možemo da shvatimo i razjasnimo…”
Na to sam mislila kada sam rekla da se konkretna, sveprisutna, pravnodruštvena pitanja ne mogu analizirati sa filozofskog stanovišta. Mislim, mogu, ali to onda zvuči kao gore izneto.
Takodje, kada se već toliko pozivate na Kafku, a u vezi sa kojim sam u prethodnom postu namerno preskočila Vašu uvredljivu insinuaciju da nisam u stanju da razumem ni njega ni Vas, rekla bih da možda treba da revidirate svoje poznavanje i razumevanje njegove literature.
U svakom slučaju, pozdravljam Vas i povlačim se sa ove teme jer nisam sklona ovakvim i sličnim raspravama.
Naravno, pročitaću sve daljnje komentare na temi.
Ne bih imao previše toga da dodam onome što je Aleksandar gore rekao o pozitivnim i negativnim pravima, to je suština, koja se, naravno, može na razne načine širiti i obrazlagati, ali kako za par dana putujem u omraženu mi domovinu na tjedan-dva, da završim neka posla i žderem i pijem kao nerast pušten s lanca, :) a imam još gomilu poslova da završim dotle, ostaviću ta širenja i obrazlaganja za neki budući, značajno dokoniji period :)) Koristim priliku da, sa posebnim akcentom na dame, poželim srećne praznike i sve najbolje u narednoj godini blogerima, komentatorima i sirotim trolovima, kojih se samo smrt, poreznici i globalna uzdanica filantropije, Božić-Speaker ponekad sete :))) Ko bude oko Nove godine okapavao u "Mitologiji", "Zapletu", "Balzaku", "Carevoj ćupriji", "Supermarketu", "ABC grilu" i drugim beogradskim spomen-parkovima okrutnog genocida nad biranim papkarima, kopitarima i vodenim živuljkama, sigurno će me tamo negde videti... :)))
Ja preporucujem da se poseti i Homa koja je startala lep meni sa 7 gangova, krenuvsi putem ABC.
U Homi biftek sa smokvama top 5 hrane ikada. Mogao bih da napišem knjigu o tome koliko je dobar.
@Aleksandri :)
Hvala, braćo gurmani, nisam bio u tzv. Kenjigradu skoro godinu i po dana, to jest, prilikom moje poslednje posete Homa još nije postojala, znam za restoran, već mi je bio preporučen i imao sam nameru da ga posetim, ali posle ovog libertarijanskog muhura, ta nakana postaje izvesnost :)))
Ala ste se vi raspisali. :)
Po n-ti put ponovljam rečenicu Tomaša Masarika iz znamenite besede u čehoslovačkom parlamentu - SLOBODA GOVORA ILI POSTOJI, ILI NE POSTOJI, TREĆE NIJE DATO!
Sloboda govora zaista jeste neophodan uslov za sve ostale slobode. Da li možete zamisliti slobodno tržište robe, kapitala i radne snage, u kome bi postojao verbalni delikt? Ja ne.
Mala sugestija svima onima koji upotrebljavaju izraz "ljudska prava", a da to nije u posprdnom kontekstu. Demokratija i liberalizam ne poznaju ljudska, već samo prava čoveka. Dakle, ja, kao konkretna osoba, imam pravo na svoja prava. To jest, imam pravo na slobodu. Sve ostalo je kolektivizam, koji lako može da sklizne u neku od mogućih varijacija na temu nacionalsocijalizma.
Kada pročitam "ljudskopravaši" u pežorativnom smislu od ekonomskih fašista, koji kukaju kako je "neliberal" pežorativ a ne eufemizam za iste povraća mi se.
@maxq6
Kakav vam je to maloumni komentar? Koga ovde zanima da li se vama povraća ili ne, idite svojoj majci ili ocu pa se žalite na probavu i nazivajte ih fašistima bez ikakvih argumenata, ekonomskim ili filatelističkim, jednako je umno i relevantno? :)) Koncept "ljudskih prava", za razliku od građanskih sloboda, nužno zahteva i podrazumeva državnu represiju i pljačku, i to je glavni razlog zašto većina blogera i komentatora ovde govori o ljudskopravašima u pežorativnom smislu, ovde preovlađuje ubeđenje da su sloboda individue i slobodno tržište koncepti i etički i praktično daleko superiorni u odnosu na ideološki supstrat raznih etatističkih, socijalnoinženjerskih i represivnih škola mišljenja na kojima se, uostalom, poprilično labava, amorfna i heterogena ideologija "ljudskih prava" zasniva. Ako imate neku suvislu i argumentovanu primedbu na to, mislim da će mnogima biti zadovoljstvo da vam isto tako suvislo i argumentovano odgovore, a ako su ove neuke i nemušte uvrede najbolje što možete da izbalavite, trkom nazad pod kamen ispod koga ste izmileli... :)))
Treba da napises i predrasudu o Srbijancima, da su "losi ljudi", a misli se na etiku, moral i humanisticke vrednosti moderne civilizacije.
A zatim analiziraj statisticku sustinu iza te predrasude. Pa kada dodjes do srzi inherentnog nekvaliteta Srbijanaca, apliciraj ga na neke od ovih komentara kao i na sebe. Samospoznaja leci, Cigani vec znaju ko su, vreme da i ti otkrijes.
Post a Comment