Nisam siguran da razumem šta Tijanić u većem delu svog obraćanja studentima novinarstva pokušava da kaže, ali ovaj deo mi se jako dopada:
Nemojte snobovski odbacivati važnost printanih tabloida ili teletabloida za mentalno zdravlje Srbije. Oni skupljaju đubre po Srbiji i stavljaju ga na ekran ili ga uvijaju u papir. Za razliku od mnogih, voleo bih da svaki bogataš ima sopstveni tabloid. Naime, urednici tabloida su pošteni ljudi. Oni napadaju samo osobe koje su "uplaćene", "tipovane" i naručene od gazda. Tek tada, u sveopštem medijskom ratu moćnih, gde svako svog protivnika cinkari javnosti i policiji, saznaćemo sve o svima. Dajte nam još tabloida, ako mislite dobro Srbiji.
20 comments:
Da, deo nije loš ali izjavi "Dajte nam još tabloida, ako mislite dobro Srbiji" upadljivo fali i "Dajte nam još novina ako želite dobro Srbiji".
broj medija koji su pretendovali da budu ozbiljni se drastično smanjio (čitate li / slušate li b92 poslednjih godina, kako je sa blicom, kako je sa dnevnikom, itd) i stvarno nije jasno postoji li u srbiji medij koji prevazilazi tabloidni okvir.
ponekad politika, ponejad RTS, ali ovaj zadnji to postiže više time što se kloni osetljivih rasprava nego što ih se dotiče.
Evo sta kaze Svetislav Basara u svojoj knjizi Eros Giros i Tanatos:
"tabloidi - glasila razularene svesrpske malogradjanstine, zluradosti i pokvarenjastva, ovlas zagrnutih plastom patriotizma i borbe za pravo gradjana da budu informsiani"
"Ali valja se isto tako podsetiti da je haos i poceo u novinama. Setimo se rezimskih glasila s pocetka devedesetih, podsetimo se pisama citalaca, jezivih clanaka novinarskog olosa, prisetimo se ratnohuskacke, mrzilacke i ksenofobicne hajke koja je osakatila citave narastaje, nasu zemlju pretvorila u stravicnu provinciju, a mainstream javnost svela na intelektualni nivo prekoplotaskih palanackih alapaca."
"Simultano sa rastom straha od tabloida, na drugoj strani rasla je kontrola politicara nad netabloidnim glasilima i to je otislo tako daleko da izmedju Politike gospoje Smajlovic i Bujoseviceve Politike nema nikakve razlike. A nece je, kako stvari stoje, biti ni kada naprednjaci postave buduceg glodura. Uzimam politiku kao najpismeniju paradigmu, kao ulepsano ali ni malo manje jalovo lice drzave Srbije."
"Kao i u drzavi Srbiji i u Politici je sve maketa, sve simulakrum, prilicno dobar za posetioca sa Marsa, koji bi listajuci tu novinu mogao izvesti zakljucak da je Politika jedno otvoreno i demokratsko glasilo. Za nas, ovdasnje, medjutim, sve je isto: ta novina, kao i drzavna televizija, kao gotovo svi mediji koji ne nameravaju da budu ugaseni, ne izvestava o dogadjajima nego daje interpretacije dogadjaja. A sve dok bude tako, drzava Srbija ce biti ideoloska i partijska drzava, a Politika ideolosko i partijsko glasilo."
"Ako je pomenuta Politika projekcija, to jest slika Srbije kakva bi trebalo da bude, onda su tabloidi prilicno verna slika kakva Srbija uistinu jeste. Ako je spisak smrtnih grehova vec dve decenije drzavna politika, ako se drustveni zivot srozao na besomucnu otimacinu, neodgovornost, kic i najgori moguci ukus, ako sve sve svelo na opsesiju guzicama pevaljki i najbanalnije traceve, ako veliki deo politicke elite blagonaklono gleda na sve nabrojano, a odredjeni djilkosi i prednjace u tome, koga bi trebalo da cudi popularnost i uticaj novinskog djubreta?"
"Ako politicari pacifikuju neposlusne tabloide, da bi stvorili nove - crno nam se pise. Crnje nego sto pise u ovim, vec postojecim."
Nemanja, znam da ovo nije neposredno Vaše mišljenje, ili makar Vaše reči, ali pošto ste ih citirali, uzeću ih same po sebi.
"Objektivno" izveštavanje o događajima je najveća laž ikada smišljena, i mislim da ona služi samo da bi se svako ko pod tom krilaticom nastupa krio iza maske kojom pokušava svoju istinu da proglasi za "opštu" istinu ili "opšte" dobro.
A posebno mi je neobično da jedan pisac ima herca da traži objektivnost u bilo kakvoj ispričanoj Priči - on verovatno bolje od nas razume da ne postoji neutralan Glas.
Ja baš mislim da Srbiji, i srpskom medijskom prostoru NEDOSTAJE interpretacija, odnosno, nedostaje još više interpretacija iz različitih uglova posmatranja stvari.
Ova budalaština koja se sada dešava da novine sve do jedne (osim tabloidnih) samo prenose glupava, trivijalna i beslovesna saopštenja je upravo ideal tog "objektivnog" novinarstva, koje se plaši da postavi bilo kakvo pitanje i propusti informacije kroz sopstveni filter, sve da ne bi bilo nazvano ideološkim poklonikom ili podanikom...
Jeza me hvata od svih koji smatraju da bi baš ONI bili objektivni, i da im treba dopustiti da "čiste" medije ili njima upravljaju.
I uopšte me ne čudi da ljudi gravitiraju "tabloidnom" diskursu. Ne samo da je takav diskurs zapaljiviji i zapamtljiviji, već on ima dah nekog života, neke strasti. Prenošenje saopštenja je kao kuvana užegla riba, potpuno bezukusna i bljutava, dok su "tabloidi" kao ljuti ćevapi. Ideja da bi nekako trebalo da primoramo ljude da jedu tu ribu, a ne ćevape, potpuno je besmislena :D
Bilo je dovoljno da se pojave dvojica, pa da promene SFRJ novinarstvo - Bogdan Tirnanić i Igor Mandić. Jedan od njih je u večnim lovištima, a drugi se bavi kuhanjem.
Dakle, dajte nam barem jednog novinara.
jouissance,
Slazem se da su tabloidi ljuti cevapi, ali ljuti cevapi sacinjeni od trulog, crvljivog mesa, gde se zacinima pokusava sakriti smrdljivi miris i ukus pokvarene hrane.
NPR. Hrvatice dolaze u Srbiju na seks vikend jer su Srbi obdareni.
Basara nije obican pisac, on je satiricar, njihova je karakteristika da vide svet onakvim kakav on zapravo jeste, da nas koji dovoljno dugo gledamo u ambis povuku kako se ne bi stropostali niz provaliju. Kada je Pekic pisao o sprdacini od Skupstine, niko tada nije video niti zeleo videti stvarnost.
Sa druge strane, podseca nas na reci cuvenog filozofa da ko istoriju zaboravlja bice osudjen da je ponavlja..
A reci i govor Tijanica uopste me ne iznenadjuju. Ukoliko on ima nasilni snosaj sa milionima gradjana, zasto bi nasilni snosaj sa nekolicinom studenata bio izuzetak. Pa lepo mu je Olja Crnogorac kazala: "Tijanic ne voli zene".
Otud, mozda tu leze uzroci zasto Tijanic siluje citavu naciju, zbog loseg iskustva sa zenama.
@Nemanja
Nije umesno stavljati Pekića i Basaru u isti tekst, a kamoli u isti pasus.
Basara je budaletina.
U Srbiji je bitnije pitanje sta je Ekrem Jevric lizao na Vendi nego bilo koje "ozbiljno" pitanje. S te strane tabloidi daju ono sto ljude hoce da kupe, mozete da ih volite i mrzite, oni pakuju vesti na nacin da ih kupi procsecan citalac. Publikuma za "ozbiljne" novine ima mnogo manje i to je to. Ocekivati da neko mora da nas lisi interpretacija je takodje netrzisno, da postoji takva potreba bilo bi i takvih listova. Realno, mozete imati novine koje su koherentne u podrsci nekom pogledu na svet ili koje pruzaju koliko-toliko mogucnost da se iznesu razlicita misljenja. Tu se slazem sa Seeljom koji je tvrdio da su nezavisni mediji utopija. IT inace cini cuda, pa je uticaj na javno mnenje, odnosno informisanje, postalo prilicno jeftina rabota za pametne ljude - nas blog nista ne kosta osim malo slobodnog vremena, a uticaj meren u broju poseta je na nivou nekih od mesecnika ili sedmicnih magazina. A ne promoviseno nesto sto vole siroke narodne mase. Svet se jednostavno menja, a te promene nam ponekad otkriju mnogo o tome kakvi su nasi sugradjani. Bili su oni nekada verovatno primitvniji i nekulturniji nego sto su danas, ali to nije bilo tako transparentno, a novinarstvo je bilo skuplje.
Pročitala sam danas ceo Tijanićev "govor" objavljen u Vremenu.
Ništa vše od naricanja o tome kako su mlađe generacija nekako osuđene na propast zato što im je pažnja odvučena trivijalnim i efemernim iskustvima, za razliku od Velikih I Bitnih Generacija koje su doživele spuštanje na Mesec i čitav niz nekakvih proizvoljnih događaja.
Klasična spika arhi-statičke nostalgije zaodevene u kliše Generacijskog rascepa.
Uostalom, zar nije on sam godinama bio šef najveće televizije u Srbiji, koju milom ili silom plaćaju sva domaćinstva? Gde mu je taj implicitno "pravilniji" način postojanja u medijima koji zagovara? Ako je neko imao realnu šansu da uradi bilo šta što je hteo, to je bio on. I šta bi? Ništa.
Izveštavanje u odnosu na analitičko novinarstvo je kao istoriografija u odnosu na sociologiju,što izveštavanje ne izmešta na marginu,gde ga mnogi stavljaju.Događaj “po sebi” postoji jedino u suvoparnim činjenicama koje,dakako,nisu celina pa stoga ni apsolutno kazive ( dakle ne govorimo uopšte o objektivnosti).
Odabir informacija (ne samo činjenica) je bitna poenta i jednog i drugog vida novinarstva, s tim da se prvo zadržava uglavnom na činjenicama (što je po meni bolje),a drugo dodaje “meso”. I “meso” oko kostiju je u granicama subjektivnih moći novinara i, ponavljam,nikako u funkciji neke iluzorne ideje “apsolutne objektivnosti”. Objektivnosti prati neuhvatljivo izmicanje samoj sebi,a subjektivnost nam preostaje kao neizbežna sudbina.Stoga je subjektivno iskustvo prihvaćen vid objektivizacije,samo jedne druge vrste i mada smo toga svesni, neopravdano ga potcenjujemo u funkciji objektiviranja stvarnosti.Ni istorija,koju pišu “naučnici”,iz istih razloga ne kvalifikuje se kao apsolutno objektivna, a kamoli novinarstvo.
Kvalitet subjektivne procene,kao i sve,podleže kritici,i to je ugao iz kog treba posmatrati Tijanićevu, Basarinu ili bilo čiju predstavu~imaginaciju vremena (ako izuzmemo činjenice). Sa njima možemo da se složimo ili ne i tim činom iskazujemo,što i oni,sopstveno,subjektivno viđenje. To je suština i Aleksandrovog komentara i delim njegovo mišljenje da je stanje u novinarstvu preslika onih kojima je namenjeno i ukupnih odnosa u sistemu informisanja.
Dakle lično mislim da je gospodin Tijanić vičan peru,nažalost još vičniji kameleonstvu,te njegove oštroumne egzibicije pripisujem ličnom iskustvu,što naravno samo ide u prilog verodostojnosti,da se ne spotaknem sa rečju i napišem “ objektivnosti”.Jednom rečju tvrd obraz, nema šta.
>> Publikuma za "ozbiljne" novine ima mnogo manje i to je to.
to ne mora da bude nužno tačno. ne kažem da treba prećutati šta je ekrem polizao sa vendi, ali kada takva novina, sa takvim novinarima, tumači npr ekonomske teme, dobiješ žešću distorziju a do publike poenta ne stigne.
recimo, imali smo primer gde je slaviša odgovarao na novinarska pitanja glede uvoza/deficita/domaće_proizvodnje i sve šta je do čitalaca stiglo je prilično efemerna skica, isisana iz konteksta, o uvoznim vs domaćih čačkalica, iako je bilo mnogo bitnijih odgovora.
zato su važni i novinari i zato je npr meni čudno što TijanićNacionale daje toliki akcenat na odbranu tabloida. da, u pravu je u delu koji se tiče snobizma, zgražanja i lakog poentiranja na toj temi, ali zašto u onaj motivacioni govor nije ubacio i neku, koja se tiče ozbiljnijeg novinarstva?
a stvari koje direktno idu na živce je priča o njegovoj generaciji koja je doživela ovo-ili-ono, sa postavljanjem pitanja "generaciji" studenata zašto su se zalepili za kardašijanski celulit i silikone -- sve to od lika koji istim tim studentima nudi reprizu "boljeg života", makar jednako nezanimljiv, doduše domaći, celulit pevaljki, i projekte poput "48 sati svadba" (koji na kraju završe na nekom pinku ili slično).
Mnogo manje znači recimo 25% ukupnog broja čitalaca. Za druge je dobro da išta čitaju. E sad, ostaje problem da tih 75% ide na izbore, čak se i bavi politikom, neki i sede u skupštini, pa je pitanje da li im je moguće drugačije prezentovati ekonomiju i ozbilje stvari nego teže distorzovane. Treba u pisanu formu preneti taj jezik mumlanja & brundanja,nije to lako. Ako mislis da je strašno što su Slavišu banalizovali, to je prosto nebitno, preneli te integralno, isekli ili napisali nešto sasvim treće, nema tu mnogo razlike. Ja se odavno ne nerviram što sam kao retard kada me prenese Alo ili Kurir svaki drugi put. Ima tu mnogo nijansi, ima tu čak i ne malo sveta koji misle kao pravi induktivni liberali. Na stranu da se u tabloidima obračunavaju i neki koji su mnogo pametniji. Čudo je taj deo novinarstva.
ne vredi se boriti za 25% tržišta? iako zapravo i nemamo ideju koliki je stvarni ponder, da dodam malo ironije, vidi se da zaista pucaš na veliko.
ono sa slavišom je samo ilustracija za sve nas koji pratimo TR. pošto nam je primer poznat, da li bi ti uspelo da iz one jedne rečenice, onako kako je objavljena, uopšte rekonstruišeš slavišine ideje i stav a da ne pratiš druge stvari koje piše -- nema nikakve šanse. to i jeste problem sa nemanjem medija (ne nužno samo štampanih novina). tabloida će uvek biti, otuda i ne razumem zabrinutost za njih.
U nedelju, u emisiji Stav Srbije kod Bujosevica, gost ce biti, pored ostalih i gospodja Tabakovic. Naslov emisije je( pazite sad ovo): Jorgovanka Tabakovic- ukrotiteljka inflacije. Ako nista drugo slatko cu da se ismejem(ako uopste budem gledao)
Na kojoj to televiziji ide?
@ziggy
ne vredi se boriti za 25% tržišta?
@Aleksandar Stevanović
Ako mislis da je strašno što su Slavišu banalizovali,to je prosto nebitno,preneli te integralno, isekli ili napisali nešto sasvim treće,nema tu mnogo razlike.
U onih 25% po meni nema mesta osobi koja ne poseduje osećaj elementarne profesionalne,etičke i društvene odgovornosti.U definiciji intelektualca na prvo mesto dolazi sloboda i autonomija ličnosti,nezavisnost u mišljenju i ne prihvatanje neobrazložene zapovesti ma od koga dolazile. Dakle,gospodin,čiji je tekst citiran,a koji je vrlo uspešan u povinovanju režimima,mada bih ja to drugačije nazvala,ni gospoda sa fakulkteta u čijoj je organizaciji održano “stručno predavanje” tu ne spadaju,ni većina vodećih figura srpskog establišmenta,što je po sebi porazna činjenica.Pa lično mislim da se za tu brojku i ne treba boriti, odnosno da je ona mnogo manja.
“ Nisam želeo da vređam studente, već da ih lišim iluzija”.Trebalo je gospodina dovesti na fax, predstaviti ga kao primerak (eksponat)uspešnosti ( bez završenih studija-tih istih gde je održao predavanje) i preporučiti tim jadnim studentima,a sve u svrhu rušenja iluzija,da se odmah ispišu i ostvare karijeru sredstvima kojima su je ostvarili gospodin i ostala gospoda bez ili sa diplomama.To bi bio najefektniji način rušenja iluzija.
Ali,u tom slučaju,ako ne gospodin sam,a ono neko od onih koji su ga doveli,morao bi govoriti o praksama i nepisanim zakonima po kojima se gradi uspešna karijera; morale bi se razotkriti činjenice stvorene u “vremenima slobizma”, vremenima pre i posle, petooktobarskim,a to još nije stručno elaborirano,pa nije zgodno u visokoškolskoj instituciji govoriti o naučno neproverenoj materiji.
Aleksandar je,kako god okrenemo u pravu,mada nemam pojma da li nam se mišljenja podudaraju u detalje.
Društvo koje tolike godine sistematski neguje nekulturu,u svim njenim segmentima,ne može da rodi kultur;u takvom društvu je irelevantno kako će vas predstaviti.Mediji više nisu ono što bi trebalo da jesu,a onaj postotak,svakako manji od 25, snaći će se sam pa će u džungli, pustinji,pronaći i upoznati vredne izdanke naše vrste.
Još jedan,dodatni argumenat. Aleksandar primećuje( Aleksandre oprosti na prozivci )da reč novinara treba da bude prepoznatljiva.Recimo da je to abeceda struke.Međutim,nije samo to u pitanju,forma,reči,izrazi, jasnoća misli,rečenica,koliko suština koja iza njih stoji. Probajte reći, najprostijim jezikom, bilo šta što se kosi sa načelima….građanina!On ne samo da se neće složiti sa vašim mišljenjem(u pitanju nije samo skromna kognitivna sposobnost,već kultura u širem poimanju reči)nego će ga izvrći ruglu,podsmehu itd. Šta je citat,pomenutog gospodina,nego cinizam,uostalom kao ceo neprimeren govor,u kom se on nadobudno podsmeva SVIMA,i mladim generacijama,javnim ličnostima, medijima,vlasti,kome ne,misleći da ne pripada ni jednom od tih krugova,a tipičan je predstavnik najgoreg,da ga ne imenujemo.
Politički govori i propaganda su sadržajno i jezički programirani za ciljne grupe i zato postižu efekat.I mediji efikasno instrumentalizuju jezik.Kako piše, između ostalih,Ortega y Gasset(Uspon masa),potreba da nam mediji kažu šta se u ovom trenutku događa može se shvatiti kao oblik poželjne samoopsene:mi imamo predstavu da smo zaista na licu mesta. Neka opsenari opsenare čitajuči medije,a TR neka ostane tu gde jeste.Usredsredite se na manju grupu (pa makar 10%) polazeći od pretpostavke da će seme bačeno na tlo sigurno uroditi plodom.
Emisija ide na Prvoj, sad u dva.
Aleksandar je,kako god okrenemo u pravu...
pa onda u redu -- neka aleksandar i dalje daje intervijue novinama (tabloidima) za koje zna da neće preneti njegovo mišljenje publici. meni to izgleda potpuno uzaludno sem ako možda aleksandru i nije bitno šta će tabloid tačno preneti, sve dok ga uredno potpisuju.
možda mu je bitnije da se za njega uopšte čuje, nebitno od sadržine tekstova.
ne znam kako tebi i aleksandru, al' mene bi baš žešće iznerviralo da neko izvrće moje reči a pritom me potpiše punim imenom. pri tome, dozvoljavati sakaćenje unapred znajući da će svaki put, bez greške, napraviti kačamak, tek to ne shvatam -- mazohizam je preslaba reč za takav sled stvari.
@ ziggy
Da bi te neko zaista slusao moras biti u medijima i to cesto. Jedna lasta ne cini prolece, cak ni desetine. Da bi prodao liberalizam, trebas ga pokusati prodati gdegod mozes. To mozes samo ako imas pristup medijima. Ako ih oteras u PM zato sto te pogresno prenesu nece te zvati. Ako hoces autorizaciju, smaraces se svaki dan i dosadice ti, zesce, a i ti njima. Mali formati su uslov da dobijes velike, kao sto su emisije na TV koje idu uzivo ili se korektno montiraju, odnosno autorske kolumne. Kada govoris u tabloidima bitno je da citaoci vide da je to nekako drugacije, oni uglavnom nisu u stanju da procene sitne detalje. Moras se spustiti na taj nivo ako hoces da te shvate, a oni to mogu ako im lepo serviras. A na nasoj strani ima i ovih funkcionalno polupismenih. Meni je licno najlepse na Tr, ali ocekivano trajanje zivota u Srbiji je oko 75 godina. Dalje, ide set pitanja koja su bitna za ovakav rad, stvaranje koalicija, odbranu svojih pozicija, a veruj mi ako si dobar sa tabloidima ide to mnogo lakse. Doduse i meni ponekad dosadi i deluje smoreno i bez neke perspektive, ali sta da se radi. Da budem iskren malo mi je spuki kada neznanci imaju potrebu da me hvale kada me sretnu, ali na srecu oni koji ne vole moj rad za sada nemaju slicnu potrebu.
argument "glasnosti" je razuman ali ne znam zašto je potrebno beskonačno puta ulaziti "kroz dimnjak", umesto kroz vrata.
ako je u pitanju promocija liberalizma, mnogo je bolje praviti događaje, organizovano nastupati i na njih pozivati novinare, nego čekati da se dogodi obrnuto. to je samo moje skromno mišljenje.
Da li si nekada probao da pozoves novinare? Pa jos da mediji prenesu ono sto se desi? Osim ako dogadjaj nije u domenu iscasenog ekscentrizma sa malo nasilja, bilo koji dogadjaj koji bi pravili liberali bi prosao skoro pa nezapazeno, a impact bi bio blizi nuli. A svaki dogadja kosta.
Post a Comment