Vrlo je jednostavno. NBS je malo usporila proizvodnju dinara, povećala referentnu kamatu nekoliko puta uzastopno i dinar je počeo da jača.
Pre dva meseca pričalo se da dinar pada nezaustavljvo, jer zavisi od realnih faktora i konkurentnosti privrede, a sada je odjenom počeo da raste. Nisu srpski preduzetnici izmislili internet i povećali konkurentnost, već je jedina promena u odnosu na stanje od pre dva meseca bilo zatezanje monetarne politike od strane NBS. Ako do sada nije bilo, trebalo bi da makar na osnovu ove epizode bude očigledno ko kontroliše kurs dinara i kako se to radi.
Ali nije -- stručnjaci i dalje udaraju na sve strane.
"NBS nema magičnu polugu, i Jorgovanka Tabaković ne može da bude magični guverner koji se bori protiv vetrenjača", kaže Goran Pitić.
Naprotiv, NBS upravo ima magičnu polugu! Ako cela srpska ekonomija sutra propadne u rupu, a NBS obustavi štampanje ili čak smanji ponudu dinara, dinar će jačati.
Nekonkurentnost privrede je stvar loša po sebi i ona je glavi razlog što jedna zemlja ima nizak životni standard. Ali nekonkurentnost nema nikakve veze sa nominalnim veličinama kao što je devizni kurs.
Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora, kaže za RTS da je NBS pre dva dana počela da kupuje devize na tržištu, prvi put posle nekoliko meseci, i istakao da je to doprinelo stabilizaciji kursa.
Privrednike bi trebalo izuzeti iz kritika ali razjašnjenja radi: kad NBS kupuje devize ona ustvari slabi dinar. Uzročnost je ovde obrnuta -- nije dinar ojačao jer NBS kupuje devize, već NBS kupuje devize jer misli da je sada dinar prejak. A ojačao je zbog restriktivnije monetarne politike i povećanja referentne kamatne stope.
Nebojša Savić, koji je predložen za predsednika Saveta NBS, smatra da se kurs stabilizovao na nivou ponude i tražnje, ali dodaje da je to stabilizacija u kratkom roku. Savić ističe da je ključni problem nekonkurentnost naše privrede i što što nemamo dovoljno deviznog priliva.
"Dok god budemo imali problema sa deviznim prilivom, imaćemo dugoročni problem sa kursom", navodi Savić.
U kontekstu kursa, devizni priliv ima značenja samo relativno prema "prilivu" dinara iz topčiderske štamparije. Ako je priliv deviza nula, a priliv dinara takođe nula, onda promene kursa neće biti. "Nema dovoljno priliva deviza" je beznačajna tvrdnja. Šta je to "dovoljan" priliv? Dovoljan za šta, u odnosu na šta?
Odgovor je, "dovoljan" u odnosu na priliv dinara iz NBS. Dok priliv deviza nije pod našom direktnom kontrolom, priliv dinara jeste. Koliki god da je priliv deviza iz inostranstva, problem nije u tome, problem je što je priliv dinara iz NBS stalno nešto veći.
Pre dva meseca pričalo se da dinar pada nezaustavljvo, jer zavisi od realnih faktora i konkurentnosti privrede, a sada je odjenom počeo da raste. Nisu srpski preduzetnici izmislili internet i povećali konkurentnost, već je jedina promena u odnosu na stanje od pre dva meseca bilo zatezanje monetarne politike od strane NBS. Ako do sada nije bilo, trebalo bi da makar na osnovu ove epizode bude očigledno ko kontroliše kurs dinara i kako se to radi.
Ali nije -- stručnjaci i dalje udaraju na sve strane.
"NBS nema magičnu polugu, i Jorgovanka Tabaković ne može da bude magični guverner koji se bori protiv vetrenjača", kaže Goran Pitić.
Naprotiv, NBS upravo ima magičnu polugu! Ako cela srpska ekonomija sutra propadne u rupu, a NBS obustavi štampanje ili čak smanji ponudu dinara, dinar će jačati.
Nekonkurentnost privrede je stvar loša po sebi i ona je glavi razlog što jedna zemlja ima nizak životni standard. Ali nekonkurentnost nema nikakve veze sa nominalnim veličinama kao što je devizni kurs.
Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora, kaže za RTS da je NBS pre dva dana počela da kupuje devize na tržištu, prvi put posle nekoliko meseci, i istakao da je to doprinelo stabilizaciji kursa.
Privrednike bi trebalo izuzeti iz kritika ali razjašnjenja radi: kad NBS kupuje devize ona ustvari slabi dinar. Uzročnost je ovde obrnuta -- nije dinar ojačao jer NBS kupuje devize, već NBS kupuje devize jer misli da je sada dinar prejak. A ojačao je zbog restriktivnije monetarne politike i povećanja referentne kamatne stope.
Nebojša Savić, koji je predložen za predsednika Saveta NBS, smatra da se kurs stabilizovao na nivou ponude i tražnje, ali dodaje da je to stabilizacija u kratkom roku. Savić ističe da je ključni problem nekonkurentnost naše privrede i što što nemamo dovoljno deviznog priliva.
"Dok god budemo imali problema sa deviznim prilivom, imaćemo dugoročni problem sa kursom", navodi Savić.
U kontekstu kursa, devizni priliv ima značenja samo relativno prema "prilivu" dinara iz topčiderske štamparije. Ako je priliv deviza nula, a priliv dinara takođe nula, onda promene kursa neće biti. "Nema dovoljno priliva deviza" je beznačajna tvrdnja. Šta je to "dovoljan" priliv? Dovoljan za šta, u odnosu na šta?
Odgovor je, "dovoljan" u odnosu na priliv dinara iz NBS. Dok priliv deviza nije pod našom direktnom kontrolom, priliv dinara jeste. Koliki god da je priliv deviza iz inostranstva, problem nije u tome, problem je što je priliv dinara iz NBS stalno nešto veći.
9 comments:
Slaviša mislim da grešiš oko uzroka. Refrentna kamata na dinar je podignuta jako malo ali je i inflacija porasla pa je realna kamata zapravo pala. Pravi utroci su promena strukture obaveznih rezervi, subvencionisani krediti za likvidnost privrede koji su indeksirani u evrima i trenutni efekat zaduživanja para koje će se trošiti u narednom periodu do nove godine. Mogu da se kladim da će od marta 2013 ( kada počne vraćanje subvencionisanih kredita i oseti sr pun efekta podizanja PDV i konzrolisanih cena na inflaciju) da dođe do značajne depresijacija.
Moguće -- u svakom slučaju ključno je da su to monetarni uzroci, odnosno restriktivnija monetarna politika. Posebno to sa obaveznom rezervom.
Referentnu kamatu stopu takođe ne otpisuj, jer kako god bilo NBS je morala da odradi intervencije da bi je podigla i time je malo zategla novac. A očekivana inflacija nije porasla odjednom da bi se to tako neutralisalo.
Ne znam samo kako misliš da ti subvencionisani krediti utiču, kao ni ovo "trenutni efekat zaduživanja para koje će se trošiti u narednom periodu"?
Mislim da Pavle misli na sledece dve stvari:
1. Drzava je nedavno prodala evroobveznice u vrednosti od 1 mlrd USD. Te pare sada "sede" na racunu.
2. Subvencionisane kredite banke daju u dinarima, tako da su (navodno, tako sam cuo) ovih dana prodavale svoje evre kako bi imale dinare da ih odobravaju.
Slaviša,
Nije mi jasno kakve veze ima povećanje referentne kamatne stope kada NBS od 25. jula kupuje repo hartije od banaka, a ne prodaje ih kao do sada. Ako sam dobro razumeo, ref. kamatna stopa je kamata koju NBS plaća bankama na svoje zapise.
I da li kupovina repo zapisa u stvari znači emisiju novca od strane NBS?
Niko da pomene da je za stagflaciju idealna restriktivna monetarna politika hihi..
Poznato je da kada GDP pada i nezaposlenost opada jer je prociklicna hihi
@Marko, nisu prodali evre, jer su najveće banke preko kojih ide najveći broj subvencionisanih kredita imaju mnogo slobodnih dinara.
Prethodnih meseci, od maja do avgusta te pare su banke menjale u evre i izvlačile iz zemlje (zato je bio kapitalni deficit. Sada sa ovim subvencionisanim kreditima, držav aim garantuje dobru zaradu u dinarima i još su krediti indeksirani u evrima kao kolateral, a ceo trošak rizika snosi Min. Fin.
Što se tiče 1 milijarde doalra, ja mislim da su oni većinu para zamenili po višem kursu i te pare su dodatno oborile evro i dolar (i njihov međusobni odnos, kod nas je dolar oslabio u odnosu na evro značajnije nego u svetu)
@Slaviša, sada ti je valjda jasno na šta sam mislio, pisao sam sa mobilnog pa mi se nije dalo da detaljno analiziram. Elem, nisam ja ni hteo da poreknem da su monetarni fenomeni u pitanju, samo je ključ da se ukaže da su trenutni i da je referenta kamatna stopa na dinare (ja smatram tu se možda ne slažemo) veoma malo bitan fenomen.
Dakle kada prođu efekti zamene rezervi, kada krenu da se vraćaju subvencionisani krediti, kada se oseti PDV i kada se krene sa potrošnjom duga uz ubrzanje inflacijom doći će veoma nagla i oštra depresijacija. Prvo postepeno a od marta naglo.
Pavle,
Mislim (nadam se!) da gresis da bankama "drzava garantuje dobru zaradu" i da "trosak rizika snosi ministarstvo finansija". Koliko ja znam, rizik je u potpunosti na bankama, drzava "samo" placa 5% kamate.
Naravno mislio sam na troškove rizika u obliku kamate. i dalje će verovatno neka firma da ode u stečaj ili blokadu :)
Ali ipak, 5% poklona na par procenata dodatno od same firme, kada to nigde ne možeš da zaradiš je dobr azarada, zar ne?
Drugo, koliko razumem dogovor je da država garantuje vraćanje kamata? Sigurno će banke dosta para zaraditi, ne bi se inače otimale za subvencionisane kredite.
Post a Comment