Prvo je navođenje da je EBRD dobar primer kako banka treba da deli sudbinu firme. Banka uvek deli sudbinu firme u koju je uložila jer ako je dala kredit lošoj firmi onda mora da reprogramira kredit i/ili menja uslove kreditiranja, uglavnom smanjujući svoju zaradu od plasiranih sredstava, a na kraju ako se sve iscrpi mora ući u vlasništvo nad takvom firmom. Nijedna banka na kugli zemaljskoj ne funkcioniše drugačije, naravno ako nije neko državno čedo. Komercijalne banke ne postaju ciljano vlasnici, to rade investicione banke koje kod nisu baš nešto zaživele.
Druga je teza o špekulacijama kao lošim. Prvo same špekulacije su normalan deo tržišne privrede i u njima nema ništa loše i o tome smo već mnogo puta pisali. Drugo, glavni partner u špekulacijama je onda država jer njene hartije od vrednosti čine najveći deo aktive kojom se trguje na tržištu hartija od vrednosti. Ne znam da li predsednik možda poziva banke da ne kupuju državne hartije.
Kada je reč o finansiranju sumnjivih ili nepostojećih projekata naš bankarski sektor ima probleme te vrste, a u tome ubedljivo prednjače institucije poput Fonda za razvoj, Agrobanke i druge državne čeljadi. Dakle, takvu praksu treba sistemski sprečiti i tu je predsednik u pravu. Takve banke i fondovi pod državnim skutima su istinski način da samo povlašćeni dobiju povlašćena sredstva, a da građani plaćaju sumnjive projekte iz svog džepa. Stoga je Razvojna banka najgori put da se ostvari ono što predsednik hoće kao cilj, osim ako predsednik ne misli da je korupcija u Srbiji problem nesistematskog karaktera, a vrapci na grani dobro znaju da nije tako.
Za kraj, privrednicima nije cilj da propadnu, pa nepropadanje ne može biti uspeh sam po sebi (mada Victoria jeste veoma uspešna, i na tržištu i mimo njega). Stvaranje elitne kaste burazera propalih firmi i odličnih ličnih računa je posledica jednog lošeg modela privatizacije i zaštite domaćeg tržišta i tu će se prepoznati hrabra vlada, ako je nekada bude.
6 comments:
Jak policijski refleks na svakom koraku.
EBRD nije standardna vec investiciona banka koja ulaze u vlasnicku strukturu. Snosi veci rizik ali i ima mogucnost vece zarade, jer profit nije fiksna kamatna stopa vec promena vrednosti firme. Interesantno je da nikada nisu dokapitalizovani sto znaci da su imali dobre investicije do sada iako ulazu u jako rizicna trzista. Inace, najveci deonicari su americka i japanska vlada, tako da je naziv pomalo misleading.
Lazare,
Najpre postavlja se pitanje da ako ta banka obilato worldwide daje kredite koji recimo u eurima nisu ništa veći od kamata ECB-a,kako oni išta mogu da zarađuju,a odgovor je da ne mogu,a ko hoće da bude pošten i prizna inflaciju kao realan tržišni fenomen jasno mu je da po tom modelu oni moraju da gube pare,hteli to oni ili ne.
Ne znam dal su ikada dokapitalizovani ali znam da su imali samo u zemlji Srbiji silne probleme da naplate posle krize kredite od nekih državnih čeljadi(jedini primer za koji sam siguran jeste Comtrade kome su ušli u vlasničku strukture sa cca 20 posto jer nisu mogli da naplate kredite). Ne znam zašto bi se moglo predpostaviti da išta bolje prolaze i na drugim tržištima,pogotovo što smo im bar mi komparativno u odnosu na ostale jako mali deo plasmana.
Isto ono što se u prethodnim postovima pisalo za Razvojnu Banku Vojvodine i buduće razvojne banke važi i za njih. Možda imaju mnogo bolje sisteme kontrole pa neće finansirati ničije predsedničke izbore,ali na kraju krajeva taj model bankarstva NE MOŽE da zarađuje ništa. Mada nisam siguran ni da je i napravljen da zarađuje išta.
Moguce je da znate bolje od mene i da daju i kredite. Koliko je meni poznato uglavnom kupuju vlasnistvo. Nije ni bitno.
Ono sto je meni interesantno jeste da su profitabilni bez obzira na to sto im je osnivac drzava. Ulazu u preduzeca u zemljama istocne evrope i bivse sovjetske republike. Ako su oni uspesni, a jesu, pitanje je zasto privatne investicione banke takodje ne ulazu? Ne samo u ovom regionu vec uopste u zemlje u razvoju. Da li je moguce da privatne banke precenjuju rizik ulaganja? Da li, mozda, EBDR ima nacina da smanji politicki rizik jer vlade zemalja u razvoju drugacije gledaju na privatne banke i banke kojima su osnivaci drzave? Ne znam sta je razlog.
Slazem se sa vam da je koncept domace i strane razvojne banke podlozan istim problemima. Moguce je i da EBDR ulaze u politicke projekte. Na primer, komercijalna banka kod nas. Ali da ostavimo to po strani sada.
Ako strane vlade vec trose novac na medjunarodnu pomoc, onda verujem da i ova vrsta pomoci ima smisla za zemlje na nasem nivou razvoja. Zemlje gde politicki rizik sprecava privatne investitore da ulazu a ipak smo na nekom nivou ekonomskog razvoja gde deljenje dzakova pirinca nije primereno. Ili je mozda bolje da se taj novac potrosi na organizaciju radionica o ulozi civilnog drustva?
Nisam sporio da koriste raznorazne modele ulaganja,al kao što ste napomenuli nije to toliko ni bitno,čak nisam siguran ni u našoj državi koliki su im kreditni a koliki kapitalni plasmani,al golim okom je vidljivo npr da su mnoge megalomanske projekte kod nas finansirali(mostovi raznoraznih veličina npr).
Pitanje njihove finansijske isplativosti u odnosu na privatne banke u regionu u kome posluju je vrlo jednostavno-oni imaju mnogo jeftinije izvore finansiranje. Ako oni dobijaju finansijska sredstva po(npr 1 posto) a neka privatna banka više od toga (npr 3 posto) njihove kamate u relativnom iznosu su 3 puta jeftinije od ovih skupljih,a to je klasičan primer nelojalne konkurencije,jer ti je zajmodavalac onaj koji ima i monopol na emisiju te valute.
EBRD smanjuje političke rizike ulazeći u mnoge projekte partnerski sa državama,ali to su sve marginalne pojave koje ne objašnjavaju suštinu njihove profitabilnosti. Suština je u ceni novca koji oni kupuju(ili dobijaju,kod neprivatnih pravnih lica ovo je jako diskutabilno).
Opet mogu da govorim uglavnom ono što znam sa našeg tržišta,a to je često ponavljana rečenica Dugalića,sekretara udruženja banaka,da ovde bankama nsu problem izvori finansiranja već plasmani tih kredite jer nema ko da ih uzme,privreda i građani su prezaduženi,a svaki privatnik,kao i građanin kad bi mogao radije će uzeti kredit od EBRD sa mnogo manjom kamatnom stopom nego kod komercijalne banke.
Svi ste promašili suštinu. A suština je gde je ova izjava data. Toma je obišao "Sojaprotein" koja je deo Viktorija grupe.
Znači, šta? Znači kale znači brdo.
Valjda ne treba ja da vam govorim ko je Viktorija grupa i na koji način su državne subvencije poljoprivredi skrojene tako da Viktorija grupa uzme najviše para. I kako imaju monopol na sve i svašta.
Post a Comment