Čitajući novi post na blogu What if? saznao sam da se potrošnja goriva u stvari izražava u kvadratnim milimetrima. Kako?
Stvar je vrlo jednostavna kada malo razmislite o tome, ali mi je na prvo čitanje delovalo neverovatno (u stvari, najneverovatnije mi je to da tek sada to saznajem).
Radi se o tome da klasična mera potrošnje goriva koju izražavamo u litrima na 100 kilometara u stvari predstavlja meru površine. Naime, pošto je u brojiocu mera zapremine (litar, odnosno kubni decimetar, odnosno 0.001 kubni metar), a u imeniocu mera dužine (kilometar, odnosno 1000 metara), deljenjem se nužno dobija mera površine.
To znači da, ako auto troši 5.8 litara na 100 kilometara, on u stvari troši 0.058 kvadratnih milimetara. Ali, šta to znači, kako je moguće da auto troši gorivo u kvadratnim milimetrima? Moguće je. Interpretacija tih 0.058 kvadratnih milimetara je sledeća: kada bi se potrošena zapremina goriva (recimo, 5.8 litara) "razvukla" u cevčicu dugačku 100 kilometara, površina poprečnog preseka te cevčice bi iznosila tačno 0.058 kvadratnih milimetara.
Sve u svemu, mera potrošnje goriva je mera površine. Ko bi rekao...
11 comments:
Skoro sve izvedene fizičke merne jedinice (nastale kombinacijom osnovnih jedinica SI sistema) mogle bi se svesti na neki jednostavniji zapis poput navedenog primera. Međutim, to nema nikakvog smisla (kao što nema ni navedeni primer) jer se time gubi fizička suština problema - a suština je koliko litara treba da sipamo da bismo sa autom mogi da stignemo na odredište.
Interesantno je da su matematičari skloni ovakvim igrarijama koje im omogućuje matematički formalizam, ne vodeći pri tom računa mnogo o samoj fizičkoj pojavi.
Meni se ipak dopada i ovaj matematički formalizam, a i njegova fizička interpretacija.
Možda zato što me nerviraju nepotrebna a uobičajena komplikovanja. Na primer količina padavina u litrima po kvardatnom metru (wtf?) umesto lepo u santimetrima visine. Ili energija (obično električna) kao proizvod snage i vremena.
Primer za kišu je OK, jer je i jedna i druga mera razumljiva, a mislim da se originalno to i meri u santimetrima pa se onda preračunava, što jeste malo neshvatljivo.
Energija pak, kao proizvod snage i vremena je takođe rezultat matematičkih operacija, a ne suštine, jer energija proističe iz polja: gravitacionog, električnog,...
Obrnuto, uglavnom se posmatra tako da je snaga utrošak energije u vremenu, odnosno ostvareni rad u vremenu.
Precnik cevcice bio bi nesto preko 1/4 jednog milimetra :D
Iliti rukovet od oko 20 vlasi kose 8-)
Dendejec,
Dajte neki primer. Mislim, dosta fizike sam zaboravio, ali sam pretpostavio da su sve velicine (makar ove koje imaju svoje ime) ipak "skracene" gde je trebalo. (tipa, jedan njutn je "kilogram metar u sekundi na kvadrat", nema sta da se skrati)
posetite moj blog o seo marketingu http://budiprvinanetu.tk/
Ipak tu je pogreška. Ne troše se "litre po kilometru", nego se troše "litre *benzina* po kilometru".
Marko,
malo čudna tema za tržišno rešenje. Šta kažete za definiciju sekunde?
"Sekunda se definiše kao trajanje od 9 192 631 770 perioda zračenja koje odgovara prelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133 na nula stepeni kelvina."
Da li sad shvatate zašto je vreme novac? :)
Vladimire, nesto mi je sumnjivo ovo "na nula stepeni kelvina"? Nula kelvina je apsolutna nula sto je, koliko je meni poznato, samo teorijska temperatura koju u praksi nije moguce dostici (barem do sada nije bilo moguce). Moze da bude samo blizu apsolutne nule.
Filipe,
a nije Vam nimalo sumnjivo ovih 9 192 631 770 perioda zračenja između dva hiperfina nivoa stanja? :)
Vladimire,
iskreno, nije :) Kada su ovakve stvari u pitanju verujem da uvek postoji konkretan razlog, pa siguran sam da i ovde postoji jasan razlog zasto bas ta frekvencija, a ne koji Hz gore ili dole.
Nakon malo guglanja nadjoh i odgovor, ovde je lepo objasnjeno
http://www.nist.gov/pml/div688/grp50/primary-frequency-standards.cfm
Post a Comment