Te 2008. godine, španske banke su uzimane kao dokaz neophodnosti veće regulacije. Ako se sećate prvog naleta finansijske krize, kad je 15 sekundi posle početka krize svima bilo jasno da su za sve krivi neoliberalizam i deregulacija (koje nije bilo), Španija je uzimana kao primer zemlje gde je dodatna i nešto stroža finansijska regulacija sprečavala bankarsku krizu. Ako se ne sećate, evo par nebitnih članaka o tome.
Kada sada pogledamo bilans, španske banke su ubedljivo najgore u Evropi. Druge zemlje su u većim dužničkim krizama od Španije, ali od banaka, španske su u najvećem problemu. Španija je jedina zemlja koja je iz interventnog fonda evrozone dobila novac specijalno za spasavanje banaka -- par drugih je dobilo za otplatu državnog duga.
Da ima simetrije, sada bi u toj španskoj regulaciji možda trebalo da se traži krivac za problem. Možda je dodatna regulacija uzrok problema. Ali to je ideja prema kojoj postoji neobjašnjiv otpor. Pristalice regulacije u suštini jednostavno misle: što više, to bolje. Protivnici regulacije misle: višak regulacije je skup i nepotreban. Ali čak ni protivnici regulacije ne razmatraju mogućnost da neka regulacija ne mora da bude samo nepotrebni višak, već da možda sama po sebi izaziva problem.
To ne bi trebalo da bude tako kontroverzna ideja -- regulacija menja ponašanje banaka i ako u regulaciji postoji greška, banke će se ponašati pogrešno. Nemam dokaz da je ovo bilo tako u slučaju španskih banaka, ali prilično sam siguran da važi kao princip.
2 comments:
Jedina regulacija koja je potrebna je razdvajanje investicionih i banaka sa državno obezbeđenim depozitima.
Takođe sistem podsticaja je potpuno pogrešan (nagrađuju se kratoročni dobici na papiru), ali to je zasebno pitanje.
"Jedina regulacija koja je potrebna je razdvajanje investicionih i banaka sa državno obezbeđenim depozitima."
Прво бих покушао да дефинишем шта је све регулација.
Post a Comment