Pages

10 August 2012

Ko je smislio individualni mandat?

Tekuća praksa među američkim konzervativcima je da se osuđuje Obamacare i njegov zloglasni individualni mandat za kupovinu zdravstvenog osiguranja kao najgori atak na slobodu pojedinca od Džingis kana naovamo.

Naravno, istina je kao što znamo da su individualni mandat smislili ljudi iz konzervativne Heritage fondacije tokom 1990ih kao "free market alternativu" planovima Hilari Klinton, i da su koncept mandata podržavali svesrdno republikanski političari, na čelu sa Njut Gingričom. Obamin protivkandidat na sledećim izborima Mitt Romney je kao guverner Masačusetsa uveo identičan sistem sa individualnim mandatom, i svoj model reklamirao godinama kao recept za federalnu vladu kako da i ona reši problem rastućih troškova zdravstvenog osiguranja. Još koliko 2009 je pozivao Obamu da kopira njega. Što je ovaj i učinio, dovodeći Romnijeve glavne savetnike, kreatore Romnikera, da naprave njemu federalnu verziju iste stvari. Lično ne mogu da sačekam predsedničku debatu u kojoj će Romni da obećava kako će kao predsednik da ukine Obamacare i uvede neku "free market alternativu".

Ali, stvar zapravo stoji još gore od ovoga. Izgleda, naime, da pravi tvorac individualnog mandata nije Heritage fondacija nego Milton Friedman glavom i bradom, a da je tu ideju podržavao i Ronald Reagan ranih 1980ih.

Naravno da će fan klub Miltona Friedmana (90% vas koji ovo čitate) odmah, predvidivo, uzeti da dokazuje da Friedman nije hteo da nacionalizuje zdravstvo kao Obama i da je on smislio mandat kao "praktično" i kompromisno rešenje  u tom trenutku, i da samo izopačeni ekstremista kao ja može da poredi Friedmana sa Obamom itd, itd.

Ali, razmilite: koji put u poslednjih nekoliko meseci ili godina čujete od nekog levičara kako je on sledbenik Miltona Friedmana, i poziva se na ovo ili ono "praktično" i "kompromisno" rešenje koje je Friedman predložio? Ili čak polažu pravo na njegovo nasleđe, poput Krugmana, De Longa i sličnih kejnzijanaca? Nije li malo problematično da vašeg glavnog ideologa levičari non stop uzimaju kao autoriteta, i citiraju? U tekstu koji sam linkovao gore, naslovljenom "Hvala Milton Fridmane" jedan levičarski pisac na Salon-u kaže:

Milton Friedman took for granted the legitimacy of the welfare state, in both of its forms — means-tested public assistance for the poor and universal, middle-class social insurance. He believed it was utopian for his fellow libertarians to propose abolishing public assistance and middle-class social insurance programs outright.

He undercut any principled opposition by the right to the expansion of the welfare state. And he inadvertently strengthened the case for the existing system of welfare and social insurance by devising elaborate alternatives that proved to be deeply unpopular with the American people.
The lasting legacy of the famous University of Chicago economist in the realm of public policy is his design for an alternative welfare state that could be embraced by libertarians and conservatives. (For his part, Friedman described himself as a “classical liberal.”)

The ultra-libertarians are right. Milton Friedman engaged in unilateral intellectual surrender to the supporters of a large, generous modern welfare state. He accepted the legitimacy of a welfare state in principle, and merely sought to substitute other government programs, with limited choice among certified government contractors, for existing government monopolies.
.
Potpuno je jasno da ovde nije pitanje Friedmana ni bilo koje druge ličnosti, nego principa: da li je moguće održati i ojačati politički pokret sa ambicijom da se obraća mislećim i idealistički nastrojenim ljudima, čiji glavni zastupnik, nemilice promovisan i kanonizovan, zapravo predstavlja kamen o vratu, rudnik citata i ideja za protivničku stranu? Da li vam se, braćo i sestre libertairjanci, zaista toliko dopada perverzna igra natezanja sa socijalistima i kejnzijancima oko toga čiji je Milton Friedman i ko ima više prava da se poziva na njega? Kao što je Ejn Rend jednom s pravom rekla, ako kapitalizam propadne biće to zato što nikad nije imao kompetentne zagovornike. Jedna od velikih misterija za mene je zašto veliki broj ljudi koji vole slobodu i koji su idealisti nisu u stanju da shvate ovu prostu i jednostavnu istinu.

34 comments:

Slaviša Tasić said...

Prvo, ja ne vidim ovde niti u linkovanom članku na osnovu čega se tvrdi da je Friedman smislio individualni mandat.

Drugo, ceo ovaj način razmišljanja o krivici Friedmana za nedovoljni liberalizam je na nivou hipi levičara koji misle da je Walmart kriv za male plate ili da su McDonalds i Coca Cola krivi za nezdravu ishranu. Drugim rečima, vi uzimate Friedmana kao da je njegov autoritet dat, kao da je njemu unapred dodeljena pozicija uticaja i moći, a on tu poziciju onda nije iskoristio za radikalne ideje nego za kompromise. Ali svet ne funkcioniše tako. Friedman je samo jedan od ekonomista i profesor, koji je mislio šta je mislio i pisao šta je hteo. Onda su njegove ideje, možda baš zato što su bile takve, u javnosti bile prihvaćene više nego ideje drugih. Kada kriviš Friedmana ti usvari kriviš javnost što je njegovim idejama dala više pažnje, nego, recimo Rothbardovim briljantnim idejama kao što je uvođenje zlata dekretom. Kao ni McDonalds i Coca Cola, Friedman nije krenuo sa pozicije moći, nego je imao svoj proizvod, svoje ideje i one su postale široko prihvaćene.

Ivan Jankovic said...

Slavisa,

Friedman se zalagao za nametanje univerzalnog osiguranja za teske bolesti, "catastrophic insurance". U tekstu iz 1971 to kaze jasno.
http://www.thepublicinterest.com/archives/2001winter/article1.html. I mislim da se apsolutno ne moze osporiti glavna teza iz teksta da je Friedman predvodio bezuslovnu kapitulaciju desnice pred drzavom blagostanja. D aju je legitimizovao i cementirao, tj vrlo bitno doprineo legitimizovanju i cementiranju svojom pozicijom vodeceg "libertarijanca".

Sto se tice cele ove stvari oko Friedmana i Rothbarda itd, ja nisam komentarisao, niti kritikovao "javnost". "Javnost" ne postoji, postoje samo lobiji i politicke frakcije sa svojim interesima i svojim ideologijama. Ja sam komentarisao taktiku i strategiju jedne takve frakcije, libertarijanske, i pitao se kakve svrhe ima promovisanje nekog poput Friedman ko je strasno kompromitantan za libertarijanske ideje. Sto se Rothbarda tice, na stranu sve drugo, on svakako ima jednu ogromnu komparativnu prednost u odnosu na Friedmana: sa njim kao olicenjem pokreta ne bi morali da se tucemo za njegovo nasledje sa komunsitima, socijalistima i kejnzijancima, i ne bismo morali da smisljamo neuverljive i nategnute izgovore kad levicari kazu: "nije li i sam Rothbard tvrdio isto sto i mi". Ne, za njega nikad to ne bi mogli da kazu; kao sto vidis, ocajni su, jer u svojoj paranoji neopravdano veruju da se konzervativci masovno okrecu od "respektabilnog" Friedmana ka ludacima Misesu i Rothbardu.

Na kraju, cudno je da su svi ovi levicari sve pogresno shvatili. Ne vidis koliko je sve to groteskno i komicno: cela vasa pozicija pociva na ocajnickoj tuci sa socijalistima oko Friedmana i ubedjivanja da Friedman nije tako mislio? Kao sto i Bernanke, Krugman i De Long nisu dobro shvatili da bi Friedman podrzao QE, i da ga je podrzavao uvek i svuda ranije? Toliko razlicitih ljudi u zabludi, samo "beltarijanski" kompleks u DC i njegovi megafoni ispravno tumace svetsko-istorijski znacaj Friedmana...

Ivan Jankovic said...

P.S. Sto se tice zlatnog standarda i "dekreta", gresis: jedini dekret koji ja vidim ovde je nametanje centralne banke i drzavnog monopola novca, sto je Friedman svesrdno podrzavao. Rothbard je predlagao ukidanje centralnih banaka, i dozvoljavanje trzisne konkurencije razlicitih vrsta novca (dakle, ne razlicitih konfeti-valuta koje stampaju vlade, nego razlicitih robnih vrsta novca koje bi trziste izbacilo). To bi naravno u vrlo kratkom roku vodilo zlatnom standardu kao superiornom novcu u odnosu na sve ostale. Dakle, ne bi ga nametnuo "dekret", nego naprotiv, ukidanje dekreta (protiv kojih Friedman nije imao nista).

Срђан said...

A zašto je Ivan siguran da bi zlato bilo to?

andreas breme said...

pa ni to univerzalno osiguranje za teske bolesti nije samo po sebi neko posebno neliberalno resenje...

Веља said...

Иване, ван је теме, али будући да понајвише пратиш америчку политичку сцену, шта мислиш о уласку сенаторке Шахин у Српски кокус?

Slaviša Tasić said...

Ivane,

Nije mi jasno o kojim bitkama, frakcijama i strategijama govoris. Ja nemam nikakvu strategiju nego citam, citiram, preporucujem ili "promovisem" Friedmana zato sto je mnogo pametnih stvari rekao. Volim i Rotbarda na drugi nacin, ali on je ponekad plitak (slika sveta mu je dobro v. zlo), a ponekad opasno gresi (npr. da je frakciono bankarstvo prevara). A o kultu oko Rotbarda da i ne govorim.

Btw. sada ga predstavljas kao da je bio za slobodno bankarstvo, a ja sam mislio da su vam Selgin i White najveci neprijatelji.

Srdjane,

Ako mogu ja da odgovorim -- zato sto je Rotbard tako rekao. Jeste da je istorijski srebro bilo glavni novac, jeste da je zlato dekretima drzave nametnuto umesto srebra, ali kad je Rotbard rekao zlato sta ima mi tu da gundjamo.

Срђан said...

Slaviša,

Nisam ja taj koji ima problem da mu se neko obrati.

Rothbard - Rothbard, Janković - Janković ;)

Nego, na terminalu je ograničeno vreme ukrcavanja za taj grupni prevoz. U autima ima od 2 a obično 4-5 mesta? :)

MMiillaann said...

Slaviša,
,,Zato što je Rotbard rekao tako" Čak i na nivou prosečnog osnovno-školca ovo je jako glup argument,može se debatovati da li je zlato ili srebro bilo bitnije kao novac istorijski(mada je krajem 19 veka srebro izgubilo monetarni status jer je izgubilo neke važna svojstva novca) ali papirići centralnih banaka svakako nisu. Da ne govorim o frakcionalnom bankarstvu,koje nastaje tek sa dvojnim knjigovodstvom,tako gde nema nikakvih bilansa nema nikakvih pojmova ,,rezervi" .

Slaviša Tasić said...

"može se debatovati da li je zlato ili srebro bilo bitnije kao novac istorijski (mada je krajem 19 veka srebro izgubilo monetarni status jer je izgubilo neke važna svojstva novca)"

A kako je to izgubilo važna svojstva novca? Bukvalno su države dekretima uvele zlato. Neke namerno a neke slučajno (propisivanjem cene zlata i srebra, koja sa tržišta istisnula srebro, itd... vidi pod Isak Njutn u Engleskoj ili the Crime of 1873 u SAD ako te to stvarno interesuje.)

"Da ne govorim o frakcionalnom bankarstvu,koje nastaje tek sa dvojnim knjigovodstvom,tako gde nema nikakvih bilansa nema nikakvih pojmova ,,rezervi" ."

To nije tačno, frakc. bankarstvo je postoji mnogo pre knjigovodstva. Napisao sam duži post o frakcionalnom bankarstvu pre nekog vremena da ne bih morao u komentarima svaki put da ponavljam.

Cela to Rotbardova ujdurma sa zlatom i frakcionalnim bankarstvom je toliko šuplja da to ne vidi jedino ko neće. Ali to je i definicija kulta, nikakvi argumenti i realnost ne važe, mogu ja da lupam po tastaturi do sutra i kultiste neću ubediti.

Ivan Jankovic said...

Slavisa,
ne govorim o tebi. Govorim o libertarijanizmu. Kao ideologiji, i tvrdim da ljudi koji uzimaju Friedmana kao uzor u tom pogledu grese, je ron kompromituje dosledni i radikalni libertarijanizam, a preduslov bilo kakve nepopularne i nove ideologije, ako zeli da se nametne, su konzistentni, dosledni i beskompromisni stavovi, i jasna i nedvosmislena (i drugacija resenja) problema. To je sve.

Ti i ja imamo druge sporove oko Friedmana, Hajeka, oko "visoke teorije". To je druga stvar.

Rothbarda ne predstavljam kao da je za slobodno bankarstvo. On je bio za 100% sistem zasticen zakonom. Ali zapazi dodatni zaplet: on je, kao i Mises, pristajao u odredjenim uslovima na slobodno bankarstvo sa frakcionim rezervama kao prelazno second best resenje. Iz razloga sto su obojica verovali, sledeci Hubnera, Modestea i druge da bi fiducijarni novac bio vrlo brzo eliminisan i sistem se priblizio 100% rezervama. Selgin i White veruju, naprotiv, da ako uvedes slobodno bankarstvo, to ce voditi daljem snizavanju rezervi, i zapravo eliminaciji baznog novca! To je mnogo vaznije nego detalji da li je neko bio za zakonsku zabranu frakcionih rezervi ili ne.

Ivan Jankovic said...

Srdjane,

zlato bi bilo zato sto je istorijski bilo tako, zato sto je zlato danas glavni antiinflacioni hedge, i sto ono za mnoge prakticne svrhe cak i danas funkcionise kao novac.

No, ovo je sve distrakcija. Tema je "da li Friedman treba da bude svetac-zastitnik libertarijanizma, kao sto je danas, ili ne?"

Slaviša Tasić said...

"Selgin i White veruju, naprotiv, da ako uvedes slobodno bankarstvo, to ce voditi daljem snizavanju rezervi, i zapravo eliminaciji baznog novca! To je mnogo vaznije nego detalji da li je neko bio za zakonsku zabranu frakcionih rezervi ili ne."

S&W to kazu na osnovu skotskog primera, jednog od retkih primera slobodnog bankarstva. Pokrivenost je tamo bila vrlo mala.

Nego Rothbard je tvrdio da su frakc. rezerve prevara i pljacka, ali je " u odredjenim uslovima" pristajao na njih. Necuveno -- pristajao na sistem pljacke i prevare! Toliko nekonzistentosti u svemu tome, nije cudo da ga malo ko u stvarima novca shvata ozbiljno.

andreas breme said...

"(npr. da je frakciono bankarstvo prevara)."

sta vas dvojica u diskusijama podrazumevate pod frakcionalnim bankarstvom? da li da se depoziti po vidjenju ne koriste kao izvor kreditnog potencijala ili nesto drugo?

Срђан said...

Ivane,

nije samo zlato anti-inflacioni hedge? ;)

Ivan Jankovic said...

Slavisa,

da ti dokazem da nije rec ni o kakvoj rotbardijanskoj sektaskoj netrpeljivosti prema Friedmanu, evo jedne preformulacije:

Ja se slazem sa tobom da je Friedman rekao mnoge pametne stvari na vrlo efektan nacin; o insajderskom trgovanju, "socijalnnoj odgovornosti" korporacija, argument za unilateralnu trgovinsku liberalizaciju, teorija permanentnog dohotka itd. Ne bi li za libertarijance bilo mnogo mnogo bolje i korisnije da kazu: evo cak i taj Friedman koji je nedosledan i kompromiser i u koga se vi levicari toliko kunete je smatrao da je insajderska trgovina legitimna, da korporacije nemaju nikakvu socijalnu odgovornost, da je unilaternalna liberalizacija najbolja, ili da se ljudi u svojim investicionim i potrosackim odlukama rukovode svojim dugorocnim dohotkom a ne trenutno raspolozivim kesom? Umesto sto se Friedman proglasava za najboljeg i najgenijalnijeg libertarijanca? Zar ne?

Ivan Jankovic said...

Breme, upravo to sto si rekao.

Ivan Jankovic said...

Umesto toga mi imamo obrnutu situaciju, u kojoj levicari kazu: eto i taj vas Friedman, najekstremniji libertarijanac na svetu, slaze se da je drzava blagostanja neophodna da vlada treba da "baca novac iz helikoptera" u vreme recesije, da je nedovoljno stampanje para izazvalo Veliku depresiju, da drzava ne sme ostaviti velike banke da bankrotiraju itd. I tako oni kontrolisu debatu ogranicavanjem legitimnog diskursa onako kako njima odgovara, a mi poslusno saradjujemo u tome.

Ivan Jankovic said...

Stoga se meni cini da je upravo kanonizacija Friedmana (pogledaj recimo ljubavne izjave Caplana i Boudreauxa i drugih povodom stogodisnjice Friedmanovog rodjenja) najvisi izraz sektastva i ekstremizma, a ne kritika njega.

Slaviša Tasić said...

Pa Friedman i jeste najgenijalniji ekonomista i libertarijanac. Mozda nije najdosledniji i najekstremniji ali mene to uopste ne interesuje. I verujem vecinu ljudi, Caplana, Boudreauxa... Zato ne razumem ovo tvoje da treba nekako da ignorisemo Fridmana i da promovisemo Rotbarda. Promovisemo ga jer je genijalan, a ne sto je dosledni libertarijanac. Ne mogu da promovisem Rotbarda cak i kada znam da gresi, samo zato sto je cist libertarijanac.

Sto se tice Velike depresije, helikoptera itd., Friedman je u tim stvarima 100% u pravu. E sad sto zakleti libertarijanci ne razumeju ili nece da razumeju problem i kontekst nije njegova stvar.

Ivan Jankovic said...

To je tvoj licni sud. Ja mislim da je Mises najgenijalniji da ima daleko superiorniju ekonomsku teoriju u odnosu na Friedmana. I da je Friedman samo desni kejznijanac,koji ponavlja sve najgore greske kejznijanizma, kao i njegovog gurua Irvinga Fishera.

Ti zapravo hoces da kazes, "Friedman se deklarise kao libertarijanac, i mi ga kanonizujemo kao takvog, ali on pravi sve vrste izuzetaka i kompromisa koji opis njega kao libertarijanca cine skoro besmislenim, no ja i dalje zelim da on bude olicenje libertarijanizma jer je njegova teorija da nedovoljno stampanje para vodi ekonomskoj depresiji i da nam treba helikopter tacna, sto libertarijanci ne razumeju?"

Ja i dalje ne shvatam: ti mozes smatrati Friedmana najvecim ekonomistom (sto je meni ekstremno bizarna tvrdnja, ali for the sake of argument), ekspertom, zabavnim intelektualcem, sta god hoces, ali je nejasno zasto bi ga smatrao istovremeno glavnim libertarijancem, kad on to nije?

Slaviša Tasić said...

Ne smatram ga glavnim libertarijancem, cela moja poenta je da me ne interesuje (i verujem ni mnoge druge koje napadaš) ko je glavni libertarijanac i šta to uopšte znači. Čovek je imao dobre ideje, lepo ih je izražavo i zato je i dospeo u tu poziciju da ga mnogi citiraju i promovišu. Ja ga citiram češće od Rotbarda jer je rekao mnoge pametnije stvari, i ne interesuje me da li je na nekoj drugoj strani bio dosledan kao liberal ili ne, da li se negde zalagao se za nešto što ne volim, da li je bio kejnzijanac u mladosti, itd...

Meni lično kod Misesa i (malo manje) Rotbarda odbija apodiktičnost, oni iznose gotove istine, kao da je sve već poznato a oni samo to deklamuju. Kao da im bog na uvce šapuće a oni su proroci. Hajek i Fridman to ne rade, kod njih imaš utisak da su normalni ljudi koji su svesni da i sami ne znaju sve, nisu sigurni nego malo spekulišu, dozvoljavaju razne mogućnosti iako imaju i svoje argumentovano mišljenje. I to mišljenje im je obično zanimljivije i inovativnije od Misesovih izrecitovanih večnih istina.

Ivan Jankovic said...

"Čovek je imao dobre ideje, lepo ih je izražavo i zato je i dospeo u tu poziciju da ga mnogi citiraju i promovišu."

Hoces da kazes da Krugman, Bernanke, De Long, Romerova i ostali citiraju i promovisu Friedmana a ne Rothbarda zato sto misle da je Friedman pametniji? Ili mozda zato sto im je koristan kao "lbiertarijanski" autoritet za njihovu inflacionisticku i etatisticku politiku. I ja bih jako voleo da mogu da citiram Kejnza u prilog recimo zlatnom standardu, i da onda kazem kejnzijancima "vi koji se ste za fiat novac hocete da budete veci levicari od Kejnza? Kakva ste vi gomila krekpotova?" Istu logiku slede ovi "ljubitelji" Friedmana. Koristan im je. Nikad ti nije bilo sumjnivo da je Friedman toliko koristan ljudima poput Krugmana, Stiglitza i slicnih?

Sto se tice apodikticnosti Misesa i Rothbarda, to je metodoloska stvar, ne ideoloska. Kao sto je i Friedmanov inflacionizam u mnogo cemu posledica njegove kejnzijansko-fisherovske metodologije. Ideja o Misesovoj teoriji kao "religiji" potice iz nerazumevanja koje pozitivisti imaju za ekonomiju pre 1940ih. Pre Friedmanovog clanka iz 1953 i Kejnzove revolucije Misesova pozicija je bila opsteprihvacena; smatralo se da je ekonomija teorija ljudskog delovanja, da je empirisjko testiranje ili besmisleno ili vrlo ogranicenog vazenja. Pogledaj Robbinsovu knjigu iz 1932 koja je do pojave Friedmanovog eseja bila glavni udzbenik metodologije u anglosaksonskom svetu. Ona (posebno prvo izdanje iz 1932) je cista, nepatvorena mizesovstina: aksiomi, dedukcije, samoocigledne istine sa svojim implikacijama, generalizacije kao deduktivni zakljucci koje je besmisleno empirijski testirati itd. Dalje u proslost, kad citas Milla on se prosto podsmeva ideji empirijskog testiranja ekonomije. Dakle, to ekstremisticko, "religijsko" metodolosko glediste Austrijanaca je bilo prihvaceno, i zapravo inaugurisano, od strane klasicara. Smit sebe naziva "moralnim filozofom", ne "naucnikom" u smislu Njutna. Prvi koji su uveli statistiku i empiristicki "falibilizam" u ekonomiju bili su ljudi iz nemacke istorijske skole koji su negirali i samo postojanje ekonomske teorije. Stoga, to sto "austrijsko" glediste danas izgleda kao anahronizam i besmislica vama mainstream ekonomistima samo svedoci o tome koliko je propala i unazadjena ekonomska teorija u poslednjih 70-ak godina pod uticajem empirizma i pozitivizma.

Slaviša Tasić said...

Krugman promovise Fridmana??? Procitaj umrlicu koju mu je 2007. napisao, zove se Who was Milton Friedman. Covek je najuticajniji ekonomista i zato vise pisu o njemu nego o nekom Joe Salernu. Svuda vidis neke agende i planove.

Sto se tice apodikticnosti Misesa i Rothbarda, znam pricu o metodologiji, govorim o njihovom stilu. Suprotno uveravanjima mises.org, Fridman u praksi uopste nije bio empirista ni pozitivista. A tek Fridman inflacionista, sta reci...

ridjobradi said...

"Stoga, to sto "austrijsko" glediste danas izgleda kao anahronizam i besmislica vama mainstream ekonomistima samo svedoci o tome koliko je propala i unazadjena ekonomska teorija..."

Eto Slaviša ako nisi znao sada si i mainstream. :)


Inače ja nisam ni približno upućen u ovu tematiku kao vas dvojica, ali Ivane zaista mi je smešno da Fridmana opzužuješ i da je inflacionista.

Realno on je sa svojim nastupima možda i najviše dopineo edukovanju ljudi o uzrocima inflacije i šteti koju ona stvara, kao i širenju libertarijanskih ideja uopšte.

Ivan Jankovic said...

Slavisa,
procitaj Krugmanove kolumne sada o tome kako je Friedman u pravu oko monetarne politike i kako su se desnicari odvojili od Fridmana i prihvatili krekpotovske doktrine trzisnih fundamentalista.

Znam da Friedman nije inflacionista ako inflaciju definises usko kao porast opsteg novia cena. Opet, i ti i ridjobradi se cudite kako se ja usudjujem da koristim drugu terminologiju osim one koja je uobicajena u danasnjoj mainstream ekonomiji. Ali, ja definisem inflacionizam kao verovanje d aje neophodno stalno povecanje novcane mase u cilju stabilizovanja ekonomije. Friedman je nesumjnivo bio inflacionista u tom smislu, smao mozda malo umereniji od kejnzijanaca. On je zagovarao stalno godisnje povecanje novcane mase i nije video da velika kreditna inflacija moze da stvori spekulativne balone cak i ako nema opste inflacije, zbog rasta produktivnosti koji je maskira. On je, sledeci Irvinga Fishera mislio da dok su ospte cene stabilne nema problema, i da je bilo sve ok sa monetarnom politikom do 1929, a propast se desila jedino zato sto Fed nije na vreme stampao dovoljno para da spreci krizu banaka. Onda opet imas bacanje para iz helikoptera. Meni sve to zvuci kao poprilican "inflacionizam".

Slaviša Tasić said...

Pa Krugman je tu u pravu. Evo i ja to kazem. I sta bese sa onom hiperinflacijom koja je trebalo da se dogodi jos 2009?

Ti definises inflacionizam tako da Friedman ispadne inflacionista. Onda slobodno redefinisi i genocid pa da Friedman ispadne i ratni zlocinac.

I da, povecanje novcane mase je neophodno ako je ona prethodno pala. Njen pad izaziva depresiju. Otuda helikopter. Sve je to vrlo jasan i zaokruzen argument. To prozivanje Friedmana zbog helikoptera moze da dodje samo od nekog ko je preskocio njegove prethodne lekcije. Kao na primer komplet ekipa sa mises.org.

Ivan Jankovic said...

"Ti definises inflacionizam tako da Friedman ispadne inflacionista. Onda slobodno redefinisi i genocid pa da Friedman ispadne i ratni zlocinac."

Nije moja definicija; Mizesova.

"Pa Krugman je tu u pravu. Evo i ja to kazem. I sta bese sa onom hiperinflacijom koja je trebalo da se dogodi jos 2009?"

Kolko shvatam, hiperinflaciju, ili bar ozbiljnu inflaciju su predvidjali svi desno od Krgumana. Ali veci problem je ovde za vas koji verujete da inflacija znaci "povecanje opsteg nivoa cena", nego za nas koji kazemo to je povecanje novcane mase koje nekad rezultuje u velikom porastu nivoa cena, nekad i ne.

"I da, povecanje novcane mase je neophodno ako je ona prethodno pala. Njen pad izaziva depresiju. Otuda helikopter. Sve je to vrlo jasan i zaokruzen argument."

I potpuno pogresan, istovremeno. Depresiju izaziva fakat da fiktivna struktura proizvodnje nametnuta politikoom jeftinog novca i pojacana frakcionim bankarstvom mora da kolabira u nekom trenutku jer nema dovoljno resursa za sve zapocete ambiciozne projekte. Stampanje para da se to "spreci" samo dodatno usporava i otezava proces ozdravljenja od bolesti, jer pokusava tu neodrizvu strukturu da sacuva sto je moguce duze.

Ova nasa rasprava ima jedan dobar efekat, tj dosli smo do konsenzusa u jednoj bitnoj stvari: u ekonomskoj teoriji imas na jednoj strani kejnzijance i monetariste, koji veruju bazicno u iste stvari i imaju slicne argumente (otud taj prividni paradoks da Krugman po tebi mnogo bolje razume monetarnu ekonomiju nego Salerno ili de Soto), i na drugoj Austrijance. I nista izmedju. QED.

Slaviša Tasić said...

"otud taj prividni paradoks da Krugman po tebi mnogo bolje razume monetarnu ekonomiju nego Salerno ili de Soto"

A kad ste predvidjali hiperinflaciju vi ustvari niste mislili da ce porasti cene, nego novcana masa? Pa sto niste tako rekli, ceo svet je mislio da govorite o cenama. A novcana masa, jel porasla bar ona? Eto zasto cak i Krugman bolje kapira od ove ekipe. Mozda zato sto su neke ocigledne cinjenice na njegovoj strani.

ridjobradi said...

"Ali veci problem je ovde za vas koji verujete da inflacija znaci "povecanje opsteg nivoa cena", nego za nas koji kazemo to je povecanje novcane mase koje nekad rezultuje u velikom porastu nivoa cena, nekad i ne."

Od cega zavisi da li ce povecanje novcane mase dovesti do rasta cena ili ne?

Ivan Jankovic said...

ridjobradi,

ako produktivnost raste opsti nivo cena moze biti stabilan iako novcana masa raste dramaticno. Prirodno stanje zdrave ekonomije je zapravo lagani i kontinuirani pad opsteg novia cena, kao sto je bilo u Americi od 1870-1900. Stabilne cene" uz veliki porast ponude novca si imao tokom 1920ih i isto tokom 2000-ih, u oba slucaja smo videli stabilne cene udruzene sa nevidjenim spekulativnim balonom na berzi i nekretninama. Takodje ono sto Robert Higgs zove regime uncertainty moze ugusiti ekonomski oporavak u zacetku, te do "inflacije" (porasta CPI) nece doci jer ce banke sedeti na rezervama i nece pozajmljivati biznisu a biznis nece traziti kredite jer se boji nepredvidivih ili stetnih zakona i intervencija (kao tokom Njudila, i delimicno mozda sada).

Ivan Jankovic said...

"A kad ste predvidjali hiperinflaciju"

A sta ste "vi" radili? Isto to. Da ce vrlo skoro morati da se podizu kamatne stope jer ce inflacija da skoci. Zato ti kazem, "vi" imate potpuno isti problem sa tim kao i "mi". Ne vidim na osnovu cega sebe i svoje istomisljenike izuzimas i predstavljas kao bolje prognozere u ovoj stvari.

Oni Austrijanci koji su predvidjali hiperinflaciju su pogresili. Ali, to nema nikakve veze sa njihovom doktrinom koja je savrseno kompatibilna sa ovim ishodom, oni su iznosili samo jedno empirijsko predvidjanje koje se pokazalo pogresnim. Da li je rezimska neizvesnost ugusila oporavak koji bi sigurno doneo, i (koji ce doneti) inflaciju, to je sad empirijsko pitanje, ali potpuno irelevantno za teoriju. "Vi" ste ti koji verujuete da ja svaka ekonomska teorema hipoteza koaj se moze empirijski opovrgnuti ili ne. Vi ste u mnogo, mnogo vecem problemu ovde.

Slaviša Tasić said...

ridjobradi,

Strpi se dok ne izadje knjiga. Ima tu vise stvari, prvo da li je novcana masa porasla - u ovom slucaju NIJE, poraslo je samo njeno jezgro, novcana baza, ali to ne utice na cene. Pa onda ako novcana masa i poraste, zavisi od brzine njenog opticaja... Znam da sad ovo povlaci i druga pitanja ali u knizi je sve nasiroko o tome.

Ivane,
"Mi" ako smo predvideli inflaciju ucimo iz gresaka i razmisljamo zasto je nije bilo. Priznajemo da je neko kao Krugman bio u pravu. Da je bio u pravu i Friedman (koga Krugman i mnogi po ovim pitanjima sada i protiv volje slede) da bacanje iz helikoptera ondnosno QE ne mora biti inflatorno. A zadnji put kad sam pogledao, rotbardovci, npr. Wenzel i dalje svakog meseca najavljuju inflaciju. Od 2008. do danas.

MMiillaann said...

Inflaciju ne vide samo oni koji ne idu u kupovinu,bilo da se radi o Srbiji ili USA al zato se smatra da niko do stručnjaka za ekonomiju ne može da nam objasni da li ima inflacije ili ne,a dovoljno je samo otići u prodavnicu ili sipati gorivo. Sve ostalo su,bar po pitanju inflacije,smešni argumenti. Ponekad se potegne i pitanje da li se pod inflacijom smatra porast opšteg nivoa cena ili novčane mase ali prosečni građani posmatraju samo cene,njih ekonomski statistički podaci ne tangiraju,a i standardni modelim za merenje inflacije se prave tako,da mogu da opravdaju bilo kakvu intervencionističku fiskalnu ili monetarnu politiku.
Možda su prognozeri hiperinflacije pogrešili,ali su promoteri QEa tek stravično pogrešili i kao i uvek krivi su im ovi drugi,jer ne daj Bože da se neke mejnstrim ekonomske teorije preispitaju. Kako bi svi oni profesori ekonomije i liberalnih nauka worldwide našli posao onda i za iste pare,da i kako bi svi silni političari živeli bez budžetskih deficita...cccc...propast sveta zaita bi bila