Pages

11 July 2012

Libor skandal

Ako niste pratili, skandal je izbio oko toga što su Barclays i možda neke druge banke nameštali Libor kamatne stope. Pokušavali su da na njih utiču naniže ili naviše, da bi profitirali na drugoj strani, da bi njihova druga odeljenja ostvarila profit na raznim derivativima vezanim za Libor. Mnogo ugovora širom sveta je vezano za Libor pa bi to imalo velike posledice. 

Ko određuje Libor? Neposredno to radi 18 banaka koje svakog jutra daju svoje procene kamatnih stopa po kojima one same trenutno mogu pozajmljivati od nekoga. Onda se te procene saberu, izračuna se prosek i to je onda Libor (za datu valutu i ročnost). Pošto su u pitanju procene a ne stvarno ostvarene kamatne stope, moguće je i da se neka banka debelo prevari u svojoj proceni ili čak i da namerno slaže. Međutim, na to se već ranije mislilo i da bi se taj problem izbegao, nekoliko najnižih i najviših procena se izbacuje iz računanja Libora. Ekstremi se izbacuju, računa se prosek samo onih koji već jesu u sredini. 

Šta nam ovo govori? Ako je Barclays hteo da utiče na Libor, onda nije smeo da daje najveće ili najniže ponude, već ponude koje već jesu negde u sredini. Ali time bi uticaj na kamate bio stvarno minimalan, jer okviri u kojima se kreću procene različitih banaka već jesu veoma uski. Druga mogućnost je da je nekoliko banaka bilo u dosluhu, pa ako neke ekstremne vrednosti budu izbačene iz računa druge manje ekstremne ostanu. To je moguće, ali je malo verovatno da je svim tim bankama u isto vreme odgovaraju niže ili više kamate. Sve ove banke imaju i druge poslove na finansijskom tržištu koje zavise od kamatne stope i jako su retke situacije u kojima svima odgovaraju više ili svima odgovaraju niže kamate u raznim trgovinama. A i kad bi htele i smele da rade u dosluhu, za to bi valjda bilo i boljih načina od zajedničkog uticaja na Libor. Ali ko zna, možda se eto desilo da su neke od njih zajednički manipulisale Libor.

Ako jesu, u kojoj meri bi to bilo moguće? Prethodni odgovor na pitanje ko određuje Libor je bio trivijalan -- da, u proceduralnom smislu, određuje ga nekoliko velikih banaka. To je privatno određena kamatna stopa. Ali ko stvarno određuje Libor? Koje su granice u kojima ove banke mogu odrediti Libor? Mogu li ga sutra povećati za 0.25%?   

Granice kamatnih stopa u kojima banke mogu da deluju bez da izvrše finansijsko samoubistvo su vrlo uske. Kratkoročne kamatne stope su pod ekskluzivnom kontrolom centralnih banaka. Kada Fed kaže da je referentna kamatna stopa Feda 1%, to znači da i Libor iste ročnosti mora biti ekstremno blizu tih 1%, nekoliko promila manje ili više. Ukoliko nije, otvaraju se mogućnosti za arbitražu -- za zaradu pozajmljivanjem na jednoj strani i kreditiranjem na drugoj, dok se kamate ne izjednače. 

Pogledajte ovu sliku koja pokazuje desetogodišnje kretanje referentne kamatne stope Feda (plava linija) i dolarskog Libora (crvena). Linije su identične, osim što je u jeku finansijske krize zbog rizika i neizvesnosti Libor privremeno skočio nešto iznad. 




Posebno je zanimljivo kakva se samo halabuka digla povodom navoda o manipulaciji (pogledajte samo ovu naslovnu stranu Economista), kada se u isto vreme zna da su najveći manipulator kratkoročnim kamatnim stopama centralne banke. Ali to je nekako skroz u redu. Centalne banke, čak i nisu neke demokratske institucije pa da je to kao neki razlog što im se manipulacija dopušta, nego im je eksplicitno data politička nezavisnost i vode ih eksperti koji o ovim odlukama vrlo malo odgovaraju bilo kome. I njihovo manipulisanje kamatnim stopama ne samo da je dozvoljeno, nego je poželjno, oblici manipulacije su čak predmet respektabilne nauke, dok pokušaj privatnih banaka da se u proces minimalno umešaju izgleda da predstavlja zločin protiv čovečnosti. Ne pokušavam da opravdavam pokušaj Barclaysa, oni su svojom manipulacijom prekršili dogovor o načinu definisanja Libora na koji je javnost računala, ali mi nije jasna ova histerija sa jedne strane kada to Barclays radi, a istovremeno nazivanje Greenspana genijem i maestrom kada Fed to radi u za nekoliko redova veličina većoj meri. 

Sad kad smo okrivili centralne banke za manipulaciju kamatnim stopama, ono što se često ne razume je da čak ni centralne banke nemaju punu kontrolu na kamatnim stopama. Što su kamatne stope kratkoročnije to je mogućnost njihove kontrole od strane centralnih banaka veća, ali čak ni kod najkratkoročnijih, prekonoćnih, kamata centralna banka nema punu kontrolu. Ako je inflacija 8%, nema sile kojom centralna banka može da spusti kamatu ispod toga. Da, moći će na neko vreme, ali će to onda izazvati još veću inflaciju, inflacija će doći na 10 ili 12% i na kraju će uvek centralna banka biti ta koja će morati da popusti, a ne tržište. Tačno je da centralne banke ciljaju kratkoročne kamate, ali ono što se golim okom ne vidi je da one nemaju moć da izaberu bilo koju stopu i ostvare je ako hoće, već moraju to da rade u okvirima kamatne stope već određene na tržištu. Tržište je, jednostavno, veće od bilo koje centralne banke. Može li Narodna banka Srbije da spusti referentnu kamatnu stopu na 5%? Neka proba -- do nove godine dobiće još veću inflaciju i onda će kamate morati da podigne na 30%. A ako nastavi da pokušava, dobiće hiperinflaciju. 

Kamatne stope su, prema tome, fundamentalno određene na tržištu -- ponudom, odnosno preferencijama za štednju sa jedne strane i tražnjom, odnosno profitnim prilikama za ulaganje kapitala sa druge strane. Samo u okviru tih granica koje postavi tržište, centralne banke mogu menjati, odnosno intervencijama manipulisati kratkoročne kamatne stope. (Dugoročne već ne mogu nikako menjati, mada ima optimista koji i to pokušavaju.) A onda, nakon što kamate fundamentalno odredi tržište, i nakon što centralna banka njima izmanipuliše u okviru svojih mogućnosti, kamatne stope kao što je Libor možda, samo možda, mogu za koji promil privremeno pomeriti velike banke kao Barclays.

Zbog svega ovoga, iako se iz nekih e-mailova zna da su iz Barclaysa pokušavali, uopšte nema dokaza da su i uspeli da pomere Libor na željenu stranu. I najverovatnije ni sami manipulatori u pokušaju iz Barclaysa nisu bili svesni svoje nemoći.

19 comments:

Anonymous said...

Interesantan post, drago mi je da si pomenuo LIBOR jer ja mislim da je ovo zaista bitan momenat. U vreme kada se vrsi 'lov na vestice' na bankare zbog visokih plata, kada se raspravlja o uvodjenju zabrana za rad u finansijskom sektoru za menadzere banaka koje propadnu, novi skandal nikome nije bio potreban. Pogotovu ne skandal gde su regulatori ipak u pravu.

Postoji pregrst dokaza da su bankari u Barclays manipulisali, ili kako kazes pokusali da manipulisu kamatne stope. Pogledajte samo poruke koje su razmenjivali. http://buzz.money.cnn.com/2012/07/04/barclays-libor-email/

Na kraju krajeva da nisu manipulisali kamatnim stopama, zasto bi platili $450 miliona za sudsko poravnanje priznajuci prevaru?

"Pošto su u pitanju procene a ne stvarno ostvarene kamatne stope, moguće je i da se neka banka debelo prevari u svojoj proceni ili čak i da namerno slaže."

Nije moguce da se banka slucajno prevari posto ne daju prognozu kamata vec govore koliko su oni kao banka spremni da plate za pozajmljeni novac.

"Granice u kojima one mogu da deluju su vrlo uske. Kratkoročne kamatne stope su pod ekskluzivnom kontrolom centralnih banaka. Kada Fed kaže da je referentna kamatna stopa Feda 1%, to znači da i Libor iste ročnosti mora biti ekstremno blizu tih 1%, nekoliko promila manje ili više. Ukoliko nije, otvaraju se mogućnosti za arbitražu -- za zaradu pozajmljivanjem na jednoj strani i kreditiranje na drugoj, dok se kamate ne izjednače. "

Ovo je malo komplikovanije nego sto ti predstavljas, jer centralne banke pozajmljuju novac na kraci vremenski period (dan, nedelju, dve) dok je LIBOR kamata na 3, 6, 12 meseci, a slozices se da je onda i kamata drugacija. Znam da si pisao skoro o tome kako je ECB produzio rok pozajmica ali se to ne odnosi na period u kome su se desavale manipulacije LIBORa.

"Koje su granice u kojima ove banke mogu odrediti Libor? Mogu li ga sutra povećati za 0.25%? Granice u kojima one mogu da deluju su vrlo uske"

Slazemo se da su granice uske. Da od deset banaka koje odredjuju jedna ne moze mnogo da utice na kamatnu stopu ali moze malo. Malo, sa druge strane, moze da bude prilicno kada baratas sa ciframa kojima se oni gadjaju. Ti pominjes 0.25%, a u linkovanom tekstu u jednom transakciji oni pricaju o 50 milijardi. Barclaysova zarada bi na tih 0.25% iznosila 125 miliona. Ako su mogli da pomere kamatu za 0.01%, sto ne izgleda nemoguce ako samo 10 banaka odredjuje cenu, onda bi zarada iznosila sasvim respektabilnih 5 miliona.

Ako imas u vidu da se od 800 triliona vrednosti ugovora bazira na LIBORu onda postaje jasno zasto je problematicno da neko manipulise sistemom. Cak i u Srbiji krediti zavise od LIBORa i mislim da je bezveze da nekome rata na kredit u maloj meri zavisi i od nekog bankara u Njujorku ili Londonu koji pokusava da zaradi dodatnih 0.1% na transakciji.

Bob Diamond, CEO Barclaysa je rekao bih sasvim ispravno smenjen, a ostaje nam da se nadamo da ovaj skandal nece biti rezultat uvodjenja znacajnijih ogranicenja o kojima se u Velikoj Britaniji svaki dan prica. Nisu bas reciti kao Dacic koji tvrdi da su banke partijski neprijatelj broj 1, ali nisu daleko.

LIBOR je, kako je eonomist zakljcuio, prilicno bajat sistem i krajnje je vreme da bude zamenjen trzisnom alternativom gde bi se prosecna kamata racunala na ostnovu ostvarenih zajmova a ne da bude baziran na obecanim kamatama koje banke ni na koji nacin ne obavezuju.

Anonymous said...

Lazar je, izvini, Kilo je moj tajni identitet...

Slaviša Tasić said...

Mislim da nisi pročitao post pažljivo.

"Postoji pregrst dokaza da su bankari u Barclays manipulisali..."

Ja ne kažem da nisu manipulisali, čak pominjem i te emailove i to uopšte nije sporno - sporno je da je li je to imalo ikakvog efekta.

"Nije moguce da se banka slucajno prevari posto ne daju prognozu kamata vec govore koliko su oni kao banka spremni da plate za pozajmljeni novac."

Kako nije moguće da se prevari a moguće je da slaže (manipuliše)? Mogu da kažu da su spremne da plate (odnosno u mogućnosti da dobiju zajam po) 1%, ali kasnije vide da im niko ne da po tih 1%, a novac im svejedno treba, pa plate po 1.1%. Neće valjda da otkažu posao zato što su jutros na sastanku iznele drugačiju procenu. I kad to urade niko ne može znati da li su kad su procenile 1% slučajno ili namerno prevarile. Osim ako nema emailova ili nečega da to dokaže.

"Ti pominjes 0.25%"
Taj broj pominjem kao nešto što NE mogu da urade. Možda mogu par promila, mada je i to veliko pitanje.

"Ovo je malo komplikovanije nego sto ti predstavljas, jer centralne banke pozajmljuju novac na kraci vremenski period (dan, nedelju, dve) dok je LIBOR kamata na 3, 6, 12 meseci..."

Nije tačno, ima i Libora prekonoćnih, nedeljnih, mesečnih, itd. Uostalom ovo na slici je prekonoćni Libor i isto takva Fedova stopa.

"LIBOR je, kako je economist zakljcuio, prilicno bajat sistem i krajnje je vreme da bude zamenjen trzisnom alternativom"

Libor jeste tržišna alternativa, kad se oduzmu manipulacije centralnih banaka koje na njega utiču Libor se određuje tržišno i spontano je postao nezaobilazan u ugovorima, niko ga ne nameće. Niko njega nije ni uveo pa da ga mi zamenjujemo -- ko hoće neka koristi u ugovorima neku drugu bolju stopu. Ovi što viču da nam treba novi sistem ustvari hoće još veću regulaciju, možda da se stope centralnih banki direkno nameću u ugovorima ili da se reguliše Libor i način njegovog uspostavljanja ili nešto tako.

Ivan Jankovic said...

Ja imam problem sa ovim delom o tome kako centralna banka ne moze bitno da utice na dugorocne kamatne stope, koje odredjuje "trziste".

Nije jasno sta u ovom kontekstu znaci "trziste"? Kamatna stopa je cena novca, tj kapitala, i odredjena je kao i svaka druga cena ponudom i traznjom. Ako centralna banka menja ponudu novca kako je moguce da ne utice na kamatnu stopu? Problem je sto je centralna banka deo “trzista” koje odredjuje kamatnu stopu, a ne neki njegov spoljasnji dodatak.

Zapravo, glavni problem i nije u centralnoj banci nego u njenoj funkciji i okruzenju u kome deluje. Centralna banka omogucava i olaksava proces kreditne inflacije koji sistem frakcionog bankarstva sam po sebi i inace proizvodi. Kad ja dam depozit banci od 100 dinara, ako ga banka stavi u sef i cuva (kao sto bi bio slucaj u sistemu 100% rezervi) to ne utice na ponudu novca, pa time ni na kamatnu stopu. Ali u sistemu frakcionih rezervi, sa ili bez, a posebno sa, centralnom bankom to nije slucaj: moja banka cuva samo 10 dinara ili jos manje u sefu, dok preostalih 90 dinara izdaje preduzetnicima preko kredita. To automatski povecava ponudu novca koji se takmici za resurse. Posto ja mogu da podignem novac kad god hocu, a preduzetnici dobijaju gotovinu odmah, efektivna ponuda novca vise nije 100 nego 190 dinara. I svi mi kupujemo, prodajemo i planiramo svoje aktivnosti kao da je stvarna ponuda novca 190 a ne 100 dinara, tj kao da realnih resursa odjednom ima skoro duplo vise nego sto ih ima. Ali ni to nije kraj. Preduzetnik koji je dobio kredit od mog depozita nece zakopati svojih 90 dinara u zemlju, nego ce kupiti dobra i usluge od drugih, koji ce opet jedan deo dobijenih para staviti kao depozit u svoju banku, ciji je ce najvecei deo opet biti ubacen u ekonomiju preko kredita. I tako redom. Procene kazu da jedan dolar depozita u americkim bankama kreira 10 dolara koji se trose na dobra i usluge. I to velikim delom na investioniona dobra sa rokom realizacije koji se meri mesecima a nekad i godinama. Centralna banka ima osnovnu funkciju da ovaj proces multiplikacije ponude novca kroz frakcioni bankarski saistem ucini laksim, glatkijim i manje rizicinim za banke, tako sto im garantuje bailoute u trenutku krize. Meni se cini da to itekako ima uticaja na dugorpocnu kamatnu stopu, tj vestacki je snizava.

Anonymous said...

"Nije tačno, ima i Libora prekonoćnih, nedeljnih, mesečnih, itd. Uostalom ovo na slici je prekonoćni Libor i isto takva Fedova stopa."

Moguce da ima i kratkorocnih LIBORa ali najvazniji je svakako ovaj dolarski na 3 meseca. Barclays je u problemu jer je manipulisao te dugorocne rate.

"Ovi što viču da nam treba novi sistem ustvari hoće još veću regulaciju, možda da se stope centralnih banki direkno nameću u ugovorima ili da se reguliše Libor i način njegovog uspostavljanja ili nešto tako."

Bolja alternativa je prosek rata koje banke placaju, pa cak i da je u pitanju samo 18 banaka, ali je bolje da se uzme pravi prosek kamata nego prosek izmisljenih. Nije u pitanju veca regulacija vec kvalitetniji sistem.

LIBOR sistem kakav je sada bi bio pandan DOW JONES indexu koji se formira na osnovu dnevnih izjava 18 velikih investitora koliko bi bili spremni da placaju za akcije najvecih kompanija. I to je, po tebi, bolje nego indeks stvarnih cena.

Slaviša Tasić said...

"Moguce da ima i kratkorocnih LIBORa ali najvazniji je svakako ovaj dolarski na 3 meseca. Barclays je u problemu jer je manipulisao te dugorocne rate."

Svejedno na njih ključno utiču centralne banke. Kad regulišeš jednu kamatu regulišeš sve. Stope zbog arbitraže ne mogu mnogo da se ralikuju, posebno te kratkoročne (mesec, tri, šest...).

"I to je, po tebi, bolje nego indeks stvarnih cena."

Nisam rekao da je bolje, neka uvedu kamatu kao indeks stvarnih cena i ako je to bolje neka ko hoće pravi ugovore prema tome.

"Nije u pitanju veca regulacija vec kvalitetniji sistem."

:)

Slaviša Tasić said...

Ivane,

Ne treba ti multiplikacija za ovo, ne stvara multiplikacija novac nego centralna banka. Odakle ti ovih 100 dinara iz primera, novih neto depozita? Ako si zaradio u ekonomiji onda je to nečiji depozit prebačen na tebe, nema novih para, nema nove multiplikacije. Jedino mogu da budu nove ako si ih dobio od CB. U trenutku kad si pošao od svog 100 dinara depozita, ti su ustvari pošao od pretpostavke da je CB upravo odštampala novih 100 dinara.

Ali to je manje važno, kapiram da je glavno pitanje ovo oko kamata. Evo gde je kvaka:

"Ako centralna banka menja ponudu novca kako je moguce da ne utice na kamatnu stopu"

Centralna banka menja samo nominalnu ponudu novca, ali ne i stvarnu. Jer sa svakom novom ponudom ona stvara i inflaciju.

Uzmi da CB hoće da smanji kamate. U te svrhe ona odštampa novac, ponuda novca je veća, kamate padaju.

Ali ta veća ponuda novca ima i drugi efekat, inflaciju. A kad ima inflacije onda i kamate rastu. Kamata uvek uključuje inflaciju. Tako je CB u pokušaju da smanji kamate možda na trenutak uspela, ali ih je na duži rok stvaranjem inflacije ustvari povećala. O što dugoročnijim kamatama govorimo to je ovaj efekat veći i zato je dugoročne kamate posebno teško kontrolisati.

Anonymous said...

"Svejedno na njih ključno utiču centralne banke. Kad regulišeš jednu kamatu regulišeš sve. Stope zbog arbitraže ne mogu mnogo da se ralikuju, posebno te kratkoročne (mesec, tri, šest...). "

Sto im ne rece ranije, platise ljudi 450 miliona bezveze...

Slaviša Tasić said...

A za sta su platili? Platili su za POKUSAJ manipulisanja. Nema nikakvih dokaza da su i uspeli da pomere kamatu.

Speaker said...

Ja bih rekao da je ova "afera" uglavnom isfabrikovana, odnosno, deo velike kampanje socijalno-komunitarističkih birokrata i demagoga u Evropi i SAD da povrate pozicije koje su do početka ekonomske krize zigubili u odnosu na biznis i skupe populističke poene, blateći prvenstveno banke (koje su prethodno obedili za nešto za šta su sami bili daleko krivlji od banaka), zatim medije koji ne pričaju njihovu priču (recimo, Murdoch), naduvavajući izvan svih proporcija svaku njihov pogrešan potez i praveći, uz pomoć vlastitih medijskih lakeja, "šokantne" afere od totalno normalnih stvari, koje možda nisu potpuno košer, ali bi se, da šljam ne oseća kako mu se fotelje terminalno ljuljaju, završile sa par prekršajnih gonjenja, opomena sudova časti ili, maksimalno, uslovnih presuda. Naravno, u kamate se razumem kao Marica u različke koji ne rastu lepo, :) ali evo, recimo, jednog članka očiglednog eksperta i insajdera koji sam pronašao kod Wenzela, koji potvrđuje baš ovu vrstu sumnje:
http://www.economicpolicyjournal.com/2012/07/libor-scandal-as-bloodletting.html

andreas breme said...

Slavisa,

a da li politike centralne banke mogu da uticu na realne kamatne stope? Mislim i na indirektne posledice.

Npr. to sto se napravi inflacija usled kamatnih stopa ne ponistava cinjenicu da je neko u inicijalnom emitovanju dobio ekstra dobit na racun svih ostalih. Opet, pitanje je kako to utice na stednju i realne kamate? Isto je efekat u vidu neoptimalne alokacije tih kredita koji su inicijalno oborili kamatu, kao i vremena u kome dolazi do inflacije kao posledice toga....


Mozda nisam bio jasan, ali sam nesto umoran pa su mi i misli takve...:-)

Slaviša Tasić said...

Mogu da utiču na realne kamate, ali kad god to rade, ako pokušavaju da ih drže niže od tržišnih, stvaraju buduću inflaciju. A kad stvore inflaciju ili samo inflaciona očekivanja, kamate će porasti.

I efekat na realnu ekonomiju o kojem govoriš je tu, ali i to je isto tako privremeno dok ne stigne inflacija.

andreas breme said...

Da, ali je moguce da se inflacija ne manifestuje odmah, pa cak i u nekom srednjem roku, pa nece ni doci do porasta nominalnih kamata, a u medjuvremenu ce doci do eksplozije investicija za koje je pitanje da li su isplative i realne?

Cini mi se da je uostalom to ono sto se i desavalo i u svetu i kod nas u Srbiji do 2007, rast je bio baziran na lizingu, kreditima... a nesto mi ne deluje da je ta kreditna ekspanzija imala veze sa nekom povecanom stednjom

andreas breme said...

A ako je to tako, kako onda da nije bilo inflacije?

Slaviša Tasić said...

Znači ti tvrdiš da su CB vodile inflatornu politiku, a da nije bilo inflacije.

Možda onda treba da preispitaš ovo prvo, možda nisu vodile inflatornu politiku. Ako nije došlo do inflacije na osnovu čega zaključuješ da je inflatorna?

Inflacija ne mora da se manifestije odmah, ali u srednjem roku već mora. Ako je nema onda znači da prethodnu politiku ne možemo opisati kao inflatornu.

Slaviša Tasić said...

Evo napisao sam ceo novi post o prethodnom. Niske kamate nisu automatski i inflatorna politika.

ISNOGOOD said...

Ovde je veoma bitno napraviti razliku između zemelja kooje imaju svoju valutu kao što su USA, i Švica, i zemalja koje je nemaju.
FED može u određenim granicama "štampati" novac bez vidljivog uticaja na inflaciju. Jer ima svoju valutu čija cena nije povezana samo sa ponudom već i sa komplikovanim odnosima sa drugim valutama. Tako dolar "skače" zato što ljudi koji hoće da parkiraju svoj novac više veruju Američkoj vlade nego EU.
Zato što Švajcardka veštački depresira svoju valutu itd.

Dorćolac said...

http://www.akter.co.rs/weekly/33-politika/9898-bankarske-manipulacije-sa-planetarnim-posledicama.html

woo said...

Pogledajte malo ovde ima yanimljive diskusije
www.aikb.net