Pages

17 July 2012

Dr kelner

Peter Schiff je nedavno govorio o "balonu" u visokom obrazovanju u SAD. Malo detaljnije sam pisala o tome prošle godine prošle godine, a Zeljka ovde


Visoko obrazovanje je već decenijama jedna od visoko pozicioniranih vrednosti u svim sistemima. Cela priča je počela još kada su sociolozi doneli vest da je obrazovanje najbolja prečica do boljeg socijalnog statusa. To je  postalo takođe jedno od narodnih verovanja. Naravno, kao i svako verovanje, ovo ima zrno istine u realnosti: zaista je generalno bolje imati više škole nego manje. Ali to je samo jedno od verovanja koje niko ne poštuje kao Dekalog. Kada pojedinac odlučuje o tome da li će nastaviti školovati na univerzitetu, uvek racionalno gleda da li se to zaista isplati, da li ima dovoljno kapaciteta (finansijskih, kognitivnih, socijalnih) da ulaže pare u taj poduhvat koji donosi potencijalnu dobit mnogo kasnije.


Problem nastaje kada folk sociologiju prigrle oni koji imaju instrumente da postavljaju pravila i unose turbulencije na tržište. Bilo da se proglasi "pravo na visoko obrazovanje" ili dele krediti za školarine, nastaje ono što opisuje P. Schiff: "...ima mnogo ljudi sa diplomama koji kelnerišu, čiste toalete, voze taksi, imaju ogroman dug koji treba da otplate od svojih malih plata".  Zanimljivo je da se jedna od najčešćih kritika devijacija socijalizma odnosila se baš na "propast meritokratskog principa". Ne znam koliko se brinulo o otplati kredita obrazovnih bumera, više se lamentiralo nad sudbinama mnogih asistenata higijeničarke sa doktoratom iz nuklearne fizike.


Izgleda da je u Srbiji ideja državnog kreditiranja školarina još aktivna. U Strategiji razvoja obrazovanja predviđa se ovo (str. 217): "Srеdstvа zа sufinаnsirаnjе škоlаrinе studеnti bi оbеzbеđivаli iz krеditа kоје bi nudilа Nаciоnаlnа rаzvојnа bаnkа i zаintеrеsоvаnе kоmеrciјаlnе bаnkе (i kоје bi svi tаkvi studеnti pо zаvršеtku studiја vrаćаli), а svе tе krеditе bi subvеnciоnisаlа držаvа." Videćemo kako će to raditi taksisti nove generacije.

6 comments:

ISNOGOOD said...

Ja verujem da društvo ima interes da po meritokratskom principu finansira pristupačno školovanje određenog broja studenata.
Takođe verujem da je taj određeni broj daleko manji od onog koji se kod nas finansira.
To je prilično visoka cena za obrazovanje ljudi koji će posao tražiti u drugim državama ili ovde sedeti na birou/obavaljati poslove koje su mogli i sa srednjom školom.

Ali kao i sve ostalo i ovde je u pitanju nedostatak svesti o posledicama kod birača.
A glavni podsticaj političara bio je i ostao dolazak i ostanak na vlasti.
Stoga dok god smanjenje troškova dovodi do gubitka glasova, smanjenja troškova neće ni biti.

Vlada said...

"Takođe verujem da je taj određeni broj daleko manji od onog koji se kod nas finansira."

Da li bi se taj broj popunjavao posle nameštenih testova možda po nekom partijskom ključu ili uz nepotizam?

elCoyote said...

Must read:
Ljubinka Trgovčević - Planirana elita

tiki said...

bitno je samo da se od prve godine uče da im je jedina šansa u privatnom poslu. kao i da na tehničkim fakultetima svate da obrazuju inžinjere a ne naučne radnike

tiki said...

bitno je samo da se od prve godine uče da im je jedina šansa u privatnom poslu. kao i da na tehničkim fakultetima svate da obrazuju inžinjere a ne naučne radnike

Vladimir said...

Država ne treba da finansira studente, iz prostog razloga što to nije posao države.
I kao što Tiki reče, ako već država školuje inženjere, neka ih školuje kako valja. Šta će nam naučnici ako nemamo struju?
Ili država odškoluje inženjera, pa on potom ode u Nemačku? Gde je tu logika?