Američki Vrhovni sud je, znači, podržao Obamacare i time uvođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja u Americi može da se nastavi. Kao prvo, da odmah kažem da sa ideološke tačke, ovo ne bi trebalo tržišne liberale preterano da dotiče. Američki sistem zdravstvenog osiguranja je nekada bio privatan i dobrovoljan -- ali u međuvremenu je, slično finansijskom sistemu, postao toliko regulisan i preregulisan, da privatnog vlasništva i slobode izbora tu ima samo u obrisima. Na državu i direktno otpada više od polovine zdravstvenih troškova, a ona polovina koja je, kao, privatna, je obimnim regulacijama ograničena i iskomplikovana. Rezultat svega toga je užasno skup sistem, najskuplji na svetu, i svi libertarijanci koji su do sada branili američki zdravstveni sistem su vodili pogrešnu borbu. Bolje im je bilo da su kao primer uzimali Švajcarsku ili Hong Kong.
E sad, što se odluke tiče, to je vrlo zanimljivo. Glavno većinsko mišljenje je na 200 strana i ko zna šta sve tu piše, ali suština je, koliko uspevam da razaznam iz blogova poput Volokh zavere, da je odluka dvosmislena. Sa jedne strane je Obamacare prošao, ali sa druge, način na koji je prošao može potencijalno biti dobra vest za poklonike ustavnog ograničenja vlade.
Prva zanimljivost je da, iako je rezultat bio 5:4 slučaj nije odlučio Kennedy -- Anthony Kennedy je sudija koji je uvek u sredini između četvoro liberal-socijalista i četiri konzervativca (a postavio ga je Reagan, grrr) i zato ovakvi tesni politički slučajevi najčešće od njega zavise, nego je slučaj u prilog liberal-socijalista odlučio konzervativni predsednik suda John Roberts (a postavio ga je Bush. Grrr?)
Međutim, Roberts, koji je napisao i glavno mišljenje, odlluku je obrazložio ovako. (A obrazloženje odluke je jednako važno i u dugoročnom smislu možda i važnije nego sam ishod, jer obrzaloženje sadrži presedane i rezonovanje koje će kasnije sudije morati da slede.) Odluku je obraložio ovako -- individualni mandat, naredba vlade da morate kupiti i imati zdravstveno osiguranje nije podržan. Država vas ne može naterati, na osnovu bilo čega u ustavu, na osnovu commerce clause niti necessary and proper clause, da kupite osiguranje. To je, nakon jako dugo vremena, valjda od pre New Deala, prvo sudsko ograničenje vlade i Kongresa da iskoriste ove klauzule, posebno commerce clause, da urade šta god hoće. Commerce clause su pisci ustava ubacili da bi ustanovili da Kongres ima pravo da reguliše trgovinu između saveznih država, odnosno da osigura da ona bude slobodna. Mic po mic, popuštanjem sudova, ta klauzula je bivala upotrebljena da opravda bilo šta što Kongres izglasa, posebno razne slučajeve ekonomskih regulacija na federalnom nivou. Uključujući, bukvalno, i kontrolu federalne vlade šta i koliko sadite u svojoj bašti. E sad se, sa ovom odlukom, tome bar jednom stalo na put. Posle mnogo vremena sud je rekao da ovog puta ni ta fraza ne odobrava neki postupak Kongresa i možda će neke kasnije važne odluke slediti ovakav stav.
Umesto toga, kaže Roberts, individualni mandat, odnosno obavezno zdravstveno osiguranje, uvodi se na osnovu moći Kongresa da raspisuje poreze. Ne morati vi kupiti zdravstveno osiguranje, ali Kongres ima pravo da vam naplati porez na nekupovinu osiguranja. To je verbalna akrobacija koja podiže mnoga pitanja. Na primer, koliki porez se ne smatra mandatom? Porez od milion dolara je itekako mandat, tj. naredba. Drugo, demokrate su prilikom guranja Obamacare u kampanji ekspicitno tvrdile da on ne uvodi novi porez,da bi sada sud protiv njihove volje rekao da to jeste porez.
Sve u svemu, sam ishod odluke, prolazak Obamacarea je loša vest -- ali alternativa Obamacareu ioanko nije bilo slobodno tržište zdravstvenog osiguranja nego sadašnji mambo džambo koji ni konzervativci nisu pokazivali nameru da stvarno reformišu. Međutim, tekst i rezonovanje odluke su, libertarijanski ustavni pravnici kažu, potencijalno dobra vest.
E sad, što se odluke tiče, to je vrlo zanimljivo. Glavno većinsko mišljenje je na 200 strana i ko zna šta sve tu piše, ali suština je, koliko uspevam da razaznam iz blogova poput Volokh zavere, da je odluka dvosmislena. Sa jedne strane je Obamacare prošao, ali sa druge, način na koji je prošao može potencijalno biti dobra vest za poklonike ustavnog ograničenja vlade.
Prva zanimljivost je da, iako je rezultat bio 5:4 slučaj nije odlučio Kennedy -- Anthony Kennedy je sudija koji je uvek u sredini između četvoro liberal-socijalista i četiri konzervativca (a postavio ga je Reagan, grrr) i zato ovakvi tesni politički slučajevi najčešće od njega zavise, nego je slučaj u prilog liberal-socijalista odlučio konzervativni predsednik suda John Roberts (a postavio ga je Bush. Grrr?)
Međutim, Roberts, koji je napisao i glavno mišljenje, odlluku je obrazložio ovako. (A obrazloženje odluke je jednako važno i u dugoročnom smislu možda i važnije nego sam ishod, jer obrzaloženje sadrži presedane i rezonovanje koje će kasnije sudije morati da slede.) Odluku je obraložio ovako -- individualni mandat, naredba vlade da morate kupiti i imati zdravstveno osiguranje nije podržan. Država vas ne može naterati, na osnovu bilo čega u ustavu, na osnovu commerce clause niti necessary and proper clause, da kupite osiguranje. To je, nakon jako dugo vremena, valjda od pre New Deala, prvo sudsko ograničenje vlade i Kongresa da iskoriste ove klauzule, posebno commerce clause, da urade šta god hoće. Commerce clause su pisci ustava ubacili da bi ustanovili da Kongres ima pravo da reguliše trgovinu između saveznih država, odnosno da osigura da ona bude slobodna. Mic po mic, popuštanjem sudova, ta klauzula je bivala upotrebljena da opravda bilo šta što Kongres izglasa, posebno razne slučajeve ekonomskih regulacija na federalnom nivou. Uključujući, bukvalno, i kontrolu federalne vlade šta i koliko sadite u svojoj bašti. E sad se, sa ovom odlukom, tome bar jednom stalo na put. Posle mnogo vremena sud je rekao da ovog puta ni ta fraza ne odobrava neki postupak Kongresa i možda će neke kasnije važne odluke slediti ovakav stav.
Umesto toga, kaže Roberts, individualni mandat, odnosno obavezno zdravstveno osiguranje, uvodi se na osnovu moći Kongresa da raspisuje poreze. Ne morati vi kupiti zdravstveno osiguranje, ali Kongres ima pravo da vam naplati porez na nekupovinu osiguranja. To je verbalna akrobacija koja podiže mnoga pitanja. Na primer, koliki porez se ne smatra mandatom? Porez od milion dolara je itekako mandat, tj. naredba. Drugo, demokrate su prilikom guranja Obamacare u kampanji ekspicitno tvrdile da on ne uvodi novi porez,da bi sada sud protiv njihove volje rekao da to jeste porez.
Sve u svemu, sam ishod odluke, prolazak Obamacarea je loša vest -- ali alternativa Obamacareu ioanko nije bilo slobodno tržište zdravstvenog osiguranja nego sadašnji mambo džambo koji ni konzervativci nisu pokazivali nameru da stvarno reformišu. Međutim, tekst i rezonovanje odluke su, libertarijanski ustavni pravnici kažu, potencijalno dobra vest.
41 comments:
Commerce clause i Taxing power, dve najveće rupe u Ustavu SAD. Da su utemeljivači imali kristalnu kuglu i priliku da vide kakve će sve odluke Kongresa biti potvrđene od Vrhovnog suda na osnovu ovih ovlašćenja (i pored Necessary and proper "ograničenja"), verujem da bi pocepali draft i počeli da pišu novi. "Necessary", koji je postavljen kao ograničenje suludih zakonskih rešenja, interpretiran je od suda kao "reasonably adapted"; igra reči koja je otvorila rupu za sav zakonodavni haos koji je usledio. Obamacare je zbog prolaska kroz iglene uši na Taxing power po meni postavio još opasniji presedan: kroz Commerce clause može da prođe gotovo sve, a ono što ne može, proći će uvođenjem kazne koja se tumači kao porez. Da parafraziam Scaliu, Kongres može da donese zakon koji obavezuje sve da kupe brokoli, a ako ga ne kupe, platiće kaznu, i to je dozvoljeno.
"Срђан" nije prvi kometarisao??? Šta se dešava? Je li sve u redu?
Nemam šta da komentarišem, izuzev Rastku da Ustav nije savršena mašina :)
Ustav, sam po sebi, ne znači ništa, parče papira, ali šta znači njegova negacija u različitim tipovima vlasti, i koje posledice izrodi, druga je priča. Koji ljudi negiraju i potkopavaju njegov značaj? Zašto ne govore šta im smeta i ne promene to?
Rastko je potpuno u pravu, samo je promenjena terminologija - sto se do sad zvalo "mandat", sad se zove "porez" tj vladi je dato jos samo jedno orudje.
Inace, ovo odbacivanje Commerce clause obrazlozenja na koje ukazuje Slavisa je vrlo usko i ograniceno - zapravo je katastrofalno, jer predstavlja odbranu Wickard vs Filburn. Oni kazu da Obamacare ide dalje od "substantial impact on commerce" standarda koji je uspostavljen sa Wickardom. Jedini je Thomas u svom dissentu odbacio Wickard vs Filburn. Voljeni Scalia koji je pre pet dana objavio da misli da je Wickard pogresna odluka sada je potpisao da je sve u redu, a Obamacare ne valja jer ide dalje od tog standarda. Da su ova cetvorica odbacili Wickard to bi bilo nesto, ovako - ista meta isto odstojanje.
Odluka je naravno potpuna katastrofa u smislu neposrednih posledica, ali se nadam da ce doprineti osvescivanju ljudi koji jos uvek veruju u Vrhovni sud kao potencijalno orudje libertarijanske revolucije.
Ja, možda paradoksalno, mislim da je ovo dobra odluka, ne samo zato što se slažem sa Slavišom da će njeno obrazloženje imati daleko ozbiljnije i dugoročnije negativne posledice po ceo socijalističko-etatistički konglomerat u SAD, već i zato što je uvođenje bilo politička odluka, i obaranje sudskim sredstvima ne bi bilo prava i potpuna pobeda: biću mnogo zadovoljniji ako Romni pobedi u novembru, i baš on, metiljavi oportunista koji je pre koju godinu uvodio u svojoj prćiji nešto što na Obamacare liči kao jaje jajetu, bude pod pritiskom Tea Party i generalno radikalizovanog republikanskog biračkog tela i partijskih struktura (možda ne za Ivanov hiper-radikalni, puristički ukus, :) ali ako pogledate koju godinu unazad, mislim da je napredak očigledan :) ) prinuđen da zajedno sa republikanskim Kongresom demontira čitav sistem onako kako je bio uveden, čistom političkom odlukom, a ne ekstrapolitičkim uplitanjem sudskih instanci.
Evo, potpuno sam zaboravio kako sam izdiktirao teze ovom momku da to napiše za mene, ne zvuči baš toliko ubedljivo, ali nisam mogao da se maltretiram, idem malo večeras u štetu, pa moram da se spremam :)))
http://www.nationalreview.com/articles/304428/why-roberts-was-right-michael-knox-beran
The Truth About Obamacare: Yes, It's Even Worse Than You Think
by Freedomain Radio
Speakeru,
da li vi to tvrdite da ni jedan zakon ne treba da bude oboren kao protivustavan? Da jedino treba da se nadamo nekoj novoj, boljoj vecini, za sto godina, koja ce da promeni zakon? cak i ako je flagrantno protivustavan? Cemu onda sluzi Vrhovni sud, i sistem kocnica i protivteza ako valda moze da radi sta hoce?
Ne, Ivane, ne znam kako ste došli do toga da ja tako nešto tvrdim, verovatno u ovom širokom dunjaluku nažalost omiljenom metodom "deduktivnog imputiranja" :)) Meni se samo čini da je, u kontekstu, po meni, veoma negativne prakse sudskog aktivizma, možda dobro što u ovom konkretnom slučaju vrhovni sud nije izigravao deus ex machina kako se to prečesto i sa mnogim ružnim posledicama dešavalo u prošlosti, već je samo definisao pravu prirodu obaveznog zdravstvenog osiguranja kao harača, i prepustio političkom procesu da se raskosura sa daljim implikacijama i sudbinom takvog rešenja. Da se razumemo, ovo je, što se mene tiče, pre u izvesnom smislu pitanje stila: ne bih se naročito bunio ni da su poništili ceo zakonski paket, i, premda sam u ovoj oblasti potpuni laik, rekao bih, na osnovu pabiraka koje sam pokupio čitajući šta su stručniji ljudi o tome pisali, da bi im američki ustav mogao dati osnova i za to. Međutim, nekom mom osećaju za dekorum i dobru tradiciju više odgovara da se za sudskim interpretacijama i intervencijama poseže samo u krajnjim slučajevima (a obavezna zdravstvena zaštita, ako se definiše ovako, kao porez, za mene lično, iako sam njen veliki protivnik, ne ispunjava kriterijume tog krajnjeg slučaja, odnosno ugroženosti ustavnog poretka), pa, kako ovakva interpretacija, koliko sam ja u stanju da procenim, takođe značajno olakšava slanje cele stvari na smetlište istorije u onom trenutku kada dobijete demokratsku legitimaciju za to (jer eliminiše nekoliko slojeva "pravaške" i lažnomoralističke demagogije i stvar oficijelno svodi na ono što i jeste, samo još jedan suludi etatističko-birokratski namet), mislim da je elegantnije i dugoročno korisnije da se ukine onako kako je i uvedena, eksplicitnim političkim činom. Satisfié? :)
Sudija Roberts: mali covek - veliki izdajnik!
Speaker, vrlo lako sam sam dosao do tog zakljucka:
Speaker citat:
'već i zato što je uvođenje bilo politička odluka, i obaranje sudskim sredstvima ne bi bilo prava i potpuna pobeda'
Ne znam kakvo je znacenje ovoga - osim da vi smatrate manje legitimnim obaranje neustavnog zakona na Vrhovnom sudu nego zakonodavno? (Obaska sto republikanci nece ukinuti Obamacare u pet zivota.)
Ako sam dobro razumeo:
Država je naredila da svi moraju nešto da kupuje od privatnih korporacija i sada je nekoliko čika koje rade za državu reklo da je to uredu.
Zar Musolini nije rekao da spoj države i korporacija se zove fašizam ili je preciznije korporativni feudalizam
Ali su to čike u posebnim odorama... I imaju bone. A nisu sveštenici. Hmm. Čudna asocijacija.
Zanimljivije je kako bi zakon prošao da je referendumski izazvan, na nivou unije, i na nivou država.
Ivane, znači imam čast, kada razgovaram sa vama, da ustvari razgovaram sa Metakonstitucionalnom Instancom zaduženom, po neupitnom božjem mandatu, da određuje da li je nešto ustavno ili neustavno? :)) Ja se, za razliku od vas, zaista ne osećam kompetentan da procenim da li je Obamacare ustavan ili neustavan kao takav, a čini mi se da je tumačenje vrhovnog suda, po kome jeste ustavan, ali samo ako se tretira u sklopu poreskog mandata, relativno suvislo (ostavimo sad po strani pitanja o tome koliko je današnji američki ili neki drugi fiskalno-budžetski sistem legitiman u svetlu ovih ili onih eksternih političkih ili ekonomskih principa, to je već za jednu potpuno drugu diskusiju, u kojoj bismo se, verovatno, u dobroj meri složili, barem dok ne bismo došli do spoljne politike i rotbardovsko-polovskog hipermoraliziranja, :) ali ja polazim od sadašnjeg stanja stvari, sve dok se, po mogućstvu demokratskim i evolutivnim putem ne promeni) i da je očigledna tendencija ka redukciji voluntarističkog sudskog aktivizma koju ovaj sastav, rekao bih, već neko vreme pokazuje, presedan u pravom smeru i bitnija od toga da li će Obamacare da skikne juče ili za godinu dana. I još da je u demokratskom društvu mnogo0 zdravije i prirodnije ispravljati stvari demokratskim putem nego se oslanjati na nekakav sudski fiat (ja, opet, ne delim vaš pesimizam u pogledu republikanske stranke, i mislim da se njen mejnstrim poslednjih godina jako pomerio u za mene poželjnom pravcu). To je ono što ja kažem, a to što vi kažete da ja kažem je, opet, konstrukcija i imputiranje koje se zasniva na vašoj apriornoj i veoma dubioznoj pretpostavci da je Obamacare u celini neustavan. Ja vaše privatno mišljenje poštujem, ali ono je samo to, privatno mišljenje, a vrhovni sud je dao svoje obavezujuće tumačenje, o kome ja mogu da mislim ovo ili ono (slučajno, eto, mislim da nije toliko tragično koliko se mnogima, uključujući i vas, čini, i da su dugoročni benefiti takvog gledišta važniji od kratkoročnog razočaranja što sud nije izvoleo da omane čarobnim štapićem :) ), ali sam u obavezi da ga respektujem, dakle, upravo suprotno onome za šta me optužujete, ja podržavam legitimitet vrhovnog suda da tumači ustav, dok ga vi, rekao bih, poprilično očigledno osporavate...
Tako je Speaker, kada čike u čudnim odorama donesu svoj sud, to je to.
@Hamdo
Godinama ljudi gledaju u te čike sa neverovatnim očekivanjima, u tu geriju da progovori svoje...
Srđane, baš mi je žao što nisam dovoljno autsajder (na to ste, otprilike, mislili kada ste me povlačili po nekakvoj vašoj imaginarnoj "čaršiji" pre neki dan? :) ) ili anarhista za vaš cenjeni ukus, ali ću, što kaže naš narod, prežaliti :)) A vi biste prepustili arbitrarnoj fukari po trgovima da tumači ustavno pravo, najbolje u horu, ili imate neku još genijalniju misao na tu temu? :))
A to što o nekim stvarima ponavljate čaršijske priče, ne mora ništa da znači, dok ne nastavite da radite to i pored toga što Vas neko uputio da promislite...jer valjda ceni da promisliti možete :)
Čike su rekle svoje.
Zna se kako se menja zakon, zna se kako se menja Ustav.
Uostalom, uk ima dugoročni potencijal demokratije i slobode u odnosu na us.
Us su oduvek bile osuđene na ovo.
Kod tih velikih država po prostranstvu i populaciji, tipa us, rf, eu, nrk, mora postojati neki jak centralizujući element, kako bi opstala konstrukcija, ali to je l' te, vodi ka demokratskom deficitu, centralizaciji, suzbijanju ekonomskih i ostalih sloboda, te se završava 'epohalno' i/ili monstruozno uz vođstvo totalno bolesnih likova, obzirom da je to nji'ova igra.
Ivane , kad bi imali mogućnost da uspostavite zdravstveni sistem u srbiji kako bi on izgledao u prvoj godini reforme u 5 i u desetoj ( naravno vi možete napravit i radikalni rez tipa "dosad i odsd "
Speakeru,
americki Ustav je pisan tako da i obican laik moze da shvati sta je ustavno a sta nije. Fama da je to neka velika mudrost koju samo "eksperti" mogu da provale je deo iste etatisticke ujdurme iz 20 veka. U clanu 1 stav 8 je pobrojano sta Kongres moze da radi. Da li je donosenje zakona o zdravstvenom osiguranju tamo? Nije. Dakle, neustavno. Prosto ko pasulj, nema nikakve velike mudrosti.
Ja mislim da je fukara koja ja svojevremeno
pronasla "ustavni" osnov za drzanje ljudi u konclogorima mnogo gora od bilo koga drugog. Sad je ista fukara "otkrila" da je federalni mandat za brokoli "ustavan" samo ako ga nazovu "porez" a ne "mandat". Sto bi rekli Amerikanci, "give me a break". :)
A sto se tice republikanske stranke, kolika "promena" se tamo desila najbolje svedoci cinjenica da su izabrali za predsednickog kandidata Mitt Romneya poznatog pod nadimkom "plasticni covek", koji je izmislio Obamacare i promovisao ga kao resenje i na federalnom nivou.
Sta mislite o ovome?
što se SAD tiče opasnost od najgoreg prošla iako je rizik od kontiuirane stagnacije još sveprisutan.
Ističući da je planetarna ekonomska kriza posledica odluka koje su doneli stratezi američke ekonomske politike devedesetih godina prošlog veka, on je ocenio da u SAD rešenje leži u aktivnostima koje bi stimulisale potražnju.
Они су такође извукли поуку из грешака у Првом светском рату када су наметнули кажњавање Немачке. Шта је постало од Немачке? Наци-диктатура која је запретила свету.
Ivane, da ne vidite malo previše ujdurmi, odnosno, ahem, zavera, svuda oko sebe? :)) Počinjete da zabrinjavajuće podsećate na onu bandu ludaka koja se okuplja kod Wenzela, Rockwella i sličnih :)) A što se merituma same stvari tiče, ja mogu samo da poduprem Veliku Elitističku Ujdurmu konstatacijom da je takvo gledanje na američki ustav dostojno malog Perice, to jest, premda je ovaj pravni dokument bio pisan sa hvalevrednom lucidnošću i jednostavnošću, koje su puno doprinele dugovečnosti i fleksiblilnosti sistema koji je kodifikovao, njegov tekst je ipak samo jedan element onoga što je svaka generacija Amerikanaca podrazumevala pod terminom "Ustav" u svakom pojedinačnom istorijskom periodu, a onaj drugi, je, naravno, kontinualni proces interpretacije i reinterpretacije u cilju prilagođavanja novonastalim okolnostima koje njegovi tvorci ni u kom slučaju nisu mogli da predvide. U tom čuvenom osmom stavu, uostalom, piše
"The Congress shall have power to lay and collect taxes, duties, imposts and excises, to pay the debts and provide for the common defense and general welfare of the United States; but all duties, imposts and excises shall be uniform throughout the United States", a termin "general welfare" je, čini se ovom laiku, :) nažalost, dovoljno rastegljiv da se štošta u njega može ugurati, uključujući, očigledno, i famozno zdravstveno osiguranje. Ja u takvoj situaciji, pošto ne delim vaše pomalo simplifikovano ubeđenje da Ustav ne pruža nikakvo uporište ovakvim tumačenjima (čak i da takva rupa ne postoji, za dva veka interpretacije pod političkim pritiskom raznih vremena i okolnosti mogla se, uostalom, nešto nategnutije, fabrikovati), samo mislim da ne možete i imati kolač i pojesti ga, odnosno, s jedne strane se, na kraju krajeva s punim pravom, žaliti na sudski aktivizam kada vama ne ide u prilog, a s druge zahtevati da sud razreši jednu dilemu koja je proizvod sukoba gigantskih političkih sila koje prosto (iako to iz vaše kule od slonovače možda ne izgleda tako) u ovom trenutku nadrastaju njegovu moć i njegovu jurisdikciju. Zato mislim da odogovr na ovaj političkim sredstvima nametnut harač treba da bude jasno i eminentno politički, a ne sakrivanje iza skuta vrhovnog suda i durenje na sudije što odbijaju da završe tvoj posao za tebe. (Uzgred, ne znam da li ste videli skorašnji članak u kome se Andy McCarthy, paralelno i koincidentno sa ovom našom diskusijom, bavi vrlo sličnom problematikom, ja se umnogome slažem s njim, mada ima i par stvari koje vidim druukčije, ali, u svakom slučaju, članak je zanimljiv i sa uživanjem sam ga pročitao, pa ako se ne bojite da će vas kao pravovernog rotbardijanca NR nečim ne daj bože zaraziti, :) evo ga ovde:
http://www.nationalreview.com/articles/304451/limiting-general-welfare-clause-andrew-c-mccarthy).
Što se koncentracionih logora tiče, ne znam tačno šta imate na umu, ali "give me a break" je gotovo jednako briljantan argument kao, recimo, "get out of here" :)) Konačno, Romni je, kao što je vama koji ste isto kao i ja detaljno pratili čitav primaries cirkus sasvim izvesno jasno, bio kompromisni kandidat, koji je tamo gde jeste zato što je najmanje smetao nekolicini raznih grupacija u okviru silom prirode političkog sistema nužno heterogenoj republikanskoj stranci (btw, s moje tačke gledišta su najveće gnjide među njima svima baš zagriženi ronpolisti koji se kriju iza skuta GOP, jer im je jasno da su sami za sebe statistička greška, ali su, u isto vreme, kao i svi revolucionarno raspoloženi fanatici, spremni da bez ikakve svesti koliko je to ružno i nisko, pljuju, gade, i ujedaju ruku koja ih i te kako hrani političkim hlebom, i bez koje bi bili samo ono što suštinski jesu, gomila polusumanutih marginalaca), i to što je on kandidat apsolutno ništa ne govori o tome koliko se republikanska stranka radikalizovala i, makar verbalno, što ipak nije beznačajno, reči pre ili kasnije iznude kakva-takva dela, :) pomerila prema maloj državi, niskim porezima i većem stepenu liberalizacije privrede poslednjih godina, ali, ako slušate šta danas taj isti Romni govori, odnosno, šta je prinuđen da govori, i uporedite to sa njegovim pričama kada je bio guverner ili sa onim što je pre samo četiri godine pričao Mekejn ili, pogotovu, pre osam ili dvanaest godina Dubya, sa svojim "compassionate conservatism" baljezganjima, biće vam jasno o čemu govorim, ako želite da vam bude jasno, odnosno ako za vašu pomalo lenjinističku dušu :) inkrementalne promene, kompromisni pristupi i gradualna evolucija stavova imaju bilo kakvu vrednost :))
@Branko Stojanović
Mislite, dovešće do iste vrste socijalističke degeneracije koja upravo uvodi ogromnu većinu tih "razvijenih" zemalja u finalnu fazu povratka u gornje ešalone trećeg sveta? :)) Ako su Amerikanci potpuno izgubili razum, i žele da im socijalsitčki birokrati i dušebrižnici upravljaju životom i guraju zemlju u propast kao u Evropi, onda hoće :))
Speakeru,
pod ujdurmomn ne mislim na zaveru u nekom direktnom smislu nego na "intelektualnu prevaru" ili tako nesto.
sto se tice "konlogora" mislim na aminovanje interniranja Japanaca u II svetskom ratu od strane Vrhovnog suda.
Ako vam se ne svidjaju ron polsiti evo vam ga slavni republikanski establishment, sa bracom i tatom i mamom Bus, Romnijem, Gingricem, Carl Roveom, NRO i ostalim sampionima liberalizma i individualizma koji sada zare i pale. Pretpsotavljam da od njih ocekujete velike pozitivne promene. Vec su se tako lepo pokazali 2000-2008 (a i ranije), sto im ne dati jos jednu sansu?
Branko Stojanovic,
svakako, uvesce jeftiniji sistem tako sto ce dugorocno ukinuti svaku privatnu potrosnju i etatizovati sve, po cenu lista cekanja po sest meseci, birokratije, losije usluge raubovanja infrastrukture, nedovoljnog placanja lekara i svega ostalog. Sve kao u Kanadi gde je prosecn abolnica stara 50 godina, i lekari zaradjuju 40% od americkog proseka (a dohoci su inace u odnosu 100: 90 ili 100:95 za Amerikance. Tako ce ekspert moci da tvrde da je sistem "jeftiniji" samo sto ce narod za to da plati pet puta skuplje na gore nevedene nacine.
@Ivan Janković
Ne sviđaju mi se ni jedni ni drugi (mada Gingrič ima dosta kul ideja, šteta što je malo dlu :)) ), ali ne vidim, na sreću, da ijedna od ovih grupa predstavlja isključivu, ili, kad smo već kod toga, bilo kakvu suvislu alternativu unutar GOP, kao vi to pookušavate da predstavite (ili su možda za vas svi koji nisu zagriženi "rotbarditi", :) automatski "truli establišment"?). Ronpolisti su fanatici koji me, iako se u većini ekonomskih pitanja slažem s njima, po nekim ekstremnim i rigidno moralističkim stavovima koji potpuno zanemaruju realni svet, i, još više, po stilu razmišljanja, fanatizmu, isključivosti i revolucionarnom mentalitetu, kao čoveka poreklom iz komunističke zemlje i sa dosta iskustva iz postkomunističkih država istočne i srednje Evrope, da i ne spominjem koliko sam se komunjara i anarhista nagledao po zapadnoj Evropi za sve ove godine, najviše podsećaju na neku boljševičku kabalu, a ne na razumne ljude koji uviđaju nužni primat ekonomije i praktičnog rezonovanja u svakom uspešnom društvu. Stari establišment partije iz osamdesetih i devedesetih je, opet, toliko korumpiran, hiperetatistički, oportunistički i daleko od zdravog ekonomskog razmišljanja, da na njih ne treba trošiti ni reči. Međutim, mogu da se u velikoj meri identifikujem sa nefundamentalističkim delom Tea Party pokreta, i mnogim mlađim ljudima, kao što su Rand Paul (da li ste pratili kampanju defamacije koju su ekstremistički jakobinski manijaci podigli zato što je mlađi Pol podržao Romnija, i tako "ukaljao" njihovu psihopatsku "čistoću", ako to nije boleština, naročito kada s druge strane stoji Obama, onda stvarno ne znam šta je boleština? :)) ) ili Paul Ryan, za koje mi se čini da mogu predstavljati jednu u isto vreme reformističku i realističnu budućnost SAD i republikanske stranke.
@Ivan - Ja sam posle izjave Scalie izgubio svaku nadu jer je pored protivljenja Wickardu rekao da je to sada caselaw. To je drugi aspekt mana u sistemu pravde u SAD, jer se presedani poštuju kao nepopravljivi ma koliko besmisleni bili. To praktično znači da pet neuračunljivih ljudi može da napravi grešku, proglasi zakon ustavnim ili neustavnim, i da to niko ne može da ispravi. U Engleskom common law sistemu je takvo stanovište napušteno, a u SAD kao da postoji iz poštovanja prema sudijskoj funkciji, ili da bi zaštitili legat svojih odluka u ovom vremenu, protiv eventualnih izmena neke nove petorice za 50 ili 100 godina.
@Ivan
Uzgred, da ne preterujete malo kada zovete logore za internaciju Japanaca "koncentracionim logorima"? Šta god da čovek misli o ovom potezu, taj termin je debelo "loaded", a njegova upotreba čista manipulacija, jer je svačija prva asocijacija, naravno, Aušvic ili Treblinka, a to što se radilo u SAD s tim zaista nema nikakve veze, i u suštini je bilo prilično humano s obzirom na standarde doba (i to ne samo u nacističkoj Nemačkoj, pogledajte malo kako su izgledala preseljenja čitavih naroda u SSSR-u, šta su isti ti Japanci radili na okupiranim teritorijama u Aziji još daleko pre početka drugog svetskog rata i na šta je, na primer, ličilo isterivanje Nemaca iz nekih istočnoevropskih država koju godinu posle toga, pa će vam biti jasno da je vaš bogougodno zgražavanje isto što i anahronično licemerje ljudskopravaša koji se, primenjujući savremene kriterijume na totalno nesamerljive uslove (ali, naravno, samo kada su zapadne zemlje i belci u pitanju), zgražavaju, recimo, nad ropstvom u antičkoj Grčkoj ili kolonijalnoj Americi :)
Logori smrti, konc-logori i kampovi za interniranje, koji imaju žicu okolo?
@Srđan
Nemam ambicija da budem ni Lowman ni Michelle Malkin, ali ni u kom slučaju nije isto nekoga zatvoriti na par godina u relativno pristojnim uslovima, makar i samo zato što je Japanac, i nekoga zatvoriti, terati ga na prinudni rad u ubistvenim uslovima ili ga direktno poslati u gasnu komoru, a kada se upotrebi termin "koncentracioni logor", čovek sasvim prirodno ima u glavi ovu drugu asocijaciju, što, naravno, gomila levičarskog pseudointelektualnog šljama koja takve trikove najčešće koristi odlično zna. Pa ja u brizi za Ivanovu besmrtnu dušu, i pod utiskem strašne sumnje da je od previše dodira sa akademskom lumpenproleterskom čumom njegov gvozdeni diskutantski integritet pomalo korodirao, :) samo da napomenem... :))
Na engleskom jeziku pravi se razlika izmedju "concentration camps" i "death camps", gde su ovi drugi nacisticki kampovi, a medju ove prve spadaju internirani Amerikanci japanskog porekla u Drugom svetskom ratu ili kampovi u koji su bili formirani u Burskom ratu.
Ne prave tu razliku svi, tako da ce prosecan Amerikanac kad cuje za koncentracione kampove ipak prvo pomislity na nacisticke kampove i holokaust.
Branko Stojanović,
Nisu ovi blogovi neka udruženja naučnih radnika,pogotovo mi komentatori,al trudimo se da nam bude običaj da kad kažemo tako nešto iz neba u rebra da damo bar neku argumentaciju. Sama vaša izjava je kontradikcija sama sebi..veći broj učesnika na tržištu-manje osiguranih,pa na kakvom su tržištu onda ovi kojih je mnogo a neosigurani su,možda se hteli reći što veći broj stanovnika,a ne učesnika na tržištu,to je već druga stvar...
Cenu povećava država, pa se javljaju sitna slova i neosigurani.
Branko Stojanović,
Dakle elementarna ekonomija vam ne valja...manji broj učesnika nema veze sa rizikom(sa rizikom ima veze odnos uplaćenih i isplaćenih premija za osiguranje bilo koje vrste,a to što bi većim brojem učesnika ekonomija obima došla više do izražaja,je relativna stvar,da je tako linearno Kinezi bi imali ubedljivo najbolju zdravstvenu zaštitu na svetu,mada kad na 330+ miliona Amerikanaca samo 10ak posto nema health insurance dalji uticaj ekonomije obima je jako diskutabilan),a to što je vaša ideologija da određeni proizvod ili uslugu mora imati svaki stanovnik nije ništa drugo nego latentni socijalizam,koji ako išta o ideologiji znate suprotan kapitalizmu(tržišnom rešenju)... postoji razlog zašto ti mladi ne kupuju zdravstveno osiguranje a to je zato što su zdravi,opet na drugi način,namećući im obavezu kupovine bilo kog proizvoda ili usluge nije ništa drugo nego pokušaj latentnog centralnog planiranja jedne oblasti.
Statistike govore sve i svašta,npr Japan je ekonomski izgubljen za statističare još od kraja 80ih a verovatno 99 posto onih koji su iz zemalja ,,u razvoju" bi se menjalo za bilo kog Japanca. Konkretno činjenica da 30+ miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje je posledica toga što su socijalni slučajevi(i to su postali samo zato što im je država sistemom od kolevke pa do groba ubila svaki podsticaj na rad) ne bi trebalo namećati kao poresku obavezu za preostalih 300+ miliona Amerikanaca jer će sistem samo(naravno kao i svaki drugi centralno-planski državni projekat) samo poskupeti i degradirati kvalitet te usluge. To važi za bilo koji proizvod ili uslugu na ovom belom dunjaluku,sviđalo se to nekome ili ne a naročito nema veze sa ičijom ideologijom ili moralnim stavovima
Vatrogasci su agenti osiguranja
"U zdravstvu je praksa pokazala da drzavno zdravstvo bolje funkcionise, jer kapitalisti je interes da zbog veceg profita ima sto vise bolesnih, kao sto bi privatnim vatrogascima bilo u interesu sto vise pozara, ili privatnoj policiji sto vise kriminala."
Ovo nije tacno. Privatno vodjenom preduzecu, pa i bolnici je stalo da ima sto vise prihoda/dobiti. Da bi to postigli moraju da imaju sto bolji proizvod/uslugu. Kod bolnica je to usluga lecenja, pa konkurentska borba ide kroz povecanje kvaliteta usluge/smanjenje cene.... U drzavnom sistemu nema konkurencije pa je zato i usluga takva kakva je, ne znam kako je u evropskim zemljama ali vidim kakva je kod nas. A cena je za nivo usluge koji se pruza prevelika.
Mislim, meni je razumljiva argumentacija da se zdravstvene usluge finansiraju iz budzeta, ali ne znam kako se od finansiranjadoslo do toga da zdravstvene usluge direktno pruzaju drzavna preduzeca, sto svi ti domovi zdravlja, bolnice isl i jesu?
Zbog kontrole troška
Siguran sam da postoje mnogo bolji nacini kontrole troskova uz mnogo manje losih posledica.
Pa...
(ovo je moj najkraći komentar :)
Post a Comment