Marko je pre par dana pisao o fiskalnoj krizi i lepo je primetio da 6% budžetskog deficita, rastuće kamate i mali ekonomski rast teško da mogu da smanje javni dug sa 50% na propisanih 45% BDP. U suštini postoje tri načina da se javni dug smanji:
Prvi i očigledan način je da se budžet izbalansira, odnosno da se više ne zadužuje.
Drugi način je ekonomski rast. Ako je ekonomski rast veći od kamatne stope na dug onda će se dug smanjivati kao procenat BDP i budžetski deficit je onda održiv. Kada je stopa ekonomskog rasta niža od kamatne stope deficit će dodatno da povećava javni dug. Upravo zato je rast kamata problem jer stvara začarani krug. Viša kamata povećava dug. Veći dug povećava rizik od bankrota što onda dovodi do većih kamata. I tako u krug.
Teorija (Stanley Fischer) je ovde. Odlična simulacija je ovde. Simulaciju je uradio profesor Frederic Malhrebe. Treba vam Excel 2010 na windows platformi da bi simulacija radila. Menjajte stope rasta, kamatne stope i budžetski deficit da bi videli kako razne kombinacije utiču na javni dug. Videćete da je situacija koju je opisao Marko neodrživa.
Treći način je da država finansira budžetski deficit prodajom državne imovine.
Dakle, dok u teoriji postoje tri načina da se javni dug smanji, u Srbiji zbog relativno malog ekonomskog rasta ta trilema ne postoji. Jedini način da se javni dug smanji je da se prestane sa dodatnim zaduživanjem. Vlada može da bira, ili će da izbalasira budžet (smanji rashode, poveća prihode) ili da razliku finansira prodajom imovine. Dodatno zaduživanje nije samo u suprtonosti za Zakonom o budžetskom sistemu već i sa zdravom ekonomskom logikom.
Prvi i očigledan način je da se budžet izbalansira, odnosno da se više ne zadužuje.
Drugi način je ekonomski rast. Ako je ekonomski rast veći od kamatne stope na dug onda će se dug smanjivati kao procenat BDP i budžetski deficit je onda održiv. Kada je stopa ekonomskog rasta niža od kamatne stope deficit će dodatno da povećava javni dug. Upravo zato je rast kamata problem jer stvara začarani krug. Viša kamata povećava dug. Veći dug povećava rizik od bankrota što onda dovodi do većih kamata. I tako u krug.
Teorija (Stanley Fischer) je ovde. Odlična simulacija je ovde. Simulaciju je uradio profesor Frederic Malhrebe. Treba vam Excel 2010 na windows platformi da bi simulacija radila. Menjajte stope rasta, kamatne stope i budžetski deficit da bi videli kako razne kombinacije utiču na javni dug. Videćete da je situacija koju je opisao Marko neodrživa.
Treći način je da država finansira budžetski deficit prodajom državne imovine.
Dakle, dok u teoriji postoje tri načina da se javni dug smanji, u Srbiji zbog relativno malog ekonomskog rasta ta trilema ne postoji. Jedini način da se javni dug smanji je da se prestane sa dodatnim zaduživanjem. Vlada može da bira, ili će da izbalasira budžet (smanji rashode, poveća prihode) ili da razliku finansira prodajom imovine. Dodatno zaduživanje nije samo u suprtonosti za Zakonom o budžetskom sistemu već i sa zdravom ekonomskom logikom.
6 comments:
http://pescanik.net/2012/06/fiskalni-problem/
Hvala na linku. Interesantan tekst.
Dorćolac,
Još jedna opskurna analiza Gligorova,nikakvu toplu vodu on izmislio ovde nije već je samo pobrojao,samo mali deo,statistike naše ekonomije koje su porazne. Šta više ekonomisti njegovog kalibra a la Bajec i vode ekonomske politike ove zemlje decenijama u nazad a nama sve gore. Suština ove njegove analize je da je ona spisak lepih želja bez ikakvih čak i pokušaja da se metod dolaska do tih želja istraži. Njima je čitava makroekonomija samo u agregatima i ništa više.
Kada se čova nađe okružen bandom, i kada je izvesno da su se namerili na njega, sledeća trilema je pred njim:
prvo - pokušaj bekstva, ukoliko je brz, i ima čist prolaz prvih par metara, izgledno je da će uteći, ali mora biti brži od njihovog najbržeg (u strahu su brze noge);
drugo - popiti batine, posle prve šljage da padne, trpi udarce, ne skiči i kuka, ne uzvraća i žesti neprijatelja sve u nadi da će se izvući bez težih posledica;
treće - udri najjačeg, i udri jako, u nadi da će pasti, i biti onesposobljen, te će to uplašiti ostale.
U svakom scenariju je moguća i kombinacija rešenja. Naravno, ja bih po budžetskom pitanju krenuo od trećeg ka prvom :)))
Preporučujem svima koji traže rješenje za deficit budžeta da ga ima i to pod točkom 5. Emisija državnog novca bez duga: http://www.scribd.com/doc/89402033/Financijski-Sustav-i-Novac
Pročitajte i nećete se pokajati.
Post a Comment