Gledajući red vožnje na Beogradskoj autobuskoj stanici, video sam da sa strane stoji opcija "Popusti". Pogledam da vidim ko sve ima pravo na popust i nađem neke zaista zanimljive kategorije poput "Član porodice palog borca", "Republički poslanici" i "Član porodice vojnog invalida".
Za članove porodice palog borca i/ili vojnog invalida još i mogu da zamislim da je privatni prevoznik omogućio popust (mada sumnjam), ali naravno da nijedan privatni prevoznik ne bi dobrovoljno omogućio popust republičkim poslanicima. To me navodi na očigledan zaključak, da postoji neki zakon kojim se uvode određene beneficirane kategorije u međugradskom saobraćaju.
Da li znate:
1) O kom zakonu se radi?
2) Da li zakon predviđa da država nadoknađuje razliku između tržišne i povlašćene cene prevoznicima?
3) Ako ne nadoknađuje (što je verovatno tačno), da li takav sistem postoji u ijednoj iole normalnoj zemlji?
Za članove porodice palog borca i/ili vojnog invalida još i mogu da zamislim da je privatni prevoznik omogućio popust (mada sumnjam), ali naravno da nijedan privatni prevoznik ne bi dobrovoljno omogućio popust republičkim poslanicima. To me navodi na očigledan zaključak, da postoji neki zakon kojim se uvode određene beneficirane kategorije u međugradskom saobraćaju.
Da li znate:
1) O kom zakonu se radi?
2) Da li zakon predviđa da država nadoknađuje razliku između tržišne i povlašćene cene prevoznicima?
3) Ako ne nadoknađuje (što je verovatno tačno), da li takav sistem postoji u ijednoj iole normalnoj zemlji?
11 comments:
Ima jos interesantnih "popusta". Na primer uniformisana lica se prevoze za dz. Sta mislis zasto je to sve na dobrovoljnoj osnovi?
Pa dobrovoljno je zato sto ce u suprotnom verovatno da ih kazne. :)
Za značke nije dobrovoljno.
Free riders :)
Bg ima čitav asortiman popusta, razrađen od strane gradske uprave. To je dodatno f'ed up ceo sistem javnog prevoza koji je i ovako jadan.
Srdjane,
To je malo drugacije, jer je GSP javno preduzece koje prima subvencije od grada.
Ja ovde govorim o potpuno privatnim prevoznicima koji su, po svoj prilici, prinudjeni da besplatno prevoze neke kategorije ljudi.
Zamisli propis koji nalaze pekarima da republickim poslanicima moraju da poklone burek i jogurt.
Gsp nije potpuno jp, jer u svom sastavu ima privatne prevoznike, ali da, cene i subvencije su pod kontrolom grada. Što ih čini gorim?
Nije toliki problem po neka značka u vozilu, bez plaćene karte. Prevoznici čak i vole to, zbog bezbednosti. A gubici uvek postoje, i to naravno, utiče na cenu, doduše vrlo malo u odnosu na druge idiotarije poput projektovanja saobraćajnica i stanica, te cena goriva i svega ostalog što otežava poslovanje.
Citat:
"ZAKON O PRIMANjIMA NARODNIH POSLANIKA U NARODNOJ SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE
Član 17.
Narodni poslanik ima pravo na besplatan prevoz u železničkom, drumskom, javnom gradskom i rečnom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije u svim pravcima i za neograničen broj putovanja."
Pretpostavljam da je to-to. :)
Nikakvu nadoknadu ovaj zakon ne poznaje, niti definiše kategorije prevoznika.
Nevena,
To onda verovatno znaci da ni ne postoji spisak svih privilegovanih grupa na jednom mestu (tipa, Zakon o autobuskom saobracaju, ako tako nesto postoji, a verovatno ne postoji), vec da su privilegije date posebnim zakonima o narodnim poslanicima, o ratnim vojnim invalidima, o policiji, vojsci itd...
Pretpostavljam da je nekada, kada su prevoznici bili drustveni, to i imalo nekog smisla. Ali, kako takve stvari pravdati u situaciji kada su svi prevoznici privatni, nemam pojma...
Član 17, pomenutog zakona je potpuno bizaran i sumanut.
Citat: „To onda verovatno znaci da ni ne postoji spisak svih privilegovanih grupa na jednom mestu (tipa, Zakon o autobuskom saobracaju, ako tako nesto postoji, a verovatno ne postoji), vec da su privilegije date posebnim zakonima o narodnim poslanicima, o ratnim vojnim invalidima, o policiji, vojsci itd...“
Upravo tako. :) Ceo srpski normativni sistem tako katastrofalno izgleda. Pravnici i advokati, bez obzira na to koliko dobro poznaju pravne institute (što je suština) i procesno pravo, utroše ogroman deo energije i vremena u obradi nekog predmeta samo dok prikupe sve norme iz desetine zakona.
Naravno, ostavljam prostora da mi je nešto u vezi sa konkretnom problematikom promaklo, jer na sve postojeće zakone treba dodati i odluke i ostale podzakonske akte. To je jedna jako gusta šuma. :)
Ni ja ne znam i ne razumem kako i zašto ta norma ima tako univerzalnu primenu. Nema nijednog logičnog opravdanja, zaista sumanuto i nepotrebno.
Kodifikacija.
Post a Comment