Pages

09 May 2012

Teorije zavere

Jedna od najčešćih diskvalifikacija u respektabilnom društvu danas je da si "teoretičar zavere". To se uzima skoro kao sinonim za paranoika: paradigme teoretičara zavere su Spooky Mulder koji je uveren da su vanzemaljci tu, ili razne vrste frikova koji veruju da svetom vladaju masoni, Iluminati, Kosti i Lobanje i slične supertajne grupe koje vuku političke konce iza kulisa.

Osnova teorije zavere je ideja paralelnog nevidljivog sveta koji je jedini istinski pravi svet: tu ideju srećemo kod Parmenida i Platona u Grčkoj, kroz učenje o spoljašnjem svetu kao prividu i svetu ideja kao jedinoj pravoj realnosti koja je "iza" i nevidljiva. Cela ideja "meta-fizike" ("iza-prirode") u koncepcijskom smislu je "konspirološka". Štaviše, zameci koncepta teorije zavere se sreću još ranije, kod Homera u Ilijadi: tu se vodi Trojanski rat u kome vojskovođe komanduju, vojske se sukobe, junaci dele megdan, žene se preotimaju i vraćaju, Danajci su lukavi, Trojanci ponosni itd, ali sve to dešavanje i sva ta realnost je samo privid, svi akteri su samo marionete bogova koji sede na Olimpu i tajno upravljaju svime što se dole zbiva. Istorija je samo pozorište njihove zabave.

Po istom ovom arhaičnom modelu svet često i vide mnogi savremeni "teoretičari zavere". Samo se u ulogama Zevsa, Here i Posejdona i njihovih svađa i igara pojavljuju Iluminati, CIA, Jevreji, masoni, Kominterana, Vatikan, pederski lobi i tako redom. Problem sa konspirološkim viđenjem sveta nije u tome što je on lažan, nego u tome što predstavlja poluistinu, što najčešće ima zrno istine u sebi, ali je kombinovan sa potpuno proizvoljnim i slobodnim spekulacijama, koje onda skeptičnije ljude navode da odbace bilo kakvo kritičko razmatranje zvaničnih državnih objašnjenja istorije.

To je velika greška. Često je vrlo kul i šik podsmevati se konspirolozima, i nema veće noćne more za "respektabilnog" intelektualca nego da ga kolega intelektualac proglasi za teoretičara zavere. Ali, taj stav onda vodi ne samo manjku kritičnosti nego i paradoksalno, odsustvu falibilizma. Kritičar teorija zavere odbacuje ne samo maštovita objašnjenja stvarnih zagonetki, nego i same probleme i zagonetke. On teži da veruje mnogo više, a sumnja mnogo manje.

Moje vrlo frapantno iskustvo ovog tipa je Obamin sertifikat rođenja o kome sam mnogo puta pisao. To za nekog može biti marginalno pitanje, ali je šokirajuća činjenica kakve su sve alogične intelektualne akrobacije mnogi respektabilni desničari izmišljali samo da ih se ne bi opisalo kao teoretičare zavere i krankove. Jednostavan problem da su Obama, njegov štab, i ljudi u vlasti države Havaji više puta direktno lagali i davali protivrečna objašnjenja da li setifikata ima ili nema: da je Obama tri godine trošio stotine hiljade dolara da spreči objavljivanje dokumenta (za koji je tvrdio da ne psotoji a koji košta 12 dolara!!!) a onda ga iznenada objavio na internetu, bila je manje važna od fakta da neki od birthera tvrde da je on Musliman. Pre dva meseca je vrlo popularni šerif iz Arizone Arpaio, inače heroj konzervativaca zbog njegove borbe protiv ilegalnih imigranata, sproveo istragu i objavio da je Obamin sertifikat rođenja falsifikovan. Da li se iko zainteresovao za to? Ne, a najmanje "respektabilni" desničarski intelektualci. Oni veruju vladi, zar bi Obama i njegovi ljudi išta lagali. Sačuvaj bože. Čak i kad ne vole Obamu, još su više užasnuti da će biti nazvani teoretičarima zavere ako postave neke pitanja koja se vladi i njenim psima čuvarima u medijima ne dopadaju. Pavlovljevska dresura.

Ovaj kratki spoj je istovremeno i razlog zašto su kritike i ismevanje teorija zavere toliko omiljeni i popularni sportovi među etatističkim intelektualacima. Njihov interes je da svaku radikalniju kritiku ili svako ukazivanje na postojanje zakulisne politike, ili odnosa moći koji sežu mimo demokratskih ustanova prikažu kao izraz paranoje. Upravo zato da bi zaštitili interes države da bude izvan domena kritike. Recimo Cass Sunstein, regulatorni car u Obaminoj administraciji čak predlaže da se donese zakon po kome bi se širenje teorija zavere strogo krivično kažnjavalo. A šta bi se smatralo teorijom zavere? Pa otprilike izazivanje sumnje u objašnjenja raznih događaja i procesa koje daje država i ukazivanje da država laže ili nešto prikriva. Ovaj Obamin setifikat rođenja bi bio idealan povod da se neko zatvori.

Ovo je fenomen koji se u zapadnom svetu ustoličio od sredine 20og veka. U Americi je bio uglavnom instrument konsolidovanja Njudila i "liberalne" revolucije, kroz denunciranje pretežno predstavnika "stare desnice" kao predstavnika "paraniodnog stila" politike. Oni su prvo verovali da je Vilson uveo Ameriku u rat da bi nametnuo socijalizam i kontrolu ekonomije u zemlji, zatim da je Njudil bio socijalistička revolucija, da je Ruzvelt kriv za ulazak Amerike u II svetski rat, te da se komunisti nalaze svuda u federalnoj vladi. Kasnije je isti model "kritike" primenjivan i na levičarske kritičare statusa quo.

Navešću samo nekoliko oblasti gde su kritičari vlade bili a često su još i danas otpisivani kao paranoici, a u stvari su bili u pravu. Antikomunistička histerija i lov na veštice, orkestrirani od strane Mekartija i desničara. Oni su, kako se tvrdi, videli komunistu "ispod svakog kreveta" i sumjničili i proganjali potpuno nevine ljude, vođeni samo svojom ideološkom paranojom. Danas pak znamo da su stotine najviših državnih funkcionera u Americi bili komunistički agenti, uključujući savetnika predsednika Ruzvelta za nacionalnu bezbednost, Algera Hissa i najvišeg finansijskog savetnika i kreatora sistema Breton Woodsa, Haryja Deckster Whitea. I Rozenborgovi jesu odavali nuklearne tajne Rusima.

Dalje, teorija da je Ruzvelt znao za Perl Harbur i ništa nije učinio, i štaviše ohrabrio i priterao Japance uza zid da napadnu bila je i još uvek je opisivana kao teorija zavere. Ipak, već je poznato mimo svake razumne sumnje da je teorija potpuno tačna. Ruzvelt je aktivno minirao sve mirovne inicijative proameričkog premijera Konojea, dok njegova vlada nije pala i hardlineri preuzeli stvar.

Ko se nije smejao teorijama da su bankari tajno napravili zaveru da formiraju Federalne rezerve. Ipak, danas znamo da su se oni zaista tajno sastali na Jekyll Islandu i napisali prvi draft zakona o centralnoj banci koiji je kasnije u svojen u skoro nepromenjenom obliku. Ljudi koji su ga napisali bili su predstavnici Morgan i Rockfeller banaka i nekoliko njihovih saveznika sa Vol Strita.

A šta tek reći za svetsku vladu? Ima li iko ovde ko se neće smejati tome kao paranoičnoj fantaziji? Ipak, bivši franucski predsednik Širak je rekao da Kjoto protokol treba usvojiti jer bi on čak i ako nema zagrevanja bio dobar prvi korak ka globalnoj vladi. Filozofi poput Habermasa i Helda otvoreno i bez zadrške pišu o EU kao zametku buduće svetske vlade. Još 1940 ih godina američki Kongres je usvojio rezoluciju (manjinsku) kojom se od predsednika Trumana tražilo da pretvori UN u organ svetske federacije. Rezoluciju je potpisao krem američke politike, uključujući i buduće predsednike Geralda Forda i Johna Kenedija. Ruzveltov protivkandidat na izborima 1944 Wilkie je napisao knjigu koja je bila Njujork Tajmsov bestseler prodat u milionskim tiražima, a čiji je naslov bio "jedan svet" a glavna teza potreba formiranja svetske vlade. Finansijeri i ideolozi ovog pokreta poput Karola Kviglija i Davida Rockfellera otvoreno govore kako je njihov cilj formiranje svetske valde. Ipak, kad neko ko je prema toj ideji kritičan primeti da postoje neki moćni ljudi koji guraju svetsku vladu, on je proglašen za paranoika i konspirologa.

Ili, uzmite ovaj primer. Bilderberg grupa, polutajna, tj provaljena organizacija sastavljena je od najviših svetskih političara, biznismena i novinara koji se sastaju svake godine u nekom hotelu širom sveta da diskutuju. O čemu? To niko ne zna, jer oni ne izdaju nikakva saopštenja i nikad ništa ne procuri. Njihova odbrana je da su to samo neformalna ćaskanja. Ipak, Obama i Hilari su prekinuli kampanje na prajmeririjima 2008 da bi otišli na sednicu Bilderberg grupe. Da bi neformalno ćaskali? Šta su tamo pričali, sa kime i zašto? Kakvu moć i značaj ima ta neformalna grupa da kandidati za najmočniju političku funkciju na svetu idu njima na noge? Još bolje, ko su ti ljudi, ko organizuje celu grupu? Na njihovom sajtu piše da to radi neki Steering committee, da oni pozivaju ljude na sastanke. Ali, "ko čuva čuvare", tj ko postavlja taj komitet? Vrlo zabavna i enigmatična pitanja. Postoje razne teorije i spekulacije, da su to Rokfelefer, Kisindžer, razni drugi centri moći, ali vrlo malo stvarnih podataka. Ali, čik nađite repsektabilnog novinara ili profesora koji će time da se pozabavi. Jeste, pa da ga strpaju u ludnicu sa sablasnim Molderom i Vladimirom Bukovskim.

A šta tek reći za Savet za spoljne odnose (CFA) - NGO u Vašingtonu koji je dao 8 od 10 poslednjih predsednika i mislim 10 od 10 poslednjih ministara inostranih poslova. Kakva je to "privatna" organizacija čija je najupadljivija odlika to da su njeni članovi najmoćniji ljudi iz obe političke partije? Kakva je to demokratija, u kojoj ispada da koja god stranka da pobedi najmoćnija mesta u vladi će da zaposednu ljudi iz jedne privatne institucije! Instuticije koja makar spolja gledano kao da kontroliše obe stranke. Ko njome upravlja, kako, i odakle joj takva moć? Uvrnuto? Interesantno? Ne, time se bave samo paranoici.

Već ovo je dovoljno da shvatimo koju sociološku funkciju igraju kritike teorije zavere: ulogu konsolidacije obrazovnog i informacionog monopola države i kontrole i ućutkivanja kritičkih glasova. Diskurs kritika konspirologije je moderna zapadna verzija psihijatrijskih klinika za disidente u Sovjetskom Savezu. Ona treba da nas ubedi da je svaka radikalna sumjna u zvaničnu verziju istorije ili ideologije koje širi dsržava proizvod nekog mentalnog poremećaja, i da je samo građanin koji sluša nastavnike u državnim školama, propisane "respektabilne" medije i saopštenja birokratskih tela vlade psihološki normalan. Još uvek paranoici nisu u bajbokani, ali kao što vidimo to nije nezamisliva mogućnost - Cass Sunstein (i mnogi drugi) već rade na tome.

22 comments:

Dorćolac said...

O.k. je post, sa izuzetkom kvazipoperovskog uvoda, nesvojstvenog jednom Rothbardijancu. :) Btw, mislio sam da je na ovom blogu isključivo Slaviša zadužen za komparativnu analizu sexy koncepcija i fenomena iz istorije ideja, kulture i/ili fudbala i za njihovo analoško transponovanje u ravan ekonomije i politike. :)) Ali vidim da mu se i Ivan sad pridružio (što je jedna standardna teorijska boljka hard core liberala, tj. razapetost između težnje da se, s jedne strane, oponiranjem neoklasičarima i neomarksistima dokaže kako ekonomija nije niti nauka nit' ideologija i, s druge strane, upinjanja da budu prihvaćeni u akademskoj zajednici ili bar pristojnijoj publicistici - otuda umesto ekonometrije na silu Boga smišljaju "zakonitosti", koje preuzimaju iz sfere psihologije, filozofije, kibernetike, ili popularne kulture (neka vrsta desničarske žižekovštine :)), kako bi makar malo zazvučali "naučno" i izbegli etiketu diletanata, kao gorepomenuti teoretičari zavere.). Platonička noeza preteča InfoWars-a - jes' cvrc Milojka, da prostite. :)))

Nego, kad već pomenuh veselog Alexa, on ovijeh dana vodi kampanju u fazonu Occupy Bilderberg, pa je dobio šatro i prve nagoveštaje banovanja iz medijske sfere. A evo jednog desničara koji se opet trudi da bude politički korektan: http://www.youtube.com/watch?v=Qt0hqKa4wTY

Ali moj omiljeni konspiroški klip je naravno od mastera:
http://www.youtube.com/watch?v=sfKw-oePIVg

zmau said...

Ivane, pominjete sasvim realnu (odnosno čak izvesnu) mogućnost da krupan kapital praktično poseduje države. Da li u tome vidite problem, i šta u tom kontekstu mislite o levičarskom konceptu sprečavanja koncentracije kapitala (osim da je u pitanju ograničavanje slobode, to znamo) ?

Dorćolac said...
This comment has been removed by the author.
Dorćolac said...

E da, koga zanima evroazij(at)ski pogled na problematiku (naravno da prećutno aludiram na Speakera :))): http://www.4shared.com/office/vpRa7tE6/Aleksandar_Dugin_-_Konspirolog.html

Nevena said...

Citat: „ Njihov interes je da svaku radikalniju kritiku ili svako ukazivanje na postojanje zakulisne politike, ili odnosa moći koji sežu mimo demokratskih ustanova prikažu kao izraz paranoje. Upravo zato da bi zaštitili interes države da bude izvan domena kritike....
... Pa otprilike izazivanje sumnje u objašnjenja raznih događaja i procesa koje daje država i ukazivanje da država laže ili nešto prikriva“

Problem bi mogao da se posmatra i na obrnuti način – namerno plasiranje raznih teorija zavera od strane suprotno interesnih grupa radi zbunjivanja javnosti i unošenja konstantnog znaka pitanja u vezi sa svim stvarima, pa i onima koje su notorne i očigledne. Na taj način se i od svake objektivne istine stvara poluistina, odnosno, potencijalna laž, preciznije - unose osnovi sumnje.
Jednom kada se osnovi sumnje zapate na bilo koju temu one je na taj način diskredituju a kada se to ponovi dovoljan broj puta nijedna istina više nije respektabilna , a kada se to dogodi svaka buduća laž može proći apsolutno neprimećeno.

Taj mehanizam se primenjuje na taj način što se sumnja baca na nevažna, trivijalna, pitanja da sutra ne bi to moralo da se radi za zaista važna pitanja (a koja primera radi jesu istinita) - jer ona u svesti ljudi postaju pretpostavljeno neistinita (ako je 100 prethodnih događaja „dokazano“ neistinito ili je barem na njih bačena sumnja, onda će svi poverovati da je i 101. događaj sasvim sigurno neistinit, bez obzira na ogromnu razliku u značaju svih tih događaja).

U društvenom životu tračevi imaju istu posledicu na pojedinca.

Takođe, taj manir je prisutan i u advokatskoj praksi, kada se u krivičnom postupku preduzimaju radnje da se svedok ili žrtva diskredituju, ne po pitanju konkretnog događaja već u vezi sa drugim, potpuno nevažnim, stvarima.
Suština je taj crv sumnje i ta sumnja, da bi imala efekta, uopšte ne mora biti osnovana (ne mora biti osnovana sumnja),dovoljni su samo osnovi sumnje (to je manji „rang“ u kategorisanju sumnje).

Срђан said...

Sumnjam u sve i na svakoga.

Ko nije paranoičan, taj je potpuno lud.

@Ivan
FRI? FRC?

Marko Paunović said...

Jedna od boljih epizoda South Parka je kada se ispostavi da je teoriju zavere da je americka vlada organizovala napad 9/11 u stvari lansirala sama americka vlada kako bi narod pomislio da je ona kompetentna da organizuje nesto tako kompleksno. :)

Meni su teorije zavere relativno uverljive kada podrazumevaju mali broj ljudi i kada je cilj jednostavan. Na primer, u slucaju Obamine krstenice, mogu da poverujem da je nekoliko ljudi organizovalo zaveru da se istina ne sazna. Stvar je jednostavna i ne zahteva znanje velikog broja ljudi. (Mene licno cela ta prica nikada nije zanimala jer mislim da je mesto Obaminog rodjenja sustinski potpuno nebitno, ali to je drugo pitanje.)

Slicno mi deluje i za osnivanje FED-a. Dakle, deluje mi sasvim moguce da je selo petoro ljudi i reklo "E, ajde da proguramo ovaj zakon." U tom smislu, verovatno 90% svih usvojenih zakona predstavlja neciju "zaveru". Uvek sedne par ljudi i kaze "E, ajde da donesemo ovaj zakon". Ne uspe im uvek, naravno. I nisu uvek istih 5 ljudi. :)

Ja mislim da je dodatni problem to sto postoji urodjena ljudska tendencija da se stvari personalizuju. Zamisli da sutra u nekoliko zemalja Evrope i u Americi pobede "nasi". Sta mislis, koliko bi vremena proslo dok neko ne bi to povezao sa zaverom Mont Pelerin Society-ja, "tajnim vecerama" u CATO institutu i dugogodisnjim radom bracom Koch?

Ako ikada u Srbiji pobede liberali (mala sansa, slazem se), garantujem ti da cemo i ti ja ispasti deo neke velike zavere i da nema sanse da bi uspeli bilo koga da ubedimo da smo se nas dvojica sreli mozda dva puta. :)

Nevena said...

Citat:“(Mene licno cela ta prica nikada nije zanimala jer mislim da je mesto Obaminog rodjenja sustinski potpuno nebitno, ali to je drugo pitanje.)“

Nije drugo pitanje, upravo u tome se krije suština. :)

Baš zato što je objektivno nebitno otvara prostor za teorije zavere, po principu koji sam opisala: diskredituj lice (grupu ljudi, celu zemlju, nebitno) na nevažnu temu i time sebi napravi utabanu stazu za budućnost i za mnogo važnije teme.

Poruka koja se želi ostaviti u svesti i podsvesti javnosti je sledeća: „Ako Obama laže po pitanju tako nebitne stvari kao što je krštenica, koliko li tek laže kada su u igri one zaista bitne stvari“

To je staro pravilo koje ljudi i u svakodnevnim društvenim odnosima intuitivno i instinktivno primenjuju (pa čak i deca). :)

Vladimir said...

Grafit:
To što si ti paranoičan, nipošto ne znači da te mi ne pratimo.

Nevena said...

P.S. I mi imamo primer Tomine diplome. Zar je važno da li je završio fakultet? Naravno da nije, to ni nije bila poenta, već je bilo potrebno dokazati da Toma laže. Nikoga nije briga da li laže po pitanju diplome ali je mnoge briga da li je lažljivog karaktera.
Dakle, dokaži da je neko sklon laganju i „dokazaćeš“ za budućnost da sve što ta osoba uradi ili kaže je potencijalna laž.
Iz tog razloga se plasiraju teorije zavere i iz tog razloga se posle određenog vremena ne može ni za jednu sa sigurnošću reći da li je istinita ili nije. Neke jesu, neke nisu, laž se prepliće sa istinom, paranoja raste kao i „antiparanoja“ i svaki dokaz za bilo koju tvrdnju, koliko god da je čvrst i nesumnjiv, prestaje da bude dokaz i postaje teorija.

Срђан said...

Obama non stop laže. Uopšte nije potrebna krštenica, već slušati neki njegov govor par minuta pa uhvatiti ga u laži.

Ali za te laži ne biva kažnjen. Zašto? Došlo je do kraha, jednostavno počinje sledbeništvo. US se transformišu, metamorfiraju u nešto jezivo, nalik Srbiji i ex-yu prostoru...

ZAŠTO TOLIKO OČIGLEDNA LAŽ PROLAZI BEZ POSLEDICA?

Mnogo je "zato", ali malo "kako" :)

P.S. Srbija je pokusni kunić za SAD. Sve što se u Srbiji desi, to će i u SAD, ergo Tadić-Obama, Nikolić-Romni/Mekejn.

Срђан said...

Tadić non stop laže. I Nikolić. Tačnije, Nikolić menja mišljenje, a Tadić obmanjuje i laže. I? Nikolić je na tapetu, dok Tadiću se oprašta, previđa. Zašto?

Tadić se sledi. Tadić je vođa, opsenar. Naravno, kontrola medija je dobrodošla.

Šta znači nedostatak sumnje i kritičnosti kod populacije?
Šta znači iracionalnost u političkom životu?

Speaker said...

@dorćolac
Lepo ste me nasmejali i vi i Beck, ali kakve ja veze imam sa Evroazijom? :))) Mogli ste da mi prikačite sve drugo, od makijavelizma do makartizma, ali evroazijatstvom ste me ujeli direktno za moje tvrdo srce, napravljeno od osiromašenog uranijuma, i zasluženo ćete umreti u najgorim mukama :))))
@Vladimir
Vladimire, taj grafit je loš prevod anglosaksonskog klišea (čuo sam da ga pripisuju Džozefu Heleru, Henriju Kisindžeru, i još nekolicini slične "glavate gospode", ali meni nekako najviše liči na "narodnu mudrost" :) ): "Just because you're paranoid, doesn't mean we/they're not after you", pri čemu "to be after somebody" ne znači bukvalno "pratiti nekoga", već pre "raditi nekom o glavi" (ne baš bukvalno), "truditi se da nekom naudiš" :))

Срђан said...

@Speaker

You'll never walk alone!

Vladimir said...

@Speaker
Taj engleski kliše je loš prevod srpskog grafita koji glasi "To što si ti paranoičan, nipošto ne znači da te mi ne pratimo." Pri čemu "pratiti nekoga" na znači bukvalno "to be after somebody".

Aleksandar said...

"A šta tek reći za Savet za spoljne odnose (CFA) - NGO u Vašingtonu koji je dao 8 od 10 poslednjih predsednika i mislim 10 od 10 poslednjih ministara inostranih poslova. Kakva je to "privatna" organizacija čija je najupadljivija odlika to da su njeni članovi najmoćniji ljudi iz obe političke partije?"


Ta NGO je mala beba u odnosu na srpsku firmu "Dilojt end Tuš".

elCoyote said...

Ako bi bukvlno preveli teoriju zavere dobili bi sledeće:

Teorija = "Možda se dogodi"
Zavera = "Vеzа izmеdјu vеrskih, pоlitičkih, ili plеmеnski zvаničnikа dа unаprеdе svоје cilјеvе, оbičnо intrigе"

Pa kada se spoji i pročita naglas dobije se:
"Možda se dogodi vеzа izmеdјu vеrskih, pоlitičkih, ili plеmеnski zvаničnikа dа unаprеdе svоје cilјеvе, оbičnо intrigе"

i onda ne zvuči kao "teorija zavere" :)))))

Speaker said...

@Vladimir
Bio bih jako srećan da je to zaista tako :)))

Ivan Jankovic said...

Dorcolac (prvio komentar),

Ne mogu da govorim u Slavisino ime, ali ovaj moj post nema nikakve veze sa ekonomijom niti ekonomskom teorijom, a najmanje sa nekim pokusajem da se transponuju fensi teme u ekonomsku ravan. U ovom postu se naprosto ne bavim ekonomijon, nego pisem o drugim stvarima!

Sto se tice nase navodne teznje ka prihvacenosti i politickoj korektnosti, opet govorim u svoj eime: meni je svasta u zivotu prigovarano, a najcesce da sam zadrt, tvrdoglav, "ideolog" i esktremista. Nisam jos (do sada barem) bio nazivan umerenjakom i politicki korektnim. Ali, evo, kad zivis dovoljno dugo, svasta ti se dogodi. :)

Ivan Jankovic said...

Nevena,

ako je ovo sto kazete tacno, naime za mehanizam ocrnjivanja Obame po principu halo-efekta, postavlja se onda jednostavno pitanje: zasto Obamini protivnici, mainstream republikanske stranke i konzervativni mediji ne potezu to pitanje, nego naprotiv, progone malobrojne birthere kao kugu do pakla i nazad zbog jeresi da uopste pomenu to pitanje? Vazno ili nevazno, izgleda da Obama iz nekog razloga laze po ovom pitanju. Ipak, konkurencija se plasi da to iskoristi. Republikanska guvernerka Arizone je cak stavila veto na zakon kojim se trazi od kandidata da pokazu serifikat rodjenja! Objasnjenje? Logika?

Nevena said...

Ivane, teško je reći zato što ništa ne možemo sa sigurnošću znati (ne raspolažemo sa dovoljno informacija) i ne znamo šta je sve tačno u igri (ne možemo pojmiti osnovni interes i konačni cilj jer u startu imamo manjak podataka). :)

Generalno gledano, oni koji plasiraju neku škakljivu informaciju u vezi sa nekim, i tako otvore pitanje teorije zavere, najčešće posle ne koriste tu sopstvenu inicijalnu kapsulu kao svoj osnovni argument jer bi na taj način diskreditovali sebe same, odnosno, razotkrili izvor i samim tim deplasirali informaciju.
(Takođe, iz istih razloga, jedan izvor će plasirati i istinite informacije, uporedo sa onim lažnim, jer ako bi stalno emitovali samo laži vremenom bi se otkrilo da je u stvari izvor lažljiv, a kada se emituje malo laž pa malo istina pa opet malo laž, sačuva se kredibilitet izvora).

U svom najjednostavnijem obliku (u međuljudskim odnosima a posebno među mladima) princip funkcioniše na sledeći način: jedna devojka celom društvu nagovesti da je druga devojka uradila nešto jako loše, nešto na granici neverovatnog.
Ona ništa ne ispriča u detalje već samo putem insinuacija pokrene priču, dakle samo baci grudvu snega niz snežno brdo, koja će samostalno rasti dok se kotrlja na dole.
Posle određenog vremena, ta grudva je toliko narasla da više niko ne zna koje veličine je uopšte izvorno bila (a već je postala lavina) i ko ju je uopšte bacio. Kada konačno krenu direktni napadi na „obeleženu“ devojku, ova koja je celu priču i započela počinje da je brani, staje na njenu stranu i sablažnjava se nad činjenicom kako je „rulja“ surova i nehumana kao i nad samom neverovatnom mogućnosti da je ta devojka to uopšte mogla da uradi. Postaje njena najbolja drugarica i njen najžešći branilac.
Na taj način je sebi obezbedila najbolji mogući alibi i kod "žrtve" i kod „javnosti“.

Sve to može da se prenese na bilo koju sliku, naravno u dosta komplikovanijem obliku, ali sa istim osnovnim principom: „zadaj glavni udarac samo na početku i onda se trajno povuci, a ljudska priroda će potom sama uraditi preostali deo posla.“

Dakle, pretpostavimo da su republikanci plasirali priču o falsifikatu. To je sasvim dovoljno – svoj cilj su već postigli. Svako korišćenje tog argumenta bi proizvelo po njih kontraefekat jer bi javnost na kraju zaključila da su oni u stvari izvorno slagali po tom pitanju jer im to ide u prilog. Ovako javnost to ne može da zaključi upravo zato što ne samo da ne uzimaju taj argument u svojim napadima na Obamu, već i sami brane Obamu.

Naravno, tu je uvek i ono osnovno pitanje koliko je uopšte izvor veliki i ko mu sve pripada. Najčešće ga čini ograničena, malobrojna, grupa koja je centar moći unutar neke organizacije a svi ostali, iako pripadaju istoj organizaciji, ni sami pojma nemaju da je neka informacija potekla iz njihove organizacije. Pa tako preduzimaju neke radnje (kao što je veto te guvernerke) potpuno nezavisno i samostalno.

A uvek postoji i varijanta da tu temu sada dvostruko koriste, da bi sebe u budućnosti zaštitili od kontranapada, po principu „ko o čemu - prostitutka o poštenju“. :)

(Izvinjavam se na podužem komentaru)

Vladimir said...

Mala digresija. Pročitao sam Vaš tekst od pre par godina o Džoniju Štuliću. Odličan je.